Вести

Вл. Григорије борац против педофилије(?) и бивши владика тузланско-зворнички Василије (Качавенда)

Највећи грех СПЦ јесте тај што је крила грех. Синод је знао како њен владика зворничко-тузлански проводи своје слободно време најмање шест месеци, али је покушао да задржи ту мрачну тајну и грешног владику унутар зидова Патријаршије.

Уводник: Александар Апостоловски; 24.04.2013

***

То што је Василије Качавенда волео да се дружи са младим, лепушкастим момцима, била би само његова лична ствар да није те једне ситнице: он је великодостојник наше цркве која хомосексуализам сматра радњама које су се спроводиле у Содоми и Гомори, те приликом најаве сваке геј-параде, СПЦ те душе позива на најмање две ствари: да сврате до лекара или да завире у пакао и евентуално на дуже време остану тамо.

Зато је ћутање СПЦ и њено лицемерје за њене вернике, претпостављам, далеко болније од развлачења по таблоидима епископа у акцији, који је волео раскошне дворове и раскошне момке.

Већина епископа је знала за Качавендине склоности. Седморица најмоћнијих, сам врх СПЦ, одгледао је компромитујуће видео-записе, али они тада нису учинили оно што је требало. Нису привремено суспендовали владику Василија нити су покренули спор пред Црквеним судом.

Уместо да покрену интерну истрагу, ћутали су од новембра прошле године. Грешни Качавенда је тада понудио своју оставку, али је Синод није прихватио, већ је проблем одложио за овогодишњи редовни Сабор. Та склоност одлагања проблема, та традиционална национална мантра „пређи бригона другога”, није само манир световних Срба, већ и њиховог духовног вођства.

И, како ће сада Црква да исповеда грешнике, ако сама себе није исповедила? Обашка то што је случај пукао усред Великог поста.

Сваки парохијски свештеники владика баш у ово време, исповедају своје грехове. То шта ће грешни Василије рећи свом духовнику вероватно је важно таблоидима, али за искрене вернике и поштоваоце СПЦ као националне институције, далеко је важније када ће црквена елита престати да се понаша као да је политичка странка.

Знају, дакле, за свог грешника.Жмуре и пуштају га да исповеда друге, да им држи моралне лекције о смислу живота, патриотизму, духовности. Ако смо се сложили да су покушали да забашуре ову аферу, чекајући да случај застари, да избледи из сећања, да се немио догађај„прекрије“ неким новим скандалом, да ли сте баш сигурни да сам мислио само на СПЦ?

Сачувај боже, мислио сам и на политичке и друштвене елите које су довеле до оваквог стања земаљске и небеске Србије.

Чак и када се чује још један омиљени национални рефрен – а то је теорија завере – која овога пута каже да су странци, потпомогнути домаћим издајницима, активирали случај „Качавенда” како би девалвирали неслагање СПЦ са споразумом између Београда и Приштине, то је заправо само одраз немоћи да се као друштво и као људи суочимо са стварношћу: да је Василије грешан и да је Црква погрешила. И да онај одозго ваљда види све.

Александар Апостоловски

објављено: 24.04.2013 ПОЛИТИКА.РС

Илустрација и формат текста новинар.де

***
***
***

КОМЕНТАР

Шатро Еуропејац | 24/04/2013 20:58

По црквеним канонима владика Василије је грешник и треба да сноси црквене последице. Нејасно је зашто толико згражања у неким медијима због његовог хомосексуализма. Да буде парадокс то долази од оних који се највише залажу за ‘параду поноса’. Познато је од раније да је он сматран за припадника тзв. ‘тврде босанске струје’ која се залагала за права Срба па је био означен од стране неких страних служби као неко ко не сме нипошто бити кандидат за патријарха. Више је него очигледно да је и поменути филм резултат рада одређених служби претходне гарнитуре који су одстранили и владику Артемија по налогу споља да би се камен по камен разградио ауторитет цркве и дошло до оваквог ‘споразума’ са Приштином. Бољи познаваоци западног стила рада знају њихову методичност и рад на дугу стазу тако да нестрпљиви ‘цугераши’ не виде одмах далекосежност стратегије у партији шаха која се игра.

http://www.politika.rs/rubrike/uvodnik/Gresni-Vasilije.lt.html

***
***
***

Владика Григорије: Црква уме да издржи јаке ударце

Случај „Качавенда” тренутно је нарушио углед СПЦ. – Василије и даље владика, потписује посланице, каже социолог Мирко Ђорђевић

О евентуалном пензионисању неких владика требало је да се одлучује још на прошлогодишњем мајском Сабору СПЦ (Фото Д. Јевремовић)

Да ли би Црква реаговала на случај „Качавенда” да није било толиког притиска јавности и да ли би афера остала неоткривена? Због чега иначе СПЦ споро реагује на догађаје који штете њеном угледу? Колико ће, коначно, Василије Качавенда коштати Цркву и евентуално умањити њен углед међу верницима и грађанима који је поштују као националну институцију?

– Мислим да треба све да се смири, да се људи не узнемирују више тиме и да је за вернике коначни суд Божји суд, док црквени и грађански судови треба да обављају своје послове – каже за „Политику” владика захумско-херцеговачки Григорије, указујући да ће углед Цркве тренутно бити нарушен због случаја „Качавенда”.

Владика Григорије, међутим, сматра да су ствари понекад болне, али да наша Црква уме да издржи јаке ударце и да после тога чини боље и народу и себи.

На наше питање да ли се на следећем редовном мајском сабору Светог архијерејског синода очекује расправа о евентуалном пензионисању владика Пахомија, Филарета и суспендованог епископа Константина, од којих су прва двојица била предмет расправа и на прошлогодишњем сабору црквених великодостојника, Григорије каже да „Црква има превише проблема да би решавала сада и то”.

– То Бог зна – ја не знам. Али, мислим да је довољно проблема и у народу и у Цркви – наглашава владика Григорије.

Верски аналитичари, попут Живице Туцића, сматрају да је разрешење владике Качавенде било неминовно.

– Његов приватни живот представља већ дуже време изазов за јавност, али и за вернике. Црква је још прошле године озбиљно схватила проблем, крајем године је објављено да се он повлачи. У међувремену се сазнало још тога што је захтевало да Црква хитно реагује. То треба похвалити, Сабор треба да потврди ове одлуке, не би требало да буде тешкоћа око тога – напомиње Туцић.

На наше питање да ли би Црква разрешила Василија Качавенду да није било толиког притиска јавности, Туцић напомиње да је јавност моћан фактор у свим демократским друштвима.

Коментаришући могућност да афера „Качавенда” пољуља углед Цркве, Туцић каже да на углед Цркве, као и других институција, утичу разни фактори а не само појединачни случајеви.

– Ако јавност оцени да је реакција СПЦ адекватна, онда институцији не штети на угледу већ може и да га побољша – сматра Туцић.

Зато, сматра он, на предстојећем мајском сабору треба подићи критеријуме за све службе у цркви, јер су пред Србијом велики изазови, домаћи и међународни.

– Или ће се земља подићи, или стагнирати, заостати, изоловати се.Допринос Цркве општој обнови и далековидости је потребан и пожељан – указује Туцић.

Према речима социолога Мирка Ђорђевића, добро је да је СПЦ коначно реаговала, али да је та реакција половична, јер се и даље о отвореним проблемима ћути.

– Качавенда је повучен са врха епархије, али је и даље остао владика. Он и даље потписује Ускршње и Божићне посланице. Затим, није предузета ниједна друга мера. Црква поседује подебео досије о Качавенди, има исказе сведока, списе предмета. Али, Црква практично и даље ћути – оцењује Ђорђевић, претпостављајући да ће неке ствари бити разрешене на мајском Сабору.

—————————————————————————————

Најстрожа мера – удаљавање из Цркве

– Ако Синодска комисија утврди да су сумње у Качавенду оправдане и да треба покренути канонски поступак, онда ствар иде на Епархијски црквени суд. Том суду председава епископ бањалучки епископ Јефрем. Потом се може ићи и даље, све до највише инстанце, Високог духовног суда, којим председава сам патријарх. Ако га суд прогласи кривим, изричу се канонске санкције. Може уследити пензионисање или повлачење у манастир, до највеће санкције, одузимања владичанског звања. Најстрожа мера је удаљавање из Цркве – напомиње Мирко Ђорђевић.

А. Апостоловски

објављено: 24.04.2013. POLITIKA.RS

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Vladika-Grigorije-Crkva-ume-da-izdrzi-jake-udarce.lt.html