Vesti

Pomaže Bog! Šaljem vam ovaj audio snimak koji sam dobio od jednog sveštenika iz raškoprizrenske eparhije.

pripremila ekipa novinar.de 20.04.2011

+++

Mislim da će vašim čitaocima biti zanimljivo da poslušaju i da vide gde se krije koren kleveta i borbe protiv vladike Artemija. Snimak nije potpun, zadnjih 10-ak minuta razgovora nije snimljeno.

Radi se naime o razgovoru koji se desio marta 2006. godine u manastiru Visoki Dečani, između oca Save Janjića i Bljerima Šalje, tadašnjeg šefa pregovaračkog tima kosovskih Šiptara kada se u Beču razgovaralo pod posredništvom Ahtisarija o statusu Kosova. Dakle, u vremenu kada naša država i Crkva u Beču pokušavaju da se izbore ne samo sa šiptarskim separatizmom, nego i sa Ahtisarijem koji ih otvoreno podržava, Janjić se tajno u Dečanima sastaje sa samim šefom šiptarskog pregovaračkog tima (zastupajući čije interese?). Razgovoru prisustvuje i predsednik šiptarske opštine Dečani, koga Janjić hvali. Čitav razgovor je u srdačnom i prijateljskom tonu, prepuno pohvala novoizabranom ”premijeru” Agimu Čekuu. Sava se hvali kako episkopi u Beogradu situaciju na Kosovu ne razumeju, ali su zato on i Teodosije tu da im sve po lepo ”objasne” i ”pojasne”.

No i bez velike analize, verujem da ćeslušaocima biti sve i više nego jasno šta se krije, ne od juče, nego već godinama, iza hajke protiv vladike Artemija. A kako piše u Otkrovenju Jovanovom:

”Nepravednik neka i dalje čini nepravdu, nečisti neka se i dalje kalja, a pravednik neka i dalje čini pravednost, i sveti neka se i dalje osvećuje. Vidi, dolazim ubrzo, i plata moja ide sa mnom, da uzvratim svakom onako kakvo je njegovo delo.”

Dragan

preuzeto sa portala eparhija-prizren.info, 20.04.2010

* PREUZMI AUDIO DATOTEKU* Audio datoteka kao mp3 (~30MB)

 

***
***
***

otvoren citat

TRANSKRIPT RAZGOVORA:  BLJERIM ŠALJA I PROTOSINĐEL SAVA JANJIĆ

Godina 2006, pred drugu rundu Bečkih pregovora, Sava Janjić, Nazmi Selmanaj; Bljerim Šalja;

 

****************************************

o. Sava: Izvol’te, ovde ćemo.

Bljerim: Hvala.

o. Sava: Jel Vam toplo ? Imamo parno grejanje.

Bljerim: Ha, baš dobro, baš dobro.

o. Sava: Možete tu na neku fotelju, nemamo mi … onako … zakačke.

Bljerim: Nema problema.

o. Sava: Predsedniče, kako

Nazmi: Dobro, dobro. Kako ste Vi ?

o. Sava: Pa evo … tako … Vladika Teodosije u Beogradu, nešto treba da ide za Ameriku sad …

Bljerim: Aha

o. Sava: Tako… Šta ima novo kod Vas, kako je ?

Bljerim: Pa Bogami radimo, znači, znate već, sad’je već, počeli smo te razgovore, bili smo prvi put u Beču, sad’se nadamo da smo sledeće nedelje opet u … (o. Sava: ‘oće biti to 17.?) Da, biće 17. sigurno, i prvo kao prvo, meni je vrlo drago da se nalazimo ovde zajedno sa Vama, znate, da Vi imate veliko poštovanje ne samo od mene, od gradonačelnika, nego od svih ljudi dobre volje na Kosovu (o. Sava: hvala) i od zapadnih diplomata, i da i mi … moja želja je bila da se prvi put vidimo i da se sve češće viđamo, ja sam jedan od tih ljudi koji su u … u … u tom procesu jedan od ključnih stručnjaka, nisam političar, tako da ću uvek biti iskren sa Vama kao što ćete Vi sigurno biti svi sa nama.

o. Sava: Hvala Bogu, da, da, možemo da pričamo otvoreno ( Bljerim: Apsolutno, mislim) i bolje bez novinara , bez javnosti, jer to je ovaj …

Bljerim, uzvikuje: ne, ne, ne ! Nije bila moja ideja, ipak, za nas je važno da završimo posao, a ne da imamo neke medije ili novinare, šta ja znam, za mene, (o. Sava: rano je sad za to još i to je …) nije mi važna pompa, imam takvu ulogu, moj zadatak je da završim stvari, a ne … da … pošto nisam političar, nisam, znači nemam nikakav interes da propagiram moja…, za mene je da završimo posao, a ovi ostali, naravno, koji imaju…

o. Sava: Mada je bilo dobro, kada je Veton bio zadnji put, on je dao vrlo lepe izjave i tako, međutim odmah to izaziva, šta sad mi ovde nešto ovde u Dečanima …

Bljerim: Sigurno, sigurno, mi znamo vrlo dobro, znači, ipak imate vrlo kompleksnu ulogu i komplikovanu situaciju, (o. Sava: Jeste, mi smo tu baš … ) treba biti vrlo iskren, znamo da, i za nas je važno da održavamo ove kontakte, ja ću Vam dati brojeve i sve i vi ćete meni dati brojeve, biću Vam na raspolaganju 24 sata, o bilo čemu o bilo kakvom problemu, biće moje zadovoljstvo da radim sa Vama, znači sada imamo taj deo oko … oko, zaštite crkve i crkvenih dobara, i tih kulturnih dobara, i želim da kažem da poruka koju dobijamo i poruka koju šaljemo na zapadu je da znamo da je opstanak Srpske Pravoslavne Crkve, zapravo jačanje Srpske Pravoslavne Crkve na Kosovu, ključna stvar za opstanak srpske nacionalne zajednice na Kosovu, mi smo to im rekli, pošto nažalost, zbog mnogih razloga, neću da uđem u te razloge, srpska zajednica nema drugi oslonac sem Srpske Pravoslavne Crkve za sada … na Kosovu

o. Sava: Pa nema praktično, mi smo jedina da kažem legalna (Bljerim: Institucija.), zvanična institucija, (Bljerim: Ove ostale …. ) ove paralelne i to, to je drugo …

Bljerim: Ove ostale nisu ni jake ni stabilne ni dugoročne. Mi znamo da vi imate ključnu ulogu. Nama je gospodin Vizner vrlo jasno rekao, da je stub srpske nacionalne zajednice – Srpska Pravoslavna Crkva, ako Srpska Pravoslavna Crkva opstane na Kosovu opstaće i srpska zajednica. Mi to znamo. Ja sam odma’ reko, znači, da ćemo mi biti spremni vrlo brzo, čak i ako bude volje, želje obostrane, da pozovemo i patrijarha Pavla u zvaničnu posetu bilo gde, zapravo, da mi dođemo, il’ u Dečane, il’ u Gračanici, bilo gde, gde Njemu, Njemu, Njenoj Svetosti to odgovara, znači ne da on dođe u Prištinu, skupštinu, Vladu, nego mi da dođemo bilo gde, da, ako, ako naravno njegovo zdravlje to dopusti, to, znači to je prva stvar, druga stvar je da, ipak, Vi trebate našu veliku pomoć ali i mi trebamo Vašu malu pomoć, Vaša pomoć je mnogo manja, znamo zbog mnogih stvari, ali mi ćemo pokušati sve što je u našoj mogućnosti, imamo sada mogućnosti, mislim stvara se nova atmosfera, biću vrlo iskren, ova nova vlada će biti mnogo jača, (o. Sava: Pa ja mislim da će u svakom slučaju imati više autoriteta, i snage…) više autoriteta, i novi predsednik, ipak, Rugova je naravno bio velika ličnost, apsolutno, on je bio spreman i za hrabre korake ali ipak kao karakter, znate, on nije izlazio nigde, zapravo, (o.Sava: On je bio, malo je autističan) malo autističan, zapravo, sada imamo situaciju, da gospodin Sejdiu će sigurno biti spreman vrlo brzo, da dođe u Dečanima, Gračanici, da se stvori taj utisak, mi smo spremni da razgovaramo vrlo iskreno, mi želimo stvarno, da … da Vi jačate, da jača srpska nacionalna zajednica, kada smo bili u Beču, Slobodna Samardžić, sa kim se na svu sreću znam odavno, bili smo u Americi ’97 godine, izneo je tri glavna cilja, zvaničnog Beograda i srpske nacionalne zajednice na Kosovu, to je opstanak Srba, jačanje bezbednosti i povratak izbeglica, ja sam im rekao, Slobodane, mi se slažemo sa ova sva tri cilja, mi odma’ mož’ da potpišemo to.

o.Sava: A gde je zaštita kulturne baštine ?

Bljerim: Dobro, to je znači, apsolutno, znači, između ostalog …

o. Sava: Oni … oni … oni malo to zapostavljaju. (Bljerim: Zapostvljaju, da … ) Ja se baš ne slažem, čak ni u onoj njihovoj famoznoj rezoluciji koju su … , ja sam lično baš zvao, bio sam, ovaj, pitao i molio da se pomene crkva i tako dalje (Bljerim: Apsolutno, apsolutno), međutim, ne znam šta je, mi imamo nekih nerazumevanja na tom planu, s njihove strane, ali to je …

Bljerim: Ali u principu, kažem, nema cilja sa kojim se mi ne slažemo, znači, ali, ja sam odmah rekao, dobro, decentralizacija je vrlo dobro, moguće ključan deo toga, Crkve i kulturnih dobara, ali to se može postići i prisustvom srpskih političara u centralnoj vlasti, imaće svoj glas, to znači imaće mogućnosti …

o. Sava: Pa sigurno, to je to pitanje učešća u institucijama koje je važno, evo baš nedavno sam bio sa Oliverom, mi lično ovde smatramo da je važno da Srbi učestvuju u institucijama, zbog toga na neki način, je važno da se taj naš glas čuje (Bljerim: Čuje … ) ali isto tako da i konkretno traže mogućnosti da na neki način, taj glas se ne samo da se čuje nego da se i nešto konkretno i da donese. Evo, malo da se poslužimo, tako, malo rakijica naša, domaća, … izvolite (Bljerim: Hvala Vam puno) … tako, mi se nismo videli, čini mi se negde od devedeset i … (Bljerim: Moguće ’99, 2000., smo se viđali u onom famoznom Prelaznom veću)… čini mi se da li jednom ste dolazili u Gračanicu, čini mi se da je bilo …

Bljerim: Da, da, bio sam u Gračanici jednom ali, pa ja se, od tada sam se više koncentrisao novinarstvom, znači, imali smo vrlo dobru saradnju sa Vama, treba da Vam se zahvalim, uvek kad su moji n ovinari zvali, Vi ste davali izjave, sigurno znate da su one uvek prenešene objektivno, i znate da je …

o. Sava: Ko sada vodi …

Bljerim: Hamzaj vodi, Hamzaj iz Glođana, iz Dečana, on je uvek vodio zapravo, ja sam bio nekakav menadžer, pokušavao sam nešto da … iako je … Boga mi nije neko dobro vreme za novinarstvo, išak, malo se čita,

o. Sava: Ali ima ogromnu ulogu, strašnu, mislim, i uopšte novine imaju strašni veliki uticaj na ljude,

Bljerim: Pa sigurno, mi ćemo praviti pozitivnu kampanju, sigurno, znači,

o. Sava: To je mnogo važno …

Bljerim: … važno, i za nas i za Vas, ipak ima puno, šta ja znam, stvari koje nisu tačne koje nisu objektivne, tako da ćemo mi, ja ću uvek biti iskren sa Vama, da Vam kažem, nisam ušo u ovaj proces zbog mojih političkih ambicija, za nas je važno da se to reši i mislim da, iskreno rečeno, postoji, u toj našoj delegaciji za status, iskreno interesovanje za sve ovo što se dešava, znači, oko Crkve, oko svega, mi znamo da je to ipak ključ … ključ, jer vi ste ovde i rezultati se mere stvarima, koje možemo da pravimo sada sa Vama, izbeglice su naravno vrlo veliki problem, i oni treba da se vrate, ali to je ipak dugoročni …

