Вести

Поступак полицајца КПС-а који напада српског дечака и растура крст направљен од бетонских блокова недалеко од познатог моста на Ибру може да зачуди само оне који недовољно знају о тужној историји српског слугерањства свакој окупаторској полицији на Космету. Тај феномен, који додуше није карактеристичан само за Србе на КиМ, чека темељно научно истраживање. Овом приликом желим да подсетим само на неколико детаља о српским припадницима полиције на Космету, седамдесетих и осамдесетих година.

Леонтије, 22.06.2013

***

Док сам ишао у гимназију у КМ, био је познат извесни психопата, Србин родом из Рудника (суседна Србица) који је имао надимак Учо, а касније сам сазнао да се презивао Ковачевић. Чуо сам да данас живи у Крагујевцу, вероватно је гласан у приповедању о шиптарским зулумима. Елем, тај несретни полицајац Учо, је шиптарској власти је служио да малтретира и батина Србе. Чинио је то са задовољством, какву могу имати само садисти. На Петровдан, 12. јула 1979. године, када је сабор у Бањској, тај полицајац Учо је дошао са једним полицајкцем Шиптаром, и прекинуо музику у црквеној порти, а слављеницима који су играли у колу, наредио да се разиђу. Музику је чинио само један човек, српске националности, који је свирао на хармоници. Није било ни пијаних, нити неких изгреда. Народ је традиционално, после свете литургије, играо у порти манастира вековима. Учо је прекинуо музику, образложивши тај поступак да музикант нема регистровану делатност у општини КМ, а када га је један млађи човек замолио да не прекида славље, јер нема никаквих проблема, Учо га је ударио шаком по лицу. Присутни су се умешали, а полиц јац Шиптар је скинуо полуатоматску пушку, „паповку“ и уперио у народ.

Заменик начелника полиције, тада се то звало заменик начелника СУП-а, увек је био Србин. Када је требало да се уништи неко од Срба, није то чинио Резак Испахи, или Рахман Јашари, већ неки несретни Србин, заменик начелника, који је негативном селекцијом, чланством У Савезу комуниста Југославије и слугерањством према Шиптарима и спремношћу да науди свом народу, чинио све што му наложе шиптарски властодршци. Према Уставу из 1974. Косово је већ било држава, а своју полицију је имало још од 1966. када су после Брионског пленума преузели комплетну вл аст.

Данашња КПС ништа није више шиптарска од некадашњег СУП у време СФРЈ и власти СКЈ. Заменик секртатар СУП дуго је био извесни РАДОВИЋ, за кога се везују страшне и гнусне намештаљке од којих су страдали Срби. Данас је тај Радовић отишао у родну Црну Гору, у родно село код Цетиња, а у митровачкој болници му ради син, доктор, а донедавно, ако не и данас и жена у Дечјем диспанзеру. Пошто Срби имају памћење три дана, барем њих 99,99% онда Радовић данас може да ужива блгодети високе пензије, иметка који је стакао служећи шиптарској власти у доба СФРЈ, али и да прича како се борио за „српску ствар“.

За сваку је похвалу што је новинар.де документовао срамни поступак Србина на јаничарској служби у КПС, а сматрам да треба оформити документациони центар, где би се сабирали, обрађивали и трајно чували подаци о припадницима српског народа на служби у туђинској власти. Почев од високих турских званичника типа великог везира Мехмед-паше Соколовића, сераскера(маршала) Осман-паше (Михајла-Мића) Латаса, преко аустроугарског фелдмаршала барона Светозара Бороевића фон Бојна, до ситних укољица попут поменутог несретника „Уча“, овог КПС полицајца који растура крст у КМ, бројних јајара из Лепосавића, Звечана, Зубоиног Потока, али и других делова Космета, који су за плату обукли униформу КПС и сличних.

пише Леонтије