Вести

Студентски протести у Београду 04. јануар 2012

“Вашингтон пост”, један од најмоћнијих америчких дневних листова, објавио је 17. јануара ове године да се “УН извинила због овација српској милитаристичкој песми ”Марш на Дрину” на концерту Уједињених нација”. Следи текст у целини, у мом преводу. На завршетку је извор из којег се текст може прочитати у оригиналу, на енглеском.

пише Часлав М.Дамјановић 21. јануар 2013

***

“УЈЕДИЊЕНЕ НАЦИЈЕ – УН су се извиниле у четвртак, 17. јануара, због овација српској националистичкој милитаристичкој песми која је изведена на концерту у част Српског председника Генералог Заседања УН, изјавио је представник генералног секретара УН Бана Ки-Муна.”

“Мартин Несирки је рекао да “УН није знала да ће некога увредити песма “Марш на Дрину”, која је отпевана пред Генералним заседањем претходне вечери. После извођења песме, Бан се на подијуму поред Вука Јеремића, некадашњег министра спољних послова Србије који је сада на положају председника Заседања, фотографисао са извођачима певачке групе Viva Vox из Београда.”

“Бан је искрено жалостан да су гледаоци били увређени овом песмом”, рекао је Несирки, додавши да шеф УН-a “очигледно није знао о чему је песма, нити какво јој је значење придавано у прошлости.”

“Марш на Дрину” је оригинално написан као националистичка химна после Првог светског рата, о битци на реци Дрини која раздваја Србију и Босну. У песми су на пример и стихови “Битка се води, Близу хладних вода, Крв се лије, Крв отиче Дрином… за Слободу!”

“Песма је постала омиљена код фашиста и српских националиста, и била је забрањена од стране југословенске комунистичке владе после Другог светског рата. Песма је по извештајима певана 1990-тих током српских напада на босанске вароши на обалама реке Дрине која је између тек раздвојених земаља.”

“После распада Југославије, Срби су 1992. гласали да песма постане национална химна. Скупштина Србије је заобишла овај предлог јер је песму сматрала исувише провокативном, и прихватила је уместо тога адаптирану стару песму из периода монархије.”

“Марш на Дрину” је додат концерту УН-а као encore, и гледаоци су били одушевљени, иако су углавном били несвесни значења песме.”(1)

Текст на енглеском: http://www.washingtonpost.com/world/un-apologize-for-ovation-given-to-serb-militant-song-march-on-the-drina-at-un-concert/2013/01/17/44ab35ba-60e5-11e2-bc4f-1f06fffb7acf_story.html

“Ноћ дугих ножева” (“Night of the Long Knives”), познатија је под именом “Kristallnacht“. Те ноћи 30. јуна 1934. године, распомамљени Хитлерови јуришници покупили су десетак хиљада Јевреја из Берлина и Хамбурга и поломили и опљачкали јеврејске радње и куће. Зато се та ноћ сматра почетком нацистичког Холокауста над Јеврејима у Другом светском рату.

Када бих се ја питао – ја бих дан објављивања овог написа у “Вашингтон посту” назвао “Kristallnacht“ – Даном почетка Завршне фазе Холокауста над Србима! Зато што је та Завршна фазa – “Коначно решење”, a “Коначно ријешење” јесте Истребљење Срба! И зато што у први мах може да изгледа као да је овог пута тешко прецизирати починиоце холокауста над Србима, због тога треба прво разрешити питање:

Шта је осуђено?

Осуђена је песма посвећена Слободи!
Тиме је осуђена тежња за Слободом!
Осуђен је Марш Слободе којем су овацијама клицали усред Уједињених Нација!

Доказ да “Марш на Дрину” јесте заиста Марш Слободе јесу стихови наведени у напису “Вашингтон поста”!

Међутим, пошто је песма српска – осуђено је према томе Право Срба и Србије да се боре за Слободу! Осуда дакле значи:

Срби немају Право на Слободу!

Морам да нагласим да тема овог написа нису појединци или поједине делегације у УН које су највероватније протестовале.

Не!

Овде се ради о вести!

Како вест постаје пропаганда и како лаж пропаганде постаје лаж историје!

