Вести

Општа болница Ћуприја

Здравствене династије, породичне и друге калкулације, радна места наследног карактера…У последњој деценији нема ниједног здравственог или болничког центра у Србији који није допао у руке малих и великих кланова, али и читавих породица. Такво је стање и у ћупријској болници. Они који траже запослење у овој установи, а немају некога од родбине „унутра“, треба да забораве сваку наду да ће га наћи.

Мерсиха Хаџић, ТАБЛОИД; 14.04.2011

***

Кад је млада докторка Анђела Савић одлучила да се јави на оглас Опште болнице у Ћуприји, уверена да су јој стручност и лекарска диплома довољна препорука за упражњено радно место лекара, наишла је на једну необичну препреку – дискриминацију по социјалној припадности кандидата!

Управо један такав термин је употребила млада докторка Савић кад је, као „одбијени кандидат“, написала писмо поверенику за информације од јавног значаја, у коме је оптужила директора Опште болнице у Ћуприји др Предрага Дреноваковића да спроводи једну такву врсту дискриминције.

Шта уствари значи „дискриминација по социјалној припадности кандидата“ најбоље говори сама жртва ове сегрегације, у само једној реченици писма упућеног поверенику за информације од јавног значаја:

„…У Ћуприји где живим немам никакве шансе да се запослим, јер ми родитељи нису лекари и немам утицајну родбину“. А да је то заиста тако, треба само погледати како изгледа „класна суштина“ изабранх кадрова…

Према огласу од 21. октобра 2010. године, у радни однос, на одређено време, примљена је докторка Тијана Недељковић из Параћина, кћер др Љубе Недељковића, гинеколога из Ћуприје.

Према огласу од 1. новембра 2010. године, у радни однос на одређено време, примљен је др Марко Лазић, син др Слободана Лазића из Ћуприје.

А морал?

Одмах потом, такође, по огласу од 27. децембра 2010. године, ова два лекара су примљена у радни однос на неодређено време. Огласом од 11. јануара 2011. године примљен је др Милош Недељковић из Параћина, син пријатеља др Предрага Дреноваковића. Тај пријатељ је оставио дубок траг у каријери доктора Дреноваковића, јер га је баш он својевремено запослио у ћупријској болници!

Опет по огласу од 19. јануара 2011. године примљена је у радни однос др Маја Николић из Ћуприје, иначе кћер др Анке Николић, кардиолога из Ћуприје, а по огласу од 28. јануара 2011. године, у радни однос је примљен др Никола Везмар, син специјалисте ОРЛ, др Везмара из Ћуприје…

Идући уназад овим редом, било би још занимљивије…

Али, и у овом и у многим другим случајевима, директор Дреноваковић и његова правна служба у Општој болници у Ћуприји нису нашли за сходно да дају макар приближне критеријуме избора и рангирања кандидата како би се знало ко одговара захтевима ове здравствене установе а ко не. Уместо тога, правна служба се позива на неко дискреционо право директора, што је идеалан терен за корупцију. Уосталом, извори у ћупријској болници не крију да је Дреноваковић и јавно саопштио да су му приоритет „деца лекара“! Докторка Савић у свом обраћању оној истој владиној институцији каже:

„…Код уписа на Медицински факултет, колико знам, не постоји услов да потичеш из породице лекара, али је код запошљавања у Ћуприји то једини критеријум. Знам да нема посла за све, али постоји минимум моралних принципа које сви морамо да поштујемо!“

Постоји ли, заиста, тај минимум моралних принципа у околностима кад је минимум права на једнаке услове и законом укинут? И сама докторка Савић каже да је некада постојала ранг листа чекања у ондашњем Заводу за запошљавање, што је макар делимично утицало на избор кандидата.

Но, кад је већ реч о дискреционом праву једног човека да утиче на судбине високообразованих људи и њихове будуће каријере, треба рећи да у демократским друштвима постоји и суд јавности о тако истакнутим личностима. У мањим срединама попут Ћуприје, за очекивати је да медији ћуте, али не и народ. Извори Таблоида у Општој болници у Ћуприји (и у самој општинској администрацији), јасно говоре да је др Предраг Дреноваковић човек са „више димензија“.