o.Sava: Važno je da se ovi prioritetno ovi koji su ovde, (Bljerim: Koji su ovde … ) da oni ne odu i tako dalje, pa jeste,ja se slažem, zaista, jer na neki način, vidite, mislim, sigurno, nezavisnost Kosova sigurno je cilj Albanaca, i to je sasvim jasno, ja da sam albanac isto bih tako želeo, ovaj, međutim nezavisnost sama po sebi ne znači ništa (Bljerim: Apsolutno … ), ukoliko to društvo nije održivo politički, ekonosmki, ukoliko nije u stanju da se uključi u evropske tokove, jer, mislim sada imati samo nezavisnu državu a biti van Evrope, to je opet neka vrsta i ekonomske zavisnosti, političke zavisnosti, a opet da bi se to sve desilo, da bi se išlo ka Evropi, mora da se, zaista normalizuje, da kažem, taj odnos sa srpskom zajednicom, da se prevaziđu te nesreće rata, i iz Beograda isto tako, da na neki način, tako da za mene lično gledano, mislim, mnogi kažu status, status, mislim, status jeste važan, ali za mene je, to uopšte nije suštinsko, meni je važnije kakvog će kvaliteta biti to društvo, kako će se živeti u tom društvu, jer evo sada smo mi zvanično u Srbiji – Crnoj Gori, mislim, ništa mi od toga nemamo ovde, i drugo na neki način, isto sutradan, ne znam ni ja, da je zvanično ovo Srbija, na neki način, mi i dalje živimo u ovoj sredini u kojoj živimo, sa ljudima sa kojima živimo, i prema tome moramo da rešavamo probleme koji postoje, i sama ta činjenica što će biti ovo zvanično jedna zastava i jedna himna ne menja ništa, tako da je u suštini, mi smo zbog toga zainteresovani, pokušavamo u Beogradu da pokažemo, tamo, i Vladikama i političkim predstavnicima, da jednostavno mora da se uspostavi dijalog sa albanskom zajednicom, i da je … to je … međutim vidite sad, mi smo u vrlo delikatnoj situaciji mi imamo u državi, e sad, državni i politički tim, oni Kosovo gledaju sa daljine od 500, 600 km, mislim većina njih nisu uopšte bili ovde već godinama, oni ne razumeju mnogo probleme naroda ovde, i tako dalje, oni to više gledaju sa nekog formalno-političkog, međunarodno-pravnog statusa, i tako dalje, isto tako mnogi episkopi nisu nikad bili ovde, mislim nisu bili odavno, ili dođu samo u kratku posetu, dakle mi ovde znamo kakva je situacija, međutim i u crkvi ima različitih stavova, ja sam ranije radio u Gračanici sa Vladikom Artemijem, i on je imao tad vrlo jedan konstruktivan stav, mislim, i međunarodna zajednica je to cenila, i imao je vrlo visok prijem svuda gde god je išao, međutim on je sada strašno radikalizovao svoje stavove, on je i dalje Eparhijski Arhijerej, međutim, Vladika Teodosije koji je Njegov praktično, vikar, odnosno, kako bih rekao, zamenik u Eparhiji, on je podignut posebno u značaju, direktno, tako što je, izabran za potpredsednika tog kosovskog odbora, i imenovan za kontakt sa strancima, i sa’će on biti član te delegacije, zvanične, koja ide u Ameriku, koja neće da priča, ne znam ni ja, o okupaciji, o beloj Al Kaidi, i tako dalje, mislim, hoćemo da pričamo o ozbiljnim stvarima (Bljerim: O ozbiljnim stvarima, vrlo dobro), tako da pre svega mislim i nadam se da će se razgovarati, i cilj delegacije nije da ide tamo i da govori , ne znam ni ja, o statusu , nego da govori o tome, na neki način da smo otvoreni za dijalog, spremamo i tu versku konferenciju ako Bog da, sada ćemo videti ako Bog da, krajem marta, u aprilu , maju, uglavnom, biće pozvani svakako politički predstavnici albanski odavde, i želimo sa Islamskom i Rimokatoličkom zajednicom da uputimo signal, da ovde živimo, da moramo zajedno da opstanemo, i da gradimo jedno društvo bez obzira na status, međutim taj naš stav, on je, razumljiv i shvatljiv Vama, i Srbima koji žive ovde u ovim situacijama, međutim neki posebno gore u Beogradu, smatraju da mi time prejudiciramo status, da mi time time trčimo unapred, da mi ne smemo to da radimo, i tako dalje, tako da smo, u strašnom, ne bih rekao da je to pritisak, ipak nije to više ono vreme, naravno ni u Miloševićo vreme nisu mogli takav direktan pritisak da vrše, je ali je jedna neprijatna situacija, ja znam koliku su samo oni prašinu bili digli, oni su na sednici posebno pominjali što je Veton dolazio u manastir Dečane, pa šta što je dolazio u manastir Visoki Dečani, pa što … pa ja bih rekao … pa ja bih prvo njima rekao pa što nijedan član pregovaračkog tima Srbije nije došao (Bljerim: Nije doš’o, nije doš’o ….), nego je došao Veton Suroi, došao je Ilber Hisa, došli ste sada Vi, (Bljerim: Ili da dođemo zajedno … )više je članova kosovskog pregovaračkog tima (Bljerim: Pregovaračkog tima) bilo u Dečanima, od početka nego srpskog, mi i njih zovemo, dođite i vi da vidite i tako, tako da, malo je naša situacija delikatna, i mi, ne možemo s’jedne strane opet zbog ove spefične situacije, u crkvenim odnosima, jer Vladika Artemije je i dalje Eparhijski Arhijerej, mi ne možemo, da kažem bez saradnje i podrške Sinoda bilo šta da radimo, opet njima sve moramo da objašnjavamo, i … tako sad je bio taj sastanak sa Elianehom, oni su bili , imali smo prvo u Atini, pa oni su imali sastanak sa kosovskom delegacijom, pa sada smo imali opet u Beogradu, pa sada su oni išli u, ovaj, Beč, i oni otprilike sada na osnovu onog što su čuli od jedne i od druge strane, sa’će oni da naprave ovako novi predlog, videćemo, ovako, malo po … mislim u suštini ideja je opšta da treba zaštiti, sad’ razlika koliko ja vidim jeste više u broju manastira koji bi dobili neki poseban status, i to … i … , tako, al’ sada to su, i naravno, da se vidi na neki način i uopšte, zaštita cele kulturne baštine, na koji način da se to uskladi sa principom, sa sistemom decenralizacije, jer po modelu nekom decenralizacije, u srpskim opštinama trebalo bi da postoji nadležnost i za određenu kulturnu baštinu, e sad, to se ne odnosi konkretno na naš manastir i Patrijaršiju koji bi više imali neki … više bi bili zasnovani na tom posebnom statusu …

Bljerim: Posebnom statusu … moguće za Gračanicu … Gračanica bi bila posebna opština …

o. Sava: To ćemo da vidimo, to je sada jedan proces koji će da ide, u svakom slučaju, mi smo spremni …ovako sad, na žalost još nije vreme, da mi otvoreno uđemo u razgovor sa kosovskom delegacijom u javni razgovor, zbog toga što je na neki način pitanje nije otvoreno još ni među pregovaračkim stranama …

