Вести

Проширени слинодалски препадни вод спрема за акцију! Ко је следећи…

Службено новинарство у Србији имало је средином фебруара своју велику демонстрацију сопствене „силе“ у оквиру здружене показне вежбе за заглупљивање народа. За они који не знају новинари јавних гласила у Србији су постали, по новом „демократском“ закону о информисању, службена лица. То значи да пишу како им налаже „служба“ за коју раде.

01. 03. 2010. Пише: Ивона Живковић

***

Показна вежба коју ћемо назвати „Црквени поскок“ изведана је у сарадњи са МУП – ом Србије, владом Србије, Синодом СПЦ (и оданих им службеника) , КФОР – ом и косовском полицијом.

Као непријатељ је маркиран Епископ рашко – призренски, владика Артемије са својим оданим монасима и (лако) верним народом.

Да читава вежба добије на драматици, направљен је фантастичан сценарио како би се реалност потпуно замаглила, а они који у бога не верују после свега да почну да се крсте.

МАЊЕ ПАРЕ ВЕЋА ШТЕТА

Тако је сценарио предвидео да се у сред Србије, где се већ десет година спроводи немилосрдна пљачка и државе и народа мерена милијардама евра коју ни полиција ни јавно тужилаштво „не виде“, изнанада „наслути“ проневера црквеног новца од чак 349. 875 евра (кеша) у рашко – призренској епархији. Сумњу је изазвао недостатак признанице о исплати у благајни (а из каснијег заплета ће се открити и зашто је нема).

С обзиром да се ради о новцу који није државни, већ црквени и да он потиче од добровољних прилога самих грађана, а црква не подлеже пореском систему надзора државе, заинтересованост државних институција је управо оно што читав сценарио ставља у жанр фантастике. Да заплет буде јачи, проневеру не пријављују полицији грађани, који су новац и дали цркви, већ сама црква која је новац примила – на поклон.

Повод за ово саморазоткривање настаје када у високим црквеним круговима СПЦ – а (прецизније Синоду) открију да је новац који им је дарован за градњу порушених верских објеката на Косову и Метохији као и за набавку хране за сиромашне, отишао на градњу црквених објеката и набавку хране за сиромашне, али и друге послове у интересу Цркве, као што је то увек и бивало са црквеним фондовима (!)

Тако сценарио почиње налогом СПЦ – а да јој световна полиција и тужилаштво испитају сопствено финансијско пословање.

И као у сваком фантастичном сценарију, не часећи часа, световна полиција и државни апарат Србије, укључујући и службене новинаре крећу у акцију. Да се заплет не би запетљао где не треба, међу дужносницима из световних институција нема верника који се због оваквог задатка прекрстише и пред богом помолише, питајући се да ли су црквени послови у њиховом делокругу рада. Јер, српска црква је одвојена од државе.

Али, државна зомби екипа са адекватно дефинсним ИЉ је одавно постављена на све стратешке позиције у Србији и само чека на задатак. Без размишљања. И кад би им амерички потпредседник Џозеф Бајден лично, издао такав задатак, они би га безпоговорно обавили не разликујући америчку и српску админстрацију.

СПЛЕТКАРЕЊЕ КАО НОВИНАРСТВО

Препарирање (припрема) медија у Србији од стране СПЦ и режима

Тако су службени новинари на задатку одмах пренели да је Синод СПЦ у складу са својим овлашћењима „привремено“ (док траје истрага) сменио Епископа рашко –призренског Артемија и на његово место одредио администратора, умировљеног владику Атанасија Јевтића. Али, група монаха из Грачанице и из Црне реке, која се са овим, наводно, није сложила, покушала је физички да спречи долазак новог администратора тако што су мобилним телефоном позивали мохахе из разних манастира да се окупе. Онда су физички насрнули на монахе који су новопостављеног администратора „прихватили“. Све се то одиграло на једној улазној капији манастира Грачаница, где су се службене камере случајно затекле и снимиле ове Артемијеве хулигане. Јер, такво понашање, туча монаха, није примерена хришћанској вери и… Ето, тако је читава Србија могла да види да са Српском Православном Црквом нешто није у реду.

Апсурд у читавом заплету је што су војници КФОР – а и косовска полиција (коју чине углавном Албанци) морали да интервенишу и обезбеде мир међу Србима. Артемијеви ратоборни монаси су чак претили физичком ликвидацијм службеном новирару „Блица“, Н. З. Речима: „… Завршићеш на оближњем гробљу.“ Један од монаха је истом новинару чак сугерисао како да пише текстове, алудирајући ваљда да треба да саслуша и другу страну, што службени новинар на задатку и плати службе за коју ради – није у стању.

Тако је службено извештавање посебно било усмерено на улогу главног негативца и вође црквене криминалне банде која вара и пљачка већ ојађене и сиромашне Србе на Космету, протосинђела Симеона Виловског. Он је иначе ту титулу добио од владике Артемија када је постао секретар Епархије. Ради се о монаху који је рођен у Београду и има два факултета, за разлику од већине монаха у Србији који су сељачка деца (углавном сељака беземљаша) и како каже владика Григорије – углавном необразовани. Како такав велеградски човек уопште може да постане човек од поверења владике Артемије и да добије овлашћење да води све еперхијске послове и управља еперхијском касом? Посебно ако се зна да поред теолошког има и Економски факултет? Ово је питање које је у заплет сценарија тешко могло да се уклопи, па су га службени новинари углавном – избегавали.

Зато је, по сценарију, јавност обавештена да је Симеон Виловски узимао од благајника Епархије, за шта је иначе био овлашћен – кеш новац. При томе благајник изгледа није тражио од њега признаницу. О томе зашто благајник није имао признанице за издат новац – крив је, по сценарију, Виловски. (Не заборативе да је у питању фантастика).

Виловски је оптужен и због пословања са извесним Предрагом Суботичким, власником фирме „Раде неимар“ који је ангажован око послова израде конака Свети Аранђели код Призрена, два конака у манастиру Грачаница и рекоснструцију манастира Бањска. Суботички је тако аутоматски постао сумњив, јер не само што се легално преко своје фирме бавио грађевинским пословима, већ и што је истовремено био кум рођеног брата Виловског (иако тиме није прекршен ни канонски ни грађански закон). И даље имајте на уму фантастику.

Иста фирма радила је и разне грађевинске радове по Београду и околини, што је крајње сумњиво јер коме би у Београду пало на памет да ангажује легалну грађевинску фирму за грађевинске послове? Или боље зашто би по Београду градио неки „Раде неимар“, кад овај терен, зна се, покривају само грађевинске фирме блиске ДС и Г17. Остали ту немју та да траже. Зато се одмах посумњало да је он то можда радио од пара Епархије.

Да случајно не би изашао у јавност са својом пословном документацијом, Суботички је превентивно стављен у истражни затвор са стручним образложењем „да не би утицао на сведоке и да не би поновио кривично дело“. И ту може остати 30 дана, па још 30 и још… Све по садашњем кривичном закону Србије који је типичан за фашистичке режиме. Овакав закон су изгласали зомбирани посланици „демократске“ ЕУСрбије.

Негативцима из грађевинске фирме „Раде неимар“ замера се и да су изводили неквалитетне радове, али се не помиње да је постојало велико неслагање такозваних стручњака за обнову манастира које ја ангажовал Министарство за културу Србије и који никако нису могли да се усагласе у својим стручним проценама шта и како треба реконструисати. Некоме је сметало малтерисње, некоме црвена боја малтера…

Епископу је замерено и да није расписао тендер за извођење грађевинских радова, што је по закону обавезна само државна институција, а црква то није.

СУМЊИВА ДОКУМЕНТАЦИЈА КОЈЕ НЕМА

Франкфуртске ВЕСТИ

Службени новинари су, такође, преко поузданих, али неименованих извора блиских истрази, који су имали увид у документацију о пословању Епархије (која је иначе нестала, јер је Виловски наводно све покупио и однео са собом побегавши у Грчку) , открили да се из ње може „наслутити“ (како то терминолошки преноси службена новинарка „Блица“ Ж. Јевтић, за коју монаси тврде да је рођака Атанасија Јевтића) „да је он проневерио паре које је добио…“

Да је Виловски негативац сазнало се у Синоду још 2001. Када је поднео кривичну пријаву и покренуо истрагу пред световним органима против тадашњег секретара Епархије, Зорана Грујића, због проневере црквених пара. Световни суд је нашао Грујићу чак 18 кривичнх дела, па је он завршио у затвору. Али, Синод СПЦ то није сматрао грехом и он није рашчињен по канонским законима. Уместо тога владика Атанасије Јевтић му је помогао да из затвора изађе уз кауцију.

Од тада архимандрит Симеон Виловски, као нови секретар Епархије, одлучује да сав новац држи на једном рачуну и под својом контролом, за шта је имао овлашћење Епископа Артемија. И то се многима и у самој Епархији очито није допало.

Тако средства прикупљена СМС порукама намењена за потребе народних кухиња на Космету нису уплаћивала на рачун НВО „Мајка девет Југовића“, која је храну дистрибуирала, већ је све ишло преко рачуна Епархије. И то је Виловском сада узето као „отежавајућа околност“ јер „мишеви“ сматрају да не треба само мачка да има увид у залихе сира.

Да тензија буде јача службена новина „Блиц“ је објавила да је један оброк у народној кухињи тако коштао читавих 750 динара. То баш личи на надувану цену. А стварна цена је била 75 динара, како се касније испоставило. Ипак, службено гласило ово није исправило.

Епархија се чак усудила да оснује посебну канцеларију за очување баштине Косова. Ту је планирано да долазе углавном странци који су укључени у радове на реконструкцији манастира. Београд је странцима „мало“ ближи од Косова, па је зато изабрано да канцеларија буде у Београду, на Врачару.

Виловски је за изнајмљивање овог пословног плаћао чак 900 евра закуп, што делује заиста много, мада се не открива колико квадратних метара је имао тај простор и да ли је послужио својој намени? Свеједно, и то му је стављено на терет. Кулминација „криминалног трошења народних пара“ је и плаћање лобистичких активности по САД, чиме би се промовисали ставови против независности Косова, а посебно је оцењено као криминално „што би се у таквим лобирањем могли ширити антисламски ставови“. А то српска држава не може да дозволи.

Тако је грешни Епископ Артемије почео да ради оно што је морала да ради српска влада (и због чега је градјани преко пореза и плаћају) и која зато има Министарство иностраних послова, председника државе, премијера, амбасадоре, али… Али која то није могла јер би се замерила онима који су је ту и поставили и организовали „дешавање народа“ 5. Октобра 2000.

И ту је настао главни драмски чвор, практично неразрешив, па је морао да буде исечен – ђаволским маказама. Улогу „секача“ преузео је Синод СПЦ.

Зато је службено новинарство исекло сцене које би могле да угрозе главни ток приче и читав заплет оставило у реалистичним оквирима.

Администратор који лети

Тако није објављено (у службеним медијима) да је новопостављени администратор са заседања Синода (13. Фебруара 2010) одмах кренуо на Космет и, као да је летео хеликоптером Мупа Србије и уз одобрење КФОР – а, експресно стигао у рашко – призренску ерархију пре него што се тамо вратио владика Артемије који је ишао колима.

Нови администратор је заправо пожурио да изрежира акциону сцену како би службени медији имали шта да сниме и о чему да пишу у наставку показне вежбе „Црквени поскок“.

Тако је по речима монаха из Епархије, нови администратор Атанасије Јевтић са својим присталицама из манастира Високи Дечани, које је предводио помоћни епископ Теодосије и његова десна рука отац Сава Јањић, одмах вандалски упао у манастире Гориоч (где се налази и Теодосијева мајка Марта Шибалић која је ваљда пружала сину логостику изнутра) , па пошто већинско сестринство ипак није хтело да их прими они су их истерали напоље. Онда су упали у манастире Грачаницу и Бањску.

За насталу пометњу се брзо прочуло по читавој Епархији, па су се монаси позивали мобилним телефонима и… Настала је тензија. Идеално за камере службених медија које су чекале спремне.

ПРИПРЕМА ТЕРЕНА ЗА АКЦИОНУ СЦЕНУ

Порука Таси у Крушевцу

По речима монаха, Атанасије Јевтић је онда упао у службене просторије владике Артемија у Грачаници и покупио сву документацију, не сачекавши званичну примопредају која је требала да се обави сутрадан, у недељу 14. Фебруара.

Оваквом провалом у секретаријат, осумњиченима Виловском и Суботичком, као и самом епископу Артемију је онемогућено да положе рачуне о свом финансијском и другом пословању.

И то је сасвим у складу са писањем службених медија који тврде да је на пример Епархија издавала црквени простор, али да не постоје признанице да је новац од тога стизао у епархијску касу. Дакле, признанице је могао да поједе црквени миш, али из недостајуће документације се „наслућује“ да је новац задржао Виловски.

Али сценаристи на све мисле, па је за крађу документације одмах осумњичен Симеон Виловски.

Тако, записник о примопредаји дужности између епископа Артемија и администарора Атанасија није ни начињен, осим ако владика Артемија физичком силом није натеран да потпише сваки документ који му се стави под перо. Баш као што је након свега натеран да се слика са Атанасијем Јевтићем и викаром Теодосијем како би службени модији овим фотографијама народу показали да је међу њима опет „слога“, а у епархији ред и мир.

Не помиње се да је владики одузет фиксни телефон, мобилни се прислушкује (као и сваки) и онемогућен му је контакт са независним новинарима.

За новог сектерара Епархије је одмах постављен свештеник Срђан Станковић, за кога монаси тврде да је својим ранијим радом и сплеткама од 2003. до 2006. тешко оштетио Епархију. Станковић ужива пуно подршку и викарног епископа Теодосија из Високих Дечана. Управо кршни монаси из овог манстира као и њихово цивилно обезбеђење, су са доласком Атанасија Јевтића одмах блокирали један од улаза у Грачаницу, баш тамо где су биле камере службених медија, што је изазвало нервозу код монаха из Црне реке који су схватили да је владика Артемија на силу затворен у манастиру. Тако су и силом тражили да уђу код њега. На ово им је одговорено отпором и… Камере су све снимиле и акциона сцена “туче монаха” заузела ударно место у службеним медијима. Била је то заправо само добро режирана представа како би монаси СПЦ – е били  компромитовани у јавности.

СИНОД – ЦРКВЕНИ ИСТРАЖИТЕЉ И СУДИЈА

У службеним медијима није наведено да Синод нема надлежност да због канонског огрешења суспендује владике и намеће администраторе, већ да то може само Сабор. Тако тек пошто Свети Архијерсјеки Сабор донесе одлуку да неко канонски буде осуђен и разрешен управе у епархији, онда се тек може именовати администратор, као привремени управитељ док се не изабере нови епископ.

С обзиром да епископ Артемије није канонски осуђен, јер је Синод тек покренуо поступак за утврђивање његове евентуалне канонске одговорности, а није ни немћан да управља епархијом, епископ Артемије је тако свргнут са“божије дужности” на силу и на неуставан начин.

Занимљиво је и што је новопостављени администратор заправо „умировљени“ бивши епископ Атанасије који се сам одрекао обавезе да буде владика до краја живота. Он је због тога (по црвеним канонима) морао да буде „одлучен“ јер епископима није дозвољено да дају оставке на дужности које су им „божијом вољом поверене“.

Свештена лица не смеју подносити оставке и у томе се разликују они који су у божијој служби и они у световној.

Није ли читава ова сплетка имала за циљ да људе који служе богу прикаже као смутљивце, лакоме на новац, спремне на оставке, спремне на личну освету и нетрпељивост, спремне да се понашају осионо и насилнички, дакле да имају све оне особине које следбеници Христовог учења никако не би могли да имају? Испало је управо тако. На тај начин разорен је и смисао постојања цркве која се темељи на Христовом учењу.

Па шта да закључимо? Ако то већ не иде, можда је боље да се прихвати једна другачија религија и са њом много флексибилнија црква, са флексибилнијим пастирима који би у народу били прихваћени управо онакви какви јесу – људи од крви и меса који данас говоре и раде једно, а сутра друго. Баш као и политичари. Све и увек усклађено са пословним интересима глобалне олигархије.

СИНОД У ФУНКЦИЈИ СПЕЦИЈАЛНОГ РАТА

Јохан је спреман!

Синод као црквено оперативно тело (уведен по угледу на Сyнодус Еписцопорум католичке цркве) је црквена влада. Синод није Црква. У светим канонима православне цркве овакво тело се и не помиње. Дакле, ради се о новотарији. На челу Синода СПЦ тренутно се налази Амфилохије Радовић. Чланови се иначе бирају“договорно”, па се у Синоду СПЦ налазе увек људи из истог круга – баш као што се на државним функцијама, без обзира која је странка на власти, увек налазе исти“кадровици”. То су људи који су ”службено лиценцирани” Лиценцу даје посебна Служба чији рад није у домену јавности.

Тако је Синод постао власт сам за себе и само на папиру одговара Сабору. Као што световна влада увек има механизам (читај паре) да сакупи гласове 126 посланика у парламенту и Синод може да оркестрира вољом Сабора. Нити један владика тако велико лично богаство (нафтне изворе, руднике злата, фабрике, приватну војску) па самим тим ни моћ да се одупре овом колективном систему одлучивања и управе – нема. Заправо сви епископи су преклом из сиромашних пориодица и родитеља беземљаша. И то је правило. Они својом службом само врше власт у директном контакту са људима (стадом) за интерес правих и имућних властелина. Пошто је Србија након комунистичке револуције (1941.) остала без властелина (краља) , међународна олигархија је поставила на овај посед администратора, а то је“Служба”.

Једини у Србији који је изнад ових постављених духовних владика (пастира) је човек који је родбински повезан са властелинском олигархијом, а то је Александар Карђорђевић (као и остали чланови фамилије Карађорђевић). Он формално није престолонаследник и нама посед којим управља, али је бар рођак властеле, што значи племенитог је рода. А крв није вода. Сви остали у Србији су цоммонс (обични људи тј. Стадо и пастири).

Дакле, црква никада није служила народу, већ искључиво властели. Баш као и народ.

Амфилохије Радовић је истовремено и члан Европске експертске групе коју су основале државе чланице ЕУ, преко својих влада. То су световне иснтитуције. А канон (зборник закона) СПЦ не дозвољава да свештена лица обављају световне послове. По истом канону Владика Порфирије не би смео да буде члан УО радиодифизне агенције, а он је чак њен председник. Изабран је ту на предлог Сорошових НВО активиста. Зашто? Ова агенција је издала дозволе за емитовање ТВ програма телевизијама које су само фиктивно у домаћем власништву, а заправо се у њима налази страни капитал. Као и сви главни светски медији и ове контролише глобална олигархија.

Тако су скоро сви медији (укључујући и РТС) у Србији постали службени и ангажовани су тренутно у једној великој психолошкој операцији која је део специјалног рата и има за циља тешко заглупљивање и дезинформисање грађана Србије. Уништавање елементарних моралних начела, генерисање перверзије и психо – сексуалне дивијантности као и ансиља – главни је циљ ове операције.

Намера је управо разарање постојећих религијских начела и увођење у Ново Доба. Дакле, СПЦ је апсолутни саучсеник у овом перфидном специјалном рату који се води и против православног српског народа. Атанасије Јевтић, Иринеј Буловић, Теодосије Шибалић, Сава Јањић, Владике Порфирије, Амфилохије, Григорије… тако су само цоммонс на пословима агената утицаја преко СПЦ за интересе велике државе назване ЕУ, чији је оснивач Римокатоличка црква.

Јавним изношењем сопственог прљавог веша и хајком на људе из сопствених редова, Синод је очито имао задатак да комромитује читаву СПЦ, најстарију иснтитуцију у Србији. Листа“грехова” који се владици Атремију стављају на душу једноставно у јавности и на Сабору не би могла да се окарактерише као црквени грех, па је морао да буде измишљен – криминал. Зато је све било потребно превести на ниво фантастике и показне вежбе. Разлог за то је да јавност у Србији схвати да је темељна реорганизација ове институције неопходана. Треба увести нови ред и то стављањем пастира и стада под екуменску цркву. ЕУ мора имати такву цркву.

ВИСОКИ ДЕЧАНИ – ОРТОДОКСНИ ХРАМ ДОМАЋЕ МАСОНЕРИЈЕ

Помоћни епископ Теодосије Шибалић (као човек који има смисла за бизнис јер се бави производњом и продајиом свећа) изгледа да је тиме стекао и поверење масонерије јер се, по речима монаха, чак милиони долара разних међународних фондова (фондације и НВО су идеалне и за прање нарко долара) преко манастира Високи Дечани каналишу на разне НВО пројекте на Косову. Тако је преко некакве „Фондације за развој заједнице“ УСАИД уплатила 27. 340 америчких долара, а викар Тодосије им је од манастирских пара приложио чак дупло, 45 000 евра и Албанци из околине манастрира су добили систем за наводњавање својих њива који иде преко манастирског поседа.

Док се Србима трује вода и искључује струја, овај“пројекат” је“међунаордна заједница” топло поздравила наглашавајући да је овај“кооперативан напор и српског манастира историјски почетак нове сарадње међу Србима и Албанцима”. Ову сарадњу је иначе исти међународни фактор деценијама разарао по начелу “Дивиде ет импера” све док ту није поставио своју војску. Срби са Косова су зато викару Теодисију и његовом помоћнику оцу Сави Јањићу (коме пост изгледа слабо иде) довикивали: “Издајниче” и “Шиптару”.

Теодосије је и човек коме у посету одлази председник Тадић игноришући епископа Артемија. Гости Високих Дечана су били и сви главни фактори „међународне заједнице“ за мућење политичке воде на Косову, а посећује га радо (или по задатку) и домаћа масонерија – спортисти и филмаџије.

Када је владика Артемије 2008. Одлучио да смени помоћног епископа Теодосија и Саву Јањића, они су се једноставно оглушили о овај налог себи надређеног. Тиме су показали не само да не поштују црквену хијерархију, већ да од владикине воље једноставно не зависе. Када је владика Артемије августа 2008 са својим јеромонахом Симеоном Виловским покушао да Теодосију лично уручи одлуку о разрешењу, екипа у мантијама из Високих Дечана, која је наводно била одана Теодосију, физички је претукла Симеона Виловског. Свети Синод је у овом инциденту једноставно стао на страну… Кога? Наравно, масонског чеда Теодосија. Највећу подршку Теодосију је тада пружио управо Атанасије Јевтић, који се и сликао на гробу неког свог рођака масона.

Да ли су сарадњом са масонеријом многи обични људи – беземљаши замислили да су ухватили Бога за браду?

извор: http://www.ivonazivkovic.net/PREPADNI-VOD.html

илустрације и формат текста новинар.де

[subscribe2]