Вести

Не дам… власт!Не дам!

Онај монструм, што је довео Србију до просјачког штапа, као новогодишњу честитку, 30. дец., Србима и Србији, обећао је да ће се „буквално борити за свако радно место, за сваку фабрику, за сваког човека“, да би одмах потом обећао, да ће „прво јавно предузеће у коме ће држава реаговати бити ‘Галеника’ , јер је тај некада гигант, на коленима, са огромним дуговима, са вишком запослених…

Проф. Др. Слободан Турлаков 02.01.2002

***

Покушаћемо да кроз међународни тендер пронађемо дугорочну будућност за ову фабрику. Срамота је да фабрика лекова пропада, јер, на жалост, лекови су свима потребни… А Галенику је упропастило катастрофално руковођење“.

Нема збора, Динкић уме да говори неодрживе и несувисле ствари (глупости), али овим речима постигао је врхунац у том погледу… Бориће се за сваког радника, за сваку фабрику, за сваког човека, тиме што ће продати један гигант, који је на коленима због катастрофалног руковођења, и том продајом омогућити његову дугорочну будућност!!!

Ону будућност коју је толикима до сада обезбедио, уз преко милион незапослених. И тако већ годинама!

Кад се тако, пре неколико година, бавио „будућношћу“ Робних кућа „Београд“, и кад су они којима је претило отпуштање, подигли шаторе пред председништвом Републике, и данима ту дежурали, чекајући да их обиђе милост са Највишег места, ја сам им предложио да скину притке са својих малих шатора и да са њима оду испред министарства, да тамо сачекају Динкића и да их поломе на његовим леђима, како би га застрашили и одустао од те „будућности“. Они то нису смели да ураде, и ко зна где су сад, а на место Робних кућа „Београд“, сада живи и ради међународни концерн „Коен“!

Ето, сада, у најкраћем року, већ у јануару, та иста „будућност“ прети „вишку запослених“, у оквиру Динкићеве борбе „за сваког радника, за сваку фабрику, за сваког човека“!

При том, ником не пада на памет, ни њему, ни премијеру Дачићу, ни осталим шефовима, да се позабаве питањем – катастрофалног руковођења, које су спровели и спроводе управо њихови партијски кадрови! Они имају друге бриге, како ће једни другима да подвале, да подметну своје људе, и да преко њих обезбеде паре за своју странку. Вучић јури богатуне (тајкуне), а што мало не завири у Галенику. Утолико пре што Динкић каже „мора да буде истражено где су нестале државне паре намењене Галеници.“ У питању су милиони евра!

И што је невероватно али, Динкић тврди да је „потпуно случајно дошао до тих података“ и да је, наишао и на још „неколико проблема финансирања у здравству“. Зар се он не сећа да је здравство, као ресор, све до формирања ове владе, припадало његовој странци!?, и да је сав лоповлук, од најситнијег до најкрупнијег, био у рукама његових људи.

Кад кажем „Срби, не дајте Галенику“, мислим и апелујем на све Србе у земљи и иностранству, који имају пара, нека се удруже и нека позајме паре држави, како се не би Галеника излагала међународној лицитацији, под условом, да они потом њоме и руководе!

Тако нешто Динкићу , а ни осталима, не пада на памет, јер они имају иза себе – гласове! А што не дају Србима по свету држављанство, и омогуће им да гласају, као што су то учинили Хрвати!? Јасно је, не смеју, јер немају утицаја на то и такво бирачко тело! И могло би да се деси, не дај Боже, да изгубе власт!

Чујете ли ово, Дачићу? Недавно је шефица за дијаспору рекла, да је Министарство унутрашњих дела, главна кочница окупљања наше дијаспоре, да оно није сагласно да дијаспора добије српско држављанство, па самим тиме и право електронског гласања! Колики је Дачић властољубац, то ретко ко слути, а камоли хоће да види!

Динкић најављује и план реструктуирања ‘Србијагаса’, „који је велики губиташ међу јавним предузећима“. А на челу Србијагаса се налази потпредседник СПС – а, Бајатовић! Кад се зна да је Бајатовић, ту скоро, кад се говорило о лошим резулатима рада у јавним предузећима, као последица лошег руковођења, изјавио: „А ко нам је бранио да поставимо способније људе?“, онда испада, да је и он тај кога је могао заменити – способнији!

Биће интересантно, како ће се Бајатовић бранити, поготову што он није мутав! А свакако, ни наиван. Већ и зато, што то „реструктуирање“ води министарка Михајловић, у не тако далекој прошлости, блиски сарадник Динкићев у Г-17, а можда и данас.

