logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Вреди прочитати, Друштво    Аутор: Зоран Јанковић    213 пута прочитано    Датум: 13.11.2012    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Диплома за мале паре

Некако не могу да се отмем утиску како се у оној Старој Држави знао неки ред. Па све и да се није знао сви су морали да се претварају како ред постоји и како га поштују. На факултет се ишло (најмање) четири године, жене су биле трудне девет мјесеци, дан је трајао 24 часа, из града се враћало у николико (0. 00) часова. А ово сад, ова Држава и све ово… Ко накриво насађена лопата: имаш је али је неупотребљива или тешко употребљива. Или сам ја можда само остарио па ми све то тако изгледа.

Пише: Зоран Јанковић 04.11.2012

***

КАД САМ БИО МЛАЂАН БОРАЦ ЈА

Још по (зло) јутру се дан могао (пре) познати. Која год будала да је у рату наишла поред мене у новој – новцатој, свјеже опраној униформи и са моторолом у руци нешто ми је наређивала. Ко фол командовала. Пошто чинове нису ни носили по моделу мотороле и униформе одгонетали смо њихов командни ранг. Америчка униформа и моторола са екстерним микрофоном закаченим на крагну говорила би нам да се ради о крупном куртону.

Један такав крупан (не) кадар (да не пишем поново ову гадну ријеч) , неки Специјалац Бонели са Пала, једном нам постави ров на Трескавици на тридесетак метара испред свих осталих. И никако га нисмо могли убиједити да ће нас побити наши људи при првој пуцњави. Пола линије му је објашњавало како смо ми у праву, али он никад није одустао од тог свог наређења.

Други пут неки позадински старјешина ме је ружио што немам довољно муниције код себе јер је по наређењу (војна тајна) ГШ ВРС број тај – и – тај од тог – и – тог датума сваки војник дужан да носи са собом два борбена комплета. На питање а зашто то он у обилазак линије није понио чак ни пушку а камо ли рап и резервну муницију одговорио ми је да му је тешка (!?) што да је тегли безвезе, остала му у „ниви“ на путу…

Ма пустимо рат. Ко га спомене плаћа пиће. Само сам хтио да кажем то да је појава „стручњака“ који на питање „зна ли неко од вас возити авион“ одговарају: „знам ја, возио сам једном код комшије Мила трактор, само мало имам проблема са држањем правца и мијешањем команди, остало ми добро иде. Слично је то умио бих ја сигурно и авион возити“ стара колико нам и ова Нова Држава.

И МИ СТРУЧЊАКЕ ЗА ПРИЧУ ИМАМО

Чуо сам за једног овдашњег просвјетног радника који скоро деценију и по предаје дјеци у школи. А кад је почео рат, сјећам се као да је јуче било, био је друга година факултета. Ђе га заврши, кад га заврши, како га заврши… Он то најбоље зна. Питајте га.

Једно вријеме у рогатичком Дому здравља заредали се мијењати директори, па ред дошао и на неку докторицу… Данијела се звала, ако ме сјећање служи. Директоровала она тако, управљала и руководила. А Богами и лијечила људе. И мени је једном сашила неку раницу на глави. Три конца и машница. Ћелав сам, а пошто коса има и улогу сензора за рано упозоравање, ја сад редовно главом ждијем у високе предмете. Закрпи ми „докторица“ главу добро; нити шта може у њу више да уђе нити да изађе. Паметно.

Признам да сам очи одмарао на њеном деколтеу док ме је крпила. И то је ваљда неки облик анестезије. Нека ме исправи неки студент медицине ако гријешим. Али да је (да простите) свршени студент. А не (да простите) несвршени.

Штета што отишла је Данијела, није рекла збогом. Неко је „провалио“ да нема дипломе, него да је тек „штудент“ медицине. Несвршени. А она годинама и докторовала и директоровала.

Сјећам се и доле – неђе у Херцеговини, узрат (ну, опет ја о рату, дођем вам пиће од прве плате) , један штудент медицине по рата оперисао, крпио, видао ратне ране, враћао из мртвих и у мртве слао, док се сазнало да није доктор. Причало се, не знам је ли истина. За ову Данијелу што је отишла, а не зна се да ли ће се вратити икад у Рогатицу, је истина. Можда жена и сад негдје и докторује и директорује. И Крпи ћеле – главе уз деколте – анестетик.

Па се сјећам још и једне Гаре, како је се нећу сјећати. Годинама нам у општини била свје и свја за урбанизам. Виђена, одлучна, ауторитативна, нико се са њом није смио зезати. И муж јој био војно лице па јој то давало једну додатну црту озбиљности. Била је и надзорни орган, а вријеме је баш оних масовних донација и изградње; викенд – повратка и повратника. Она је то све надзирала. Па зађе, тако, по објектима и завиче: „Ово вам ваља, ово не ваља, ваља, не ваља, ваља, не ваља…“! Људи морали послије да поправљају како је она рекла. Данима. Са стручњацима нема шале.

Онда се однекуд пронесе глас да никад није одмакла даље од друге године грађевинског факултета. Да ли због те глас (ч) ине или због нечег другог али и она напречац оде из Рогатице.

Понекад је исад видим у „Розенбургу“ нанесе је пут. Налута. Врати се она а не ко она Данијела. И поносно гази улицама града; много поносније од мене. Ко да никад ништа било није. А она годинама примала плату ко свршени, а била несвршени. Да простите. Нешто не знам да ли је до данас свршила. Те студије.

БОЉЕ ДА НЕ ЗНАМ

Знам и једног крупног приватника, баш великог, угледног, једног од јачих у РС у својој бранши. Иза имена потписује „Виша школа у струци“. Ја за ово звање први пут чујем. И сад да ме убијете не знам шта му га значи. Само знам да је он прије рата био столар. Повиши столар. Мислим… висином виши.

Зам и другог приватника, има факултет а нема ниједног школског друга; цијев да му сад наслоните на чело, тврђи је него Титини Скојевци бирвактиле у „Отписаним“, ни једно име не би издао, ниједног школског друга. А камо ли неког са киме је заједно ишао на предавања. Или у клупи сједио.

Уствари знам доста ових што данас имају факултет а немају школске другове. То је постало тренд. Модерно. Фенси (јел’ се тако каже поновом).

Е нека баш и ми у Рогатици имамо нешто што можемо да поредимо са Бањом Луком. Баш ми мило.

Знам и неке свршене (да извинете) студенте који раде по државним органима (да извинете) и јавним (да извинете) предузећима а били су избачени из средње школе. Што због владања, а што због тога јер им је кец био најбољи школски друг. Како га и кад завршише средњу школу, кад факултет, кад и ко их утрпа на тако добра радна мјеста? Нисам паметан!

Недавно сретнем једног познаника, упитах га како му кћери иде факултет. „Ма растура“ одговори ми он. Кад судбина хоће сретнем одмах послије тога једног професора из средње школе. Започесмо разговор. Ђаво ме надари и препричах му разговор са познаником од прије пар минута. „Црне јаде она растура, па знаш ли ти да се сваке године једва провлачила на поправном кроз цијелу средњу школу“? И де ти ту сад буди паметан! Ко ми гарантује да ми она за коју годину неће шеф бити?

Ма у праву су људи. И жене. Зашто студирати годинама? Чини ми се да је некад просјек био седам година основних студија. Па онда два љета постдипломских. Године научног рада, писања и објављивања по референтним научним часописима, посјећивање научних скупова… Ко још данас има времена за те глупости.

Ни жене више не носе трудноћу девет мјесеци. Нису луде. Мјесец два и – готово. Тако се то данас ради. Ко је крив нама метузалемима којима је тешко да то прихватимо.

Ово су нека нова времена. Баникина времена. Милова и Баникина. Времена у којима се факултети завршавају за годину дана, а магистарске студије уписују прије него што се заврше додипломске. И са таквим дипломама конкурише се на најважније функције у држави. А камо ли у Рогатици.

ЧИТАОЦИМА ВИЦ „НА КАФУ“:

Продаје лик (не смијем да напишем „циго“ иако виц тако иде у оригиналу. Ко зна ко ово може прочитати и како све (не) протумачити) дипломе на пијаци. На бувљаку. Наилази муштерија. Пита пошто је диплома медицинског факултета.

- 2. 000 еура. Вели продавац.

- Немам толико, имам само 1. 800. Каже купац.

