Вести

Земљом још гмижу и Медлинка и Хилари, и Наташа и Соње, за собом остављајући трагове непочинстава и плач и беду. Али, узнела се једна душа, чиста и непорочна, телесно изнемогла да настави отпор онима који верују да су владари овог света. Некада је моћ баш у телесном непостојању, у бивствовању вечном у сећању, у истрајном треперењу у висинама, као зрачак наде онима који по мраку тумарају, покорени, поробљени, немоћни да зажаре бакљу водиљу…

Пише: проф. Вишеслав Симић

***

Изгубили смо анђела хранитеља земаљског, племениту, утешујућу, праштајућу мајку, која никада није тражила захвалност и похвале (а веома мало их је и добила од данашњих острвљених Срба), која нас је храбрила, бодрила, не допуштајући нам да посустанемо пред нападима Лажи, Зла и Неправде, која је, бранећи наш народ, наш образ и нашу будућност, издржала, стамено и достојанствено, најпрљавије ударе, увреде и оптужбе.

Једно велико, храбро, див-срце, утихнуло је од туге и бола, у неверици, неприхватању вести да од циља и смисла одустају управо они за које је то срце било, тукло и снагом пунило и најкрхкије и најтананије ратнике и мученике за Слободу, Истину и Правду.

Можда је и благослов не доживети укидање, смену, опогањивање Видовдана.

Можда је боље придружити се силама анђелским још за доба српског чојства и јунаштва, неокаљаног сопственим, добровољним окончањем Српства, без отпора, небрањено га, у понизном шапату, преобратити у његову супротност…

Провела је трећину свог живота дајући широкогрудо своја блага за нас-прилоге у новцу, целу своју породицу укључивши у борбу за нас, своје овоземаљско бивствовање, сваки свесни тренутак, и, што је и највредније, своју Реч, Част, Углед и Душу положивши пред цео свет као жртву, невину и најчистију, за нас данас, готово недостојне, за оне који су наше српско име створили вредним да се за њега жртвује, и за оне будуће, којима остаје најсветије предање и дуг да га од нас, прегордих и самољубних, слабоумних и готово бездушних, преузму, поврате, оживе и увеличају и украсе, и да никада не забораве велику жену, мајку и нашу племениту сестру Гркињу, Стелу Џатрас!

Вјечнаја памјат!

Пише: проф. Вишеслав Симић
16. јун 2013.
Мексико Сити

MAY GOD BLESS YOU, STELLA. REST IN PEACE.

 YOU WILL BE MISSED.