Вести

Да ли ће и колико случај Василија Качавенде и припадајуће афере других владика, коштати српску цркву? Хоће ли ова вековима стара национална институција због умешаности својих великодостојника у ружне и опасне инциденте са којима упорно избегава да се ухвати у коштац, изгубити (ако већ није) поверење верујућих и поштовање неверујућих грађана?

05. 06. 2013. 12:00х | Пише: Милка ЉУБИЧИЋ| фото: Вести

Да ли ће коначна пресуда Качавенди бити препуштена Божијем суду, или ће ипак црквени и грађански судови морати да одраде њихов део посла?

Ко год да је минулих дана потражио одговоре на ова и друга питања, џаба је куцао на врата СПЦ. Јер их је замандалио њен гласноговорник, владика бачки Иринеј Буловић. Онај који је недавно медије „подучавао“ на који начин би ваљало да се баве проблемом Цркве:

„Званични став Цркве треба објавити онакав какав он јесте, без коментара, без додатака, па нека свако то тумачи на свој начин“. Замолио је новинаре да не праве „руску салату“ од својих извештаја у којима, како рече, стављају „ред Иринеја, ред верских аналитичара, правих или лажних“.

А шта то фали руској салати? Оној истој којој није одолео сада већ бивши владика зворничко тузлански када је узео духовно име Василије. Василије Блажени (1469-1552) је био руски светитељ, скромни раб Божији који је цео живот провео без свог крова над главом. Обилазио је цркве и храмове диљем мајчице Русије, а кад би га умор савладао, прилегао би и одспавао тамо где би се те ноћи затекао. И ујутро наставио даље. Остао је упамћен као борац против неправде сваке врсте, витез који се усудио да „стане на црту“ чак и цару Ивану Грозном.

Његов имењак Качавенда није био тако блажен, тако скроман и тако смеран. Није тежио небеском царству, па је од Владичанског двора у Бијељини, познатијег као мали Версај, направио своје, како је знао да се изрази „парче неба на земљи“ – луксузно здање под чијим сводовима се упражњавало оно о чему недељама бруји васколика српска јавност, прави дворац опремљен намештајем и лустерима са позлатом, скупим уметничким делима, комодама, амфорама, теписима, креветом са балдахином, џакузијем и огледалима у купатилима, теретаном…

Ту је, уз манастирску цркву Светог Василија, изграђено и гробно место за Качавенду.

– Причао је да жели да после смрти његов наследник отвори прозор и прво угледа гробницу у којој почива човек који је све то саградио – открио је листу Блиц извор из епархије.

Када су га својевремено новинари Преса питали зашто се окружио са толиком раскоши, Качавенда им је одговорио:

„А шта ја то треба да радим? Па, зар треба све то, све те ствари и намештај да изнесем на ломачу и спалим?!“

Тако је зборио човек који је једно време био виђен и као кандидат за трон српског патријарха, човек кога је његов сабрат, владика милешевски Филарет (онај што је од бившег руског амбасадора у Београду Александра Конузина тражио да му плати струју за манастир) одликовао орденом Белог анђела. Баш као и владику врањског Пахомија и бачког Иринеја.

Као што је смогао снаге да се одрекне Качавенде и суспендује епископа Константина са челног места Средњоевропске епархије и, како се наводи у саопштењу „са жаљењем донео одлуку“ да против њега отвори црквеносудски поступак, Свети архијерејски синод СПЦ мораће да загризе и друге тешке залогаје како би направио чистку у својим редовима.

Чак и уз ризик да би, ако до ње дође, та чистка могла да преполови Синод с обзиром на број његових чланова умешаних у разне скандале, од блуда, разврата и педофилије до крађа, стављања под хипотеку црквене имовине, због чега сумњиче епископа захумско херцеговачког Григорија, али и подстицања на злочин и његовог оправдавања, као у случају свештеника Перановића, оптуженог за убиство штићеника центра за одвикавање од дроге.

извор. ВЕСТИ