Вести

Ипак, не заборави

У прошлом нашем напису, ми смо на крају текста, цитирали једну изненађујућу изјаву председника Николића, која цео проблем Србије и српског народа, сажима у једној мисли, суштинској и незаобилазној:

Проф. др. Слободан Турлаков 15.01.2013

***

„За катастрофално стање у држави и пропаст привреде, најдоговорнији су управо политичари и зато баш они не смеју да се провуку у борби против корупције. Они су од Србије направили овако бесмислену земљу.

Никад у њој не би било оволико корупције и криминала, незадовољства грађана својим животом, да то нису желели политичари“.

Другим речима, он не прави никакаву разлику међу њима, од 5. октобра сви они, ову земљу, разривају и чине је – бесмисленом. Чак тако и толико, да су заједничким радом и заједничком неспособношћу, али и жељом, довели до тога, да Дачић, као њен актуелни премијер, сасвим смирено признаје, да смо по незапослености, баш као и по инфлацији, први у региону, не помишљајући да би неко могао да га запита: „А чија је то заслуга, г. председниче?“

Зна се, почетни „ударац“ у том смеру, припао је пуленима тзв. ДОС-а, као експонентима и послушницима Запада, који су их помогли едукацијом, парама и пропагандом, да се домогну владајућег положаја. Од тада, када је успостављена и промовисана прозападна екипа, која ће, по потребама Запада, урушавати земљу, све смене, бивале су само формалне, али не и суштинске, што, истину говорећи, нису ни могле да буду. Јер, све оне биле су смишљене, опремљене и устоличене из истог центра, по његовим потребама, тако да је наставак „претходних“ увек био обезбеђен од „наследних“, што се видело и приликом успостављања најновије власти, која ма колико да је трубила о нужности тзв. промена, ништа се није изменило. Континуитет је потпун – Европа нема алтернативу. У противном, „остаћемо без плата, пензија, деца ће нам умирати од глади“.

И зато, председникова изјава ставља пред општи суд, све политичаре, који су својим радом, својом жељом и својом беспоговорном спремношћу да служе Западу, обесмислили сваку постојаност и озбиљност држави. Шта више, њихову одговорност, за такво стање државе, председник Николић извлачи у први план, која се не може избећи и не сме се „провући у борби против корупције“. Утолико пре, што до корпције не би дошло, нити би она узела таквог маха, да је сама власт, дакле политичари, нису омогућили. Коначно, у целој тој „игри“, нема невиних. Чак ако их је и било, они су морали да стану бар у заштиту свога образа, да је откривају и открију, по цену пада владе.

Али, пад владе, није никаква казна због изгубљеног поверења гласачког тела, ако је не прати законска одговорност политичара, који су земљу довели до ивице банкрота. Данашње стање Србије, није се могло замислити пре неколико година, али да је, ма која, следећа власт, ставила претходну на тапет судске одговорности и да су упропаститељи државе и појединачно и колективно сносили заслужене последице за свој „рад“, тај би се ход ка пропасти, неминовно заустављао и зауставио.

Др Часлав Оцић, познати српски економиста, каже да је у разговору са једним државним функционером, указао на читав низ немогућих и убитачних потеза у привреди, нашто му је овај рекао, да је у праву, али да он, Оцић, жели да се ствар – реши; а они, опет, желе да – решавају!

Кад би ова држава почивала на законским основама, које се заснивају на обавезности и експедивности у решавању проблема у сваком ресору, у противном да ће његов „руковалац“ сносити законске последице, онда бисмо ми били – озбиљна земља, а не она, која свој спас и своју перспективу, види и чека у помоћи са стране, без обзира на услове под којима се она даје. Постали смо просјаци не само Европе, већ и других континената, нудећи своје највиталније ресурсе, како би се спасила актуелна власт.

Због непостојања речене одговорности, чије непостојање омогућава лагодан и безбрижан живот оних који владају – јер ма шта учинили и чинили, уживаће плодове своје власти, које нису никако мале, стварајући, из часа у час, све веће имовинске и животне разлике у народу, које чак попримају такве „вредности“, да се већ може говорити о постојању класа, које ће нужно довести до социјалних немира, да не кажемо до класне борбе, са свим њеним последицама.

