Ових дана, потпуно изненада, донесени су, из Америке, посмртни остаци бившег краља Југославије, Петра II, којом приликом је учињено неколико грубих и неоправданих преступа, који су, на жалост, добили велики одјек у медијима, који не бирају средства у циљу повећања тиража или, пак, гледаности, што је још један, необориви, доказ да су медији сугерисани од власти или од неких других, за њих, меродавних.
пише Проф. Др. Слободан Турлаков; 29.01.2013
***
Дочеку речених посмртних остатака, у име СПЦ био је присутан сам патријарх Иринеј, а у име владе њен премијер Ивица Дачић, пошто је председник Републике, био у службеној посети Словачкој. Да ли је он баш то тако удесио, да не буде присутан, или је пак, све то било случајно, у шта је тешко поверовати, тек та дужност је припала премијеру Дачићу. А ко зна, можда је Дачић оценио да ће то присуство подићи његову популарност код српског народа, па је по личној иницијативи присуствовао.
Наравно, питање је, није ли српски народ у међувремену еволуирао, одвојивши се од монархистичких идеја, па, према томе, путање је да ли се речено Дачићево присуство, могло одразити на повећање његове популарности.
Тек, оно што се, том приликом десило, по нама, за сваку је осуду, утолико пре што су присутни челници СПЦ и Владе, показали основно незнање српске историје.
Наиме, патријарх је изволео изјавити да „Србији недостаје цар или краљ. који би били ујединитељи народа“, а премијер: „да српска историја нијр могла да буде написана, без допроноса који су јој дали лоза Вожда Карађорђа“.
Познато је, међутим, да су две народне династије у борби за престо, чиниле све да разједине српски народ и да, према томе, наш растурени српски народ никакав цар (!) или краљ не би могао објединити. Али, зато Црква може, и она би морала све да чини да народ покупи и обједини, како би га сачувала од пропасти, која му прети са свих страна, изнутра и споља.
Када само помислимо, на милионски скуп народа приликом испраћаја покојног патријарха Павла, и на говор садашњег патријарха, у цркви Св.Марка, после ускршње литургије у полупразној цркви, што је патријарха нагнало да одржи једно гневно слово против београдских верника, мада је у тој „чињеници“ могао да нађе разлог да се приупита: шта урадисмо, за ових годину дана, кад смо успели да растерамо онолику масу српског народа!?
За црквене јерархе важно је да они буду сложни и да објаве да у врху СПЦ влада јединство, које не само да не постоји, већ је опасно нарушено! Шта више, црква не реагује на многе грубе испаде појединих владика, па тако ни на, већ на другу, посету епископа Григорија Дубровнику, у чијиј католичкој цркви, заједно са тамошњим бискупом, држао заједничку мису, као знак добре воље и помирења, које је произашло пошто је владика херцеговачки, замолио свог „колегу“ да прими његову молбу, у име српског и православног народа, за опроштај, што је овај здушно прихватио, и у свом одговору похвалио владику Григорија!
Писали смо већ о томе, али писали смо ми, док је СПЦ ћутала. А ћутала је и кад је, овај одпадник, ових дана, приликом друге своје посете Дубровнику, изјавио да је – бискуп, а не владика одн. епископ! Срамно и за сваку осуду, коју би требало сав српски народ да са дужним гнушањем искаже.
Уосталом шта се може очекивати од садашњег патријарха, кад је у току предизборне кампање, позвао народ да гласа за онога, који га је прогласио за злочинце, терајући га да се и сам за такве прогласи!
