logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Религија, Србија    Аутор: новинарство    8.498 пута прочитано    Датум: 1.06.2012    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Потпредседник УСА Џ.Бајден је пријатељ монаха Саве Јањића?

Помаже Бог! Шаљем вам овај аудио снимак који сам добио од једног свештеника из рашкопризренске епархије.

припремила екипа новинар.де 20.04.2011

+++

Мислим да ће вашим читаоцима бити занимљиво да послушају и да виде где се крије корен клевета и борбе против владике Артемија. Снимак није потпун, задњих 10-ак минута разговора није снимљено.

Ради се наиме о разговору који се десио марта 2006. године у манастиру Високи Дечани, између оца Саве Јањића и Бљерима Шаље, тадашњег шефа преговарачког тима косовских Шиптара када се у Бечу разговарало под посредништвом Ахтисарија о статусу Косова. Дакле, у времену када наша држава и Црква у Бечу покушавају да се изборе не само са шиптарским сепаратизмом, него и са Ахтисаријем који их отворено подржава, Јањић се тајно у Дечанима састаје са самим шефом шиптарског преговарачког тима (заступајући чије интересе?). Разговору присуствује и председник шиптарске општине Дечани, кога Јањић хвали. Читав разговор је у срдачном и пријатељском тону, препуно похвала новоизабраном ”премијеру” Агиму Чекуу. Сава се хвали како епископи у Београду ситуацију на Косову не разумеју, али су зато он и Теодосије ту да им све по лепо ”објасне” и ”појасне”.

Но и без велике анализе, верујем да ћеслушаоцима бити све и више него јасно шта се крије, не од јуче, него већ годинама, иза хајке против владике Артемија. А како пише у Откровењу Јовановом:

”Неправедник нека и даље чини неправду, нечисти нека се и даље каља, а праведник нека и даље чини праведност, и свети нека се и даље освећује. Види, долазим убрзо, и плата моја иде са мном, да узвратим сваком онако какво је његово дело.”

Драган

преузето са портала eparhija-prizren.info, 20.04.2010

* ПРЕУЗМИ АУДИО ДАТОТЕКУ* Аудио датотека као мп3 (~30MB)

 

***
***
***

отворен цитат

ТРАНСКРИПТ РАЗГОВОРА:  БЉЕРИМ ШАЉА И ПРОТОСИНЂЕЛ САВА ЈАЊИЋ

Година 2006, пред другу рунду Бечких преговора, Сава Јањић, Назми Селманај; Бљерим Шаља;

savadg8-229x300.jpgblerim-shala.jpg08-nazmi-selmanaj-200x300.jpg

 

****************************************

о. Сава: Извол’те, овде ћемо.

Бљерим: Хвала.

о. Сава: Јел Вам топло ? Имамо парно грејање.

Бљерим: Ха, баш добро, баш добро.

о. Сава: Можете ту на неку фотељу, немамо ми … онако … закачке.

Бљерим: Нема проблема.

о. Сава: Председниче, како

Назми: Добро, добро. Како сте Ви ?

о. Сава: Па ево … тако … Владика Теодосије у Београду, нешто треба да иде за Америку сад …

Бљерим: Аха

о. Сава: Тако… Шта има ново код Вас, како је ?

Бљерим: Па Богами радимо, значи, знате већ, сад’је већ, почели смо те разговоре, били смо први пут у Бечу, сад’се надамо да смо следеће недеље опет у … (о. Сава: ‘оће бити то 17.?) Да, биће 17. сигурно, и прво као прво, мени је врло драго да се налазимо овде заједно са Вама, знате, да Ви имате велико поштовање не само од мене, од градоначелника, него од свих људи добре воље на Косову (о. Сава: хвала) и од западних дипломата, и да и ми … моја жеља је била да се први пут видимо и да се све чешће виђамо, ја сам један од тих људи који су у … у … у том процесу један од кључних стручњака, нисам политичар, тако да ћу увек бити искрен са Вама као што ћете Ви сигурно бити сви са нама.