Bljerim: Pa najverovatnije biće to druga tema, tako su oni nama rekli …

o.Sava: Dozvoliti samo da Vas pozdravim ovako … i požekim zdravlje …

Bljerim: Najverovatnije će početkom aprila biti održana prva runda, ali stvarno, ne samo ja, većina nas, shvaćamo delikatnost situacije, mi ćemo uvek biti iskreni prema Vama, jer to je stvarna iskrena želja, znači to nije politika, znamo, da tu imamo najveće šanse da zajednički rešavamo probleme oko crkve, oko zaštite kulturnih dobara da ipak, zajednički interes, i tu se apsolutno ne prejudicira status, ne vidim da …, jer bilo šta da se desi na kraju, ipak Srpska Pravosalvna Crkva ima svoju vrlo važnu ulogu, što se tiče srpske zajednice i što se tiče te kulturne baštine, (o. Sava: Pa mi se borimo koliko možemo Bljerime da sačuvamo… ) e sada, taj problem država, šta ja znam, ja neću da ulazim u to, ali, uglavnom, kod nas ćete uvek kucati na otvorena vrata, kažem, uvek ćete moći zvati il’mene il’ Vetona ili bilo koga od nas … (o.Sava: Vrlo je bitno da održavamo te kontakte i da na neki način nezvanično održavamo taj kontakt, dok ne dođe vreme za … konkretno, zvanične, javne …da kažem sastanke ) ono što sam rekao, mi možemo i jedan put da dođemo zajedno, jedan iz naše delegacije, jedan iz srpske delegacije, jedan iz Ahtisarijevog tima, da posetimo zajedno i Gračanicu i Dečane, da vidimo, da razgovaramo, kao prvo, kao drugo, ono što sam rekao i ranije, ova vlada će biti kompletno drugačija, ja mogu da Vam obećam još danas, biće sasvim drugačija (o.Sava: Sad malo je diskusija, vidim u novinama, hoće li se menjat’ ministri jer vidim Veton misli da ako se ne menjaju ministri neće biti … ) to su naše stvari, naši probljemi, korupcija, skandali, to je svugde problem, i u Beogradu, i u Prištini, i u Zagrebu, i u Minhenu, i šta ja znam, (o.Sava: Predsednik vlade je suštinska ličnost …) za vas i za nas je važno da će, premijer vlade i njegovi najbliži saradnici, biti apsolutno spremni da idu mnogo brže, mnogo, mnogo brže, u rešavanju problema srpske zajednice, i crkve, nego što je prethodna vlada, ne želim naravno da kažem da prethodna vlada nije imala raztumevanja, nije pokušavala nešto da napravi, ali ovde je problem do potencijala, da li imaš ili nemaš potencijale da rešavaš probleme, mislim da prethodna vlada nije imala …

o.Sava: to je pitanje autoriteta i uticaja nekog, mada je gospodin Kosumi uvek prema nama bio, ja sam se par puta s njim sreo, vrlo je bio ovako korektan i ljubazan, i tako, malo će to sad samo, vidim u Beogradu se digla frka oko toga …

Bljerim: Znam, vi ste pametni pa znate vrlo dobro, da baš ljudi koji imaju takvu biografiju, imaju mogućnost da budu mnogo hrabriji i mnogo jasniji, nego ovi ostali koji su bili bivši političari, šta ja znam, a na drugoj strani, oko našeg novog premijera ipak, nema problema što se tiče njegovog ponašanja na Kosovu, problemi su za Hrvatsku, šta ja znam, šta se dešavalo ’93, ’94 godine, ipak sada mi nećemo, niti, ono što je gospodin Tadić rek’o mi ne možemo, niti trebamo da utičemo, ko će izabrati premijera u Srbiji, ko će izabrati premijera na Kosovu, mislim da je to, ta faza nadam se da je, još mislim, ne mogu da …

o.Sava: Neko u Beogradu u šali reče, kaže, ovo je dobar, kaže, znak, kaže, ako je, imamo novog premijera na Kosovu, prva dama Kosova je srpkinja, i zaista kako sam saznao, ovaj, gospođa Čeku je … Dragica je poreklom, valjda iz mešovitog braka, ali ‘oću da kažem, to je ovako dobar primer, da na neki način (smeh) (Bljerim: Apsolutno, ne …, mislim, ja, ne)

Nazmi: To je dobar znak

Bljerim: Ja znam njega vrlo dobro …

Nazmi: Mnogi u Beogradu ne znaju da je njegova žena srpkinja …

o.Sava: Pa čulo se … to samo može biti politički plus, može sutradan da kaže eto moja žena je, ovaj, srpkinja, i prema tome, poreklom, i tako da je … to je … mislim, naravno to je najmanje bitno šta je ko poreklom …

Nazmi: I ne samo žena, nego i njegova majka je muslimanka, iz …, čini mi se da je iz Bosne

o.Sava: Aha … i on je dakle, otac Albanac, majka Muslimanka , mislim, to je sve, može biti plus, pa ja sam …, moja majka je Hrvatica a tata Srbin, ja sam srpski pravoslavni …

Bljerim: Mi sigurno više ćemo se baviti , prošlost nas je razdvojila, bilo je puno toga lošeg u prošlosti, i na primer, … hm … neću više ulaziti …

o.Sava: Ma ne, pa vidite Bljerime, Vaš narod to ne može da zaboravi, važno je samo da se na neki način, od najviših političkih krugova govori,samo narodu govori, ta nesreća i taj bol, ne mogu rešiti time što će nanositi bol drugima, morala bi da postoji, mislim, postoji u tradiciji, kanuna, mogućnost praštanja, oproštaja za nešto, eto ja se nadam da če doći vreme, da neko iz Beograda, zvaničnik, predtavnik Vlade, ipak je to vlada radila, dakle, naravno nije to bila ova vlada, to je sada, ali neki predstavnik vlade mora da kaže neko izvinjenje, bez obzira šta se posle rata na Kosvu dešavalo, to je sada pitanje vaše strane kako će te Vi tome pristupiti, ali jednostavno moralo bi da to se uradi, i ne znam ni ja, i da se kaže i da se krene, nekako, jer mi ne možemo, mi nikada u životu nećemo ući u Evropu ukoliko se zatvorimo međusobno, to je vrlo važno, i nadam se da će to jednoga dana doći, mi smo sa naše strane, i ja sam to hteo da kažem letos, i uvek ču da kažem s moje strane, ja sam to video, mene niko ne može ubediti da to nije tačno, ja sam video, znam pomagali smo tim ljudima, znam kroz šta su prošli,to je užas jedan bio, to je fašizam jedan bio, grozota jedna, naravno i ono što se posle rata dešavalo je loše i strašno i bolno, mislim da crkva nije zaslužila sve to, ali videte šta se stvorilo, stvorila se neka asocijacija, neka veza, da je crkva predtavlja praktično taj režim, mislim stvarno kada pogledamo Milošević nije pobožan čovek, mislim, on je tražio neku ideologiju kojom bi, kojom bi homogenizovao narod, i on je sebe proglasio za nekog, ne znam ni ja, velikog Srbina, mislim, on je u suštini i njegova žena su očekivali ponovni procvat komunizma u Rusiji i Kini, mislim, to su neke sulude ideje njihove, al’ nažalost određen broj ljudi u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi je pogrešno njega protumačio, kao čovek koji će nešto da pomogne srpskom narodu, on je doneo veliku nesreću svima, ali i srpskom narodu, on je dao crkvi određene privilegije, mislim, toje činjenica, mi pre rata nismo mogli da gradimo redovno crkve nove, vrlo mali broj crkava je podignut od završetka drugog svetskog rata, zato je od jednom počelo da se grade crkve, to se olako protumačilo, zato se meni ne sviđa kada se kaže to du političke crkve, Vladika Artemije je tu bio, znam Vladiku zaista, on je crkve gradio zato što one nisu postojale, nisu se ranije gradile, bilo je zbog te komunističke zabrane , i drugo što je izgradnja crkve način da se utvrdi vera među ljudima, dakle iz nikakvih poliitčkih razloga, niti je to Milošević zidao, međutim stekao se tako neki utisak, malo se sad ispolitizovalo oko crkve Hrista Spasa u Prištini jer ona je počela i pre Vladike Artemije da se gradi možda nije trebalo na toj lokaciji, možda je trebalo drugačije videti, ja ne znam, sad nisam u toj prilici da rasuđujem, ali očito je da se među Albancima stvorio utisak da su to nekakve političke crkve, i onda se krenulu u rušenje, ne samo tih crkava, nego i starih (Bljerim: Starih …) , mislim, Kosovo je poznato po tome, upravo taj pluralizam i vesrki i politički, i etnički, je jedno bogatstvo, ali ovaj, ali eto vidite, i to sada treba, mislim da je to jedan od glavnih političkih ciljeva, koji bi mogla nova vlada posebno, na neki način da razbije tu vezu da su crkve, nešto što je neprijateljsko (Bljerim: Ne, ne … apsolutno …) jednostavno da ljudi shvate, da bi nešto pripadalo Kosovu ne mora biti Albansko, ne mora biti Albansko, ovo je crkva ovde pravoslavna na Kosovu, ne možemo je preneti nigde, jeste pripada zvanično Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi, al’to ne znači da ona ne pripada Kosovu.

Bljerim: Ono što je nama Roan, gospodin Roan, nama rekao, da katoličke crkve u Peću pripadaju Vatikanu i Austriji.

o.Sava: Mi imamo problem u Beogradu, i ja se strašno ljutim, i to je nažalost mnogo loše, kada oni govore, gde su crkve da su tu granice države, to je ono, gde su srpski grobovi tu su srpski … ti radikali, nit’ dolaze ovamo, nit nam ikada pomažu, samo pričaju gluposti, to su takvi jedni ljudi da…da … jednostavno ne znamo šta da radimo, zbog toga (Bljerim: Da, da … apsolutno) Vladika Teodosije je vrlo umeren, vrlo razuman …

Bljerim: Da čuo sam izuzetno, izuzetno dobre priče, lepe priče, o njemu, naravno, kao i o Vama, kažem, mi treba uvek da računamo, da ste Vi u delikatnijoj poziciji nego mi, tako da uvek, šta vam treba samo izvol’te, pozovite mene pozovite Vetona, od sada ćete sigurno imati direktne veze i sa premijerom …

o.Sava: Moramo tu biti vrlo oprezni, Vi znate osetljivost situacije, ja lično nemam nikakve predasude prema njemu, ali problem je što je u Beogradu ogromna tenzija dignuta …

Bljerim: Moja je ideja da on imenuje jednoga čoveka, ne sam, koji će da ,ima i drugih vrlo važnih poslova , koji će biti 24 časa u vezi sa Srpskom Pravoslavnom Crkvom, o bilo kom problemu, o vodi, o struji, ne samo o ovim, na svu sreću nadamo se da više nikada nećete imati problema koji imaju političku konotaciju, ali tu je i gradonačelnik koji je vrlo dobar čovek, tako sam čuo …

o. Sava: Ne, što se tiče, ne treba hvaliti drugog u njegovom prisustvu, ali zaista ima naš glas, mi nismo glasali ali ima naš glas,

Bljerim: Tako da će sigurno biti jedan čovek u vladi koji će biti 24 časa sa vama, u početku znam da je delikatno da ga primite, ili da on uđe negde(o. Sava: Malo samo u Beogradu da se razbije ta, jer oni su digli… ; Nazmi: Da prođe neko vreme …) Ali ja mislim da će se steći prilike da predsednik Kosova dođe, on nema takve probleme kao Čeku, sa bilo kime, zapravo Čeku nema probleme, samo kažem … predrasude o njemu, tako da ćemo biti mnogo, mnogo, jači od sada pa nadalje, mislim, znamo vrlo dobro šta je naš pos’o, znamo da imamo izuzetnu podršku, apsolutne većine albanskog stanovništva, apsolutne većine, naročito nakon martovskih događaja 2004 godine, to je bila na žalost tragedija, najviše tragedija za Srbe, ali i za Albance, za sve nas, i ja se nadam da je to bio neki klimaks, i da ćemo, svi smo bili korak blizu ponora, mislim, i nakon te godine, i svih tih tragičnih događaja, ja sam ubeđen, da više neće biti takvih događaja, mislim da ljudi, taj normalan Albanac, Srbin, svi, da treba drugačije da se misli o našoj zajedničkoj budućnosti, i mi smo spremni sve da napravimo, da niti jedan Srbin, ne ode sa Kosova nakon statusa, mislim, čujem priče nažalost, ne samo priče, nego i neke oficijelne analize, te UNHCR-a, te neke planove koji us stvarno, znam kako UNHCR radi, znate i Vi, to nažalost nije ozbiljna organizacija, ni kada se radilo o Albanskim izbeglicama tokom rata, ni kada se radilo o srpkim izbeglicama nakon rata (o.Sava: Oni uvek uzmu najgori scenario), uzmu najgori scenario, to se čuje od usta do usta, pa onda dođe da je to rešena stvar, da će se Srbi masovno seliti …

2006. godina

 

zatvoren citat

 

+++

+++

+++

 

Ko su pregovarači o statusu Kosmeta

Jedni naspram drugog sedeli su dva dana u dvorani bečke palate Daun Kinski članovi beogradskog i prištinskog tima za pregovore o budućem statusu Kosova i Metohije Leon Koen, Slobodan Samardžić, Marko Jakšić, Goran Bogdanović, Ranđel Nojkić, Milorad Todorović, Tomas Flajner i Boško Mijatović, na jednoj, i Ljutfi Haziri, Skender Hiseni, Bljerim Šalja, Enver Hodžaj, Fehmi Mujota, Adrijan Đini, Iljber Hisa i Sadik Idrizi, na drugoj strani. Međunarodnu zajednicu su predstavljali Marti Ahtisari i Albert Roan.