Збијање шала

Наиме, током његовог мандата, Здравствени центар Ћуприја „израстао“ је у Општу болницу Ћуприја, а у међувремену је нанизао бројне афере…

Између осталог, то је човек против чијег се кадра из дневне болнице (која је била у саставу психијатрије) води кривични поступак, због лажних фактура (Сузана Младеновић), што је резултирало затварањем дневне болнице у Ћуприји! А као заменица председника управног одбора болнице, та је госпођа убацила свога супруга као снабдевача ове болнице за хигијену и дезинфекцију. Шта је Дреноваковић имао са тим, још га нико од надлежних није питао.

Такође, то је човек који је, на очиглед многих пролазника на болничком кругу, физички насрнуо на свог радника, медицинског техничара Срећка Антића, који је истовремено и на челу једног синдиката.

И то зато што је поставио питање, како је др Дреноваковић доделио на коришћење стан (који је, иначе, у власништву болнице, прим. аут.), својој „пријатељици“, медицинској сестри Славици Кукобад, са адресом у улици Ужичке републике. Антић је због тога поднео тужбу против доктора Дреноваковића, а Дреноваковић се, како је и било за очекивати, не одазива на судске позиве.

Чаршија ћупријска зна да збија шале, па прича како је та медицинска сестра сигурно неки „дефицитаран“ кадар!

Али, и доктор Дреноваковић је ретка појава у струци! То је лекар са најдужим специјалистичким стажом у историји ове болнице, где је у дугом периоду усавршавао кадровске и организационе науке.

Данас се Дреноваковић отворено хвали да је њему загарантована фотеља директора и да му нико ништа не може, јер је он добар пријатељ са секретарицом Министарства здравља госпођом Невеном Карановић. А то какав је он уствари менаџер Опште болнице и како се законито поступа у њој, говоре и бројни изгубљени судски спорови, због којих су плате радницима умањиване како би се терет плаћања разних одштета „равномерно расподелио“.

Два гласа пре огласа

И докторка Анђела Савић има родитеља, који није лекар, али… Вероватно зато што добро познаје Ћуприју и њене обичаје, њена мајка је одлучила да се писмом обрати свима редом, почев од оних који су главни у овдашњој Општој болници, преко министра здравља па све до кабинета председника Републике. Једноставним реченицама, мајка докторке Анђеле исписује читаву друштвену хронику овога града и приказује његов морални глиб, али и лажну елиту која нашла начина да „породичним кадровањем“ саму себе брани од конкуренције…

„…И раније су запошљавана деца лекара, али су уз њих примали и децу обичних смртника, па то није изазивало велики револт код људи. Немам ништа против лекара, али ово није приватна болница, нико од лекара, па ни др Дреноваковић нису извадили паре из џепа да купе болницу, како би запошљавали само своју децу.

Како нисам успела никако да дођем до Вас, једном сте имали новинаре, други пут сте били одсутни, а трећи пут су захтевали да дођем лично до секретарице па да закажем… Моја ћерка је неколико пута долазила до вас у вези посла, а и мој бивши супруг, и увек сте их испраћали речима да прате огласе. И мене је др… испратио речима да ће бити посла али да треба бити рођен под „срећном звездом“.

Касније сам схватила шта то значи да моје дете није рођено под „срећном звездом“.

Моја ћерка ни сада нема посао, а син др Светлане Миљковић је радио док је још био на стажу, а у међувремену му је запослена и жена у Дому здравља! Исто тако запослен је и син др Везмара, а сада ћете упослити и ћерку др Љубе гинеколога, сина и снаху др Војводића, ћерку др Анке са кардиологије, син др Лазића и тако у круг…

Знам да је и њима потребан посао, али су они после моје ћерке дипломирали и њихови су родитељи са много већим платама од наше, па им издржавање деце не пада тешко као нама.

Ваша ме препорука да пратимо сајтове довела у дилему да помислим да постоји неки „скривени сајт“ само за докторску децу (јер сам код фризера сазнала, и то од ваших сарадника да ће примити сина доктор Везмара, и то пре него је оглас изашао)…“

извор ТАБЛОИД; 14.04.2011

http://www.magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=230&cl=16