о. Сава: Хвала Богу, да, да, можемо да причамо отворено ( Бљерим: Апсолутно, мислим) и боље без новинара , без јавности, јер то је овај …

Бљерим, узвикује: не, не, не ! Није била моја идеја, ипак, за нас је важно да завршимо посао, а не да имамо неке медије или новинаре, шта ја знам, за мене, (о. Сава: рано је сад за то још и то је …) није ми важна помпа, имам такву улогу, мој задатак је да завршим ствари, а не … да … пошто нисам политичар, нисам, значи немам никакав интерес да пропагирам моја…, за мене је да завршимо посао, а ови остали, наравно, који имају…

о. Сава: Мада је било добро, када је Ветон био задњи пут, он је дао врло лепе изјаве и тако, међутим одмах то изазива, шта сад ми овде нешто овде у Дечанима …

Бљерим: Сигурно, сигурно, ми знамо врло добро, значи, ипак имате врло комплексну улогу и компликовану ситуацију, (о. Сава: Јесте, ми смо ту баш … ) треба бити врло искрен, знамо да, и за нас је важно да одржавамо ове контакте, ја ћу Вам дати бројеве и све и ви ћете мени дати бројеве, бићу Вам на располагању 24 сата, о било чему о било каквом проблему, биће моје задовољство да радим са Вама, значи сада имамо тај део око … око, заштите цркве и црквених добара, и тих културних добара, и желим да кажем да порука коју добијамо и порука коју шаљемо на западу је да знамо да је опстанак Српске Православне Цркве, заправо јачање Српске Православне Цркве на Косову, кључна ствар за опстанак српске националне заједнице на Косову, ми смо то им рекли, пошто нажалост, због многих разлога, нећу да уђем у те разлоге, српска заједница нема други ослонац сем Српске Православне Цркве за сада … на Косову

о. Сава: Па нема практично, ми смо једина да кажем легална (Бљерим: Институција.), званична институција, (Бљерим: Ове остале …. ) ове паралелне и то, то је друго …

Бљерим: Ове остале нису ни јаке ни стабилне ни дугорочне. Ми знамо да ви имате кључну улогу. Нама је господин Визнер врло јасно рекао, да је стуб српске националне заједнице – Српска Православна Црква, ако Српска Православна Црква опстане на Косову опстаће и српска заједница. Ми то знамо. Ја сам одма’ реко, значи, да ћемо ми бити спремни врло брзо, чак и ако буде воље, жеље обостране, да позовемо и патријарха Павла у званичну посету било где, заправо, да ми дођемо, ил’ у Дечане, ил’ у Грачаници, било где, где Њему, Њему, Њеној Светости то одговара, значи не да он дође у Приштину, скупштину, Владу, него ми да дођемо било где, да, ако, ако наравно његово здравље то допусти, то, значи то је прва ствар, друга ствар је да, ипак, Ви требате нашу велику помоћ али и ми требамо Вашу малу помоћ, Ваша помоћ је много мања, знамо због многих ствари, али ми ћемо покушати све што је у нашој могућности, имамо сада могућности, мислим ствара се нова атмосфера, бићу врло искрен, ова нова влада ће бити много јача, (о. Сава: Па ја мислим да ће у сваком случају имати више ауторитета, и снаге…) више ауторитета, и нови председник, ипак, Ругова је наравно био велика личност, апсолутно, он је био спреман и за храбре кораке али ипак као карактер, знате, он није излазио нигде, заправо, (о.Сава: Он је био, мало је аутистичан) мало аутистичан, заправо, сада имамо ситуацију, да господин Сејдиу ће сигурно бити спреман врло брзо, да дође у Дечанима, Грачаници, да се створи тај утисак, ми смо спремни да разговарамо врло искрено, ми желимо стварно, да … да Ви јачате, да јача српска национална заједница, када смо били у Бечу, Слободна Самарџић, са ким се на сву срећу знам одавно, били смо у Америци ’97 године, изнео је три главна циља, званичног Београда и српске националне заједнице на Косову, то је опстанак Срба, јачање безбедности и повратак избеглица, ја сам им рекао, Слободане, ми се слажемо са ова сва три циља, ми одма’ мож’ да потпишемо то.

о.Сава: А где је заштита културне баштине ?

Бљерим: Добро, то је значи, апсолутно, значи, између осталог …

о. Сава: Они … они … они мало то запостављају. (Бљерим: Запоствљају, да … ) Ја се баш не слажем, чак ни у оној њиховој фамозној резолуцији коју су … , ја сам лично баш звао, био сам, овај, питао и молио да се помене црква и тако даље (Бљерим: Апсолутно, апсолутно), међутим, не знам шта је, ми имамо неких неразумевања на том плану, с њихове стране, али то је …

Бљерим: Али у принципу, кажем, нема циља са којим се ми не слажемо, значи, али, ја сам одмах рекао, добро, децентрализација је врло добро, могуће кључан део тога, Цркве и културних добара, али то се може постићи и присуством српских политичара у централној власти, имаће свој глас, то значи имаће могућности …

