Вести

У Србији 400 000 пензионера прима у просеку по 12 000 динара.  Имајући у виду да се Фонд ПИО, све чешће одлучује да одузима 2/3 пензије, средства за исплату само најсиромашнијих су озбиљан потенцијал за допуну нечијег буџета, само се не зна чијег. Рачуница је проста. Ако само 10% од наведених  400 000 најсиромашнијих пензионера потпише пристанак да враћа 2/3 пензије, а потписују јер су углавном неуке и преплашене странке,  сума нараста до 320 милиона месечно.

пише Зорица Тршић адв. 04. април 2013

***

На годишњем нивоу то је 3.840.000.000,00 динара.Кад се толики  потенцијал налази код најсиромашнијих пензионера , колико се може отети од оних са просечним примањима. Под претпоставком да је просечна пензија два пута већа, онда укупно опљачкана маса пензија,само по том основу, прелази 10 милијарди. Та сума је занемарљива у односу на приход Фонда од преко 500 милијарди. Па се поставља оправдано питање ,зна ли се   судбина ових новчаних токова. Да ли се користе за одржив развој Фонда, на тај начин, што се одузима од оних који су пензије зарадили јер су 40 година уплаћивали доприносе и прелива у ставке за повезивање стажа, код оних који нису доприносе уплаћивали или на оне који су договором Фонда и послодавца по списку остварили пензије, а неко трећи и приход. Да ли је могуће да у једној правно одговорној држави, сви укључујући и државу, неодговорно поступају, а да последице сносе пензионери као најодговорнија групација становништва. Да ли је ово друштво изгубило и разум и савест и да ли једини руководни принцип, пљачкање онога што је на дохват руке, уместо увођења реда, рада и финансијске дисциплине.

Није тајна да је афера инвалидских пензија у Смедереву, била експеримент и генерална проба за легално увођење анархије и суспендовање прописа и правила поступка, ради стварања могућности за неприкривене пљачке , не само инвалидских пензионера, него као што се данас види, свих категорија,

Циљ свих афера у Фонду ПИО, није откривање корупције, него управо пљачка пензионера.То је за „Блиц“од 10.новембра 2005.године,најбоље објаснио тадашњи директор филијале Смедерево,Мирослав Петровић. Он је тада изјавио:“ Смедеревци, који су платили да би остварили право на пензије, неће одговарати, али ће вероватно морати да врате сав новац, који су добили од државе мимо закона.Таквих у Србији, према неким проценама има 150 000, због чега је државна каса сваке године лакша за око 60 милиона евра“.

Овим је тадашњи директор филијале Смедерево , а садашњи судија Вишег прекршајног суда, посредно обавестио јавност, да је циљ Фонда ПИО да сваке године опљачка пензионере за 60 милиона евра и тако ојача празну касу.

Ако се за давање мита неће одговарати, како ће се онда утврдити,  да је неко примио од државе нешто мимо закона и како ће се водити борба против корупције. У пракси се то утврђивало, по слободној процени директора филијале Смедерево, Мирослава Петровића и директора Сектора за оцену радне способности Фонда ПИО, др.Александра Милошевића. Наравно  уз помоћ једног импозантног скупа „бораца против корупције“, који су након афере пензија, своје стамбене и имовинске прилике знатно поправили, а каријере крунисали напредовањима у каријери и могућностима да континуирано воде борбу против корупције, јер је то најбољи начин да њих неко не почне да преиспитује.

Тај скуп  је био  састављен од лекара вештака, којима је директор филијале Смедерево достављао спискове инвалидских пензионера, којима морају да се укину пензије. Уз спискове је органима вештачења Фонда, достављао и текст налаза, оцене и мишљења , које ови органи треба да дају без обзира на објективно стање инвалидског пензионера и без обзира на веродостојну медицинску документацију, а ради обезбеђења лажних доказа за кривични поступак и стварања предуслова да сви,  који лично допринесу увођењу анархије, буду награђени,било напредовањем у каријери, било ослобађању од дугова, било стамбеним кредитима .

Међу  вештацима било је и „обазривих“ , који су на сам налаз,оцену и мишљење, стављали напомену, да је дат по налогу директора филијале, мислећи ваљда да је то сигурна заштита од кривичне одговорности за лажан налаз. Директор филијале , лично није имао тај проблем, пошто му је обећано и испуњено да ће ако одради посао бити изабран за судију.  Директор је данас судија Вишег прекршајног суда, највише због тога што је испунио разлог достојности, кроз укидање стотина инвалидских пензија, а посебно неизлечивим болесницима.

Важан  корак ,  у обезбеђивању правног основа за остваривање плана,  у вези са 60 милиона евра годишње, начињен је доношењем акта са описним и звучним називом “ Упутство о раду стручних служби за онај део послова и надлежности, који до сада није био регулисан, а који се тиче спровођења одредаба члана 96.Закона о пензијском и инвалидском осигурању“.  Упутство је било тајно и као такво достављено као строго пов.документ филијалама Фонда, на обавезно поступање,  чиме су суспендовани сви до тада постојећи прописи и начела поступка, а Упутство, иако није нигде објављено, постало је извор права. То је истовремено био и јасан сигнал да Фонд ПИО не признаје законе државе Србије и да је прогласио потпуну правну независност .Директору др.Александру Милошевићу, овим Упутством су дата неограничена овлашћења да он лично или лице, које он овласти одлучује о укидању или продужавању стечених права пензионера Србије,без обзира на прописе и правила поступка.Обзиром да се ради о тајном поступку,сви договори у четири ока се подразумевају, а решења о продужењу права не доносе, како не би остао траг о начину на који се одлучује о правима уцењених пензионера.

По својој суштини овај документ представља Упутство о начину рада стручних органа у коруптивном поступку оцене радне способности, који поступак до тада, заиста није био регулисан правним прописима. 

Упутство је резултат еуфорије, која је захватила наше друштво у време афере пензија, када је супротно здравој памети др.Александру Милошевићу поверена улога врховног контролора налаза ,оцена и мишљења органа вештачења  на подручју целог Фонда, што неодољиво подсећа причу о кози , која чува купус. Одважност са којом је поменути директор урушавао систем инвалидског осигурања и умешност са којом је пружао стручну помоћ кривичним органима, доводећи их свесно и намерно у заблуду , фасцинирала је све запослене у Фонду и охрабрила да поступају на исти начин. У том периоду, је забрањен увид у налазе органа вештачења, рад вештака проглашен службеном тајном,а правни прописи суспендовани на неодређено време због ванредног стања , које је све ванредније и води потпуном распаду система пензијског и инвалидског осигурања.

.Неспорна је чињеница да је Дирекција фонда ПИО јавно прогласила анархију и не може се оптуживати да је то сакривено од јавности. Дакле,анархија Фонда је прећутно легализована и проглашена борбом против корупције.Сходно томе за Фонд ПИО не важе никакви рокови , а не само рокови за доношење коначних решења, нити датуми признавања права,јер датум права одређује службено лице по свом слободном уверењу.

У филијали Смедерево је у вези са тим уведено  правило,  да је рок за доношење решења, онај  дан кад директор или начелник  филијале,  откључа орман у коме се налазе предмети погодни за уцењивање подносиоца захтева. Дакле рок за доношење решења, одређује се по кључу.Не по општинском, регионалном или републичком, већ по кључу од најобичнијег канцеларијског ормана. Странка се позива, објашњава јој се да је предмет сумњив и да треба да одлежи у орману извесно време, како га полиција не би тражила. Виспрене странке одмах питају колико треба да одлежи и колика је такса за лежарину.Ако се сложи са висином таксе, рок за доношење решења наступа одмах, а исплата тече уназад од датума договора.

Тврдоглаве странке,које мисле да воде поступак пред легалним органом , одбијају да преговарају о цени за откључавање ормана,а цена сваким даном расте. Али расте и сума пензијских износа , које треба исплатити, од дана подношења захтева до дана доношења решења.  Код неких предмета, код којих се кључ заглавио неколико година,заостали износи достижу цифре од  20 000 и 30 000 евра.Тада се преговори воде око услова за доношење решења, па се странки предлаже да се одрекне заосталих износа,како би убудуће примала пензију, јер тиме исказује своју лојалност према установи, која од пљачке заосталих износа припрема одрживи развој.

Ублажена понуда односи се на нуђење поделе заосталих износа по извршеној исплати. Ако се и ова сасвим пристојна понуда одбије, онда се начелник филијале Андрија Смиљанић,обраћа начелнику Сектора за оцену радне способности, др.Дики Хирург Кајевићу, који је такве предмете обележио жутим цедуљицама и пита да ли да скида цедуљице и доноси решење или уважени начелник има неко друго паметније решење .

Др.Дика Хирург Кајевић, бивши трговачки путник фармацеутске фирме и као такав са истанчаним слухом за трговину и предузетништво, обавештава га писменим путем, да се у датом предмету вештачење мора поновити. Разлог за понављање вештачења је неспорна чињеница да је предмет без разлога био закључан у орману 5 година.

У поновљеном поступку вештачења, по упутству др.Дике Хирург Кајевића, без обзира на постојање пуноважног налаза, који је прошао ревизију и као такав представља правни основ за доношење решења, други орган вештачења треба да донесе негативан налаз и тако спречи исплату заосталих износа за пет година.

У поступу по жалби ,другостепени орган вештачења,  на основу медицинске документације и отпусних листа из 2004.године,одређује да је инвалидност наступила 2012.године.

Користимо прилику да ревизору претходне контроле, који је дао сагласност на овај налаз, прва честитам постављење на место помоћника директора или неку противредност , јер др.Алекса Милошевић зна да цени кооперативне сараднике, да цени и да награђује. У противном  зашто би иначе неко ризиковао да покрива туђе злоупотребе.

Кад се странка, која годинама чека решење уразуми, да је боље да  братски подели заостале износе, а не да остане без пензије, као претходно наведени, онда са кључарем ризнице или трезора изводи рачуницу о износу, који је нарастао док је предмет лежао у орману, као и о такси за ормарину. Напрасна исплата  вишегодишњих заосталих износа,  који у просеку прелазе   20 000 евра, образлаже се кратко у службеној белешци,   да је предмет после неколико година,  случајно нађен  у архиви или  као што је изјављено пред Вишим судом у Смедереву ,на ВЦ шољи  филијале. Срећни проналазач блага у   ВЦ шољи,  добија као награду половину свих заосталих износа исплаћене пензије, а корисник пензије за другу половину купује  комбајн.Толико кошта дакле, такса за лежарину ,  ормарину или ВЦ шољу  у филијали Смедерево.

Зорица Тршић адв.