У реченом интервјуу, Динкић је на најдиректнији начин почео да пара шафове постојеће коалиције. Наиме, он открива да су СПС и СНС постављали нове директоре у јавним предузећима, не преко конкурса, већ простим именовањем својих кадрова, што он никако не подржава,. Напротив. И зато је „ствар коалиционих партнера да преузму одговорност за овакав свој потез“.

Напомињући да се он понаша у складу са оним што је добио на изборима (300.000 гласова – Еј, јадна им мајка!), а како ће се „други“(!) понашати, . то је њихова ствар. Дакле, СПС и СНС. А шта је са причом о потпуној сагласности по свим питањима, у влади? Кога они то обмањују?

Прелазећи на текуће ствари, Динкић открива пучанству да је „овогодишња суша показала да су приноси кукуруза били шест пута већи по хектару, тамо где су њиве биле наводњаване!“ Није могуће да му је био потребан такав „наук“! Па ту мудрост и мала деца знају!

И, вођени тим „искуством“, почеће наводњавање, и за ту „сврху, узећемо дугорочне кредите! … од Емирата а и од Светске банке.“ Па закључује: „нећу штедети ни време, ни енергију, ни труда, да пронађемо новац, који бисмо убацили у српску пољопривреду“.

Пре би се рекло, у даљем кредитном оптерећењу Србије, што је и до сада радио у корист њене штете. Уосталом, Олбрајтова је рекла, да Србији нису потребни кредити, јер има своје милијарде на Кипру! Пок. Драган Влаховић објавио је у својој књизи „Демократска пљачка Србије“ сва документа о тој пљачки, не заобилазећи ни Кипар, па ни Динкића у тим „операциајама“. Поднео је чак и кривичну пријаву…и… ником ништа!

Према томе, не треба да се ломата у тражењу новца, треба само да употреби те кипарске милијарде.

Један од наших богатијих људи из света, Мајкел Ђорђевић, открио је јавно, преко ТВ Ћирилице, да су се наши људи у свету, договорили да организују низ мањих комуналних банака по Србији, које би кредиратирале пољорпивреду и пољопривреднике, али да „Динкић то није дозволио, јер је он је имао другачији аранжман са Светском банком“! Свакако и – другачији интерес, а ко зна, можда и – обавезу! Јер, ко је Динкић и ко стоји иза њега, то нико не зна. А по најмање, оних 300.000 гласача!

Веома је значајно и то, што Динкић сматра да се потпуна стабилност у привреди може постићи само бољим управљањем, која се можео безбедити „само њеном приватизацијом“.?! Другим речима, ми уопште нисмо способни з било какво привређивање, не само привредом, јер се оно препушта колико неспобним и неспремним, толико и лоповима из странака, које имају покриће у – гласовима,

Указујући на то да се „на локалу у Србији, дешавају неке лоше ствари“, Динкић се осврће на недавна хапшења у Крагујевцу, који је, иначе, главно упориште његове странке, напомињући да је то „један мали скандал“, који је проузрокован тиме што је „локална полиција прекорачила своја овлашћења… поводећи се личним сукобима са локалном влашћу. То мора да се заустави, јер то само показује да и сама полиција није хомогена, да постоје кланови у њој који се боре за власт, јер је у току избор новог директора полиције, и ја то посматрам у том контексту“. Брависимо!

Дакле, директан и многостран изазов – Дачићу, као ресорном министру!

Наравно и дабоме, Дачић ће, као у толиким сличним изазовима, и преко ове јавне пљуске, прећи корисним ћутањем. Главно је да влада опстане. И он као њен премијер.

И тако, срећна вам Нова календарска година! А каква ће срећа задесити „вишак запослених“ у Галеници, то ће већ они сами видети. Уосталоим као и у Србијагасу.

Међутим, као што њихови људи нису способни да воде јавна предузећа, исто тако ни они нису способни да воде државу.

Па зар, онда, не би било нормално и нужно да се распише међународни тендер и за државну управу. Колико тек у њој постоји вишак „радне снаге“! Од 8.000 запослених пре 5 октобра, данас преко 37.000!!

Или, тај и такав тендер не мора да се расписује, пошто је он обављен још 5. октобра. Ужас!

Ипак да подсетимо, да је истог дана када се Динкић обратио Србији, то учинио и председник Тома Николић, у којој му изјави свака реч злата вреди.

„За катастрофално стање у држави и пропаст привреде, најдоговорнији су управо политичари и зато баш они не смеју да се провуку у борби против корупције. Они су од Србије направили овако бесмислену земљу. Никад у њој не би било оволико корупције и криминала, мита, незадовољства грађана својим животом да то нису желели политичари.Дакле, прво на политичаре!“

Аферим! И велико хвала!

Слободан Турлаков