Вести

Веселин Маџгаљ – Дипломирани теолог

Дипломирани теолог Српске Православне Цркве и наименовани игуман манастира Свети Спиридон на Паштровској гори, Веселин Маџгаљ упокојио се у Господу данас 09/23. јануара 2013 године на дан Светог Григорија Ниског; преподобни Дометијан  у јутрањим часовима у својој 39-ој години.

новинар .де 23.01.2012

***

Сахрана ће се обавити 24. јанура  у 14.00 сати поподне на гробљу крај храма Тројане у Слатини код Мојковца.

+++
+++
+++

MОЛИТВА ЗА УПОКОЈЕНЕ

Господе, Боже наш, сети се слугу Твојих који су преминули у вери и нади у Вечни Живот. Као Добар и Човекољубив, опрости им грехе и обриши неправде, ублажи, отпусти и опрости им сагрешења вољна и невољна. Избави их вечних мука и огња пакленог, и даруј им да се наслађују Твојим вечним добрима, припремљеним за оне који Тебе љубе. Иако сагрешише они од Тебе не одступише, него чврсто вероваше у Тебе, Бога у Тројици слављенога: Оца и Сина и Светога Духа, и све до последњег даха исповедаху, Јединицу у Тројици и Тројицу у Јединству. Стога буди милостив и њихову веру у Тебе урачунај им уместо дела, и као Милосрдан упокој их са Светима Твојима. Јер нема човека који би живео и не би сагрешио, Једини Ти си без греха, а правда Твоја је правда вечна. Ти си Једини Бог доброте, сажаљења и човекољубља; и славу узносимо Теби, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и кроза све векове. Амин.

Вјечнаја Памјат

***
***
***

Свети Григорије епископ Ниски

Брат светог Василија Великог. Био је најпре само презвитер, пошто беше жењен, а када му умре жена, блажена Теозва, изабраше га и посветише за епископа у Ниси. Одликовао се огромном светском ученошћу и духовним опитом. Учествовао на II васељенском сабору. Мисли се да је он саставио други део Символа Вере. Велики беседник, тумач Светог Писма, и богослов. Због свога пораза аријевци се беху нарочито на њега окомили као на свог страшног противника, те у време цара Валента, њиховог једномишљеника, успеше да збаце с епископске столице и отерају у изгнанство. Осам година проведе овај Свети Отац у изгнанству трпељиво сносећи све беде и сва понижења. Најзад сконча у дубокој старости концем IV века преселивши се у Царство Божје и оставши кроз све векове на земљи као велико светило цркве.

Тропар (глас 4):

Боже отаца наших, чини увек са нама по Твојој кротости, не напуштај нас Твојом милошћу, но њиховим молитвама у миру уреди живот наш.

Преподобни Амон

Подвижник мисирски. Четрнаест година трудио се и Богу молио само да победи гнев у себи. Достигао толико савршенство доброте да није био више свестан да постоји зло у свету. Особит зналац Светог Писма. Упокојио се прочетком V века.

Свети Маркијан

Рођен у Риму, но као презвитер проживео до краја свој век у Цариграду, већим делом у време царовања Маркијана и Пулхерије. Наследивши велико богатство од родитеља, он га је нештедице истрошио на две сврхе: на зидање или обнављање храмова и на милостињу сиромасима. Сазидао је две нове цркве у Цариграду, знамените по својој лепоти и светињи: светој Анастасији и светој Ирини. Кад су га питали зашто тако много троши на цркве, он одговори: „Кад бих ја имао ћерку, и хтео је удати за некога племића, зар ја не бих потрошио много злата да је украсим као достојну невесту? А овде ја украшавам Цркву, невесту Христову“. Колико је, пак, овај дивни муж био издашан према црквама и сиромасима, толико је био тврд, и веома тврд, према самом себи, следујући савету апостолском: „Кад имамо храну и одећу, будимо овим задовољни“ (1. Тим 6, 8). Пише се о њему: „Сав би у Богу и Бог у њему, и представи се Богу испуњен годинама и добрим делима“, 471. године.