- Ма не, не може, 2. 000 еура кошта диплома медицине.

- Али ја имам само 1. 800!Потраја то цјенкање неко вријеме. Купац не попушта. Упорно тврди да има само 1. 800 еура. На крају попусти продавац.

- добро, даћу ти диплому за 1. 800 али ћу те морати мало пропитати за ову разлику пара.

 

Пише: Зоран Јанковић

 

Прича о Борку, кога је држава заборавила
Прича о Борку, кога је држава заборавила
Posted 2 weeks ago

У 6:10 стигне ми СМС од мог пријатеља Борка са непознатог броја јер нема кредита на свом:

-Брате мој,знам да си и ти у проблемима али молим те ако можеш купи…

Прича о Борку, кога је држава заборавила
Комунистичка слика рата у Југославији је обичан мит?
Комунистичка слика рата у Југославији је обич…
Posted 2 weeks ago

Гледам како на комунистичким страницама стално иде прича о некаквој националистичкој ревизији историје, о ширењу псеудоисторије, о повампиреном четништву и слично. Не, другови, није ту посриједи никаква ревизија историје, већ…

Комунистичка слика рата у Југославији је обич…
Поклоничко путовање у Русију
Поклоничко путовање у Русију
Posted 2 months ago

Вратила сам се из Русије у недељу увече, 13 маја где сам била две недеље на поклоничком путовању, обилазећи руске светиње са руском црквом из Торонта.. Пут ме је много…

Поклоничко путовање у Русију
Тихи талас Православља на Тихом океану
Тихи талас Православља на Тихом океану (ФОТО)
Posted 5 months ago

Један од ретких православних Филипиница које сам упознао овде у Даету је брат Атанасије (Ромуло Б. Темплонуево). Има 70 година, а већ 20-ак како је крштен. Док је живео у…

Тихи талас Православља на Тихом океану (ФОТО)
О Хрватима други не треба да пишу, они су сами већ све написали и доказали!! И још доказују…
О Хрватима други не треба да пишу, они су сам…
Posted 5 months ago

Jaсно каже Колинда: „Сви грађани Хрватске су – Хрвати!“ А још јасније АВ: „Идем у Загреб, у најбољој вери!“ А најјасније: „Тражиће да оживе – српска села! Идем у Загреб…

О Хрватима други не треба да пишу, они су сам…
Протокол са последње демонске скупштине
Протокол са последње демонске скупштине
Posted 5 months ago

Причао ми један прозорљив човјек, а касније још многи други да је једном, датум се не зна, одржана демонска скупштина на којој је донијета одлука, односно одређене смјернице како да…

Протокол са последње демонске скупштине
Струка исправила бирократску неправду
Струка исправила бирократску неправду
Posted 6 months ago

Поштовани, на дан Светог Саве, 27.1.2018. године, у просторијама градске општине Звездара, на редовној годишњој скупштини Кик бокс савеза Београда уручене су плакете у старосним категоријама најбољим кик боксерима на…

Струка исправила бирократску неправду
Патријарх тврди да нам је бог дао вучића, а ко нам је, онда, дао – патријарха?!
Патријарх тврди да нам је Бог дао вучића, а к…
Posted 6 months ago

Пошто се више не говори о тзв. „унутрашњем дијалогу“ то је и Патријарг изјавио да неће бити Сабора СПЦ о Косову, што би значило да СПЦ оставља Вућића да се…

Патријарх тврди да нам је Бог дао вучића, а к…
С.Тулаков: Обнова српске институционалности
С.Турлаков: Обнова српске институционалности
Posted 6 months ago

Поштована и драга Госпођо Професор, sа великим болом и исто таквом радошћу, читао сам Вашу књигу Постхеројски рат Запада против Југославије, јер наша је трагедија без преседана, већ и зато…

С.Турлаков: Обнова српске институционалности
Душе неше немојмо губити!
Душе наше немојмо губити!
Posted 6 months ago

''Иако смо царство изгубили душе наше немојмо губити'' (порука народног гуслара) ''Не стражарите пред туђом кућом док вашу лопови харају''. Сазнајемо кроз штампу о Апелу за очување Косова и Метохије…

Душе наше немојмо губити!
PreviousNext

 





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo