МИР БОЖИЈИ! – ХРИСТОС СЕ РОДИ!
СРЕЋНА ВАМ НОВА 2013. ГОДИНА!
АРТЕМИЈЕ По милости Божијој православни Епископ Рашко-призренски и косовско-метохијски У ЕГЗИЛУ
Свему свештенству, монаштву и свим верним синовима и кћерима духовним сверадосни божићни поздрав МИР БОЖЈИ! ХРИСТОС СЕ РОДИ!
субота, 05 јануар 2013 06:04
***
„Гледам чудесну у преславну тајну“.
„Данас се сва твар радује и весели,
јер се Христос роди од Пречисте Дјеве“.
„Данас се веселе и радују сви анђели
на небу“ и „сва племена на земљи“.
(Из божићних стихира)
Таквим и сличним песмама и химнама, драга и вољена децо духовна, света Црква Православна дочекује и поздравља Богомладенца Христа, оваплоћеног Сина Божијег који долази на земљу, да би земљу учинио небом, да би нас људе вратио и привео Оцу Свом Небеском. Отуда је Божић за нас не само први и најрадоснији празник, него и мајка свих осталих празника које током целе године дочекујемо и прослављамо са песмама и химнама духовним, које хране и веселе душе наше ослобађајући нас земаљских уза греха и таштине.
Колико и колико празника и радости духовне, каже свети Григорије Богослов, свакодневно долазе к нама од божанских тајни! Но највећа тајна за нас остаје тајна Оваплоћења Сина Божијег, тог највећег дара Бога човеку, који, по светом Василију Великом, превазилази сваки ум сазданих бића, и остаје као вeлика тајна силаска Бога, Који се „уселио у нас“ као Богочовек, догађај надразуман и неизрецив. По природи својој ум људски је немоћан да продре у дубине премудрости Божије и да све објасни. Зато нам је Бог оставио веру као сигурнији орган познања, којом спознајемо и примамо надумне тајне Божије. То важи поготову данас, када је савремени човек потопљен у многе бриге и невоље свога времена. Душе људске су данас сасушене јер су се удаљиле од сладости божанске, и веома ослабиле због одсуства благодати и безброј невоља јавних и тајних, којима владају страсти и греси, те су сиромашне од спремности на жртву, а не због недостатка материјалних добара.
Запитајмо се, браћо „шта има сиромашније од витлејемских јасала“, „понизније од пелена“, „бедније од пећине“, у којима је, међутим „засијало богатство божанства“. Како да нам срце не затрепери од те радости? Од радости која нам је дошла са оваплоћеним Господом? Од радости због Оне која нам Га је родила – Владичице Богородице? чиме је Она постала наша утеха и потпора, као најнежнија мајка, која пружа своје руке нама ништавним људима да нам преда своје преслатко чедо Богомладенца Христа.
Размишљајмо, браћо, али не само данас на Божић, него свакога дана и часа, о блаженству Пресвете Богордице која доноси у свет Превечно Чедо Своје. Коју безграничну радост и благослов осећа свака мајка када угледа новорођено чедо своје, тог новог човека, као бебу повијену у пелене, да почива у њеном наручју. Коју радост осећа и Богородица овог момента када све бива „по речи“ Божијој. Колика је радост њена када даје живот Животодавцу и Створитељу своме. Која је њена радост од сазнања да у своме наручју држи савршену Божанску и савршену човечанску природу, међусобно нераскидиво сједињене у једној Ипостаси Бога Логоса. Колика је радост која се излива на род људски из худе пећине витлејемске, као из „раскошне палате“, обасјане незалазном светлошћу која облива сву твар. „Анђели неућутно певају, пастири у пољу ликују, мудраци за звездом путују, небо се весели, земља се радује“. Богородица, дакле, приноси човечанству радост послушања: „Ево слушкиње Господње“, насупрот Евиног преступа непослушања. Богородица дарује човечанству радост искупљења од страшне тираније смрти.
Зато никада не треба да заборавимо да се човек стално налази на раскршћу између послушања Богу и непослушања које одузима од човека рајске сладости ради којих је човек и саздан; између рођења и смрти; између подражавања вере првој од људи – Владичици Богородици, и искушења бого-противљења властољубивог Ирода. Не треба да заборављамо да Исус Христос од свога уласка у историју света сусреће неправду, притисак и гоњење од светске власти која угњетава убоге и немоћне. Христос је трпео од малих ногу гоњење и демонску силу најпре од безбожног Ирода, – а затим од фарисеја и садукеја, – као што су касније Његови следбеници и подражаваоци увенчани Мученици и Светитељи били гоњени и страдали од Ирода који богоборствује под разним именима, и кроз векове продужава и умножава зло и неправду међу људима.
