logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Вреди прочитати, Друштво    Аутор: Зоран Јанковић    208 пута прочитано    Датум: 13.11.2012    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Диплома за мале паре

Некако не могу да се отмем утиску како се у оној Старој Држави знао неки ред. Па све и да се није знао сви су морали да се претварају како ред постоји и како га поштују. На факултет се ишло (најмање) четири године, жене су биле трудне девет мјесеци, дан је трајао 24 часа, из града се враћало у николико (0. 00) часова. А ово сад, ова Држава и све ово… Ко накриво насађена лопата: имаш је али је неупотребљива или тешко употребљива. Или сам ја можда само остарио па ми све то тако изгледа.

Пише: Зоран Јанковић 04.11.2012

***

КАД САМ БИО МЛАЂАН БОРАЦ ЈА

Још по (зло) јутру се дан могао (пре) познати. Која год будала да је у рату наишла поред мене у новој – новцатој, свјеже опраној униформи и са моторолом у руци нешто ми је наређивала. Ко фол командовала. Пошто чинове нису ни носили по моделу мотороле и униформе одгонетали смо њихов командни ранг. Америчка униформа и моторола са екстерним микрофоном закаченим на крагну говорила би нам да се ради о крупном куртону.

Један такав крупан (не) кадар (да не пишем поново ову гадну ријеч) , неки Специјалац Бонели са Пала, једном нам постави ров на Трескавици на тридесетак метара испред свих осталих. И никако га нисмо могли убиједити да ће нас побити наши људи при првој пуцњави. Пола линије му је објашњавало како смо ми у праву, али он никад није одустао од тог свог наређења.

Други пут неки позадински старјешина ме је ружио што немам довољно муниције код себе јер је по наређењу (војна тајна) ГШ ВРС број тај – и – тај од тог – и – тог датума сваки војник дужан да носи са собом два борбена комплета. На питање а зашто то он у обилазак линије није понио чак ни пушку а камо ли рап и резервну муницију одговорио ми је да му је тешка (!?) што да је тегли безвезе, остала му у „ниви“ на путу…

Ма пустимо рат. Ко га спомене плаћа пиће. Само сам хтио да кажем то да је појава „стручњака“ који на питање „зна ли неко од вас возити авион“ одговарају: „знам ја, возио сам једном код комшије Мила трактор, само мало имам проблема са држањем правца и мијешањем команди, остало ми добро иде. Слично је то умио бих ја сигурно и авион возити“ стара колико нам и ова Нова Држава.

И МИ СТРУЧЊАКЕ ЗА ПРИЧУ ИМАМО

Чуо сам за једног овдашњег просвјетног радника који скоро деценију и по предаје дјеци у школи. А кад је почео рат, сјећам се као да је јуче било, био је друга година факултета. Ђе га заврши, кад га заврши, како га заврши… Он то најбоље зна. Питајте га.

Једно вријеме у рогатичком Дому здравља заредали се мијењати директори, па ред дошао и на неку докторицу… Данијела се звала, ако ме сјећање служи. Директоровала она тако, управљала и руководила. А Богами и лијечила људе. И мени је једном сашила неку раницу на глави. Три конца и машница. Ћелав сам, а пошто коса има и улогу сензора за рано упозоравање, ја сад редовно главом ждијем у високе предмете. Закрпи ми „докторица“ главу добро; нити шта може у њу више да уђе нити да изађе. Паметно.

Признам да сам очи одмарао на њеном деколтеу док ме је крпила. И то је ваљда неки облик анестезије. Нека ме исправи неки студент медицине ако гријешим. Али да је (да простите) свршени студент. А не (да простите) несвршени.

Штета што отишла је Данијела, није рекла збогом. Неко је „провалио“ да нема дипломе, него да је тек „штудент“ медицине. Несвршени. А она годинама и докторовала и директоровала.

Сјећам се и доле – неђе у Херцеговини, узрат (ну, опет ја о рату, дођем вам пиће од прве плате) , један штудент медицине по рата оперисао, крпио, видао ратне ране, враћао из мртвих и у мртве слао, док се сазнало да није доктор. Причало се, не знам је ли истина. За ову Данијелу што је отишла, а не зна се да ли ће се вратити икад у Рогатицу, је истина. Можда жена и сад негдје и докторује и директорује. И Крпи ћеле – главе уз деколте – анестетик.

Па се сјећам још и једне Гаре, како је се нећу сјећати. Годинама нам у општини била свје и свја за урбанизам. Виђена, одлучна, ауторитативна, нико се са њом није смио зезати. И муж јој био војно лице па јој то давало једну додатну црту озбиљности. Била је и надзорни орган, а вријеме је баш оних масовних донација и изградње; викенд – повратка и повратника. Она је то све надзирала. Па зађе, тако, по објектима и завиче: „Ово вам ваља, ово не ваља, ваља, не ваља, ваља, не ваља…“! Људи морали послије да поправљају како је она рекла. Данима. Са стручњацима нема шале.

Онда се однекуд пронесе глас да никад није одмакла даље од друге године грађевинског факултета. Да ли због те глас (ч) ине или због нечег другог али и она напречац оде из Рогатице.

Понекад је исад видим у „Розенбургу“ нанесе је пут. Налута. Врати се она а не ко она Данијела. И поносно гази улицама града; много поносније од мене. Ко да никад ништа било није. А она годинама примала плату ко свршени, а била несвршени. Да простите. Нешто не знам да ли је до данас свршила. Те студије.

БОЉЕ ДА НЕ ЗНАМ

Знам и једног крупног приватника, баш великог, угледног, једног од јачих у РС у својој бранши. Иза имена потписује „Виша школа у струци“. Ја за ово звање први пут чујем. И сад да ме убијете не знам шта му га значи. Само знам да је он прије рата био столар. Повиши столар. Мислим… висином виши.

Зам и другог приватника, има факултет а нема ниједног школског друга; цијев да му сад наслоните на чело, тврђи је него Титини Скојевци бирвактиле у „Отписаним“, ни једно име не би издао, ниједног школског друга. А камо ли неког са киме је заједно ишао на предавања. Или у клупи сједио.

Уствари знам доста ових што данас имају факултет а немају школске другове. То је постало тренд. Модерно. Фенси (јел’ се тако каже поновом).

Е нека баш и ми у Рогатици имамо нешто што можемо да поредимо са Бањом Луком. Баш ми мило.

Знам и неке свршене (да извинете) студенте који раде по државним органима (да извинете) и јавним (да извинете) предузећима а били су избачени из средње школе. Што због владања, а што због тога јер им је кец био најбољи школски друг. Како га и кад завршише средњу школу, кад факултет, кад и ко их утрпа на тако добра радна мјеста? Нисам паметан!

Недавно сретнем једног познаника, упитах га како му кћери иде факултет. „Ма растура“ одговори ми он. Кад судбина хоће сретнем одмах послије тога једног професора из средње школе. Започесмо разговор. Ђаво ме надари и препричах му разговор са познаником од прије пар минута. „Црне јаде она растура, па знаш ли ти да се сваке године једва провлачила на поправном кроз цијелу средњу школу“? И де ти ту сад буди паметан! Ко ми гарантује да ми она за коју годину неће шеф бити?

Ма у праву су људи. И жене. Зашто студирати годинама? Чини ми се да је некад просјек био седам година основних студија. Па онда два љета постдипломских. Године научног рада, писања и објављивања по референтним научним часописима, посјећивање научних скупова… Ко још данас има времена за те глупости.

Ни жене више не носе трудноћу девет мјесеци. Нису луде. Мјесец два и – готово. Тако се то данас ради. Ко је крив нама метузалемима којима је тешко да то прихватимо.

Ово су нека нова времена. Баникина времена. Милова и Баникина. Времена у којима се факултети завршавају за годину дана, а магистарске студије уписују прије него што се заврше додипломске. И са таквим дипломама конкурише се на најважније функције у држави. А камо ли у Рогатици.

ЧИТАОЦИМА ВИЦ „НА КАФУ“:

Продаје лик (не смијем да напишем „циго“ иако виц тако иде у оригиналу. Ко зна ко ово може прочитати и како све (не) протумачити) дипломе на пијаци. На бувљаку. Наилази муштерија. Пита пошто је диплома медицинског факултета.

- 2. 000 еура. Вели продавац.

- Немам толико, имам само 1. 800. Каже купац.

- Ма не, не може, 2. 000 еура кошта диплома медицине.

- Али ја имам само 1. 800!Потраја то цјенкање неко вријеме. Купац не попушта. Упорно тврди да има само 1. 800 еура. На крају попусти продавац.

- добро, даћу ти диплому за 1. 800 али ћу те морати мало пропитати за ову разлику пара.

 

Пише: Зоран Јанковић

 

Агим Чеку и Сава Јањић – тајна изашла на видело
Агим Чеку и Сава Јањић – тајна изашла на виде…
Posted 1 week ago

Мост, 23.9.2013. Јутрос је потпуно завршен мост на Дечанској Бистрици и дјечак Никола Даниловић био први који је прешао преко њега до извора минералне воде. Никола потиче из старе породице…

Агим Чеку и Сава Јањић – тајна изашла на виде…
Представљен роман Наличје раја, нашег књижевника Миодрага Лукића
Представљен роман Наличје раја, нашег књижевн…
Posted 1 week ago

Прошлог викенда је коначно, годину и по након објављивања, представљен роман „Наличје раја“ Миодрага Лукића. У организацији књижаре СтаНи из Бадена, а у познатом хотелу Винкелрид у Ветингену, који је…

Представљен роман Наличје раја, нашег књижевн…
Сербия. Выборы без интриги
Сербия. Выборы без интриги
Posted 1 week ago

По мнению сербского писателя Николы Живковича, следующим президентом Сербии станет Александр Вучич, ставленник Вашингтона и Брюсселя … Продолжаем знакомить наших читателей с общественным мнением в Сербии, вступившей в очередную президентскую кампанию.…

Сербия. Выборы без интриги
Колико се маже и лаже! Али се још више – верује!
Колико се маже и лаже! Али се још више – верује!
Posted 1 week ago

Мада се и прећуткује, било званичним налогом, било самоиницијативно, на обострану корист. Ето, последњих дана Вучић је имао ту част да, десети пут, разговара са Меркел „више од два сата, чиме…

Народ је против самог себе!
Народ је против самог себе!
Posted 3 weeks ago

Све је неизвесније Србин бити! Свуда се најпре власт тражи и очекује! Србину је највећа сласт – власт! Чак и онда, кад је врши преко неког другог! Пре десет месеци обавише се парламентарни избори,…

Народ је против самог себе!
Слава прецима који су дали своје животе, за нас
Слава прецима који су дали своје животе, за н…
Posted 3 weeks ago

Једна од најневероватнијих, најтужнијих и најузвишенијих фотографија из Првог светског рата. На њој се види мајка српског војника која носи лобању и кости погинулог сина, у лето 1916. године на Солунском…

Слава прецима који су дали своје животе, за н…
Има ли још достојанствених и самосвесних Срба у овој земљи?
Има ли још достојанствених и самосвесних Срба…
Posted 1 month ago

Тешко да би се могло рећи да их још има. После ових каламбура око кандидатуре за председника државе, ко зна да л има земље у којој се не чуде, или се,…

Има ли још достојанствених и самосвесних Срба…
Неколико речи о Доналду Трампу
Неколико речи о Доналду Трампу
Posted 1 month ago

Амерички избори су завршени и резултат је познат. Трамп је постао 45. председник Сједињених Држава. Једини пут када сам запараво показао интерес за ту тему, било је давно, у време…

Неколико речи о Доналду Трампу
Ко кога руши и зашто?
Ко кога руши и зашто?
Posted 1 month ago

Она тројка која се ранијих година звала тј, сама себе прозвала – врхом државе, сада је, видимо, тако замрсила ствар око председничких избора, не водећи ни мало рачуна о томе…

Данајски дарови за патријарха Иринеја Гавриловића
Данајски дарови за патријарха Иринеја Гаврило…
Posted 1 month ago

Увод за овај текст је донекле неприкладан, али пошто се ради о људима које лично познајем, сматрам да ће у потпуности показати какво је стање у нашој цркви. Причу сам…

Данајски дарови за патријарха Иринеја Гаврило…
PreviousNext

 





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo