Вести

Бројни српски сајтови и листови пренели су вест у вези «прогнозе да ће у наредних 25 година границе већине европских држава бити знатно измењене» Нико од њих, пре него што се решио да објаве такав чланак, није поставио уобичјано, професионално и логично новинарско питање. Колико сам видео, једини изузетак представља новинар недељника «Печат» Драгомир Анђелковић. У последњем броју, одмах на почетку његовог прилога стоји: «Да ли су озбиљне и зашто им се од стране многих наших медија придаје велика пажња?»

Никола Н. Живковић; Београд/Берлин; 18.01.2013

***

А пошто је он једини, не могу много да погрешим, ако цитирам делове његовог чланка:

«Бројни српски медији – у широком распону од угледних до петпарачких новина, телевизија, сајтова – као ударну вест којој су у неким случајевима додељени и делови прве стране, објавили су 14. и 15. јануара фрапантну „геополитичку анализу“ обогаћену серијом мапа. Ради се о прогнози како ће Европа изгледати 2035. године, а у питању је, како се тврди, осврт на рад неких руских геополитичких експерата, који су на основу докумената америчке агенције ЦИА, Руске војнообавештајне службе (ГРУ) и још неколико извора, пројектовали територијалне измене у Европи закључно са 2035. годином.»

Ко су ти «далековидни» људи и дали су они заиста «признати експерти»? Пошто су промене европских граница биле довољно коментарисане, ја нећу више о томе. Само ћу да поновим оно, што је за нас у том чланку битно:

1 – припајање северног дела Војводине Мађарској (која би се проширила и на део румунске Трансилваније); 2) подела БиХ тако што би већи део те сложене државе припао Хрватској, док би у састав Србије ушао само источни део Републике Српске

Новинар «Печата» одлично примећује: «Русија би, по тим прогнозама, била задовољена припајањем половине Украјине и целе Белорусије – добровољно одрекла муслиманских република Северног Кавказа. Стога је јасно да се ради о геополитичкој фантазмагорији, а не о било каквој, камоли озбиљној, футуролошкој анализи.»

Мене овде занима нешто друго. Како је било могуће да сви ти бројни новинари преведу и препишу тај руски текст, а да си претходно не поставе неколико питања. Например: Где и ко је објавио тај сензационални чланак?

Нисам жалио време ни труда и кренуо сам ка извору те информације. Ево резултата мојих истраживања:

Прилог је објављен на украјинском сајту «Обозреватель», а адреса гласи:

Киев, Украина, 01054,
ул. Дмитриевская, 44а.

Аутор те информације јесте Павел Никоненко. Где су извори? О томе Никоненко каже само ово: «На это указывают работы Тоффлера, Бжезинского, Хантингтона, об этом же можно прочитать в открытых источниках ЦРУ, ГРУ и ряда исследовательских институтов.» Он се, дакле, позива на ова три америчка аутора, те на америчку и руску обавештајну службу. Он не каже, из којих књига, рецимо, Бжежинског, он долази до таквих закључка.А што се тиче извора из шпијунско-обавештајних кругова, то делује већ крајње неубедљиво, па и шарлатански. Јер, свако може да каже да се позива на «озбиљне обавештајне изворе». Али, то може да значи «све и ништа». Чуди ме, да се није позвао и на, рецимо, британски «Емај6», израелски «Мосад» или немачки «Бенде».

На сајту се објављују чланци на руском, но има и на украјинском језику. Од Никоненка сам нашао неколико текстова. Рецимо, један где обавештава свет о хапшењу једног пољског новинара у Белорисији. Он понавља клишее са Запада о «дикатору Лукашенку» и тако редом. На основу овог, а и два остала његова чланка, закључио сам да он пише отприлике као новинари београдских медија «Данас», «Б92» и «Време». И текстови Никоненка су крајње некритички, јасно проамерички, или да будем прецизнији, он пише како пре свега одговара интересима службеног Вашингтона. Тако су, ето, он и његове колеге из тог украјинког медија „составили вероятную карту Европы образца 2035 года.»

На том кијевском сајту може да се, на пример, прочита и текст, у коме се много простора поклања Филарету, патријарху неканонске Украјинске православне цркве (http://obozrevatel.com/politics/91067-filaret-snova-dobivaetsya-avtokefalii-upts-kp.htm). Ко се бави том проблематиком, добро му је познато, да Филарет ужива подршу од стране истих оних, који такође подржавају Македонску и Црногорску православну цркву. Сви ти спонзори са Запада, – пре свега Вашингтон, Ватикан, Лондон и Берлин, али, на жалости, и Васељенски патријарх Вартоломеј из Цариграда, – заједничко им је то, да настоје да ослабе Русију, да дескридитују њено политичко руководство и да доведу ро раскола унутар Руске православне цркве.

Прелистао сам немачку штампу. Нико није пренио текст из споменутог украјинског сајта. А нисам га видео на на енглеским медијима. Очевидно, Немци, а и остале редакције на Западу, имају друге, строже, професионалније критерије када су у питању овакви чланци. Просто су оценили, да је у питању сензационалистичка информација, за које аутор нема никавих озбиљнијих доказа. Словом, Запад игнорише овакве чланке. Ни од руских медија, нико од ранга и имена није објавио тај прилог. Објавили су они медији, који имају сличан профил као и српски.

Најбољи коментар дао је, по мени, један Рус и то на сајту кп.ру: „Да, это план США об развале Европы! Вполне верю, что они это планирую и делают все для этого. НО! Этого никогда не будет! Люди научились горькому опыту развала СССР, который был спланирован и осуществлен с помощью США, который за это дал Нобелевскую премию Горбачеву. Будь он проклят!!!»

Словом, изгледа да је од свих извора које је Никоненко навео сам тачан онај где говори, да му је извор ЦИА. Претпостављам, да су стварни аутори- амерички обавештајни кругови, а Никоненко и његове украјинске колеге америчку су „студију“ само превели на руски.

Никола Н. Живковић

Београд/Берлин