То зло и неправду прогона започетог од Ирода, ево већ дуже време доживљавамо и подносимо и ми, децо моја духовна, само зато што желимо да останемо верни Богомладенцу Христу, да сачувамо и одржимо то богатство вере коју нам је Он оставио преко светих Апостола и светих Отаца; зато што желимо да останемо верна деца светога Саве, да наставимо путем који нам је он трасирао и којим су ишли наши славни и свети преци кроз векове до светог Владике Николаја и преподобног оца Јустина.
Никакво гоњење и страдање, без обзира од ког долазило неће нас одвојити од љубави Христове и скренути са Његовог пута, јер утеху налазимо у томе што знамо да ово зло и неправда које данас проживљвамо, није само наша „привилегија“, јер ево већ двехиљаде година обистињују се речи светог апостола Павла да ће „сваки који хоће побожно да живи бити гоњен“ и да нам „кроз многе невоље ваља ући у Царство Небеско“. А све то је само бледа слика оног мученичког пута Господњег на који је Он ступио од самог свог рођења; слика светих Мученика – витлејемских Младенаца – покланих по наредби свирепог Ирода. Јер сваки Ирод, звао се он Нерон или Диоклецијан, Хитлер или Стаљин, припадајући онима који мисле да „власт имају“, стичу лажно осећање да, имајући неку светску власт, имају и власт над животом и смрћу, те одричући Бога уваљују човечанство у погибељна страдања, жалост, „плач и ридање много“. Мученици, пак, и Новомученици наши непрекидно потврђују ону трагичну истину да „власти и управитељи овога века“ чине зло, али и охрабрују страдалнике да, моћна вера у Бога као Истинску власт над свима, вера у Творца и Господа, вера у Спаситеља и Цара живота, све ће то победоносно да порази. Тријумф такве вере и поверења показује нам Света Богородица која је својим послушањем „ево слушкиње Господње“, постала Духом Светим Посредница између људи и Бога, даровала Христу људску природу и постала Богородица.
Оно за чим чезнемо данас, браћо и сестре, није ослобађање од ових невоља и страдања, него стицање осећања дубине ове велике Тајне Оваплоћења, које нам Бог љубави приноси својим смирењем. Оно што тражимо јесте утемељење радостотворног поверења које тријумфује у срцима Праведних и Светих, радост просветљења Духом Светим који чини Светитеље да сијају. Чезнемо за радошћу анђела, пастира и мудраца, радошћу неба и земље, радошћу коју смо и сами имали и доживљавали као деца у нашим родитељским домовима и колибама приликом уношења сламе и бадњака. Радост од светлости бадњака која нас је подсећала на „светлост Истиниту која обасјава и просвећује сваког човека који долази на свет“.
„Када нађеш Христа“, говорили су Угодници Божији, „то ти је доста, не желиш ништа друго, имаш мир. Постајеш други човек. Живиш свуда где има Христа. Живиш на звездама, у свемиру, на небу са анђелима и са светима, на земљи са људима, са биљкама, са животињама, са свима и са сваким. Где постоји љубав према Христу, нестаје самоћа. Постајеш смирен, радостан, пун благодати. Нема меланхолије, ни болести, ни притиска, ни страха, ни суморности, ни пакла“. Само радост освећења. Та радост је Христос. Та радост је Спаситељ. Та радост је Избавитељ. Та радост је блаженство човека, рођење, васкрсење и спасење.
На крају, свима нама довикује свети Златоуст: „Гле, долази Бог и носи људско тело, улази, дакле, у реку историје и постаје човек који осећа глад, жеђ, хладноћу, – да би уклонио из нас тежину кривице и да нас поново помири са небом. До ове ноћи чуда, људи су умирали. Од сада неће умирати. Они ће спавати враћајући се у земљу из које су произашли, да би једнога дана васкрсли и радовали се радошћу бесмртном“.
После оваквих речи утехе, браћо и сестре, шта нам друго преостаје него да се радујемо и „за све“ Богу благодаримо. Са тим молитвеним жељама, и ја вас све још једном поздрављам сверадосним поздравом
МИР БОЖИЈИ! – ХРИСТОС СЕ РОДИ!
СРЕЋНА ВАМ НОВА 2013. ГОДИНА!
Ваш молитвеник пред
Богомладенцем Христом
+ Епископ АРТЕМИЈЕ
Vaistinu se Hristos Rodi! Nas Vladiko Sveti. Neka Rodjenje Bogomladenca Isusa Hrista, bude SRBima na radost i spasenje, na njihovo duhovno rodjenje. Neka se Gospod useli u grehom ociscena srca nasa, da bi tako Godina Nova, sinovima i kcerima Svetog Pravoslavlja mogla da donese pobjedu nad svim izdajnicima Boga i SRBstva. Amin. Boze daj!
Sa vjerom u Bogomladenca Isusa Hrista, pobjeda je nasa! Zivjelo SRBstvo! Zivjela nasa Sveta vjera Pravoslavna! Zivjelo Svetosavlje, kao vrhunac hriscanske Pravoslavne nacionalne ideologije i srbski nacin zivota! Mir Boziji! Hristos se rodi! Vaistinu se Hristos rodi! Neka svim ljudima dobre volje bude srecna i Bogom blagoslovena Nova SRBska 2013 Godina!
Ваистину се роди, Преосвећени Владико!
Vaistinu se rodi,nas Vladiko.Vaistinu se rodi svoj pravoslavnoj braci i sestrama na zdravlje i radost u njihovim domovima i srcima.
Браћа и сестре из
Отаџбине Србије
Христолико кличу:
ХРИСТОС СЕ РОДИ!
Србадија из расејања
Христолико ускликује:
ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!
Претци кличу:
ХРИСТОС СЕ РОДИ!
Потомци ускликују:
ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!
Небо кличе:
ХРИСТОС СЕ РАЂА!
Земља ускликује:
ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!
Драган Славнић
Ziloti su Crkva Bozija sve ovo ostalo ili nije Crkva ili su djelovi toga „oatalog“ Crkve sa velikim znakom pitanja.
Po mom misljenju ko god je clan satanske organizacije „svetski savez crkava“ taj nije Crkva i ko god je u liturgijskom opstenju sa bilo kime ko je clan satanske organizacije „SSC“ taj nije niti moze biti Crkva.
Ali evo konkretnih dokaza za ovo sto pisem.
U zadnjih 60 godina Bog je proslavio neke svetitelje zbog svog ispovijedanja vjere.
Neke od njih je proslavio i netruleznim mostima:
I znate sta?
Svi proslavljeni svetitelji su bili ZILOTI.
Ponavljam jos jednom SVI OD REDA SU BILI ZILOTI:
Evo da ih nabrojim:
1. Sveti Jovan Jerusalimski (Rumun) zilot i veliki antiekumenista.
Upokojio se 1960 godine. Njegove svete mosti su netrulezne i cudotvorne.
2. Sveti Glikerije Rumun, zilot osnivac rumunske starokalendarske Crkve.
Upokojio se u drugoj polovini dvadesetog vijeka. Njegove svete mosti su potpuno netrulezne i cudotvorne.
3. Sveti Jovan Sangajski, zilot i covjek koji je rukopolozio nekoliko episkopa grckih starokalendaraca. Nije nikada sasluzivao sa bilo kime iz „crkava“ laznog pravoslavlja.
Upokojio se u drugoj polovini dvadesetog vijeka. Njegove svete mosti su potpuno netrulezne i cudotvorne.
4. Sveti nikolaj zicki, zilot, otrovan od komunista, pred smrt htio da stvori „srbsku zagranicnu Crkvu“, pomagao grcke starokalendarce i slao im sveto miro. Mosti su mu balzamovane, ali ko je god bio u manastiru Lelic, mogao je da se uvjeri u ogromno prisustvo Duha Svetoga i u ogromnu blagodat, koja se tamo nalazi.
Sveti Nikolaj Zicki se upokojio u drugoj polovini dvadesetog vijeka.
5. Sveti Filaret Voznesenjski, zilot, vodja ruske zagranicne Crkve prije nego sto je pala u jeres i covjek pod cijim vodjstvom je RZC bacila anatemu na ekumenizam.
Upokojio se u drugoj polovini dvadesetog vijeka i njegove svete mosti su netrulezne. Posle obretanja njegovih mostiju, izdajnici iz RZC su sakrili njegove mosti, odnosno, opet ih zakopali, sto je jedini takav primjer u istoriji pravoslavlja.
6. Veliki broj grckih starokalendaraca je imao svete mosti, neke su bile mirotocive, neke su blagouhalhale, neke su bile zute kao vosak.
Od episkopa, svestenika, monaha pa do obicnih mirjana, sa desetinom svetih mosti Gospod je proslavio grcke starokalendarce.
Svi oni su se upokojili posle 1930 godine.
7. Takodje je grcke starokalendarce Gospod udostojio pojavom casnog krsta na nebu 1925 godine.
U isto vrijeme lazne crkve svetskog pravoslavlja, koje su barem hiljadu puta brojnije nisu dale NI JEDNOG JEDINOG SVETITELJA.
Ono sto su oni proglasili svetiteljima, bili su ziloti.
Sveti Nikolaj zicki je bio zilot, na primjer. Justin Popovic je takodje bio antiekumenisticki raspolozen.
A ako nije bio zilot, onda se taj svetitelj upokojio veoma davno, onda kada te crkve nisu bile u jeresi, kao naprimjer sveti Simeon Dajbabski.
Uostalom crkve svetskog otpadnickog pravoslavlja nikoga i ne mogu proglasiti svetiteljem, jer su u jeresi..
Novoprojavljeni svetitelji se medju ekumenistima nisu pojavljivali.
Gospod nije ni jednog jedinog proslavio svetim mostima.
Dakle uporedite, za samo nekoliko decenija Gospod proslavlja mnostvo zilota, netruleznim i cudotvornim mostima a ovako gdje je otpadija i jeres Gospod ne proslavlja NI JEDNOG JEDINOG.
Ko oci ima da vidi.
Brate Vukmane, hvala Vam na iznesenim podacima o Svetiteljima – Zilotima, sto u prevodu znaci Revniteljima za ime Bozije, za nasu Svetu vjeru Pravoslavnu.
Sveti Vladika Ohridski i Zicki Nikolaj Velimirovic, nije bio balsamovan. Od njegovih Sveti mostiju ostale su samo kosti iz kojih se analizom moze da utvrdi da je bio otrovan zbog Pravoslavne vjere svoje. Manji dio njegovih Svetih kostiju ili mostiju je ostao u manastiru Svetog Save u Libertvilu,a veci dio je prenesen u Lelice, njegovo rodno selo iz kojeg potice i kojeg se nikada nije stidio i odricao, nego je sa ljubavlju o njemu uvijek govorio i pisao!
Nedostatak netruleznih mostiju Sv. Vladike Nikolaja, ne umanjuje njegovu svetos, ali na SPC ostaje velika mrlja sto je dozvolila da Vladika Nikolaj prvo bude proglasen od Ruske Zagranicne Crkve za pravoslavnog Svetitelja, a ona je poslije vise od pet godina samo njegovo Sveto ime uvrstila medju SRBske Svetitelje!
Balsamovan je bio SRBski pjesnik Jovan Ducic, ili bolje receno on je pocivao u kovcegu u kome nije bilo vazduha. Zbog toga je njegovo tijelo poslije iskopavanja na groblju Svetog Save u Libetvilu – SAD, prije prenosa u njegovu zaduzbinu Gracanicu u Hercegovini, izgledalo kao balsamovano.
Velika je razlika izmedju balsamovanog tijela i Mostiju Pravoslavnih Svetitelja. Balsamovana tijela ne smiju da dodju u dodir sa vazduhom, jer ona odmah poslije toga ako nisu uz pomoc hemikalija unapred pripremljena otpocinju sa svojim trulenjem, dok Mosti Pravoslavnih Svetitelja pocivaju u svojim kovcezima u kojima moze svako da vidi njihove netrulezne Svete Mosti, i da se pokloni Bogu Zivom koji se proslavi u Svetima Svojim.
Postoji Predanje, da ce prije zacarenja Antihrista, Gospod Svete Mosti svojih Bogougodnika uzeti od nevjernog naroda sebi, da oni nebi bili tako oskrnavlje od bezboznika i neprijatelja Hristovih. Molitvama Svih Svetih, Gospode Isuse Hriste Boze nas, pomiluj i spasi nas! Amin!
СМС:
„Кад поноћ стари сат објави,
дигни чашу и свима наздрави!
Пожели нам здравље и весеље,
да Бог нам испуни све жеље!
У Приштини драгачевска труба,
Америку да покори Куба!
Да Европу гази корак руски,
сви Енглези да говоре србски!
Да папа с` три се прста крсти,
све док Путин гаса им не пусти!
Бели ор`о да развије крила,
Црна Гора да отера Мила!!!
Нека јече звона србска славна,
срећан Божић и Нова Православна!“
srbine jesi legenda!!!:-)))))))))))))))
Evo zitije jednog svetog starokalendarca svetog Haralampija jurodivog.
Tekst je objavljen na sajtu manastira Lepavina.
I ekumenisti se dive zilotima, ali se ne odvajaju od straha da ne budu izbaceni iz sinagoge.
Evo zitije: http://www.manastir-lepavina.org/vijest.php?id=5200
http://www.manastir-lepavina.org/vijest.php?id=5200
„Када нађеш Христа“, говорили су Угодници Божији, „то ти је доста, не желиш ништа друго, имаш мир. Постајеш други човек. Живиш свуда где има Христа. Живиш на звездама, у свемиру, на небу са анђелима и са светима, на земљи са људима, са биљкама, са животињама, са свима и са сваким. Где постоји љубав према Христу, нестаје самоћа. Постајеш смирен, радостан, пун благодати. Нема меланхолије, ни болести, ни притиска, ни страха, ни суморности, ни пакла“. Само радост освећења. Та радост је Христос. Та радост је Спаситељ. Та радост је Избавитељ. Та радост је блаженство човека, рођење, васкрсење и спасење….дивне речи…
[…] […]
Snimak liturgije na kojoj je kanonizovan sveti Jovan Sangajski.
Liturgiju sluzi mitropolit ruske zagranicne Crkve Vitalij, kojega je dansnji kvazi episkop RZC u Zenevi kidnapovao i poslao u ludnicu, odakle su ga kanadske vlasti odmah pustili.
Ta svinja, navodno vladika RZC koji stoluje u Svajcarskoj, skoro je, sa ostalim laznim episkopima otpadnickog pravoslavlja potpisao neki dokumenat gdje se papo katolici proglasavaju sestrinskom crkvom.
Na ovoj liturgiji u kojoj sluzi vladika Vitali sluzilo je JOS PETORO STAROKALENDARSKIH VLADIKA ZILOTA.
Sasluzivali su rumunski starokalendarci, grcki starokalendarci, bugarski starokalendarci.
I gledajte koja blagodat se osjeca cak i preko interneta.
Ovo samo kao poredjenje sa bajanjem bezblagodatnih ekumenistickih blavora.
Nemojte da se zavaravate, ne moze Duh Sveti da sidje tamo gdje je „svetski savez crkava“. To je potpuno ludilo misliti da je to moguce.
Uzivajte u istinskoj pravoslavnoj liturgiji, koju sluze istinski pravoslavni episkopi i svestenici.
Ovo je Crkva a ne razbojnicki duhovni bordeli laznih patrijaha Irineja, Kirila, Vartolomeja i ostalih smradova.
Evo liturgije: http://www.youtube.com/watch?v=_t3-FsVRwXo
Divnog vladiku Vitalija su kidnapovali i htjeli da posalju u ludnicu.
U vrijeme kidnapovanja imao je vladika oko 90 godina.
Kidnapovanje je izveo sadasnji vladika RZC Mihael iz Svajcarske.
Receno je da je vladika star i da nije intelektualno u formi.
Posle toga dovode na celo RZC vladiku Lavra, potpuno izgubljenog i senilnog covjeka, koji izgleda kao da se napusio marihuane i da je pod nekim jakim psiho sredstvima.
Evo intervjua sa vladikom Lavrom pa pogledajte koja se sprdacina tada radila u RZC: http://www.youtube.com/watch?v=lZ_jX3LlgRw
A evo snimka kidnapovanja starog mitropolita, koji je duhovno bio barem duplo sveziji od Lavra kojeg su doveli.
Ovaj magarac koji je organizovao ovo kidnapovanje je danasnji vladika RZC u Svajcarskoj Mihael:
Pocetak fizicke prisile vidjece se na kraju snimka:
http://www.youtube.com/watch?v=-m2AbDqVKLE
Posle ovoga su kmere iskljucene i ovi snimci su napravljeni moblinim telefonima i ponekim fotoaparatom.
Pogledajte agente KGB u RZC u zajednici sa judejcima prerusenim u pravoslavne episkope i svestenike na djelu. Pogledajte kako je doslo do ujedninjenja slavne RZC sa jeretickom KGB-judejskom parasinagogom: http://www.youtube.com/watch?v=zAkY9k7Y6Io
Sada „vladika“ Mihael sjedi u nekom savjetu episkopa kojim presedavaju jeretici iz Konstatinopolja i bas je jedan takav savjet u Svajcarskoj, zajedno sa Mihaelom proglasio papiste sestrinskom Crkvom.
Evo skracene verzije liturgije na kojoj je sveti Jovan Sangajski proglasen svetiteljem, od oko devet minuta.
http://www.youtube.com/watch?v=4QXa2o0KUEQ
Liturgiju je sluzio mitropolit „ruske zagranicne Crkve“ Vitali, koga su KGB-ovci i judejci preruseni u episkope i svestenike kindapovali iz svog manastira, sto mozete vidjeti u prethodnim snimcima.
Posle toga doslo je do STRASNOG pada slavne RZC u jeres ekumenizma i podpadanje pod sopstvenu anatemu.
Ocigledno je da su „crkve“ svetskog otpadnickog pravoslavlje organizacije cija je svrha gonjenje hriscana. To je veoma ocigledno.
Prvi cin posle ujedninjenja nekada slavne RZC i KGB-judejske parasinagoge bio je rascinjenje episkopa Diomida, koji je protestvovao protiv ekumenizma.
Drugi cin bilo je sakrivanje mostiju svetog Filareta Voznesenjskog, pretposlednjeg poglavara RZC, cije su mosti nadjene netrulezne. Tada je jeretik i izdajnik Lavr zabranio da se sire fotografije sa slikom netruleznih mosti svetog Filareta, koji je bio izricito protiv ujedinjenja sa otpadnickim crkvama svetskog pravoslavlja i koji moskovsku patrijasiju nikada nije smatrao Crkvom, bas kao i sveti Jovan Sangajski, cije su mosti takodje netrulezne.
Necasnu ulogu u izdaji RZC imala je beogradska parasinagoga, na celu sa Ristom Radovicem i ostalim „justinovim ucenicima“, koji su bili posrednici, sto znaci da je RZC pala davno prije potpiivanja unije sa KGB-judejskom parasinagogom, cim su se toliko ponizili da mole srbsku jereticku parasinagogu za posredovanje.
Ima jedan nas monah zilot „otac Stefan karuljski“, za kojeg kazu da je bio potpuno prozorljiv i koji je cetrdeset godina zivio sam u atonskoj keliji na Karulji, koji je prije dvadeset i vise godina prorekao pad RZC i glavnu ulogu srbske parasinagoge u tome.
Evo snimka gdje je to prije vise od dvadeset godina prorekao.
Inace pred smrt su mu zapalili keliju i silom odvukli u manastir „Slamce“ pored Beograda gdje se upokojio.
Ja sam imao cast da ga vidim, posle liturgije je ulazio u Crkvu da celiva ikone a na liturgijama nije prisustvovao.
Kazu ljudi da su ga punili bensedinima, ali ni da to nije mnogo pomagalo.
U ovom intervjuu se vidi da on SPC nije smatrao Crkvom. A inace svi ovi jereticki blavori iz SPC su isli na duhovne pouke kod njega i istina je da je bio neverovatno prozorljiv.
Evo snimka i uzivajte: http://www.youtube.com/watch?v=U354zF1PVwU
Velikoshimnik Stefan Svetogorac je bio jedinstvena duhovna pojava u drugoj polovini 20. vijeka, u SPC. Postovan od Grka i svih drugih vise nego od Srba, on je zivio na Svetoj Gori u Karulji, i pisao knjige svoje na grckom jeziku. O. Stefan nije zeleo da zivi u man. Hilendaru zbog ljoticevaca sa kojim se nije slagao.
Osim toga, udbasi su o. Stefana pretukli u manastiru Hilendaru ubrzo poslije njegovog dolaska na Svetu Goru, pred ocima njegove bratije koji nije htjela ili nije smijela da o. Stefana uzme u zastitu. Poslije toga nemilog dogadjaja sa kojim je UDB-a pokazala da je mocna i na Svetoj Gori, o. Stefan je napustio man. Hilendar i utociste nasao u jednoj pecini sa jugozapadne strane Svete Gore, u Karulji.
Karulja je bila naselje otselnika i pustinjaka koji su zivjeli po svome tipiku i proslavljali Boga svojim Bogo ugodnim zivotom. Grci su o. Stefana smatrali Hrista radi jurodivim i iskazivali mu posebnu ljubav i postovanje. Kada je o. Mitrofan jednom priliko doveo beogradske novinare u Karulju da posjete o. Stefana, i o njemu da napisu clanak, o. Stefan nije dozvolio o. Mitrofanu kao ljoticevcu da unidje u njegove „dvore“ i o. Mitrofan je morao nekoliko sati da ceka na suncu ispred pecine u kojoj se podvizavao o. Stefan.
Gledao sam svojim gresnim ocima kako grcki monasi na brodu prolaze pored grckog episkopa, i prvo uzimaju blagoslov od o. Stefana, a zatim blagoslov traze od svoga grckog vladike. Molitvami o. Stefana, Hrista radi juridivog, Gospode Isuse Hriste Boze nas, pomiluj i spasi nas!
Brate Svetosavac, Grci su oca Stefana smatrali svetim.
A sveti Stefan karuljski je smatrao da SPC nije Crkva.
Takodje je smatrao da sve „crkve“ otpadnickog pravoslavlja, sve ekumenisticke „crkve“ koje su clanovi „svetskog saveza crkava“ nisu Crkve.
Sveti Filaret Voznesenjski, kojeg je Bog proslavio netruleznim mostima, nije nikada moskovsku patrijasiju smatrao blagodatnom.
Isto se odnosi na sve „crkve“ ekumenistickog otpadnickog pravoslavlja.
Sveti Jovan Jerusalimski, kojeg je Bog takodje proslavio netruleznim i cudotvornim mostima, o „crkvama“ ekumenistickog otpadnickog pravoslavlja imao je potpuno isto misljenje.
Sveti Jovan Sangajski isto tako, nikada nije smatrao moskovsku parasinagogu Crkvom. Isto vazi i za ostale parasinagoge, clanove SSC. A svetog Jovana Sangajskog Gospod je proslavio netruleznim i udotvornim mostima.
Sveti Glikerije Rumun, takodje od Gospoda proslavljen netruleznim i cudotvornim mostima, nikada „crkve“ ekumenistickog otpadnickog pravoslavlja nije smatrao „crkvom“.
Da ne pricamo o svetiteljima koji su se proslavili u grckoj starokalendarskoj Crkvi.
DAKLE SVI SVETITELJI, KOJE JE GOSPOD PROSLAVIO U ZADNJIH 80 GODINA, CRKVE OTPADNICKOG EKUMENISTICKOG PRAVOSLAVLJA NISU SMATRALI BLAGODATNIM.
A sveti oci, ovi novi i oni iz proslosti, su ucili da nisu samo jeretici gad pred Gospodom, NEGO I ONI KOJI SE SA NJIMA NALAZE U OPSTENJU.
NE POSTOJI NI JEDNA ANATEMA NA JERETIKE, KOJA ISTOVREMENO NIJE I ANATEMA NA ONE KOJI SA NJIMA OPSTE.
Dakle, sasluzujuci sa jereticima, iduci na sluzbe koje sluze „episkopi“ i „svestenici“ crkava laznog otpadnickog pravoslavlja, mi postajemo njihovi saucesnici i potpadamo pod sva prokletstva pod koja oni potpadaju.
Rezultat toga je potpuna duhovna pomucenost i zombiranje.
Rezultat toga je da ocigledne stvari vise nismo u stanju da vidimo.
Brate Vukmane, bio sam i ostao veliki postovaoc Velikosh. o. Stefana Miljkovica Svetogorca, sa kojim sam bio u veoma prisnim odnosima. Njegove molitve bile su meni i mojoj porodici od velike pomoci u danima moga stradanja i velikih iskusenja. Da nije bilo o. Stefana da me duhovno podrzi i pouci u mome zivotu, vjerovatno bi tada bio kao i mnogi drugi Srbi, slepac pored ociju i gluv pored usiju. Ovako sam ono sto sam: Srbin, Pravoslavac i Svetosavac, i nije mi zao iako zbog toga i sada puno stradam.
Otac Stefan u Srbiji ima puno svoje duhovne djece kao i srodnika koji su odbili kao dostojni monasi da budu Episkopi u SPC. Oni su sada Arhimadridi i Igumani. Potrazi dostojne medju nedostojnim u SPC i neces se pokajati. O. Stefan je odveden sa Svete Gore u Srbiju zbog toga da Slobodni Srbi nebi imali dostojnog kandidata za svog Episkopa.
Sa tim svojim bezakonjem, oni su ucinili nesvjesno veliku uslugu mnogim Bogo traziteljima koji su dolazili u manastir Slance da slusaju njegove pouke, da se duhovno snaze u nasoj Svetoj vjeri Pravoslavnoj i Srbstvu, sto nebi bilo moguce da je o. Stefan ostao na Svetoj Gori. Knjige o. Stefana koje su stampane u Grckoj na grckom jeziku trebalo bi prevesti na srbski i objaviti za potrebe nasih revnitelja, pa ako mozete nesto uradite na tome polju. Necete se pokajati.
Brate Svetosavac, posto ste licno poznavali oca Serafima, interesuju me neke stvari pa ako mozete da mi odgovorite.
– Kakav je odnos on imao prema SPC, posto vidim da je na onom snimku govorio kako oni nisu Crkva? Sta je Vas savjetovao u vezi SPC?
– Kakvom alhemijom je on doveden u Srbiju, posto on na onom snimku SPC nije smatrao Crkvom a ima prica da je doveden nasilno i da mu je kelija bila zapaljena.
– Cuo sam da je bio veoma prozorljiv, pa kakava su Vasa iskustva povodom toga?
– Koji su to dostojni medju nedostojnima u SPC, mozete li mi njihova imena dati?
– Znate li naslove njegovih knjiga i ko ih je objavio?
Inace ja sam licno poznavao oca Iliju koji je dugo vremena bio na Hristovom grobu a kasnije je bio iguman jednog manastira u okolini Nisa. Tamo sam ga posjetio i upoznao se sa njim. Drugi put sam ga sreo u Svetoj Zemlji u Betlajemu, neposredno pred upokojenje i misljenja sam da je i on bio sveti covjek.
Njega su iz Srbije protjerali a glavni u tome je bio sadasnji „patrijah“ Irinej. Smetalo im je sto nije naplacivao krstenja i slicno tome.
Brate Vukmane, oprostite mi sto Vam sa zakasnjenjem pisem ovaj moj bratski odgovar. Jedan sam vec bio napisao ali se on negde usput izgubio od mene do Redakcije Novinara.de. Sta mozemo, i to se desava u ovome nasem duhovnom ratu kojeg vodio sa podzemnim silama ovog svijeta.
Do sada je tako nesto bilo moguce da se desi samo ovde kod nas u Australiji gde kenguri postu nose. Oni su ponekad iduci od vrata do vrata znali da izgube poneko pismo koje bi posle UDB-a nasla. Ona se sada poslije propasti Jugoslavije umnozila prema potrebama novoosnovanih „drzava“ cije tajne policije koju cine bivsi UDBasi i dalje dobro suradjuju, tako da se vise nezna ko za koga radi!
Za razliku od bivsih komunjara koji su posle raspada Jugoslavije nagrnuli poput krda svinja u Crkvu Boziju u koju vjerni narod zbog takvih komunjara nije smio prije u crkve da ide, a sada opet od tih istih komunjara u crkvu nemoze da dodje, mi barem znamo kome Bogu sluzimo, i zasto prolazimo u ovome svetu kao „bos po trnju“.
Interesuje Vas, kakvo je misljenje imao moj duhovni Otac Stefana Miljkovica Svetogorca o SPC. Mogu da Vam kazem ono sto ja znam, da je on bio cijelog svog zivota vjerni i odani clan Crkve Hristove u Narodu Svetog Save, i da ekumeniste, novotarce, komuniste, papiste i druge jeretike i otpadnike od Boga i SRBstva nikada nije smatrao Crkvom Hristovom. Oni su za njega bili i ostali samo korov u psenici, izdajnici i izmecari sa kojima on nije nikada htio da ima molitveno ili liturgijsko jedinstvo!
Prije njegovog misterioznog povratka u Otadzbinu, u manastir Slance iz kojih je nekada i otisao na Svetu Goru, njegova kelija ispred pecine u kojoj je bilo i malo jezero jeste izgorela. Medjutim, ja nikada nisam uspio tacno da utvrdimo da li je do pozara doslo nesretnim slucajem zbog neke upaljene svece, da li je pozar mozda podmetnut od onih koji su O. Stefana odveli za SRBiju ili je O. Stefan sam zapalio svoju keliju da nebi poslije njega papisti, ekumenisti i drugi jeretici kojih takodje ima na Svetoj Gori, svojim zivotom oskrnavili njegovu isposnicu koju je on sovetio postom i molitvom.
O. Stefan Svetogorac je zaista bio prozorljiv ali o tome svome Bozijem daru nije nikada pricao. Medjutim, u njegovu prozorljivost mogao je svako da se uveri ko je odrzavao sa njime licne ili pismene kontakte. Jednog dana citao mi je pismo svoga duhovnog sina. On je u ocaju pisao o. Stefanu da mu se zena razboljela, i da su ljekari rekli da nema sansu da prezivi. On je za trenutak prekinuo citanje pisma i gledajuci me sa osmehom rekao: „Uvijek je bio maloveran. Prije nego sto odes od mene cucemo radosnu vijet da je matuska ozdravila“. Pomislio sam u sebi kakocu da cujem radosnu vijest kada sutra treba da putujem? Medjutim te noci otpocela je velika bura sa vetrom i kisom koja nije prestajala ni sutredan cijeli dan, tako da brodovi nisu plovili zbog velikih talasa, i ja nikuda nisam mogao sa Karulje da krenem. Zbog toga sam resio da ostanem jos nekoliko dana u gostima kod O. Stefana, i poslije zajedno sa njime da odem do Soluna. Tako smo i uardili. Odseli smo kod njegove duhovne djece, poboznih i bogatih ljudi. Oni su odmah doneli lavore i vodu da nam noge operu, i dok je domacin prao noge O. Stefanu a njegova blagorodna zena htela da meni opere noge sto ja nisam dozvolio zazvonio je telefon. Duhovni sin O. Steafana javljao je svojim prijateljima radosnu vijet da je njegova zena prezivjela operaciju i da je pocela vidno da se oporavlja. O. Stefan sjedeci na stolici dok mu je domacin urbusom brisao noge okrenuo se prema meni i sav radosta rekao: „Jesam ti rekao da neces otici od mene, dok ne cujemo radosnu vijet da je matuska ozdravila“. Slicnih vidovitih pojava kod O. Steafan dozivio sam mnogo. On je tacno zano u svakome trenutku sa kakvim se iskusenjima susrecu njegova duhovna djeca, za koju se redovno svakodnevno Bogu molio i svoje molitve umnozavao prema njihovim potrebama!
Sto se tice dostojnih medju nedostojnim u SPC, to brate Vukmane moras sami da otkrijete i dostojne da pronadjete. Gospod je rekao: „Trazite i nacicete. Kucajte i otvorice Vam se“. Zato i ti nebudi malovjeran nego budi vjeran. Trazi i naci ces. Kucaj i otvorice ti se vrata Crkve Bozije koja nije u zidinama nego u Bozijim ljudima. Hristos kaze: „Vi ste hram Duha Svetog, Vi ste Crkva Boga zivog“. Zato poslusaj glas Boziji koji preko Svetog pisma size od Hrista do tebe, i budi sugura da ces naci sve ono sto u zivotu svome trazis ako budes sa Bogom i Bog u tebi!
Knjige O. Stefana su prodavane javno po grckim knjizarama i crkvama, i one su bile na grckom jeziku. Izdavac je bio jedan visoki oficir grcke armije u penziji, a jednu brosuru na srbskom jeziku izdao je mislim i G. Vojislav Bilbija iz Holandije. Zam sta mislis, ali on u to vreme jos nije bio svestenik i cesto je posecivao Svetu Goru. Zato ga potrazi. U svakom covjeku ima nesto dobro. Od Boga ti radost i spasenje!
… [Trackback]
[…] There you can find 76425 more Information to that Topic: novinar.de/2013/01/05/bozicna-poslanica-pravoslavnog-episkopa-artemija-2012.html […]