Не може се махањем, наводног, решавања проблема КиМ-а, прикривати економска пропаст, која, уистини, бива извором и ослонцем корупције, која се спустила до самог народа. Шта више, разрешење питања корупције, само по себи, није могуће, све док је у народу, из дана у дан, већа беда и већа бесперспективност; дакле природна поткупљивост, као основа и начин живљења и опстанка. Једноставно речено, покретање привреде је кључно питање целокупног нашег живота, које би морало да буде основна мисао сваког хтења на свим нивоима, и власти и живљења.

Али све је то узалудно. Живот се „поцепао“, то је бар јасно.. На једној страни луксуз, а на другој једва састављање краја с крајем.

Уосталом, ван сваке је сумње да ће пре бити донесен закон о министарским пензијама, но о министарској одговорности. А и ко би ту одговорност спровео?

Бестидност и распојасаност актуелне власти досегла је до таквог нивоа, да се поставља питање да ли су то озбиљни људи. Тако је премијер Дачић изјавио да у у 2013. години „очекује привредни раст. Али он неће бити толико велики, да би то народ могао да осети!“ О истој теми Вучић је рекао:„тежак период је пред нама, али надам се да ћу на крају 2013, моћи да кажем да се види светло на крају тунела.“ Дакле, он прескаче 2013! Трећи играч, мада најглавнији, јер је суверени власник привреде и финансија, изволео је изјавити: „Ситуација коју је затекла ова влада била је катастрофална. Привреда на коленима, буџет празан, јавне финансије у хаосу“ .Међутим, „све опасноси од суноврата смо избегли. Сада се лакше дише. Стабилизовали смо јавне финансије.“

Просто фантазија! Зар његова странка, па и он сам, нису били у тој влади, која је довела до суноврата! И одкуд је буџет био празан, кад су прву траншеју руског зајма од 200 милиона долара, користили за покриће дефицита у буџету!

И да би бестидност, да не кажем дрскост, били комплетни, наставио је причу о личној жртви „Нећу штедети ни време, ни енергију, ни труда, да пронађем новац“, мада је у том тренутку већ знао да ће за дан два, склопити уговор са Емиратима, који ће, са својим капиталом, ући у српску привреду! Дакле, сав труд и сва енергија, биће садржани у – потпису!

И Вучић помиње лично залагање, обећавајући да ће учинити све да „грађани (!) живе боље у 2013, и да неће одустати од борбе у коју се упустио, са корупцијом и криминалом, да ће дати све од себе да се Шарић у 2013 нађе пред лицем правде“.

После те најаве хапшења, уследила је читава серија новинских најава, које су тврдиле да је питање дана, ако не и часа, када ће Шарић бити ухапшен, на несрећу свих оних који су са њим били у вези, које ће он, као сведок, открити.

Међутим, „Специјално тужилаштво, нема никакве информације о томе да је Дарко Шарић лоциран, да је сужен обруч око њега, нити да је његово хапшење сасвим извесна ствар, о чему медији данима извештавају, преносећи изјаве из државног врха, рекао је за „Политику” Миљко Радисављевић, специјални тужилац, који истражује случај пљеваљског нарко-боса и других чланова криминалне групе, због трговине дрогом и прања новца“.

Дакле, шта је ту сад истина, а шта дизање сопственог „рејтинга“, сам Бог зна; тек, видно је да је Радосављевић бацио рукавицу – државном врху!

Бацио је и Динкић, али претходној влади, тражећи јавно да влада ДС –а објасни „на шта је трошила новац од безглавог задуживања“, по „баснословним каматама“, те садашња влада „велики део буџета троши на враћање тих дугова и на плаћању камата…читаве милијарде које је ДС потрошио на сопствени маркетинг“; … „наставља се политика лагања и обмана“. Шта више, „УРС је запрепашћен сазнањем да је ДС, која је годинама управљала свим полугама у Србији, оболела од озбиљне амнезије“.

„Влада ДС која је довела Србију до расула и руба банкрота… сада напада УРС и ову владу, која је за пет месеци удахнула нови живот Србији и урадили више него влада ДС, за четири године“… закључујући „ Да су људи из ДС трошили више времена на рад, а мање на маркетинг током претходних година, Србији и њеним грађанима било би неупоредиво боље. Овако, морамо најпре да исправимо грешке и отклонимо штету коју је овој држави нанела влада ДС . И у томе ћемо успети, јер имамо подршку грађана за наш рад и резултате“, наводи се у саопштењу УРС-а.