Дачић је више пута до сада показивао да је недоучен, ма колико се китио титулом студента генерације, што више говори о том факултету, но о њему, јер се он, ето, трудио да научи што му је предавано. Али, на том факултету, који је настао преименовањем Високе партијске школе, Српство и српска историја нису омиљене, напротив, што се доказује и тиме, што студенти уче, по књизи „Политика“ Американца Ендру Хејвуда, у преводу професора, сад већ, и академика, В.Становчића, у којој јасно пише да су: „Срби геноцидни народ и да у том погледу стоје уз бок Хитлеру и Мусолинију!“
Но, и то је било мало том Факултету, па су касније, предложили, што је и усвојено, да се за почасног доктора Београдског универзитета, прогласи један професор са америчког универзитета у Пристону, који је објављивао текстове са тражењем да се бомбардује Србија 1989!
Кад се зна да је у том часу министар просвете био Жарко Обрадовић, заменик председника шефа СПС –а , који је и сам питомац и докторанд тог врлог титоистичког факуклтета, онда је све јасно.
Требало би да буде близу памети, да остали факултети, па и сам Универзитет реагују. Међутим, знано је да су професори Београдског универзитета, махом бивши функционери, омладински и партијски, па се тако може добрим својим делом сматрати титоистичким…што, онда, ништа не чуди!
Ипак, да кажемо Дачићу, да би добро било да прочита наш „Водич за Србе почетнике, 1804-1941“ и да из њега стекне наук, по ком српску историју нису писали, својим доприносом потомци вожда Карађорђа! Ако је, пак, неко писао, то је био сам српски народ и великим делом припадници династије Обреновића (кнез Милош, кнез Михаило, краљ Милан, краљ Александар).
Да кажемо још нешто, поводом преноса посмртних остатака југословенског краља Петра II, који се 29. јануара 1945, одрекао престола, и својим га Указом даривао трочланом Намесништву, чиме је учинио државни удар, јер је још по важећем Уставу, краљевску власт могао пренети само и једино на краљевића Томислава.
Тиме је све речено! Па тако, ковчег са посмтртним остацима последњег југословенског краља, није могао бити прекривен – српском заставом, јер је његов отац, краљ Александар, између осталог, одузео српске ратне заставе свим прослављеним српским пуковима, заменивши их југословенским, као што је и постојећу српску нацију заменио интегралним југословенством.
Другим речима, био је основни ред, да се на речени ковчег стави југословенска застава, а никако српска.
О прокламованом почасном обилажењу ковчега са посмртним остацима југословенског краља Петра II, у некадашњој дворској капели, у којој ће чекати мај месец, да би били пренесени у задужбину на Опленцу, нема се шта рећи. То је просто једно грубо наметање нечег што је и сопственом заслугом, једна неповратна прошлост.
Слободан Турлаков
илустрација новинар.де
[…] Новинар.де, пише Проф. др Слободан […]
Можда сам параноичан. Али ако Alexander the Second Kara… doђе на краљевски престо и тако постане први човек Србије ето ето и потписа за Republic of Kosovo. Дај Боже да сам параноичан.
Bravo, kakav sjajan članak. pročitao sam dosta polemika na temu sadašnjeg položaja pretendenta na srpski presto Princa Aleksandra. Dakle mnoge nejasnoće postoje oko pretenzija da ovaj britanski gradjanin sedne na inače nepostojeći srpski tron. Mnogima je promakao detalja sa zastavom što je ne samo sramota, već i svestan manevar grupe zvane Krunski savet koja se samozvana gura da srpskoj javnosti objasni neobjašnjivo, tj. kako je Aleksandar od pretendenta na jugoslovenski tron, postao pretendent za srpskog kralja. Ili nedaj Bože cara. Sramota je i da se princ Aleksandar tituliše Aleksandar II. kada je iole informisanim poznato da se I. ili II. dodaju samo uz imena krunisanih lica. Konačno potpuna je istina da je kovčeg sa ostacima jugoslovenskog kralja sa grobra iskopan u toku noći, o tome istinu znaju svi čikaški Srbi koji su bili na liturbiju dan posle ekspresne eshumacije. I konačno potpuna je neistina da je testament Kralja Petra II. nevažeći, zbog okolnosti da je navodno sačinjen u vremenu manjem od mesec dana do smrti. To nije tačno i apsolutno jedini izvršilac volje pokojnog kralja je njegova družbenica i dobrotvor Mici Lou. Treba da je sramota tog engleskog gradjanina činjenice da je on kao navodno uspešan biznismen dopustio da ona plaća sve troškove lečenja kralja čak dve godine, uključivši i transplataciju jetre. Istina je mi kandidata za srpskog kralja jednostavno nemamo. Pretendenata za imovinu Karadjordjevića imomo i previše. Zvaničnici države treba da isprave propust sa zastavom pri zvaničnoj sahrani i ako je problem staviti predratnu jugoslovensku, onda treba staviti preko kovčega zastavu dinastije Karadjordjević.
