Вести

Стела Џатрас

“Стели…” je наслов песме недавно преминуле Песникиње Српства Милице Миладиновић-Кесеровић, из њене збирке “Са туђих простора…”, посвећене покојној Стели Џатрас, америчкој новинарки и писцу… грчког порекла. Стела на италијанском значи звезда; по речима Песникиње на српском Стела Џатрас значи “сеја” наша српска која “Српски језик говорила није, али жеђ за правдом пером је гасила”.

шише Часлав М. Дамјановић, 17.06.2013

***

Да би се схватило у којој пресудној битци је Стела водила борбу за Србе – за Српски Камен Темељац – мора се схватити на којем бојишту и када је ту битку Стела водила. Међутим, мора се напоменути да Стелу Џатрас, Американку грчког порекла, нико није позвао да учини шта је учинила, нико јој није наредио, нико је није платио нити потплатио – Стела је све што је учинила – учинила зато што се зарад Истине “саживела са бићем Србије, и Њену борбу свим жаром бранила.”

Упркос што се раних деведесетих, иако се претња мржње све садистичкије орила америчком политиком, телевизијом, писаним медијима и филмом – ипак… ипак… нико није очекивао да ће се Америка окренути против Истине. Још увек су ту и тамо биле понеке речи Иглбергера па чак и Државног секретаријата које су како-тако одзвањале разумом… и онда – преконоћ – Истина је била забрањена и скинута са репертоара! Утонули смо у мрак лажи… у том тренутку заблистала је српска звезда Стелина – на сваку реч изговорену, на сваку лаж написану – Стела је одговарала Истином! Из дана у дан, из године у годину, из сваког срама америчке политике Стела је излазила као победница…

Наравно… Америка на то није обраћала пажњу… али, што је још грозније од тога… нити Срби нису обраћали пажњу… Тај грех Срба је неопростив.

Никада нећу заборавити колико је на пример било “битно схватити да је анти-српска пропаганда сребреничким претварањем недоказане оптужбе у доказану кривицу Срба довела себе у позицију да може надмено и без доказивања да руши српску историју, културу и традицију, и да их надмено и без доказивања приказује као урођени расизам и анти-Семитизам; да надмено и без чињеничног нити моралног оправдања оптужи Србе за модерни Холокауст и да их изједначи са Нацистима; да надмено и без икаквог доказивања оптужи Србе да су уљези у историји, уљези у цивилизацији, и да осим што су урођени силеџије недужних, да су уљези и на Косову, те, да према томе – немају право на Косово!”

“Одговор како је анти-српска пропаганда довела себе у ту надмену позицију да може да напакује све те оптужбе без икаквог доказивања и оправдања једноставан је и драстичан”:

“Диктатура мисли”

“Ко би се супротставио “моралном императиву“ кад су најшири слојеви америчког народа, целокупна америчка јавност, целокупна светска јавност, цео свет – сви озлојеђени гнусобом српског злочина у Сребреници, кад сви, баш због тог “моралног императива“ – захтевају да се доказани злочинци казне?”

“Доказани злочинци!”
“Згрожене масе!”
“Морални императив!”

“У тој клими – без обзира што је клима била вештачки створена, и што је постојала углавном као медијска индоктринација оних који намећу мишљење – Срби су били разапети на страдалнички крст. Одговорно оправдање заменио је закон руље! Иако измишљотина – била је то измишљотина којом медији вриште – Србе истребити! Па као да руља зна чак и значење цивилизацијског – медији вриште у име руље: истребити Србе јер нису цивилизовани!”

“Сребреничким претварањем недоказане оптужбе у доказану кривицу, натурена је клима мржње… мржње против Срба!”

“У периоду од устоличења Сребренице до одузимања Косова слобода изражавања у Америци постала је злочин. Тотална контрола мисли одржавана је најсуровијом индоктринацијом: да пошто је бес базиран на моралности – супротно мишљење, чак најмање одступање од званичне линије – нису дозвољени!”

“Таква тотална узурпација слободног изражавања има само једно име”: “Фашизам!”

“А баш зато што је завођење фашизма незамисливо у Америци – завера је успела да фашистичким поступком наметне фашистичко решење под маском једногласног захтева америчког народа да се Србима одузме Косово!”

“Иако смо навикнути да јавна вешања приписујемо Хитлеру, Стаљину, Титу, сложеност методологије те ујдурме недвосмислено доказује да се виновници злочина нису држали ни стаљинистичке, ни титоистичке, ни нацистичке, па чак ни Мусолинијеве фашистичке методологије. Напротив, исто као што се држе хапзбуршке идеолошке анти-српске догме, тако се дословце држе и хапзбуршке методологије коју је Аустро-угарска већ небројено пута успешно натурила против Срба”:

“Надмено гажење моралних обзира – наводно у име моралних обзира!”

“Друга чињеница која је постала јасна тек после устоличења Сребренице, а која још драстичније потврђује повампиреност хапсбургизма, произилази из историје”:

“У току узастопних окупација, прво од Отомана, затим Хапзбурга, Немаца и Аустријанаца у Првом светском рату, онда Нациста у Другом светском рату – понављају се три истоветне карактеристике свих тих окупација”:

“Прво, сви ти окупатори масовно убијају Србе.”
“Друго, у свим тим окупацијама, сарадници окупатора још масовније и још садистичкије убијају Србе.”
“И треће, сарадници свих тих окупатора увек су исти: Хрвати. Босански Муслимани. Албанци. Македонски бугараши. Војвођански мађарони.”
“Кумашин је такође увек исти”:
“Ватикан”!

“Током и по завршетку Другог светског рата, наравно, додајмо и Поглавникове другаре Тита, Крцуна и компанију.”

“И шта се онда догодило у наше време? Олбрајт, Холбрук, Клинтон, кибицер-такозвани-генерал Кларк, и остала братија – фанатички подржавају искључиво потомке и идеолошке наследнике сарадника Нациста! И то, подржавају искључиво сараднике Нациста на искључиво хапзбуршкој премиси – да Косово није српска земља; да Србија нема права да постоји као држава; да Срби немају право на државу; да Срби немају право да се бране.”

“Из историјске, али и из психолошко-менталне перспективе, помахниталост Олбрајтове, Холбрука, Клинтона, и братије, наизглед је истоветна усташкој помахниталости. И јесте. Међутим, њихове премисе да су Срби уљези на Косову и да су узурпирали историју доказ су рационалне надојености хапзбуршком мржњом Срба.”

“Неколико америчких војних ауторитета је тврдило да је кибицер-такозвани-генерал Кларк – “ирационално опседнут” – “независношћу Косова”! Бити “ирационално опседнут” доказује психолошко-менталну надојеност догматском мржњом. А несумњиво је да су и Холбрук, Олбрајтова, Клинтон, и остали такође – “ирационално опседнути”! Јер, да их ”независношћу Косова” није напојила хапзбуршка мржња Срба свакако не би имали разлога да буду нити запрепашћујуће помахнитали, нити ирационално опседнути…”

“Према томе, аустро-угарски идеолошко-догматски прадедови јесу се повампирили: Јануш Бугајски, Наташа Кандић, Виљем Волкер, Кристиана Аманпоур, Николас Бернс; уредници-диктатори, послушни извештачи, провокатори-назови-посматрачи на терену, громогласни амбасадори-апаратчици, одабране и строго контролисане групе за такозвану заштиту људских права, идеолошки провокатори, догматски чанколизци, плаћене убице, диктатори мисли, сви ушанчени у “моралности“ једностране правде – једни заслужују правду иако су убице – други не заслужују правду иако нису убице… као на Маркалама, као у Сребреници, Клинтонова позорница за победу у бици за контролу историје, укључујући чак и пажљиве сателите у свемиру – била је спремна за ЦНН камере”:

“Чека се Рачак.”
“Чека се Рачак у име моралности.”
“Цивилизација чека Рачак.”
“Нестрпљиво.”