Благо грађанима.

Само питање је ко све пати од амнезије. Да ли само ДС, или су њом захваћени и УРС и СПС, који су учествовали у тој влади, и који су се са истом овом, садашњом, одн. накнадном памећу, могли супротставити свем оном што Динкић сада ставља на душу само ДС.

Дабоме, ми овим не желимо да умањимо одговорност ДС-а, али хоћемо да подвучемо једно питање: како се данас може веровати Г-17 (УРС) и СПС-у, да иду другим и спасоносним путем по Србију, кад су, такорећи, до јуче, учествујући у влади са ДС-ом, ишли, заједно са њим, тим суновратним путем?!

Ипак, са једном ствари морамо се сложити са Динкићем. Наиме, кад он каже да су министри трошили више времена на рад, а мање на сопствени маркетинг, народ би боље живео, што би се могло применити и на данашњу владу.

На примеру каменовања руског моторног воза, на прузи Краљево – Пожега и Краљево – Лапово, најбоље се види како држава функционише, и како је одговорни људи штите и чувају! Наиме, за последња четири месеца, све до 5. јануара, на тим пругама нови руски моторни возови, 12 пута су каменовани, а да нико прстом није мрднуо, сем што су оштећене возове повукли из саобраћаја! У питању је државна имовина, у питању је безбедност путника, али то није побудило ни министра саобраћаја, ни министра полиције, да покрену нужну и дужну истрагу! Ништа! У свакој нормалној и озбиљној држави, због те незаинтересованости, они би били принуђени да сиђу са својих положаја. Код нас, пак, не силазе са ТВ и из штампаних медија! Имају преча посла, да својим изјавама забављају пучанство!

Ко има мало памети, може да дозволи речено каменовање само једном некажњено, већ сутрадан би полиција морала да буде спремна да га онемогући и да похвата те бандите! Утолико пре што се потребно камење морало довлачити од некуд, из неког оближњег каменолома, као и што се морало поставити дуж поменутих пруга. Све те припремне радње нису могле бити непримећене, баш као што ни само каменовање није могао обавити само један човек!

Уосталом, као ни скидање бакарних олука са деспотовачке цркве, које је такође остало немушто и неоткривено!

Министар саобраћаја је данима, преко свих медија, говорио о потпуној спремности његових путара да у случају снежних падавина, све саобраћајнице буду проходне и чисте. А кад је снег дошао, сав друмски саобраћај био је закрчен и поремећен. Срећан је био онај возач који је имао лопату, да разгрне снег и ослободи своје возило. И шта се десило? Министар саобраћаја опет се појавио по медијима, понављајући „Извињавамо се, много се извињавамо!“ Сад се опет иста прича понавља, ма л’ те не спремност је толика, да ће снег, такорећи, у ваздуху да хватају!

Све је постало проблем, сем давања естрадних изјава, које као да су постале главни радни резултат званичника, окружених вазда дежурним новинарима и фоторепортерима.

Али, ипак, да забележимо једну, коју је изрекао Вучић, тик пред формирањем садашње владе: „Ви сте г. Динкићу, не могу са сигурношћу да тврдим – највећи, али један од највећих пљачкаша у савремној историји Србије, и у то нема никакве сумње“.

И уместо да се после такве изјаве, побију, да Динкић извади испод капута, свој већ опробани Калашњиков, они се, људи и политичари, насмешише један на другог и загрлише се као највећи пријатељи, да би после неког времена, неисправним државним авионом, који се дефинитивно покварио тек после спуштања на земљи Емирата, са којом има да склопе уговоре, који ће препородити Србију!

Није важно шта се каже, већ шта се ради!

И на крају да поновимо оно што смо много пута до сада рекли.

Свако решење питања КиМ-а, ићи на штету Србије.

Само је једно за нас прихватљиво: Дељење КиМ-а по кипарском моделу!

Кажу, Шиптари то неће прихватити, а што бисмо ми прихватили свако друго, које је за нас неодрживо, а по њих повољно?!

Проф. др. Слободан Турлаков 15.01.2013