Još jednom bravo profesore.
Садшња тзв. ЕЛИТА СПЦ није у стању, нити има намеру, да уједињује
србски народ, већ јој је циљ да га приведе Ватикану на тотално
духовно заклање.
Погледајте шта ради онај црни Григор/г/ије – јавно се декларише
као „ПРАВОКАТОЛИЧКИ-РИМОСЛАВНИ БИСКУП“, а притом Синод ћути и не
реагује.
Зашто патријарх сада помиње цара или краља, и очигледно сугерише
актуелног Принца Пресдолонаследника Александра Другог, премда је
упознат да је овај припадник Реда „Малтешких витезова“, и да као
такав не може бити миропомазан за Краља Србије у манастиру Жичи,
баш као што није ни Његов деда Краљ Александар Први Карађорђевић-
Ујединитељ.
Нама је потребан Цар или Краљ не по биолошкој, крвној, динас-
тичкој линији, већ по Немањићко-Лазаревој духовној линији.
Јер, за престо се мора прво исукати сабља и борити и изборити за
свој народ, а онда се препоручивати за наследника Србске Круне.
Србију и народ србски једино могу подићи јаке личности у официрском
кору /нарочито дела неправедно пензионисаног/ и у СПЦ-и, који се не окаљаше ватиканском свејерси – екуменизмом!
Драган Славнић
[…] Бивши Југословенски краљ није Српски Краљ Veröffentlicht am Februar 6, 2013 von dijaspora Бивши Југословенски краљ није Српски Краљ […]
Пустите човека на миру. Сигурно Alexander the Second још жали што је папа Бенедикт XVI поднео оставку. :)
Apsolutni legitimni nosilac Srpske krune,je upravo Aleksandar.
Klevetanje nekolicine polupismenih „mudrovana“je prosto pozeljno,radi ravnoteze.
„Apsolutni legitimni nosilac Srpske krune,je upravo Aleksandar“
Tа „легитимност“ је била актуелна и 1999-е, када је Србија била
засута НАТО бомбама, али „легитимног“ носиоца Српске круне није било нигде ни од корова.
Њему је место било са Његовим, србским народом, да са њим заједно
подели несрећу.
Да Га је тада било у Србији, или да је бар то јавно пожелео, не-
двосмислено бранећи интересе србског народа, онда би ова прича око
„легитимитета“ и имала некаквог смисла.
Драган Славнић
Izvod iz prirucnika za mudrovane,
tacka 1
Legitimitet,uslovljen jeste prejemstvom krune,i naslednog je karaktera ako ga obrazuju elementi monarhisticke platforme.
Legitimitet,nije uslovljen,niti uslovljava moralnu podobnost,ona je licnog karaktera.
A klevetati ni manje ni vise nego Krunu,rukopolozenu,to je i ne-vaspitanje.
Овде није било речи о Круни – институцији – већ о личности – Краљу!
Круна, као институција, не може бити „rukopoložena“, већ конституи-сана, а Краљ се крунише и миропомаже.
У чему и по чему је неморално констатовати – да актуелног Престолонаследника Принца Александра Другог Карађорћевића није било нигде ни од корова када је Србија засипана НАТО бомбама 1999-е?!
То се само некоме може свидети или не свидети, али то не може бити неморално, ни на овом ни на оном свету!
