Прва и основна ствар у сваком рату је да се лоцира непријатељ. Када га лоцирамо онда приступамо техници онеспособљавања истог. Успешност наше борбе се заснива на нашој обучености, моралу и оптималном коришћењу средстава које нам стоје на располагању. Има ту још низ фактора од којих зависи исход борбе али не би да дужим о томе. Ова прва три фактора су битна, али нај битнији фактор је фактор правилне процене противника.
Пише: Драгомир Билић
***
Колико народ у Србији правилно процењује ситуацију у којој се налазимо?
По досадашњем више децениjском искуству нама су непријатељи све земље у нашем ближем окружењу. Немамо ни један народ на простору бивше Југославије да нам је наклоњен а да то њихове политичке елите материјализују. Уз помоћ и сугестију САД и већине земаља ЕУ та бивша „браћа“ се труде да што више попљују остарелог лава (читај Србију). Цела прича о наводном пријатељству се своди на њихов интерес а њихов интерес је Србија на коленима или још боље да не постоји уопште. Значи непријатеље смо лоцирали.
Ко су нам пријатељи?
Сви којима није у интересу да Србија нестане са листе земаља Света. Какве ми поруке шаљемо и шта очекујемо од тих пријатеља? Шаљемо им конрадикторне поруке које зависе од интереса политичких партија на власти а не од стварног интереса Српског народа. При том од њих очекујемо без резервну подршку за нашу политику „ оћу каким нећу каким“.
Какав нам је морал и обученост?
Морал нам се свео на ниво вербалног ината а то је последица перфидних политичких смицалица и погубног деловања политичких елита које још траје. Знање је у Србији доведено на стуб срама, а фаворизује се јефтин кичерај и подвала. Квази популизмом се обесмишљава сваки покушај усвајања нових квалитетних идеја.
Како користимо ресурсе?
У досадашњем деловању политичких елита преовладавала је свеопшта отмачина и распарчавање свих природних и осталих ресурса земље. Таквим деловањем директно је подривен војно безбедносни потенцијал земље.
Колико су наше процене квалитетне?
У досадашњим политичким расправама, по питању Бриселског споразума, преовладавају два приступа. Један је емотивно историски и други који је драматично реалистички. По мени и један и други имају своје мане. Овај први зато што у озбиљном политичком деловању нема места за изливе емоција и јефтине патетике. Емоције у политици су зао друг. После великих љубави увек долази велика мржња када се таква љубав изигра. У Скупштини Србије слушао сам разна излагања од Цара Лазара до Ћерке му Оливере. И схватио да су такве дискусије прикладније за учионице а не за посланичке клупе. Ако посланици треба да нас уче нашој историји онда ми ту историју и не заслужујемо. Мишљења сам да посланици треба да нам омогуће да живимо у садашњости својом мудрошћу и доношењем правилних одлука. Овако још једна у низу јалових дискусија која не доводи до квалитетног сагледавања проблема. Сведоци смо да и у скоријој прошлости такве емотивне дискусије нису доносиле бољитак овом нашем народу. Ту се поставља питање квалитета избора народних посланика.
Са друге стране ове „реалне“ основе су ми превише „реалне“ и намеће ми се питање да ли је пре те реалности могло да се уради нешто да реалност не буде тако „реална“. На пример. Могли смо да се пре разговара о директном политичком решењу са Тачијем, консултујемо са нама наклоњеним силама Русијом и Кином. Можда би нам њихово мишљење помогло да ту садашњу реалност поправимо и дођемо до новог договора. Декларативно залагање за оносе са земљама истока и запада нам и полако затвара та источна врата јер њихова реалност није компатибилна са нашом. Ту и лежи цео проблем. Ви покушавате да помирите не помирљиво. Постоје две Србије. Једна је тадиционална која је оријентисана ка истоку и друга да назовем модерна која је опедељена на запад. Са једне стране нам долазе емоције а са друге техничка реалност.
Мислим да смо дошли до тачке када нас и корак напред и корак назад доводе на ивицу постојања. Кључно питање је сада како желимо да нестанемо. Хоћемо ли реално или нереално. Зто и предлажем да ваше референдумско питање гласи:
„Да ли сте за укидање републике Србије у оквиру ЕУ или изван ње“
Зашто процењујем тако?
Зато што сматрам да од доласка на власт нисте,сем пар популистичких,направили ниједан суштински потез у заустављању ерозије целокупног друштвеног система. Не залажете се за лустрацију у систему власти и тако не раскидате континуитет погубног политичког деловања на целокупно друштво. То ме наводи да мислим да сте ви, штитећи свој политичkи интерес, спремни да разорите и ово мало Србије што нам буде преостало од ваших наредних политичких „реалности“. Не кажем као неки да сте издајници него да вас ваша сујета и незнање стављају у ред уништитеља Србије. Могaо би да пишем и o овим пре временим отплатама страних кредита, о малверзацијама у образовању, здравству, судству, тужилаштву, енергетици, инфрасруктурним радовима али нећу. Довољно је ваљда и ово да овим мојим ратоборним Србима отворим широм затворене очи.
Пише: Драгомир Билић
Danasnja SRBija od Medjunarodne zajednice osudjena je na smrt. Izvrsenje smrtne presude nad SEBijm se odlaze do daljnjega po zelji i volji tajnih vladara iz senke. Ako SRBija bude cutala, smrtna presuda ce biti izvrsena prije ili posle.
Ako se SRBija na vreme pobuni protiv svoje smrtne presude postoji mogunost da prezivi, isto kao i osudjenik koji na vreme ulozi svoju zalbu nadleznom sudu. Prema tome, sudbina SRBije i njezina buducnost nalazi se u njezinim rukama.
SRBija moze da se zali nadleznome sudu Crnoga Satane i da trazi pomilovanje. SRBija moze da pokusa da pobjegne iz zatvora Novog svetskog poretka, i ako bude uspjela da stigne do Rusije bice spasena. SRBija moze sa vjerom u Boga: Istinu i Pravdu Njegovu da pokusa da se bori za SRBsku Slobodu, jer smrt i onako dolazi na kraju zivota.
Zato vredi probati i barem pokusati borbu voditi za Krst casni i Slobodu zlatnu, kao najveci Boziji dar gresnom rodu ljudskom. Nasi preci 1941 godine klicali su iz sveg grla „BOLJE RAT NEGO PAKT! BOLJE GROB NEGO ROB!“ I DOBILI SU I JEDNO I DRUGO: I RAT I GROB, ali su barem svoj obraz sacuvali i ljudsko dostojanstvo koje nedostaje sadasnjim SRBima!
… [Trackback]
[…] Find More here to that Topic: novinar.de/2013/05/01/sirom-zatvorene-oci.html […]
… [Trackback]
[…] Info on that Topic: novinar.de/2013/05/01/sirom-zatvorene-oci.html […]
… [Trackback]
[…] Here you will find 59531 more Information on that Topic: novinar.de/2013/05/01/sirom-zatvorene-oci.html […]
… [Trackback]
[…] Find More on to that Topic: novinar.de/2013/05/01/sirom-zatvorene-oci.html […]