Marti Ahtisari

Marti Oiva Kalevi Ahtisari, bivši predsednik Finske (1994-2000.) i diplomata, rođen je 23. juna 1937. u današnjem Viborgu u Rusiji, gde mu je otac službovao kao mehaničar u vojsci. Ahtisari je poreklom Norvežanin, ali mu je čukundeda emigrirao u Finsku, uzeo državljanstvo i prezime Adolfsen 1935. promenio u Ahtisari. Po obrazovanju učitelj, Ahtisari je 1965. počeo da radi u finskom MIP-u, a kao diplomata službovao je uglavnom u Africi. Oženjen je i ima sina. Pre tri meseca imenovan je za specijalnog izaslanika UN za budući status Kosova. Akronim njegovog punog imena – MOKA – u finskom slengu znači „greška“.

Albert Roan

Austrijski diplomata Albert Roan rođen je 9. maja 1936. u Melku u Austriji, katolik je i oženjen je. Osim u otadžbini, školovao se i u Francuskoj, a 1960. doktorirao je na pravima. Pre tri meseca UN su ga imenovale za Ahtisarijevog zamenika. Poslovnu karijeru počeo je u pariskoj osiguravajućoj kompaniji „Mond“, a u austrijsku diplomatiju ušao je 1963. Krajem 1990. bio je generalni sekretar austrijskog MIP-a.

Leon Koen

Leon Koen je savetnik predsednika Srbije. Rođen je 1945. godine u Beogradu, gde je diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu 1970. godine. Osam godina kasnije, doktorirao je na Univerzitetu u Oksfordu. Od 1984. do 1998. i od 2001. do 2003. godine predavao je estetiku i teoriju književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Profesor istorije filozofije na Filozofskom fakultetu u Beogradu je od 2003. godine. Od 1998. do 2001. bio je gostujući profesor filozofije na Vilijams Koledžu u SAD. Objavio je više knjiga i radova iz oblasti filozofije i teorije književnosti.

Slobodan Samardžić

Slobodan Samardžić je savetnik premijera Srbije. Rođen je u Beogradu 1953. godine, gde je diplomirao na Fakultetu političkih nauka. Posle završetku studija počeo je da se bavi naukom. Doktorirao je na FPN-u 1986. godine, a za redovnog profesora tog fakulteta izabran je 2002. godine. Od 2001. do 2003. godine bio je savetnik predsednika SRJ Vojislava Koštunice za politička pitanja.

Boško Mijatović

Boško Mijatović je treći stručnjak u beogradskom timu. Za sobom ima više od 20 godina profesionalnog iskustva u oblasti ekonomskih i srodnih istraživanja. Bavi se analizom različitih državnih (javnih) politika, tranzicije i privatizacije, makroekonomske analize, socijalnog osiguranja, ekonomike radne snage… Za Svetsku banku, saveznu i republičku vladu, Undp, UNICEF i druge domaće i strane institucije radi na različitim projektima. Konsultant je u privatizaciji i autor dve knjige: Privatizacija (1993) i Ekonomija, politika i tranzicije (1998).

Milorad Todorović

Milorad Todorović je još jedan lekar i drugi predstavnik kosmetskih Srba u beogradskom pregovaračkom timu. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Prištini sa prosečnom ocenom 9,38. Specijalizovao je pedijatriju u Beogradu. Član je DSS-a i potpredsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju. Bio je međuministarski koordinator za povratak i zajednice u privremenoj vladi Kosova, poslanik Skupštine SCG, a predsedništvo koalicije „Povratak“ u Skupštini Kosova odredilo ga je za srpskog predstavnika u delegaciji Prištine za dijalog sa Beogradom 14. oktobra prošle godine u Beču.

Marko Jakšić

Marko Jakšić je predsednik Zajednice srpskih opština na Kosovu i Metohiji i član je Glavnog odbora DSS-a. Rođen je 1951. godine u Kosovskoj Mitrovici. Završio je Medicinski fakultet u Beogradu, gde je specijalizirao ortopedsku hirurgiju. Kao hirurg radi u bolnici u severnom delu Kosovske Mitrovice.

Goran Bogdanović

Goran Bogdanović je predsednik Pokrajinskog odbora Demokratske stranke Kosova i Metohije. Rođen je 1963. godine u Lešku, SO Leposavić. Diplomirao je na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu 1990. godine. Od 2004. godine poslanik je Srpske liste za Kosovo i Metohiju u Skupštini Pokrajine.

Ranđel Nojkić

Ranđel Nojkić, poslanik Srpske liste za Kosovo i Metohiju u Skupštini Kosova i predsednik Odbora za prava i interese zajednica i povratak, rođen je u Uroševcu. Saobraćajni je inženjer, PTT smer. Od 1999. godine živi u Gračanici i direktor je PTT Srbije za Kosovo i Metohiju. Predsednik je Pokrajinskog odbora SPO i kao poslanik koalicije „Povratak“ u Skupštini Kosova bio je član radne grupe za decentralizaciju.

Tomas Flajner

Tomas Flajner je stalni savetnik tima za političke razgovore o budućem statusu Kosova i Metohije. Profesor je Pravnog fakulteta Univerziteta u Frajburu u Švajcarskoj i direktor Instituta za federalizam. Diplomirao je pravne nauke u Cirihu, magistrirao na Univerzitetu Jejl u SAD, a potom je u Friburu specijalizovao međunarodno ustavno, upravno i javno pravo, gde već 34 godine predaje opštu državnu teoriju i švajcarsko ustavno i upravno pravo. Stručnjak je za federalizam, vladavinu prava, multikulturalnu državu, uporedno upravno i ustavno pravo, političku teoriju i filozofiju, švajcarsko ustavno i upravno pravo, a radio je i na više nacrta zakona. Od 1992. do 1993. godine bio je šef misije KEBS u bivšoj SFRJ.

Ljutfi Haziri

Ljutfi Haziri, šef prištinske delegacije, po profesiji je biolog. Rođen je u Gnjilanu, gde je 1990. godine, kao mladi aktivista DSK-a, počeo da se bavi politikom. Brzo je napredovao u stranci i „dogurao“ do ministarstva odbrane „republike Kosovo“. Uhapšen je 1998. godine kao pripadnik OVK. Bio je član više delegacija kosovskih Albanaca, a počasni je građanin opštine Luterbah (Strazbur, Francuska) i Kentaki (SAD).

Fehmi Mujota

Fehmi Mujota je rukovodilac Departmana za lokalnu samoupravu i zajednice u kabinetu za dobru vladavinu Demokratske partije Kosova. Blizak je saradnik Hašima Tačija.

Bljerim Šalja

Bljerim Šalja, doskorašnji glavni i odgovorni urednik prištinskog dnevnika na albanskom Zeri, u Beč je otputovao kao koordinator radne grupe za pregovore o konačnom statusu. Rođen u Prištini početkom šezdesetih, a 1986. je diplomirao na sociologiji i filozofiji na Prištinskom univerzitetu. Početkom devedesetih osnovao je Parlament mladih koji je organizovao mirovne demonstracije u Prištini 1990-1991. Uhapšen je aprila 1991, a bio je u zatvoru još dva puta, 1991. i 1993. godine zbog svojih novinskih članaka. Političko angažovanje počeo je na pregovorima u Rambujeu.

Iljber Hisa

Iljber Hisa je poslanik u Skupštini Kosova i drugi potpredsednik partije ORA. Aktivan je u skupštinskim odborima za vanrednu pripravnost i javne službe, lokalnu administraciju i medije. Blizak je saradnik lidera ORA Vetona Suroija.

Skender Hiseni

Skender Hiseni je politički savetnik predsednika Kosova. Dugogodišnji je saradnik pokojnog predsednika Kosova Ibrahima Rugove, na čiji je predlog i postao član tima. U Demokratskom savezu Kosova je od osnivanja.

Ardijan Đini

Ardijan Đini, ministar za prostorno planiranje i životnu sredinu, član je Alijanse za budućnost Kosova. Rođen je 1970. godine u Đakovici, gde je i počeo da se bavi politikom. Blizak je saradnik Ramuša Haradinaja i njegov politički savetnik. Član je predsedništva AAK i sekretar za spoljne poslove u stranci. Bio je politički savetnik i prvog premijera Kosova Bajrama Redžepija. Magistrirao je na međunarodnim odnosima i Evropskim studijama na Univerzitetu u Kentu (Velika Britanija).

Enver Hodžaj

Enver Hodžaj je poslanik u Skupštini Kosova ispred Demokratske partije Kosova i blizak je saradnik lidera ove partije Hašima Tačija. Aktivan je u odboru za obrazovanje, nauku, tehnologiju, kulturu, omladinu i sport. Profesor je istorije i političkih nauka na Univerzitetu u Prištini.

Sadik Idriz

Ministar zdravlja u vladi Kosova Sadik Idriz u Beč je otputovao kao predstavnik nealbanskih političkih partija. Rođen je 1954. godine u Dragašu, a Filološki fakultet završio je 1977. godine u Skoplju. Zbog političkog delovanja, 1992. godine bio je osuđen na četiri meseca zatvora. Predsednik je partije Vatan i kopredsednik koalicije Vakat u Skupštini Kosova.

 

Lj. S. – S. Đ. P.

izvor: http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2006/02/22/srpski/D06022101.shtml

 

+++

+++

+++

 

Politička grupa dobila dokument o decentralizaciji

PRIŠTINA, 11. jaunara 2006. (KosovaLive) – Politička grupa pregovaračke delegacije Kosova dobila je u ponedeljak završni dokument o decentralizaciji lokalne samouprave, za koji se kaže da se ne razlikuje mnogo od prethodnog po pristupu,u njemu su očuvani teritorijalni integritet, unutrašnja organizacija i funkcionalnost vlasti na Kosovu.

Koordinator političke grupe, Bljerim Šalja rekao je posle sastanka da je ministar za lokalnu samoupravu Ljutfi Haziri predao toj grupi konačnu verziju dokumenta o decentralizaciji, koji će biti razmatran narednih dana u političkoj grupi i očekuje se da će ga uskoro usvojiti i pregovaračka delegacija Kosova.

“Takođe, dobili smo i prvi dokument o kulturnom nasleđu, koji je pripremio Iljber Hisa, kao i prvu verziju dokumenta o povratku iseljenih, odnosno o vezi između svojine i povratka, koji je pripremio ministar Ardian Djini”, izjavio je koordinator političke grupe, Bljerim Šalja.

izvor: http://www.kosovakosovo.com/news/index.php?enddate_d=12&enddate_m=01&enddate_y=2006

+++

+++

+++

 

Protosinđel Sava Janjić, zamenik nastojatelja manastira Visoki Dečani govori o trenutnoj situaciji na Kosovu i Metohiji

* Naslov: razgovor
* Godina: 2006
* Veličina: 13:18 minuta (2.29 MB)
* Format: MP3 Mono 22kHz 24Kbps (CBR)

Protosinđel Sava Janjić, zamenik nastojatelja manastira Visoki Dečani o trenutnoj situaciji na Kosovu i Metohiji, aktuelnoj neovlašćenoj gradnji objekata u neposrednoj blizini Gazimestana, opstanku, zaštiti i očuvanju naših srpskih Pravoslavnih Svetinja, crkava i manastira kao i našeg mnogostradalnog naroda koji je u zaista teškoj situaciji i u velikoj neizvesnosti uoči odluke o državno-pravnom statusu.

Razgovor vodila: Maja Stavrić

Preuzmite audio datoteku

preuzeto sa http://www.svetigora.com/node/1027

+++

+++

+++

Povratak u manastir

Zašto se protosinđel Sava Janjić povukao iz političkog života, u koji se silom prilika na Kosovu i Metohiji uključio svom svojom energijom i pameću

Iako je protosinđel Sava Janjić dao sve od sebe da se sa mesta portparola Srpskog nacionalnog veća Kosova i Metohije, tiho ukloni, to mu nije uspelo. NJegov odlazak u matični manastir Visoki Dečani bio je „tajna“ gotovo desetak dana pre nego što su mediji objavili, na osnovu „fantomskog“ saopštenja, da se otac Sava „povukao u manastir zato što za direktora novoosnovanog srpskog radija u Čaglavici nije izabran adventistički sveštenik koga je on protežirao“.

„Neću u to da se mešam“, kaže Momčilo Trajković,koordinator DOS-a za Kosovo i Metohiju, koji je od samog početka bio, direktno i indirektno (preko Stojana Jovanovića), uključen u pregovore oko osnivanja radija i televizije u Čaglavici, povodom odlaska Save Janjića u manastir Dečani.

Iz nepoznatih razloga uprava KIM radija iz Čaglavice smatrala je za potrebno da demantuje beogradske medije i pojasni kako je izbor direktora radija prošao po zakonu, a da je umesto „adventističkog sveštenika“ kandidat za direktora bio Petar Jeknić, dopisnik RFI-ja iz Prištine.

„Otac Sava otišao je u Dečane da spasi svoju dušu. Ostavio je sve: kompjuter, mobilni telefon… NJegovo poslušanje je da sada bude bibliotekar“, kaže Vasilije Delić, jerođakon koji je više od godinu dana delio keliju sa protosinđelom Savom Janjićem u manastiru Gračanica.

Blagoslov

Povlačenje protosinđela Save Janjića iz političkog života, u koji se silom prilika na Kosovu i Metohiji uključio svom svojom energijom i pameću, iznenadilo je mnoge. I to one koji ne znaju da je otac Sava još pre nekoliko meseci molio vladiku raško-prizrenskog Artemija za blagoslov da se povuče, kao i da je još letos otac Sava helikopterom prebačen iz Gračanice u Skoplje, a potom avionom u bolnicu u Parizu. Doktori su tada utvrdili da je otac Sava potpuno fizički i psihički iscrpljen.

„Noći i noći je, otac Sava, provodio radeći na kompjuteru“, kaže otac Vasilije, uz objašnjenje da je protosinđel Sava pripremao sva dokumenta na srpskom i engleskom jeziku koje je vladika Artemije potpisivao.

Otac Sava dobijao je svakog dana i po 300 pisama preko Interneta na koje je trebalo odgovoriti, a to je u kosovskim prilikama proteklih godinu i po dana često bilo i nemoguće jer nije bilo struje, telefoni nisu radili… Često je otac Sava morao da ide u Kosovo Polje, bez pratnje vojnika Kfora,sa ocem Mardarijem, u beloj „škodi“ staroj više od deset godina, kako bi se priključio na Internet. Bio je to jedini način da se održava sajt www.decani.com mnogim novinarima jedini način informisanja o događajima na Kosovu i Metohiji, ali i navika koja se nikako ne može nazvati zdravom, već samo opasnom jer se dešavalo da je trebalo čekati da padne mrak kako Albanci ne bi primetili da su u automobilu monasi koji se vraćaju u manastir.

Nerazumevanje

Bilo je i trenutaka kada su Srbi tražili Savinu glavu. Nahuškani, od doskorašnjih vladikinih saradnika i zaostalih Miloševićevih pristalica, Gračaničani su smatrali da je vladika Artemije dužan da im se preda kako bi ga kao „špijuna i NATO plaćenika“ obesili na licu mesta.

Sličnog raspoloženja bili su i pojedini visoki crkveni dostojanstvenici koji su pretili da će oca Savu izvesti pred crkveni sud. Sve što je tada otac Sava Janjić rekao novinaru NIN-a bilo je: „Baš bih voleo da imam priliku da im kažem sve što mislim.“ Vladika Artemije nije popustio ni pod pritiscima Svetog sinoda ni molbama oca Save.

Dešavalo se da su čak i prijatelji kao što je Atanasije Jeftić, bivši vladika zahumsko-hercegovački, ocu Savi zamerali što se „previše slika“. Istina je da su novinari, naročito oni inostrani, oca Savu naprosto obožavali ne samo zato što perfektno govori engleski jezik i što je izuzetno obrazovan, što je bio jedan od onih koji je pristajao da gostuje na TV Kosovo, da daje intervjue i izjave za albanske medije kada je to bilo potrebno već i zato što se otac Sava Janjić od samog početka, sa hrabrošću koja je nedostajala mnogima, uvek borio protiv nasilja i vandalizma.

Samo zaslugom oca Save i Teodosija, igumana manastira Visoki Dečani, više od sedamdeset Albanaca izbeglo je smrt.

„Bilo je to pre bombardovanja, kada su svakojake paravojne jedinice divljale Metohijom. Da ih nismo sakrili, sve bi ih poklali. Bilo je tu i žena i dece“, priča otac Makarije i dodaje: „Pretili su da će i svu bratiju iz manastira poklati, ako im ne predamo Albance. Iguman Teodosije nije popustio i posle nekoliko dana, a otac Sava je obezbedio siguran prolaz za sve njih.“

Vladika Artemije i Bernar Kušner, šef civilne misije UN na Kosovu i Metohiji, verovatno su jedini koji znaju kakve su i kolike zasluge oca Save. Svoje razumevanje vladika Artemije pokazao je time što mu je bilo važnije da sačuva monaha Savu, ostavši bez najdragocenijeg saradnika koji je imao dovoljno takta da se nosi i sa stranim diplomatama. Šef civilne misije UN na Kosovu i Metohiji odao je najveće priznanje dečanskom monahu rekavši da otac Sava zaslužuje da bude predložen za Nobelovu nagradu za mir.

Neko će se već naći da kaže kako monahu ne priliči da se kiti nagradama. Možda je i tako, ali čovek koji je spreman da žrtvuje sebe kako bi druge spasao, zaslužuje bar poštovanje.

LIDIJA KUJUNDŽIĆ

Izvor: NIN, 14. decembar 2000

http://www.nin.co.rs/2000-12/14/15742.html

+++

+++

+++

Jeromonah Sava: Bajden je dobrodošao u Visoke Dečane
21.05.2009u 15:48 h

Jeromonah manastira Visoki Dečani Sava Janjić izjavio je danas da je američki potpredsednik Džozef Bajden dobrodošao u ovom manastiru.

„Džozef Bajden je naš prijatelj i prijatelj manastira Dečani i njegov dolazak u manastir je dobrodošao„, rekao je Sava Janjić za radio Top Ilirija, reagujući na jučerašnji odluku vladike raško-prizrenskog Artemija da ne da blagoslov američkom potpredsedniku da poseti Dečane.

Pred manastirom je od pre podne veliki broj novinara koji će pratiti dolazak američkog zvaničnika. Bajden je, pre posete Dečanima, boravio u Prištini gde se sastao sa predsednikom i premijerom Kosova, Fatmirom Sejdiuom i Hašimom Tačijem.

On je, posle ovog susreta, izjavio da je nezavisnost Kosova nepovratan proces i da ne može biti podele Kosova. Bajden je, takođe, kazao da će Vašington podržati Kosovo u stvaranju demokratskog i multietničkog društva.

Američki potpredsednik će kasnije popodne posetiti američke vojnike u bazi „Bondstil“ kod Uroševca.
Visoki američki zvaničnik u sredu se u Beogradu sastao sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, premijerom Mirkom Cvetkovićem, ministrom vojske Draganom Šutanovcem i privrednicima.

Drugi čovek Bele kuće započeo je balkansku turneju 19. maja posetom Sarajevu.
Izvor:PRESS