logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Друштво, Европа    Аутор: Проф. др. Слободан Турлаков    288 пута прочитано    Датум: 4.03.2013    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Београдска опера

Знано је већ, тј, требало би да је знано, да је наша културна историја, све до деведесетих година прошлог века, била тесно прожета са општенародном историјом, са њеним ослободилачким карактером. Од тог доба, под видом борбе против Милошевићевог режима, а на издашни демократски подстицај Запада, дошло је до растурања и цепања нашег народа, којим је проглашена свака традиција ретроградном и реакционарном, па је самим тим и културна традиција и њена историја постала један непотребан и опасан баласт, који нас одваја од напредног света и његових тежњи.

Проф. Др. Слободан Турлаков 04.03.2015

***

Сад кад улазимо у низ 100 годишњица које чине ту традицију колико светом, толико и незаобилазном, која је по речима Михаила Пупина, ставила на српску главу величанствени ореол, овако растурени и издељени, ми немамо ни снаге, а пре свега ни тзв. политичке воље, да је достојно обележимо, а камоли прославимо.

Не ширећи тему, остајући на терену културне идеје, желимо да укажемо, да се ове године, навршава 100 година постојања Београдске опере и 90 година Београдског балета. Наиме, 24. априла 1913, одмах после завршетка Првог балканског рата, у Народном позоришту, одржана је прва оперска премијера, а потом су уследиле још пет других премијера, да би наставак намере Станислава Биничког, са премијером Мадам Бетерфлај, омео нови, онда звани Велики рат, кој ће доћи на ред тек 1920.

Та прва премијера био је Вердијев „Трубадур“. Дакле, почели смо са Вердијем, у част његове 100 годишњице, што није било случајно, и што Биничковом оперском подухвату даје посебан и непролазан значај, који је још онда схваћен, када је писано: „Прва представа Трубадура има своје нарочите важности за музичко питање нашег Народног позоришта. После ове представе може се сматрати да је музичко питање у НП у принципу решено.“ А како и не би, кад је до краја те сезоне, дакле за непуна четири месеца, Трубадур изведен 11 пута, увек пред пуном кућом, да би у наредној сезони, поновљен још 12 пута!

У тој сезони, 1913/14, уследиле су премијере: Ђамиле, Тоска, Чаробни стрелац, Вертер, Мињон, које су са Трубадуром, доживеле, укупно 60 представа! Дакле, један задивљујући резултат, који већ годинама данашња наша Опера, није у стању да оствари, што у још већој мери указује на величину почетка рада наше Опере, па самим тим и на обавезу да се он обележи са поносом и захвалношћу.

Десило се, међутим, да се у свим каснијим публикацијама, па и књигама, за датум почетка рада наше Опере, узима послератна премијера, Мадам Бетерфлај, 11. феб.1920., јер је као тада већ формиран стални ансамбл, што је колико нетачно, толико и бесмислица. Јер су сви предратни пионири Опере и даље били носиоци њене активности. А ако је формирање сталног ансамбла доказ постројања једне опере, онда три највеће опере Скала, Ковент Гарден и Метрополитен, ни данас се не би могле тако назвати, јер никад нису имале стални ансамбл, а Бечка ни свој оркестар.

Други јубилеј бележи се првом балетском премијером, 19.марта 1923. Шехерезадом од Римског Корсакова, после које је ондашње „Време“ констатовало једну историјску чињеницу: „Од синоћ се може може рећи да наше позориште има свој балет“.

Заслуга за ту чињеницу припада избеглој руској примабалерини, Јелени Пољаковој. И не само за ту премијеру, већ за све оно, што се између два рата, па и до наших дана, звало балетом, било је њено велико и непролазно уметничко дело, за које није успела да добије чак ни једну скромну спомен плочу на згради у Косовској 39, у којој је имала свој приватни балетски студио, а чак ни да се њеним именом назове Балетска школа. Једна груба, да не кажемо простачка, незахвалност, на коју смо, на жалост, навикли. Мада се њом не бисмо могли поносити.

Та и таква незахвланост обрушила се и на Стевана Христића, композитора наше најпознатије и најпризнатије музике, широм света. Балета „Охридска легенда“, који је у последњој својој сценској верзији тако грубо и неуметнички приказан, да би му пре пристајало име „Легенда из Ковачице“. И на та и таква „нова читања“ смо навикли, која се увек претварају у негирање аутентичности и величине српске уметности, као у поставама дела Стерије и Нушића, што би свуда било осуђено као чисти културни криминал!

Обавеза је Народног позоришта да врати аутентичност Христићевом делу, и то баш у овој јубиларној години нашег Балета. Обично се као разлог за немогућност приказивања Охридске легенде у постави Маргарите Фроман, немања записа, ни у Београду, ни у другим балетима бивше Југославије. Међутим, знано је да је Охридска легенда премијерски приказана 1958, у московском балету „Театра Немировић – Данченко“, у ком сигурно тај запис постоји, што би била јединствена прилика да се успостави веза са тим славним руским ансамблом, која би за нас имала и додатни значај, јер је за ту московску премијеру Христић, на њихово тражење, допасао неке сцене, које ми нисмо видели.

Несрећа је ових славниј јубилеја, у томе, што би требало да их обележе они који нису њих достојни, а поготову уметника који су их собом чинили, те се не зато може очекивати да ће ово наше присећање, мада више – апел, и надлежнима и широј културној јавности учинити опортуним и обавезним, да се ови значајни датуми наше културне и националне прошлости, не заобиђу.

Кад помислимо, са колико се провинцијалне спремности и енергије, припрема прослава јубилеја Миланског Едикта, не може а да нас не обузме осећање једне темељне срамоте!

 

Слободан Турлаков

 

Прослава Нове године као национални празник!?
Прослава Нове године као национални празник!?
Posted 4 months ago

Министарство за науку и културу Владе ФНРЈ доставило је акт следеће садржине:
Виктор Грозданић, 31.12.2018

***

„Ових дана дискутовало се у министарству за науку и културу заједно са преставницима Народне омладине и савеза…

Митрополит Амфилохије и даље празнослови….
Митрополит Амфилохије и даље празнослови….
Posted 4 months ago

Каква су то тешка, болна и парадоксална времена настала кад ми , обични лаици, без неког формалног теолошког образовања указујемо митрополиту Српске Православне Цркве да празнослови?...Тај митрополит мора да је…

Вл. Филарет: Када ће се у Српској Православној Цркви говорити истина?
Вл. Филарет: Када ће се у Српској Православној Цркви говорит…
Posted 5 months ago

ПРЕДСЕДНИКУ СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ СИНОДА ПАТРИЈАРХУ СРПСКОМ Г.ИРИНЕЈУ и СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОМ СИНОДУ
Ваша Светости,

Браћо Архијереји, чланови Светог Архијерејског Синода,

Дана 25.септембра 2018.године позвали сте мене и надлежног милешевског епископа, како кажете у позиву,…

Сутјеска 1943. г.: Први атентат на Јосипа Броза Тита
Сутјеска 1943. г.: Први атентат на Јосипа Бро…
Posted 5 months ago

Да је југословенска повесница за време и након Другог светског рата плански, систематски и изнад свега крајње успешно кривотворена у корист физичких ратних победника који су „ослободили“ и Београд и…

Сутјеска 1943. г.: Први атентат на Јосипа Бро…
Клетва шест: Површност царује, ум куња
Клетва – шести део. Површност царује, ум куња…
Posted 6 months ago

Можда се жалопојка о Оче наш и Правди у данас може схватити као застарелост и можда се баш зато данас и третира као “било некад сад се и не приповеда”,…

Клетва – шести део. Површност царује, ум куња…
Писмо Маргетића премијеру Хрватске
Отворено писмо Маргетића премијеру Хрватске
Posted 7 months ago

Поштовани господине Пленковић, иако због нарушеног здравственог стања, након пуна тридесет и три дана штрајка глађу, лежим непокретан у стану, знам да је у најмању руку пристојно одговорити како на…

Отворено писмо Маргетића премијеру Хрватске
Парада храбрости, снаге и достојанства 29. септембра у Београду
Парада храбрости, снаге и достојанства 29. се…
Posted 7 months ago

Удружење особа са инвалидитетом „Феникс“, Удружење особа са инвалидитетом „Тавор“ и Удружење грађана особа са инвалидитетом „Нови хоризонт“ организује Параду храбрости, снаге и достојанства 29. септембра од 12.30 до 16…

Парада храбрости, снаге и достојанства 29. се…
Мед, жуч и остала голотиња
Мед, жуч и остала голотиња
Posted 7 months ago

Јутрос разговарам са Чичом, дугогодишњим пријатељем - кога, деценију прогоне, највише због добра које је многима чинио. Ухлебио је један мањи град са платама изнад и оног набилдованог просека за…

Мед, жуч и остала голотиња
Клетва пет.Слобода и Правда…
Клетва – пети део.Слобода и Правда…
Posted 7 months ago

“Некада је Србин дан започињао са Оче Наш...” Некада је химна Срба била Боже Правде... Зашто? Зато што смо Бога Оца нашега молили за Правду... можда чак... и једино за…

Клетва – пети део.Слобода и Правда…
Клетва четири: Муљ…
Клетва – четврти део. Муљ!
Posted 8 months ago

Одговарајући на питања која неумитно намеће данашњица можда је најдостојанственије одговорити на питање: чему су нас учили... или можда: чему су нас научили... или можда на пресудно питање: чему нас…

Клетва – четврти део. Муљ!
PreviousNext

 




1 коментар у вези “Сме ли се то заобићи?”
  1. Професоре, иако лично не волим ни оперу ни балет слажем се у потпуности да ДОСТОЈНО треба обележити јубилеји првог извођење опере и балета у Србији. Понављам достојно, а не “паћенички” у стилу “и ми смо Европа” , ” и ми смо културни нисмо ратни злочинци” и сл. што се може очекивати од данашње политичко-интелктулалне елите у Србији да тако обележи значајне догађаје у српској култури.


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo