Вести

Дневна штампа и Чеди

Чедомир Јовановић је као власник фирме “Басиц солутион гроуп” (БСГ) учествовао у доношењу и потписивању одлуке о узимању кредита, иако је у то време био посланик у Народној скупштини. Ово може представљати кршење Закона о Агенцији за борбу против корупције који прописује да функционери морају да пренесу управљање својим предузећима на друга лица која нису повезана са њима.

19.04.2013; извор: Ценатр за истраживачко новинарство (ЦИНС) НУНС-а

***

“Басиц солутион гроуп” (фирма се данас зове “СХСФ”) основана је у октобру 2009. године као предузеће за консалтинг и менаџмент послове. Након нешто више од годину дана, као један од власника ове фирме уписан је Чедомир Јовановић, председник Либерално демократске партије (ЛДП). Према члану 35. Закона о Агенцији за борбу против корупције, сви функционери су дужни да у року од 30 дана од избора, постављења или именовања пренесу управљачка права у својим привредним друштвима на неко друго лице. Чедомир Јовановић је то и урадио. Када је постао власник БСГ, пренео је управљачка права на адвоката Милана Глишића.

Директорка Агенције за борбу против корупције, Татјана Бабић, каже: “Оснивач који има управљачка права може да именује или разреши директора, да донесе одлуку о повећању или смањењу основног капитала, дакле да доноси разне врсте одлука. Када постанеш функционер, ти и даље имаш право да узимаш добит као власник. То не може нико да ти оспори. Али немаш више право да доносиш одлуке као оснивач”.

Јовановић потписао Одлуку о узимању кредита иако је пренео управљачка права у фирми

Центар за истраживачко новинарство је, међутим, дошао до документа који показује да је, иако је формално пренео управљачка права на Глишића, Јовановић и даље у том тренутку управљао фирмом.

Чедомир Јовановић и фирма из Лондона “Басиц солутион (ЛОНДОН) лимитед” су као оснивачи, 11. новембра 2011. године (у време када је уместо Јовановића фирмом званично требало да управља Милан Глишић) донели одлуку којом се одобрава да БСГ склопи уговор о узимању краткорочног кредита са “Ерстебанком” у износу од 150.000 евра. Одлуку су потписали Јовановић и заступник фирме из Лондона, Кекy Пантхаки.

Упитана да прокоментарише овај случај, директорка Агенције за борбу против корупције Татјана Бабић, каже:

„Када постане функционер, лице и даље има право да узима добит као власник. Али нема право да доноси одлуке као оснивач. Ако се покаже у овом случају да је функционер фактички наставио да управља фирмом, Агенција би покренула поступак и тражила од функционера да се изјасни. Уколико би се сумње показале тачним, изрекли би меру јавног објављивања повреде закона. Такође, суд би за повреду члана 35. могао да изрекне прекршајну новчану казну од 50.000 до 150.000 динара“.

Закон о прекршајима, међутим, каже да покретање прекршајног поступка застарева годину дана од почињеног прекршаја, а од потписивања ове одлуке прошло је више времена, што фактички значи да Јовановић неће ни одговарати за учињени прекршај.

„Нацртом измена и допуна Закона о прекршајима продужен је рок за покретање прекршајног поступка са једне на две године од дана када је учињен прекршај, чиме ће Агенција бити у могућности да против већег броја функционера поднесе захтеве за покретање прекршајног поступка у року,“ констатује Бабићева.

Ово није први пут да се сумња да је Јовановић прекршио Закон о Агенцији за борбу против корупције. Агенција је у јануару 2011. поднела против њега прекршајну пријаву, између осталог и због тога што је након ступања на јавну функцију наставио да управља фирмом “Радна група“ чији је власник у то време био. Агенција је пријаву заснивала на Уговорима о преносу удела које је он потписивао, што је касније од стране суда оцењено као вршење својинских а не управљачких права, али и Одлуци о промени седишта фирме.

Суд више пута на главни претрес позивао Чедомира Јовановић.

Прекршајни поступак против Јовановића, који се између осталог тицао и потписивања Одлуке, обустављен је због застарелости. У образложењу Прекршајног суда се наводи да је суд више пута на главни претрес позивао Јовановића и то на адресу његовог пребивалишта, адресу странке и адресу Народне скупштине, али да му позиви нису могли бити лично уручени. Суд је након тога издао више наредби за његово довођење, али је и то било неуспешно. Према дописима полиције који су достављени суду, један од примерака наредбе су оставили полицајцу који је стално запослен у МУП-у, а који ради у Јовановићевом обезбеђењу. Он се обавезао да ће га упознати са наредбом и пренети му да се јави у суд у заказано време. Ни након тога, Чедомир Јовановић се на суду није појавио.

„Сви државни органи се у пракси сусрећу са проблемом уручивања правних аката, тако да се надамо да ће нови Закон о управном поступку који је тренутно у изради ову материју регулисати тако да овај проблем буде ефикасно решен“, каже Татјана Бабић.

Ценатар за истраживачко новинарство (ЦИНС) НУНС-а

http://www.cins.org.rs/?p=13168