У тој сподоби цивилизацијског је, по речима Песникиње Српства “Стела… још једна звезда више, на небу Србије је засијала, за њена страдања и патње уздисала, јер је Истину бранила онако како дише.” Ни једну реч лажи није пропустила да осуди, ни једну лаж није пропустила да докаже да је лаж…

Али… “Америка је оманула баш онако као што су догматичари били сигурни да ће оманути – нико није препознао у “Destination Kosovo” сулуд и крвав поклич “бојне” за српску крв: “Drang Nach Osten”!

“И баш зато што Америка није препознала Drang Nach Osten за оно што јесте”, ато је на пример “Роџер Коен накљукао Америку “суровим, античкo-балканским племенским” затуцаностима које су се распламсале “1987. године када је српски вођа Слободан Милошевић дошао на власт!” И наравно, надојен хапзбуршким демагошким доктринарством, Коен је уздигао причу на ниво судбине”:

“Од “Када је позних 1980-тих Милошевић ишибао Србе у делиријум националистичког беса па све до данашњих последњих трзаја тог делиријума” – да докаже своју судбинску пресуду, Коен тврди да је – “Побијено више од два милиона људи! Од 1980. до 1999. године побијено више од два милиона људи! Без обзира што стварно питање јесте на којој су то планети убијени тих два милиона људи, Роџер Коен је уврежио у мисаони систем необавештених америчких маса које уопште немају појма шта значи Drang Nach Osten – измишљотину да су Срби побили два милиона људи!”

Бивајући по речима песникиње Стела–Српска Звезда, која је сама самцита “Побијала лажи, нападе, предрасуде, којима се плаћена пропаганда служила, да српски народ потпуно уништен буде, и цела његова прошлост срамно окужила” – Стела је прва и једина указала и доказала да је та цифра – Лаж!

Али…

“Тако је Коен усмерио Америку на злочин”:
“Није то само морално право Америке!”

“Не!”

“То је морална одговорност Америке!”
“Морална одговорност је обавеза Америке!”
“Обавеза је казнити злочинце!”
“Помахниталост је коначно осмишљена”:

“Казнити Србе!”

“Пре пола века, Усташтво је са истоветном одговорношћу”, истоветном “моралном обавезом” да се обави покољ – усмерило Хрвате на истоветан злочин!”

У Америци је “због исте “моралне обавезе” – исти злочин настављен пола века доцније!”

“Много драстичније него у Сребреници, исфабриковани српски злочини на Косову зачињени су поређењем са нацистичким геноцидом над Јеврејима у Другом светском рату! Та злокобна импутација учињена је толико безобзирно да су широки слојеви необавештених Американаца сублиминално схватили као да су Срби ти који су починили Холокауст над Јеврејима! А прави разлог за надувавање овог пропагандног водвиља био је чисто фашистички – да се прикрије да је историјски истоветна “морална обавеза” заправо сазрела у крволочну помахниталост да се Косово одузме од Срба!”

“Трагање за лешевима на Косову по много чему је једнако дубиозно као трагање за сребреничким жртвама. Уместо рекламираног огромног броја лешева пронађен је фрапантно мали број лешева. Од тог малог броја пронађених лешева фрапантно мали број је идентификован! Тотално ћутање званичника да објасне раскорак зашто је пронађен тако мали број лешева, и зашто је још мањи број идентификован – све исто као и у Сребреници – довело је до реакције идентичне неуспеху проналажења и идентификовања сребреничких жртава: после година и година безуспешног ископавања, многи Американци почели су да схватају да су извештаји о српским масовним злочинима били уствари гротескна лаж исфабрикована зато да оправда америчку агресију да се Косово одузиме од Србије! Тек пребројавање мртвих на Косову отворило је очи поштеним истраживачима да се стравичан фалсификат не односи само на Сребреницу и Косово – него на целокупно крвопролиће…”

“…схваћено је да је у питању анти-српска кампања.” Али… схватили су ретки појединци којима се ни дан-данас не дозвољава да јавно искажу своје мишљење… а наравно ни дан-данас “о свему овоме америчка јавност није обавештена.”

“Зато што потпуно иостоветно као и са преувеличавањем, фабриковањем и фалсификовањем Титове историје, тако и данас, исто као и после Другог светског рата, наизглед је немогуће оповргнути хиљаде и хиљаде званичних докумената! Наизглед зато јер огромна већина тих докумената заправо је документација како је исфабрикована контрола над историјом! Данас, исто као и после Другог светског рата, те огромне гомиле докумената намерно су сачињене збуњујућим.”

“Зато да би се закукуљио фалсификат!”

“Јер, данас, исто као и јуче – пошто је исправљање фалсификоване историје забрањено, зато су те гомиле фалсификата збуњујуће јер баш та огромна збуњујућа гомила “докумената” је оно на основу чега траје диктатура над историјом!”

“А да забрана траје доказ је и то што се нико није потрудио да објасни Американцима да, например, чак ни безбројни случајеви наказне средњевековне инквизиције нису сви заједно имали 28.000 страница такозване евиденције! А америчка анти-српска пропаганда, перверзно суновраћена у веровање у сопствене лажи – примитивно индоктринира Америку да је пресудна чињеница да оптужба против Слободана Милошевића има више од 28.000 страница – то што наводно доказује да је крив!”

“Као да је број страница једино важан! Као да оно што је на тим страницама уопште није важно! Таква примитивност је… немоћ.”

“Иста примитивност преплављености намерно збуњујућом документацијом карактеристична је и за Титов Војно-такозвани-историјски институт, који је преплављенији не само од Инквизиције, него чак и од такозваног Трибунала! Међутим, без обзира на количину нагомиланог папира”: “фалсификат је фалсификат”(1)

Хвала Богу никад нећу заборавити мој први и једини сусрет са Стелом Џатрас. Конгресмен Филип Крејн, његова супруга и ја отишли смо на вечеру код новоизабраног конгресмена Бакалиса. Бар мислим да му је тако име, било је то давно пре него што је Стела засијала Српску Свезду Истине, а Америка је тада још била другачија… Када је Бакалис чуо моје приче о Равној Гори одвео ме је у неку собицу у поткровљу и сатима ми причао да док је одрастао њгова бака га је прво држала на крилу а доцније, када је поодрастао, загрлила би га и причала му о Дражи… Осим Филипа Крејна и његове супруге једини ко се прикључио да слуша све време била је Стела. Често је плакала. Често је Бакалиса допуњавала на грчком… Опхрвани Истином нисмо тада ни слутили антисрпски злочин који ће починити наша Америка…

“Стели…”

Боже… опрости Стели грехе и подај јој мира… за Твоју се Истину борила… сама самцита… против свих…

…и можда најгоре што је доживела то је да је данашње Србе – сем ретких часних – баш брига за оно што Она учини за Србе… Можда задње речи које сам преко телефона чуо од бившег конгресмена Дена Дервинског, који се изборио за јавно објављивање сакривеног Трумановог одликовања Дражи Михаиловићу: “Зашто су ме Срби заборавили” – можда кажу све…

…и зато нека речи Песникиње Српства искажу Вјечнују Памјат Стели:

“Њене речи написане у одбрану нашу,
урезале су се у дно српског бића,
јер дуго испијасмо ми горчине чашу
у очекивању победничког свића.

Али издајници од нас беху јачи,
сви напори наши и сав дати труд,
јер снага оружја сву истину тлачи
па све српске жртве падоше узалуд.

Стела… то је њено симбол-име
још једна међу звездама више
и Срби ће се поносити њиме
да захвалност у Српство упише.

Још једна звезда засјала,
па онда три пут трепнула,
пре него што је уснула,
сеју што је цвеће убрала
и у шарен венац уплела,
па у њега звезду уткала.

Венцу је име дала
По звезди што се Стела звала.”(2)

Хвала… Ефхаристо… Господу на Истини хвала. Амин

Часлав М. Дамјановић
www.ravnogorskivenac.com

_________________

(1) Под наводницима цитати из ауторове књиге “Запис из Ђедове колибе”

(2) “Стели…”, Милица Миладиновић-Кесеровић, из збирке “Са туђих простора