Јер… због пропаганде – зато да би се наметнула лаж на место историјске истине – зато је “Вашингтон пост” прогласио Српски Марш Слободе за – “фашистички”, “милитаристички” и “националистички”! Па пошто “Вашингтон пост” натура необавештеним читаоцима ову вест као некакву наводну историјску чињеницу – ту пропагандну лаж као такву, иако је наизглед безазлена новинска вест – али безазлену само на изглед – “Вашингтон пост” манипулантски претаче у наводну неопозиву историјску чињеницу!

У коју “историјску чињеницу”?

Пошто су, сходно тврдњи “Вашингтон поста”, Срби некаква наводно “националистичка”, “милитаристичка” и “фашистичка” раса – па према томе геноцидна и нижа раса – зато немају право на Слободу!

Тако би то бар требало да значи… међутим, мајсторски изманипулисано значење “Вашингтон поста” је много далекосежније:

У данашњем свету више не постоји Право на Слободу!

Зашто не постоји?

Зато што то Право “додељују” изабрани и одабрани!

Али – вратимо се на вест:

Вест као таква – није нити проверена – нити доказана – нити образложена!

На пример: срушио се авион. То је вест! Јесте се авион срушио али зашто се срушио? То ће бити откривено тек дуготрајном и пажљивом истрагом – и тек након свих тих налаза вест ће постати заиста стварна чињеница!

Међутим…

На пример: убијен председник Кенеди! То је вест! Али – ни до данас није поуздано откривено да ли је један или више убица и ко их је најмио да убиство почине, зар не?

На пример: У Рачку српска полиција убила групу Албанаца! То је вест! Али чак и дан-данас је још увек спречено да се сазна да су убијени били терористи ОВК! Али – без обзира на то – на основу те прве-првцате вечерње непроверене вести – пуковник Виљем Вокер је наредио отимање Косова од Србије – због вести о убијању наводно невиних албанских житеља Рачка… иако доцније, када су мртви били изложени – житељи Рачка им уопште нису одавали пошту и жалост – јер убијени – нису били из њиховог села!

На пример: Фотографије масовних гробница побијених Муслимана на фудбалском терену у Сребреници снимљене из америчких сателита у свемиру! То је вест! Али – на фудбалском стадиону у Сребреници – није пронађена нити једна нити масовна нити појединачна гробница, нити побијених Муслимана нити икога! Ипак, на основу те лажне вести – Мадлен Олбрајт је наредила бомбардовање босанских Срба! И наравно, Олбрајтовини сателтиски снимци су – згодно ишчезли!

И тако даље, и тако даље… тако се од непроверене или намештене или измишљене вести – мајсторишу “чињенице историје”!

Те “чињенице” су углавном лаж!
Пема томе, у којем то данашњем свету више не постоји Право на Слободу?
Може се слободно рећи – Право на Слободу не постоји у свету “Вашингтон поста”!

Како то?

Па тако што у “Вашингтон посту” – а поменути дневник и појединци који ће бити поменути нису једини – постоје изабрани и одабрани појединци који себе сматрају расно супериорним ауторитетима са искључивим правом да “додељују” Право на Слободу – а како је очигледно из овог случаја, из осуде “Марша на Дрину” – њихово је и некакво “искључиво право” да “додељују” и… расно право на постојање… па сходно томе да “додељују” и расистичку расну осуду:

На расно истребљење!

Право на овакво “додељивање” – јесте Расизам!

Међутим, ово “додељивање” се не сматра ни расистичким, нити расизмом!

Зашто?
Зато јер такорећи нико нити схвата да се овај расизам уопште дешава, нити како се дешава!
Зашто?
Зато што изузев посвећених изабраних и одабраних нико нема појма да контролисана медија смишљено и умишљено почињава злочин расизма!

Камуфлажа Зла је од памтивека врхунац мајсторства!

Али… пошто је овај закључак следствен улози “Вашингтон поста” у антисрпском разарању бивше Југославије додељивањем не само територија које припадају сарадницима Нацизма у Другом светском рату – већ и додељивањем њима србских територија које тим сарадницима Нацизма никад нису припадале – и проглашњењем Срба “милитаристичким” и “агресивним” геноцидним расистичким злочинцима… иако су се, за разлику од крволочних сарадника Нацизма у Другом светском рату – Срби једини борили против Нацизма и једини допринели Победи над Нацизмом… по свему судећи – баш због тога што су се Срби једини борили против Нацизма – баш због тога су од Срба и отете српске територије… зар не!

Препредена манипулација овог срозавање послератне цивилизације у мрак безнадежнији и од Холокауста и од Инквизиције – претварањем вести, управо претварањем лажи у историјску чињеницу – осебујно је дошла до својег најнедвосмисленијег фашистичког изражаја средином деведесетих када су на основу књиге Serbia’s Secret War господина Филипа Коена (Philip J. Cohen) – Роџер Коен и други Коени, да наведемо само неке, и то углавном из “Вашингтон поста”, бесомучно кидисали на Србе мржњом њихових фашизоидних написa попут на пример “Kosovo Nomore”! Наравно поменути Коени нису били једини – а овде су истакнути само као један од многих карактеристичних примера…

Угађање Фрањи Туђману државничким и државним почастима у Меморијалном Музеју Холокауста у Вашингтону, и то – упркос чињеници да је исти Туђман оптужио Јевреје да су у Јасеновцу били капои; организовано широм САД потписивање Денунцијације да су Срби Нацисти – и то чак и пре него што је Нацизам као такав уопште настао; доцније, у Меморијалу Холокауста у Јад Вашему, проглашење Албанаца и Хрвата некаквим “праведницима” – посве због тога што су као одани фашисти сарађивали са Нацизмом; и још доцније, данас, након што је Џефри Кухнер објавио да је данашњи “триумф Хрватске” – “триумф над отпатцима Балканских ратова”(2) – и одмах затим, наредба канцеларке Немачке, исте националности као и поменути – да “након пријема Хрватске”: – “ЕУ затвара врата за пријем нових чланова”!(3) – сходно свему томе – данашња наводно безазлена вест о пресуди “Марша на Дрину” недвосмислено доказује да још од Балканских ратова и Првог светског рата – Срби немају Право на Слободу!

И да то Право немају зато што су бесправни – управо зато што су ниже расни – и да су као такви – као нижа раса некаквих “бескућника” – да су зато осуђени на холокауст тоталног истребљења!

То је оно што доиста казује вест “Вашингтон поста” о “Маршу на Дрину”!

И наравно, пошто то обављају изабрани и одабрани “Вашингтон поста”, и пошто јавност такорећи не схвата да је вест, управо – да је лаж – представљена као историјска чињеница – због тога нико не схвата не само нити ко то чини – и не само да се то уопште чини – већ испрани мозак јавности чак и не помишља – да се пред њеним очима мпочињава – расизам, зар не?

Осим тога у вести су наведении и лажни подаци:

“Комунистичке власти послератне Југославије забраниле су ову песму”!

Међутим, филмски редитељ титоистичког режима, Жика Митровић, режирао је играни филм “Марш на Дрину”, а наредника српске артиљеријске јединице играо је глумац Хусеин Чокић – ни мање ни више него – из Босне!

То је непобитан доказ да песма – није била забрањена!

Међутим – ова лаж поставља такође и питање:

Зашто је у вести употребљен термин “комунистичкa” – а не на пример титоистичкa “власт”? Ово питање није уопште семантичко – напротив – ово питање је суштинско!
Зашто? Зато што је одговaр на многа неодговорена питања:
Зашто су се Јевреји Србије у Другом светском рату придружили Титу?
Зашто… да ли зато што су знали да је од самог почетка рата читава комунистичка организациона структура била подређена усташкој команди?
Зашто… или зато што су знали да се Тито не бори против Нацизма?
Зашто су њихови политички представници доследно учествовали у Савезничкој издаји Срба и Равне Горе – иако је Равна Гора, по речима председника Трумана – била “пресудна” у борби за Савезнику Победу против Нацизма?

Да ли зато што је Слободарство Србског Националног Духа доминирало Равном Гором – да ли зато нису приступили борби Равне Горе против Нацизма? Или можда зато што је тај Србски Дух преживео Југославију наметнуту после Првог светског рата чији је циљ био да се тај Дух ликвидира?

Наравно, засада нема одговора ни на једно од ових зашто…

А зашто нема?

Први разлог је одговор на питање зашто је употребљен термин “комунистичкa” а не титоистичкa “власт”:

Употребљен је зато што одабрани и изабрани манипулатори вести већ дуго протурају лаж да је, наводно насупрот комунизму, Тито наводно био некакав “антифашиста” – па из те лажи наводно произилази да су се српски Јевреји придружили Титу зато јер су наводно и Титоизам, па сходно томе и Усташтво – што је данас очигледно доказано – били наводно “антифашистички”!

Зато није употребљен термин титоистички него комунистички режим!

Зато – што сходно апсурдности те лажи – Србе који су се доиста једини борили против Нацизма – одабрани су прогласили за наводне фашисте!

Колико год да је чудан и наопак свет “Вашингтон поста” – али – пошто је та апсурдна лаж произведена у некакву наводно неприкосновену историјску чињеницу – та лаж опстаје и данас и зато су засада још увек забрањени одговори на наведена питања…

Зашто?
Зато да не поремети фашизам лажног антифашизма!

Међутим, упркос забрани, злочиначко деловање током растурања бивше Југославије – ипак даје један непобитан уопштени одговор:

Следствено њиховој мржњи, по њима су и страдање Срба од усташке мржње, и страдање Срба од титоистичке мржње – били у реду!

Зашто?
Прво – зато јер Срби немају Право на Слободу!
Друго – зато што одузимање права на слободу није фашистичко… него антифашистичко – па према томе није расизам… него је праведничарство!
И треће – одузимање од Срба Права на Слободу је “антифашистичко” – зато што су Срби одређени за жртву данашњег холокауста – зато јер су – нижа раса – па су зато одређени за истребљење!

Овај непобитини одговор заокружује не само питање мржње – већ и питање расизма – јер је одговар на загонетку суштине: Kо има право на расизам!

Али… пошто је “Вашингтон пост” један од два водећа дневна листа у САД – и као такав један од водећих глобалних пропагандних манипулатора – зар овај непобитан и уопштен одговор није истовремено и доказ да је Америка – прћија?

Јесте… јер ако такви изабрани и одабрани могу да по свом ћефу користе свемоћ пропагандног опуса таквих глобалних гласила – и то за извитоперене циљеве своје сопствене расистичке мржње, и да сопствени фашизам прикривају чак као некаквим “антифашизмом” – зар није логично питање:

Да ли онда Америка уопште постоји – или је прћија таквих одабраника?

Е, ето због тога сматрам да Дан овог написа “Вашингтон поста” – јесте:

Дан Србске Кристалне Ноћи! Јер… да није… онда би се, сходно фанатичном расизму подцратном наведенима примерима… могло на пример приупитати да ли су Јевреји који су на Месади извршили самоубиство – а колективно самоубиство су Јевреји извршили зато да не би пали живи у руке римским крволоцима – да ли су и они били на пример толико “националистички” и толико “милитаристички” да су према томе… шта? Па да ли су сходно тој манипулантској логици… да ли су и они фашисти, зар не?

Наравно да нису!

Али – нису ни Срби!

И није ни Слобода!
И није нити борба за Слободу!
И наравно… није нити “Марш на Дрину”!

Међутим:

Ко то разлучује?

Пошто је историја премунтана у лаж вести… зар то не значи да то одлучује и разлучује искључиво онај ко је изабран и одабран да прави вест… зар не?

Али… зар онда није једино неодговорено питање:

Да ли је разлучивање фашиста од антифашста немогуће једино због американске идејне разуздане разуђености… попут поменутих?

Сходно томе, испоставља се да су у читавом досадашњем писању и преписивању Речи – једине Речи које не потпадају под староставни “принцип” изабраних и одабраних да је “вест историја” – причице о ветрењачама Санчо Панче и о узвишености “праведничарства” Кадије… који “суђаше” Јазавца пред…

…па пред “судом”, зар не? Али, кад смо већ код пјесама, можда је једина пјесма коју Јазавчев Кадија неће осудити… пјесма “Жал за бечком шницлом”… да не кажем “шунуглом” јер “шунуглом” се гази – а “шницлом” се иживљава ужитак у гажењу…

Часлав М. Дамјановић

www.ravnogorskivenac.com

(1) “UN apologizes for ovation given to Serb militant song “March on the Drina” at UN concert”, Washington Post, AP, 01/17/13, 09:28)

(2) “Kuhner: Croatia’s triumph”, Jeffrey T. Kuhner, The Washington Times, 11/29/12)

(3) “Након Хрватске, ЕУ затвара врата за пријем нових чланова, “Факти”, Новинар.де, 12/13/12, 18:43)