Вести

Образ политичара

За оне који нису читали Балзаково дело, под горњим насловом, да кажемо да је то кожа која се сама од себе једе и смањује, од почетне величине до свог нестанка. Од 18. новембра,. по старом, тј, од 1. децембра 1918, по новом, кад је регент Александар, упркос опомене војводе Мишића који му је пророчки саветовао да се чува „фукара западних крајева“, прогласио Краљевство СХС, он као да је тим „уједињењем“, том и таквом, шагринском, кожом прекрио Србију и цело Српство, која се, нагризана од пацова са свих страна, полако, али сигурно смањује, да је питање неће ли се Србија и Српство, свести на просторе мање и од тзв. Предкумановске Србије.

пише Проф. Др. Слободан Турлаков 31.03.2013

***

На жалост, нису ту нашу шагринску кожу нагризали само пацови са стране, већ и они изнутра, све у жељи да се покажу и прикажу достојни цивилизованих народа и држава, признајући али и натурајући нам тиме свој став, да смо нецивилизовани!

Велике силе, Немачка, Енглеска и Америка, које су саме себе уписале у високо цивилизоване, траже од нас да негујемо добросуседске односе, са онима који се никад, према нама, нису понашали као цивилизовани, напротив! Зна се, још како, да су их, за такав свој однос према нама, велике силе инспирисале и обилато награђивале, тако да су се ови утркивали у својој бестијалности према нама, како би тако постајали сигурнији инкасанти подршке тих сила.

Довољно је сетити се да су сви околни народи били на страни нациста, да су их помагали у борби против Совјетског Савеза, да би у новије време сви они постали миљеници великих сила, чак су их уписали у тзв. антифашисте, а само нас, Србе – у фашисте, које чак треба денацификовати!

О Титовом НЕ Стаљину, написане су књиге и књиге, а о Недићевом НЕ Хитлеру, ни речи, чак су га уписали у нацисте! Еј, бре, требало је имати непоколебљивог националног поноса и уверења, и једном свемоћном диктатору и злочинцу, одбити молбу да српски добровољци ратују против Руса! И он, који је тим чином постао неоспорни херој антихитлеровске коалиције, уписан је у фашисте! Најпре од титоиста, од оних који су преговарали са Немцима о сарадњи у борби против Драже Михаиловића, до које није дошло јер је лично Хитлер одбио тај споразум! И шта, после тзв. ослобођења, Тито и његови партизани, који су грдном већином били Срби, побили су хиљаде Срба, и до дана данашњег тај погром није добио своје историјско значење и место. Шта више, усред Београда чува се и слави Титов гроб! Чак, један од преговарача у Бриселу, шеф владе и социјалиста, јавно признаје да су он и његов СПС настављачи Титове партије! Дакле, даљег уништења Срба и Србије.

Је л то речена шагринска кожа, јесу ли то домаћи пацови који је изједају?

Ових дана, пет немачких пацова, као емисари немачког Парламента, стигли су у Београд, да у седам тачака свом протежеу Вучићу, испоруче шта све има да учини, да би задовољио њихову вековну мржњу према Србима. Да, баш тако! Мржњу! Кад нису успели да ратовима униште Србе, сад траже да се сами Срби одрекну себе, да сузбију у себи свест да су Срби! Како би се њихова исконска мржња задовољила и нахранила.

Треба читати шта су неки историчари у „Вечерњим новостима“, рекли а пропо тих „седам тачака“. Како су се бавили „историјским паралелама“ између Аустроугарског ултиматума 1914, и овог садашњег, немачког, а нико да каже оно што је требало рећи, о још једном доказу традиционалне мржње Немаца према нама. Антић као „подсећа“ да Немачка (Виљемова и Бизмаркова) није исказивала мржњу против Срба, већ само Аустрија. Нек тај господин прочита у књизи Штрадмана, неке од Виљемових телеграма цару Николи, па ће видети како Немци и крај изјава највећег пријатељстава, умеју да буду само Немци, па тако и Виљем, који је после свих поплава љубазности и лепих жеља, први објавио рат Николају!