Преподобни Дометијан

Овај угодник Божји роди се у време Јустина Млађегод побожних и богатих родитеља, Теодора и Евдокије. Пошто изучи световне науке, он се ожени, али му жена убрзо умре. Он се одмах са великим усрђем одаде духовној философији; из љубави према Богу напусти свет, и у подвижништву провођаше свој живот. А кад му би тридесет година, по Божјој вољи поставише га за епископа свете Цркве у Мелитини. Сјединивши световну образованост са подвижничким животом, он беше не само добри пастир своме стаду него светило и помоћ и другим људима, нехришћанима, јер промишљаше о општем добру. Много пута га је цар Маврикије слао у Персију ради народних послова, и са персијским царем Хозројем учвршћивао мир између Грка и Персијанаца. А када неки кнез Варам, устаде против персијског цара Хозроја, и збаци га с престола, тада овај светитељ поможе Хозроју те се врати на престо. Са тог разлога Хозрој се потчини Грцима, и плаћаше им данак. To учини те свети Дометијан постаде велики пријатељ цара Маврикија и његове супруге. Ови га наградише многим златом, које он све утроши на зидање светих цркава и сиротишта. А када по други пут дође у Цариград, он се пресели ка Господу, 601 године. И светим моштима његовим одадоше велику пошту и црквени и царски великодостојници, јер их са великим почастима пренесоше у његов град Мелитину. Овај светитељ учини многа чудеса и за живота на земљн и после свога престављења – у славу Христа Бога нашег.

Дух дарове држи,
Дух дарове дели,
Неком милост благу, неком разум смели.
Некоме изрјадну девичку чистоту,
Неком љубав живу, ил’ ума правоту
По јачини вере Дух дар нов домеће:
Порасте ли вера што брда покреће,
Ризница је Духа, отворена тада
И дар на дар, ко дажд, на вернога пада.
Због велике вере Григорије свети
Висини духовној ко оро узлети.
Због велике вере и свети Маркијан
Милошћу небеском беше обасијан:
Гpигop’јy се даде светлост богословља.
Маркијану милост — јелеј славословља.
O небесни Душе, Господе и Царе,
Ни нам не ускрати твоје чудне даре,
Но молитвом Твојих избраних сасуда
Спаси нас осуде у дан Страшног Суда.

РАСУЂИВАЊЕ

Сујетљивост због одела нарочито узима маха у наше време. Ко нема чим другим да се горди, тај се горди оделом. А онај ко би имао чим другим, драгоценијим од одела, да се горди, тај се и не горди. Као што злато што не излази на површину земље, тако се ни духовне вредности једнога човека не показују споља. Прича се како је неки знаменити филозоф видео једнога младића, како се горди својим оделом, па му приђе и шапну на ухо: „То исто руно носио је пре тебе ован, па ипак је био само ован!“ — Бити хришћанин и гордити се оделом још је луђе него бити цар и гордити се прашином под ногама својим. Док је св. Арсеније носио златоткано одело у царском двору, нико га није називао Великим. Великим је назват онда када се безобзирно сав предао служби Богу и обукао у дроње.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам нишчету Господа Исуса и то:

1. нишчету цара који се роди у пећини,
2. нишчету најбогатијега који гладова и жеђова,
3. нишчету Свемоћнога у општењу с нишчим на земљи.

БЕСЕДА

о задовољењу с оним што нам је најнужније

А кад имамо храну и одећу, будимо задовољни (I Тим. 6, 8)

Апостоли Божји учили су друге оном што су они сами животом својим испунили. Кад су имали храну и одећу, они су били задовољни. Чак и кад се дешавало да нису имали ни храну ни одећу, они су били задовољни. Јер њихово задовољство није притицало споља него је извирало изнутра. Њихово задовољство није било тако јевтино као задовољство животињско, него скупље, много скупље и ређе. Задовољство унутрашње, задовољство од мира и љубави Божје у срцу, то је задовољство виших људи, то је било задовољство апостолско. У великим борбама генерали се одевају и хране као и прости војници, и не траже задовољства у храни и оделу него у победи. Победа је главно задовољство оних који се боре. А хришћани су, браћо, у борби непрестаној, у борби за победу духа над материјом, у борби за преодолење вишег над нижим, човека над скотом. Није ли, дакле, више него смешно водити борбу а не бринути о победи него о спољним украсима и накитима? Није ли глупо давати знаке распознавања своме непријатељу? Наш невидљиви непријатељ радује се сујетљивости нашој, и подржава нас у свакој сујетној помисли, и запошљава нас свим могућим неурачунљивим ситницама и дангубицама, само да би навалио на наш ум тешки заборав односно онога због чега смо ми на земљи. Он нам представља ништавно важним, и споредно главним, и погубно корисним, само да би однео победу над нама и срушио нас заувек.

Господе свети, крепки и бесмртни, који си нас од блата сазидао, и у блато душу живу удахнуо, не дај, Господе, да блато надвлада! Помози духу нашем да увек буде јачи од земље. Теби слава и хвала вавек. Амин.