Формално бити наследник Круне, то може да нема везе са моралношћу,
сагласно наследном праву, као и у сваком другом случају, али бити
Краљ једном народу, а рећи да то нема везе са моралношђу личности,
која треба да слови за „ОЦА НАРОДА“, граничи се са здравом памећу!
Драган Славнић
Kralj i porodica su nesrecnim okolnostima napustili otadzbinu.
Povratak potomaka nije bio moguc,zbog velikog broja srba koji su bili komunisti.Oni to nisu dozvoljavali,uostalom kao i Nikolaju Svetom Velimirovicu.
I sad ima srba,koji se bestidno predstavljaju da su srbi,a najruznijim recima pisu o svojoj SPC i mnogim episkopima,svestenicima,monasima…
Prosto neverovatno,ali na udaru su ljudi,srbi od kralja do prostih monaha…
Владика Николај Велимировић је, и те како, могао да дође у
Југославију /Србију/, само да је хтео, баш исто као и Патријарх
Гаврило Дожић.
Само, он је имао у виду своју бритку нарав и још бриткију реч,
па је то превагнуло да остане у иностранству, а не зато што су
му комунисти бранили.
Наравно, они му се не би радовали, али отворено нису смели да му забране долазак, тим пре што је био логораш НАТО предходника, а није им ни било на политичку корист.
Но, само Бог зна зашто није дошао.
Бог га је за то наградио свештено-мученичком смрћу, уписан је
у ред србских свештено-мученика.
Драган Славнић
Принц Александар Карађорђевић једноставно не заслужује да седне на српски престо.Цео народ то види.Својим понашањем принц Александар
је у српском народу у већој мери искомромитовао саму идеју монархизма од самих комуниста. Ни његов брат од стрица принц Владимир А. Карађорђевић није много бољи. Нада да ће Србија постати
краљевина лежи у Александровом сину Петру.
… [Trackback]
[…] Read More Info here on that Topic: novinar.de/2013/01/30/bivsi-jugoslovenski-kralj-nije-srpski-kralj.html […]
… [Trackback]
[…] Read More here to that Topic: novinar.de/2013/01/30/bivsi-jugoslovenski-kralj-nije-srpski-kralj.html […]
… [Trackback]
[…] Read More on to that Topic: novinar.de/2013/01/30/bivsi-jugoslovenski-kralj-nije-srpski-kralj.html […]
… [Trackback]
[…] Here you can find 81655 additional Info to that Topic: novinar.de/2013/01/30/bivsi-jugoslovenski-kralj-nije-srpski-kralj.html […]
… [Trackback]
[…] Find More Info here on that Topic: novinar.de/2013/01/30/bivsi-jugoslovenski-kralj-nije-srpski-kralj.html […]
… [Trackback]
[…] Here you can find 91483 more Information to that Topic: novinar.de/2013/01/30/bivsi-jugoslovenski-kralj-nije-srpski-kralj.html […]
… [Trackback]
[…] There you can find 26618 additional Information to that Topic: novinar.de/2013/01/30/bivsi-jugoslovenski-kralj-nije-srpski-kralj.html […]
… [Trackback]
[…] Read More here to that Topic: novinar.de/2013/01/30/bivsi-jugoslovenski-kralj-nije-srpski-kralj.html […]
… [Trackback]
[…] Find More to that Topic: novinar.de/2013/01/30/bivsi-jugoslovenski-kralj-nije-srpski-kralj.html […]
… [Trackback]
[…] Info on that Topic: novinar.de/2013/01/30/bivsi-jugoslovenski-kralj-nije-srpski-kralj.html […]
… [Trackback]
[…] Find More on on that Topic: novinar.de/2013/01/30/bivsi-jugoslovenski-kralj-nije-srpski-kralj.html […]
… [Trackback]
[…] Information on that Topic: novinar.de/2013/01/30/bivsi-jugoslovenski-kralj-nije-srpski-kralj.html […]