Коста Стојановић, професор Универзитета и више пута министар, један од шефова Самосталаца, још током Првог светског рата писао је како би после његовог завршетка, требало створити санитарни обруч око будуће Немачке, наводећи, при том, Гетеово мишљење о својим сународницима: „Требаће још неколико векова, да у наше компатриоте уђе доста душе и више културе, да се о нама може рећи, да је то време одавно прошло, кад смо били варвари.“ Међутим, „то време још није наступило, што и сами признају. Уосталом, овако о њима мисли, без мало, цео свет… Од њих се изоловањем треба чувати, као од заразе, и социјална хигијена у будућности, за спас држава и народа од њих, има да изоловањем сачува човечанству оно, што је у опасности од Германа“.

Нема сумње, кад год је реч о Немачкој, то је један континуитет, што ће се и Хитлером потврдити, и који се и данас са Меркеле потврђује! Коначно, они морају бар један рат добити.

Читав век пре Косте Стојановића, исто је писала и Мадам де Стал, у својој књизи „Германија“, у којој каже, мада су је на свим немачким дворовима веома љубазно сачекивали и гостили, ипак се није могла отети утиску да су „они – варвари!“

То варварство, та бестијалност, та осионост која вековима краси Германе, осетила се и у доласку поменуте парламентарне петорке, у исказивању њихових седам тачака, које се имају испунити, да би се, тек онда, можда Србија приближила Европи! И нико да се нађе, да те „тачке“ одлучно и с гнушањем одбије!

Таман посла! А шта ће онда бити са Датумом?!

С обзиром да Немци владају ЕУ, зар није близу памети помисао, шта би са Србијом било у ЕУ, ако би се коначно нашла у том друштву. Какву би она бедну улогу у њој играла, с каквим би је презиром сви гледали, ма колико да су сада одобравали немачки демарш!

И откуд толика љубав према Шиптарима, откуд толика потреба Европе и Запада да Космет постане независна држава? Има оних домаћих пацова – аналитичара, који уверавају своје читаоце, како је та заинтересованост проузрокована природним богатствима Косова! Ни говора! Та „заинтересованост“ је одавно планирана, још пре бомбардовања 1999, јер је у плану била америчка база Бондстил, највећа у Европи, која има да послужи као полигон и рампа, за напад на Каспијски базен, на његово непрегледно природно богатство, у првом реду нафте и гаса. Управо због тога се и форсира и поздравља незаинтересованост владајућих структура у Србији, за чвршће и темељније везе са Русијом. Управо зато Русија и није позвана да буде гарант преговора око Космета, управо зато је Србија прихватила захтев да се цело питање измести из надлежности УН и пребаци на ЕУ! Наравно, формално. Јер, ко би могао да помисли да ће једна Ештонова, па макар била и нелепа баронеса, одлучивати о сасвим извесном нападу Америке и НАТО пакта на Русију? Па и тако увијено у обланду, Америка није издржала, те је офирала своје карте, и позвала преговараче обеју страна, да дођу у Америку, показујући тиме ко је прави газда ЕУ.

Ипак, зачуђује став Русије, која је себе свела на „пажљивог посматрача“, као да се, у бити, не ради о њеној безбедности. Зар се у Русији не види да се обнавља Хитлерова доктрина, окруживања Русије, са бројним сателитима…

Поједностављено речено, Космет би био Космет и да се формално налазио у ма којој другој земљи, али за Америку је баш најбоље што је у Србији, јер је у њеним пацовима нашла праве људе за своје потребе.

Одиста, зар тзв. државни врх Николић– Дачић – Вучић (без Динкића!) може да помисли да је овај српски народ толико луд и наиван да може да мисли и верује, да они нису људи од америчких и ЕУ потреба и интереса?

Збиља, ни једним својим гестом ова последња владајућа гарнитура није показала, или није хтела или није могла и смела (!), да покаже свој лични став, непрестано играјући „црним фигурама“, тј, уклапајући се у потезе оних који воде игру. Али, ако је о нама реч, ваљда имамо и ми право на свој став, на решења која нама одговарају. Не, тако се нешто ни теоријски не може замислити, већ стално у функцији другог, па се тако свак на свој начин довија како да се умили истим газдама (на своју личну корист!), који имају увек и исти став према нама, као према онима који имају само једно право, да послушно извршавају оно што им се сервира и одређује.

Другим речима, овима једино остаје да пронађу некакав начин како да преваре или заварају Србе. Но, и ти начини су већ потрошени, остаје само гола и сурова стварност, која ни у садашњем времену не може оправдати и дати им алиби. А камо ли кад дођу до своје свести – деца, за чију се будућност они ксо боре и све чине, што чине! Које лицемерје!

Једноставно речено, они су се заглибили у издају, и као такви далеко су далеко од оних оквира које садржи својевремено Његошево размишљање, по ком ће се: „Српство пре препородити дрском одважношћу, него ли претераним дипломатским обзирима.“ Који црни дипломатски обзири, која дрска одважност, кад се они понашају и владају као и да нису – Срби! А који тек црни препород Српства!

Јасно је да се са таквим понашањем, не може се водити једна земља, сем у сигурну пропаст. Ако Дачић и Динкић не изненађују у оном што чине, јер су то исто радили заједно са Тадићем, чинећи триумвират антисрпске коалиције, требало би да зачуђују председник државе и први потпредседник, који су изникли из заједничког радикалског корена, који су, управо са тим коренима, стекли одређено поверење српског гласачког корпуса. Како су и зашто су, с којим мотивима и којим наговорима, тај корен напустили, то само они знају, играјући на једну карту – промене, од којих ни једна обећана, није испуњена, већ се у свему наставило тамо где је Тадић стао, што се већ јасно види.

Председник Николић лишен или пак ослобођен извршне власти, у бољем је положају од Вучића, који заслепљен својим естрадном многостраношћу, више није у стању да влада собом, па чак ни да објасни откуд он постаје „џокер“ у западном уништењу Србије и Српства. Одиста, како неко може бити преговарач са српске стране, кад је он главна узданица супротне стране, кога чак непрестано траже за преговарача сви наши непријатељи.

Вучић се плачевним гласом и одговарајућом маском на лицу, обраћа гледаоцима ТВ и читаоцима контролисаних новина, сажаљевајући самог себе, па чак и да је свестан да неће доживети свој крај, природном смрћу! Као да прижељкује да понови Ђинђића!

Ако је, којим случајем, читао Дантеов „Пакао“, могао би да се сети како су за девети круг Пакла, предвиђени они који су: издајници родитеља, издајници отаџбине и партије, издајници пријатеља и сарадника, издајници добротвора… што се у највећој мери поклапа са његовим, Вучићевим, досадашњим „радњама“, те је сасвим свеједно како ће отићи са овог света, јер тај Девети круг ће га сигурно чекати и сачекати.

Коначно, није у питању само Косово, иако је оно у овом часу доминатно. Имали смо ми много Косова, али смо имали толико паметних, способних, патриотских људи, који су ношени својим непомућеним националним самосећањем проналазили пут ка плавом хоризонту! Данас су такви људи мислена именица, њих нигде ни од корова, а ови који владају не могу се као такви приказати ни својој најужој фамилији, а камоли народу.

И тако све мање националне свести, све мање морала, све мање памети, што рекао Илија Гарашанин. Само, ово садашње стање, он није, ни у најмрачнијим својим сновима, могао предвидети.

Нема сумње, остало нам је још мало шагринске коже да проћердамо.

Слободан Турлаков

П.С. Дачић се хвали, да је он наметнуо 2. април. Чудо једно, да није предложио 6. април!