о. Сава: Па сигурно, то је то питање учешћа у институцијама које је важно, ево баш недавно сам био са Оливером, ми лично овде сматрамо да је важно да Срби учествују у институцијама, због тога на неки начин, је важно да се тај наш глас чује (Бљерим: Чује … ) али исто тако да и конкретно траже могућности да на неки начин, тај глас се не само да се чује него да се и нешто конкретно и да донесе. Ево, мало да се послужимо, тако, мало ракијица наша, домаћа, … изволите (Бљерим: Хвала Вам пуно) … тако, ми се нисмо видели, чини ми се негде од деведесет и … (Бљерим: Могуће ’99, 2000., смо се виђали у оном фамозном Прелазном већу)… чини ми се да ли једном сте долазили у Грачаницу, чини ми се да је било …

Бљерим: Да, да, био сам у Грачаници једном али, па ја се, од тада сам се више концентрисао новинарством, значи, имали смо врло добру сарадњу са Вама, треба да Вам се захвалим, увек кад су моји н овинари звали, Ви сте давали изјаве, сигурно знате да су оне увек пренешене објективно, и знате да је …

о. Сава: Ко сада води …

Бљерим: Хамзај води, Хамзај из Глођана, из Дечана, он је увек водио заправо, ја сам био некакав менаџер, покушавао сам нешто да … иако је … Бога ми није неко добро време за новинарство, ишак, мало се чита,

о. Сава: Али има огромну улогу, страшну, мислим, и уопште новине имају страшни велики утицај на људе,

Бљерим: Па сигурно, ми ћемо правити позитивну кампању, сигурно, значи,

о. Сава: То је много важно …

Бљерим: … важно, и за нас и за Вас, ипак има пуно, шта ја знам, ствари које нису тачне које нису објективне, тако да ћемо ми, ја ћу увек бити искрен са Вама, да Вам кажем, нисам ушо у овај процес због мојих политичких амбиција, за нас је важно да се то реши и мислим да, искрено речено, постоји, у тој нашој делегацији за статус, искрено интересовање за све ово што се дешава, значи, око Цркве, око свега, ми знамо да је то ипак кључ … кључ, јер ви сте овде и резултати се мере стварима, које можемо да правимо сада са Вама, избеглице су наравно врло велики проблем, и они треба да се врате, али то је ипак дугорочни …

о.Сава: Важно је да се ови приоритетно ови који су овде, (Бљерим: Који су овде … ) да они не оду и тако даље, па јесте,ја се слажем, заиста, јер на неки начин, видите, мислим, сигурно, независност Косова сигурно је циљ Албанаца, и то је сасвим јасно, ја да сам албанац исто бих тако желео, овај, међутим независност сама по себи не значи ништа (Бљерим: Апсолутно … ), уколико то друштво није одрживо политички, еконосмки, уколико није у стању да се укључи у европске токове, јер, мислим сада имати само независну државу а бити ван Европе, то је опет нека врста и економске зависности, политичке зависности, а опет да би се то све десило, да би се ишло ка Европи, мора да се, заиста нормализује, да кажем, тај однос са српском заједницом, да се превазиђу те несреће рата, и из Београда исто тако, да на неки начин, тако да за мене лично гледано, мислим, многи кажу статус, статус, мислим, статус јесте важан, али за мене је, то уопште није суштинско, мени је важније каквог ће квалитета бити то друштво, како ће се живети у том друштву, јер ево сада смо ми званично у Србији – Црној Гори, мислим, ништа ми од тога немамо овде, и друго на неки начин, исто сутрадан, не знам ни ја, да је званично ово Србија, на неки начин, ми и даље живимо у овој средини у којој живимо, са људима са којима живимо, и према томе морамо да решавамо проблеме који постоје, и сама та чињеница што ће бити ово званично једна застава и једна химна не мења ништа, тако да је у суштини, ми смо због тога заинтересовани, покушавамо у Београду да покажемо, тамо, и Владикама и политичким представницима, да једноставно мора да се успостави дијалог са албанском заједницом, и да је … то је … међутим видите сад, ми смо у врло деликатној ситуацији ми имамо у држави, е сад, државни и политички тим, они Косово гледају са даљине од 500, 600 км, мислим већина њих нису уопште били овде већ годинама, они не разумеју много проблеме народа овде, и тако даље, они то више гледају са неког формално-политичког, међународно-правног статуса, и тако даље, исто тако многи епископи нису никад били овде, мислим нису били одавно, или дођу само у кратку посету, дакле ми овде знамо каква је ситуација, међутим и у цркви има различитих ставова, ја сам раније радио у Грачаници са Владиком Артемијем, и он је имао тад врло један конструктиван став, мислим, и међународна заједница је то ценила, и имао је врло висок пријем свуда где год је ишао, међутим он је сада страшно радикализовао своје ставове, он је и даље Епархијски Архијереј, међутим, Владика Теодосије који је Његов практично, викар, односно, како бих рекао, заменик у Епархији, он је подигнут посебно у значају, директно, тако што је, изабран за потпредседника тог косовског одбора, и именован за контакт са странцима, и са’ће он бити члан те делегације, званичне, која иде у Америку, која неће да прича, не знам ни ја, о окупацији, о белој Ал Каиди, и тако даље, мислим, хоћемо да причамо о озбиљним стварима (Бљерим: О озбиљним стварима, врло добро), тако да пре свега мислим и надам се да ће се разговарати, и циљ делегације није да иде тамо и да говори , не знам ни ја, о статусу , него да говори о томе, на неки начин да смо отворени за дијалог, спремамо и ту верску конференцију ако Бог да, сада ћемо видети ако Бог да, крајем марта, у априлу , мају, углавном, биће позвани свакако политички представници албански одавде, и желимо са Исламском и Римокатоличком заједницом да упутимо сигнал, да овде живимо, да морамо заједно да опстанемо, и да градимо једно друштво без обзира на статус, међутим тај наш став, он је, разумљив и схватљив Вама, и Србима који живе овде у овим ситуацијама, међутим неки посебно горе у Београду, сматрају да ми тиме прејудицирамо статус, да ми тиме тиме трчимо унапред, да ми не смемо то да радимо, и тако даље, тако да смо, у страшном, не бих рекао да је то притисак, ипак није то више оно време, наравно ни у Милошевићо време нису могли такав директан притисак да врше, је али је једна непријатна ситуација, ја знам колику су само они прашину били дигли, они су на седници посебно помињали што је Ветон долазио у манастир Дечане, па шта што је долазио у манастир Високи Дечани, па што … па ја бих рекао … па ја бих прво њима рекао па што ниједан члан преговарачког тима Србије није дошао (Бљерим: Није дош’о, није дош’о ….), него је дошао Ветон Сурои, дошао је Илбер Хиса, дошли сте сада Ви, (Бљерим: Или да дођемо заједно … )више је чланова косовског преговарачког тима (Бљерим: Преговарачког тима) било у Дечанима, од почетка него српског, ми и њих зовемо, дођите и ви да видите и тако, тако да, мало је наша ситуација деликатна, и ми, не можемо с’једне стране опет због ове спефичне ситуације, у црквеним односима, јер Владика Артемије је и даље Епархијски Архијереј, ми не можемо, да кажем без сарадње и подршке Синода било шта да радимо, опет њима све морамо да објашњавамо, и … тако сад је био тај састанак са Елианехом, они су били , имали смо прво у Атини, па они су имали састанак са косовском делегацијом, па сада смо имали опет у Београду, па сада су они ишли у, овај, Беч, и они отприлике сада на основу оног што су чули од једне и од друге стране, са’ће они да направе овако нови предлог, видећемо, овако, мало по … мислим у суштини идеја је општа да треба заштити, сад’ разлика колико ја видим јесте више у броју манастира који би добили неки посебан статус, и то … и … , тако, ал’ сада то су, и наравно, да се види на неки начин и уопште, заштита целе културне баштине, на који начин да се то усклади са принципом, са системом деценрализације, јер по моделу неком деценрализације, у српским општинама требало би да постоји надлежност и за одређену културну баштину, е сад, то се не односи конкретно на наш манастир и Патријаршију који би више имали неки … више би били засновани на том посебном статусу …

Бљерим: Посебном статусу … могуће за Грачаницу … Грачаница би била посебна општина …

о. Сава: То ћемо да видимо, то је сада један процес који ће да иде, у сваком случају, ми смо спремни …овако сад, на жалост још није време, да ми отворено уђемо у разговор са косовском делегацијом у јавни разговор, због тога што је на неки начин питање није отворено још ни међу преговарачким странама …

Бљерим: Па највероватније биће то друга тема, тако су они нама рекли …

о.Сава: Дозволити само да Вас поздравим овако … и пожеким здравље …

Бљерим: Највероватније ће почетком априла бити одржана прва рунда, али стварно, не само ја, већина нас, схваћамо деликатност ситуације, ми ћемо увек бити искрени према Вама, јер то је стварна искрена жеља, значи то није политика, знамо, да ту имамо највеће шансе да заједнички решавамо проблеме око цркве, око заштите културних добара да ипак, заједнички интерес, и ту се апсолутно не прејудицира статус, не видим да …, јер било шта да се деси на крају, ипак Српска Правосалвна Црква има своју врло важну улогу, што се тиче српске заједнице и што се тиче те културне баштине, (о. Сава: Па ми се боримо колико можемо Бљериме да сачувамо… ) е сада, тај проблем држава, шта ја знам, ја нећу да улазим у то, али, углавном, код нас ћете увек куцати на отворена врата, кажем, увек ћете моћи звати ил’мене ил’ Ветона или било кога од нас … (о.Сава: Врло је битно да одржавамо те контакте и да на неки начин незванично одржавамо тај контакт, док не дође време за … конкретно, званичне, јавне …да кажем састанке ) оно што сам рекао, ми можемо и један пут да дођемо заједно, један из наше делегације, један из српске делегације, један из Ахтисаријевог тима, да посетимо заједно и Грачаницу и Дечане, да видимо, да разговарамо, као прво, као друго, оно што сам рекао и раније, ова влада ће бити комплетно другачија, ја могу да Вам обећам још данас, биће сасвим другачија (о.Сава: Сад мало је дискусија, видим у новинама, хоће ли се мењат’ министри јер видим Ветон мисли да ако се не мењају министри неће бити … ) то су наше ствари, наши пробљеми, корупција, скандали, то је свугде проблем, и у Београду, и у Приштини, и у Загребу, и у Минхену, и шта ја знам, (о.Сава: Председник владе је суштинска личност …) за вас и за нас је важно да ће, премијер владе и његови најближи сарадници, бити апсолутно спремни да иду много брже, много, много брже, у решавању проблема српске заједнице, и цркве, него што је претходна влада, не желим наравно да кажем да претходна влада није имала разтумевања, није покушавала нешто да направи, али овде је проблем до потенцијала, да ли имаш или немаш потенцијале да решаваш проблеме, мислим да претходна влада није имала …

о.Сава: то је питање ауторитета и утицаја неког, мада је господин Косуми увек према нама био, ја сам се пар пута с њим срео, врло је био овако коректан и љубазан, и тако, мало ће то сад само, видим у Београду се дигла фрка око тога …

Бљерим: Знам, ви сте паметни па знате врло добро, да баш људи који имају такву биографију, имају могућност да буду много храбрији и много јаснији, него ови остали који су били бивши политичари, шта ја знам, а на другој страни, око нашег новог премијера ипак, нема проблема што се тиче његовог понашања на Косову, проблеми су за Хрватску, шта ја знам, шта се дешавало ’93, ’94 године, ипак сада ми нећемо, нити, оно што је господин Тадић рек’о ми не можемо, нити требамо да утичемо, ко ће изабрати премијера у Србији, ко ће изабрати премијера на Косову, мислим да је то, та фаза надам се да је, још мислим, не могу да …

о.Сава: Неко у Београду у шали рече, каже, ово је добар, каже, знак, каже, ако је, имамо новог премијера на Косову, прва дама Косова је српкиња, и заиста како сам сазнао, овај, госпођа Чеку је … Драгица је пореклом, ваљда из мешовитог брака, али ‘оћу да кажем, то је овако добар пример, да на неки начин (смех) (Бљерим: Апсолутно, не …, мислим, ја, не)

Назми: То је добар знак

Бљерим: Ја знам њега врло добро …

Назми: Многи у Београду не знају да је његова жена српкиња …

о.Сава: Па чуло се … то само може бити политички плус, може сутрадан да каже ето моја жена је, овај, српкиња, и према томе, пореклом, и тако да је … то је … мислим, наравно то је најмање битно шта је ко пореклом …

Назми: И не само жена, него и његова мајка је муслиманка, из …, чини ми се да је из Босне

о.Сава: Аха … и он је дакле, отац Албанац, мајка Муслиманка , мислим, то је све, може бити плус, па ја сам …, моја мајка је Хрватица а тата Србин, ја сам српски православни …

Бљерим: Ми сигурно више ћемо се бавити , прошлост нас је раздвојила, било је пуно тога лошег у прошлости, и на пример, … хм … нећу више улазити …

о.Сава: Ма не, па видите Бљериме, Ваш народ то не може да заборави, важно је само да се на неки начин, од највиших политичких кругова говори,само народу говори, та несрећа и тај бол, не могу решити тиме што ће наносити бол другима, морала би да постоји, мислим, постоји у традицији, кануна, могућност праштања, опроштаја за нешто, ето ја се надам да че доћи време, да неко из Београда, званичник, предтавник Владе, ипак је то влада радила, дакле, наравно није то била ова влада, то је сада, али неки представник владе мора да каже неко извињење, без обзира шта се после рата на Косву дешавало, то је сада питање ваше стране како ће те Ви томе приступити, али једноставно морало би да то се уради, и не знам ни ја, и да се каже и да се крене, некако, јер ми не можемо, ми никада у животу нећемо ући у Европу уколико се затворимо међусобно, то је врло важно, и надам се да ће то једнога дана доћи, ми смо са наше стране, и ја сам то хтео да кажем летос, и увек чу да кажем с моје стране, ја сам то видео, мене нико не може убедити да то није тачно, ја сам видео, знам помагали смо тим људима, знам кроз шта су прошли,то је ужас један био, то је фашизам један био, грозота једна, наравно и оно што се после рата дешавало је лоше и страшно и болно, мислим да црква није заслужила све то, али видете шта се створило, створила се нека асоцијација, нека веза, да је црква предтавља практично тај режим, мислим стварно када погледамо Милошевић није побожан човек, мислим, он је тражио неку идеологију којом би, којом би хомогенизовао народ, и он је себе прогласио за неког, не знам ни ја, великог Србина, мислим, он је у суштини и његова жена су очекивали поновни процват комунизма у Русији и Кини, мислим, то су неке сулуде идеје њихове, ал’ нажалост одређен број људи у Српској Православној Цркви је погрешно њега протумачио, као човек који ће нешто да помогне српском народу, он је донео велику несрећу свима, али и српском народу, он је дао цркви одређене привилегије, мислим, тоје чињеница, ми пре рата нисмо могли да градимо редовно цркве нове, врло мали број цркава је подигнут од завршетка другог светског рата, зато је од једном почело да се граде цркве, то се олако протумачило, зато се мени не свиђа када се каже то ду политичке цркве, Владика Артемије је ту био, знам Владику заиста, он је цркве градио зато што оне нису постојале, нису се раније градиле, било је због те комунистичке забране , и друго што је изградња цркве начин да се утврди вера међу људима, дакле из никаквих полиитчких разлога, нити је то Милошевић зидао, међутим стекао се тако неки утисак, мало се сад исполитизовало око цркве Христа Спаса у Приштини јер она је почела и пре Владике Артемије да се гради можда није требало на тој локацији, можда је требало другачије видети, ја не знам, сад нисам у тој прилици да расуђујем, али очито је да се међу Албанцима створио утисак да су то некакве политичке цркве, и онда се кренулу у рушење, не само тих цркава, него и старих (Бљерим: Старих …) , мислим, Косово је познато по томе, управо тај плурализам и весрки и политички, и етнички, је једно богатство, али овај, али ето видите, и то сада треба, мислим да је то један од главних политичких циљева, који би могла нова влада посебно, на неки начин да разбије ту везу да су цркве, нешто што је непријатељско (Бљерим: Не, не … апсолутно …) једноставно да људи схвате, да би нешто припадало Косову не мора бити Албанско, не мора бити Албанско, ово је црква овде православна на Косову, не можемо је пренети нигде, јесте припада званично Српској Православној Цркви, ал’то не значи да она не припада Косову.

Бљерим: Оно што је нама Роан, господин Роан, нама рекао, да католичке цркве у Пећу припадају Ватикану и Аустрији.

о.Сава: Ми имамо проблем у Београду, и ја се страшно љутим, и то је нажалост много лоше, када они говоре, где су цркве да су ту границе државе, то је оно, где су српски гробови ту су српски … ти радикали, нит’ долазе овамо, нит нам икада помажу, само причају глупости, то су такви једни људи да…да … једноставно не знамо шта да радимо, због тога (Бљерим: Да, да … апсолутно) Владика Теодосије је врло умерен, врло разуман …

Бљерим: Да чуо сам изузетно, изузетно добре приче, лепе приче, о њему, наравно, као и о Вама, кажем, ми треба увек да рачунамо, да сте Ви у деликатнијој позицији него ми, тако да увек, шта вам треба само извол’те, позовите мене позовите Ветона, од сада ћете сигурно имати директне везе и са премијером …

о.Сава: Морамо ту бити врло опрезни, Ви знате осетљивост ситуације, ја лично немам никакве предасуде према њему, али проблем је што је у Београду огромна тензија дигнута …

Бљерим: Моја је идеја да он именује једнога човека, не сам, који ће да ,има и других врло важних послова , који ће бити 24 часа у вези са Српском Православном Црквом, о било ком проблему, о води, о струји, не само о овим, на сву срећу надамо се да више никада нећете имати проблема који имају политичку конотацију, али ту је и градоначелник који је врло добар човек, тако сам чуо …

о. Сава: Не, што се тиче, не треба хвалити другог у његовом присуству, али заиста има наш глас, ми нисмо гласали али има наш глас,

Бљерим: Тако да ће сигурно бити један човек у влади који ће бити 24 часа са вама, у почетку знам да је деликатно да га примите, или да он уђе негде(о. Сава: Мало само у Београду да се разбије та, јер они су дигли… ; Назми: Да прође неко време …) Али ја мислим да ће се стећи прилике да председник Косова дође, он нема такве проблеме као Чеку, са било киме, заправо Чеку нема проблеме, само кажем … предрасуде о њему, тако да ћемо бити много, много, јачи од сада па надаље, мислим, знамо врло добро шта је наш пос’о, знамо да имамо изузетну подршку, апсолутне већине албанског становништва, апсолутне већине, нарочито након мартовских догађаја 2004 године, то је била на жалост трагедија, највише трагедија за Србе, али и за Албанце, за све нас, и ја се надам да је то био неки климакс, и да ћемо, сви смо били корак близу понора, мислим, и након те године, и свих тих трагичних догађаја, ја сам убеђен, да више неће бити таквих догађаја, мислим да људи, тај нормалан Албанац, Србин, сви, да треба другачије да се мисли о нашој заједничкој будућности, и ми смо спремни све да направимо, да нити један Србин, не оде са Косова након статуса, мислим, чујем приче нажалост, не само приче, него и неке официјелне анализе, те УНХЦР-а, те неке планове који ус стварно, знам како УНХЦР ради, знате и Ви, то нажалост није озбиљна организација, ни када се радило о Албанским избеглицама током рата, ни када се радило о српким избеглицама након рата (о.Сава: Они увек узму најгори сценарио), узму најгори сценарио, то се чује од уста до уста, па онда дође да је то решена ствар, да ће се Срби масовно селити …

2006. година

 

затворен цитат

 

+++

+++

+++

 

Ko su pregovarači o statusu Kosmeta

Jedni naspram drugog sedeli su dva dana u dvorani bečke palate Daun Kinski članovi beogradskog i prištinskog tima za pregovore o budućem statusu Kosova i Metohije Leon Koen, Slobodan Samardžić, Marko Jakšić, Goran Bogdanović, Ranđel Nojkić, Milorad Todorović, Tomas Flajner i Boško Mijatović, na jednoj, i Ljutfi Haziri, Skender Hiseni, Bljerim Šalja, Enver Hodžaj, Fehmi Mujota, Adrijan Đini, Iljber Hisa i Sadik Idrizi, na drugoj strani. Međunarodnu zajednicu su predstavljali Marti Ahtisari i Albert Roan.

Marti Ahtisari

Marti Oiva Kalevi Ahtisari, bivši predsednik Finske (1994-2000.) i diplomata, rođen je 23. juna 1937. u današnjem Viborgu u Rusiji, gde mu je otac službovao kao mehaničar u vojsci. Ahtisari je poreklom Norvežanin, ali mu je čukundeda emigrirao u Finsku, uzeo državljanstvo i prezime Adolfsen 1935. promenio u Ahtisari. Po obrazovanju učitelj, Ahtisari je 1965. počeo da radi u finskom MIP-u, a kao diplomata službovao je uglavnom u Africi. Oženjen je i ima sina. Pre tri meseca imenovan je za specijalnog izaslanika UN za budući status Kosova. Akronim njegovog punog imena – MOKA – u finskom slengu znači “greška”.

Albert Roan

Austrijski diplomata Albert Roan rođen je 9. maja 1936. u Melku u Austriji, katolik je i oženjen je. Osim u otadžbini, školovao se i u Francuskoj, a 1960. doktorirao je na pravima. Pre tri meseca UN su ga imenovale za Ahtisarijevog zamenika. Poslovnu karijeru počeo je u pariskoj osiguravajućoj kompaniji “Mond”, a u austrijsku diplomatiju ušao je 1963. Krajem 1990. bio je generalni sekretar austrijskog MIP-a.

Leon Koen

Leon Koen je savetnik predsednika Srbije. Rođen je 1945. godine u Beogradu, gde je diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu 1970. godine. Osam godina kasnije, doktorirao je na Univerzitetu u Oksfordu. Od 1984. do 1998. i od 2001. do 2003. godine predavao je estetiku i teoriju književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Profesor istorije filozofije na Filozofskom fakultetu u Beogradu je od 2003. godine. Od 1998. do 2001. bio je gostujući profesor filozofije na Vilijams Koledžu u SAD. Objavio je više knjiga i radova iz oblasti filozofije i teorije književnosti.

Slobodan Samardžić

Slobodan Samardžić je savetnik premijera Srbije. Rođen je u Beogradu 1953. godine, gde je diplomirao na Fakultetu političkih nauka. Posle završetku studija počeo je da se bavi naukom. Doktorirao je na FPN-u 1986. godine, a za redovnog profesora tog fakulteta izabran je 2002. godine. Od 2001. do 2003. godine bio je savetnik predsednika SRJ Vojislava Koštunice za politička pitanja.

Boško Mijatović

Boško Mijatović je treći stručnjak u beogradskom timu. Za sobom ima više od 20 godina profesionalnog iskustva u oblasti ekonomskih i srodnih istraživanja. Bavi se analizom različitih državnih (javnih) politika, tranzicije i privatizacije, makroekonomske analize, socijalnog osiguranja, ekonomike radne snage… Za Svetsku banku, saveznu i republičku vladu, Undp, UNICEF i druge domaće i strane institucije radi na različitim projektima. Konsultant je u privatizaciji i autor dve knjige: Privatizacija (1993) i Ekonomija, politika i tranzicije (1998).

Milorad Todorović

Milorad Todorović je još jedan lekar i drugi predstavnik kosmetskih Srba u beogradskom pregovaračkom timu. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Prištini sa prosečnom ocenom 9,38. Specijalizovao je pedijatriju u Beogradu. Član je DSS-a i potpredsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju. Bio je međuministarski koordinator za povratak i zajednice u privremenoj vladi Kosova, poslanik Skupštine SCG, a predsedništvo koalicije “Povratak” u Skupštini Kosova odredilo ga je za srpskog predstavnika u delegaciji Prištine za dijalog sa Beogradom 14. oktobra prošle godine u Beču.

Marko Jakšić

Marko Jakšić je predsednik Zajednice srpskih opština na Kosovu i Metohiji i član je Glavnog odbora DSS-a. Rođen je 1951. godine u Kosovskoj Mitrovici. Završio je Medicinski fakultet u Beogradu, gde je specijalizirao ortopedsku hirurgiju. Kao hirurg radi u bolnici u severnom delu Kosovske Mitrovice.

Goran Bogdanović

Goran Bogdanović je predsednik Pokrajinskog odbora Demokratske stranke Kosova i Metohije. Rođen je 1963. godine u Lešku, SO Leposavić. Diplomirao je na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu 1990. godine. Od 2004. godine poslanik je Srpske liste za Kosovo i Metohiju u Skupštini Pokrajine.

Ranđel Nojkić

Ranđel Nojkić, poslanik Srpske liste za Kosovo i Metohiju u Skupštini Kosova i predsednik Odbora za prava i interese zajednica i povratak, rođen je u Uroševcu. Saobraćajni je inženjer, PTT smer. Od 1999. godine živi u Gračanici i direktor je PTT Srbije za Kosovo i Metohiju. Predsednik je Pokrajinskog odbora SPO i kao poslanik koalicije “Povratak” u Skupštini Kosova bio je član radne grupe za decentralizaciju.

Tomas Flajner

Tomas Flajner je stalni savetnik tima za političke razgovore o budućem statusu Kosova i Metohije. Profesor je Pravnog fakulteta Univerziteta u Frajburu u Švajcarskoj i direktor Instituta za federalizam. Diplomirao je pravne nauke u Cirihu, magistrirao na Univerzitetu Jejl u SAD, a potom je u Friburu specijalizovao međunarodno ustavno, upravno i javno pravo, gde već 34 godine predaje opštu državnu teoriju i švajcarsko ustavno i upravno pravo. Stručnjak je za federalizam, vladavinu prava, multikulturalnu državu, uporedno upravno i ustavno pravo, političku teoriju i filozofiju, švajcarsko ustavno i upravno pravo, a radio je i na više nacrta zakona. Od 1992. do 1993. godine bio je šef misije KEBS u bivšoj SFRJ.

Ljutfi Haziri

Ljutfi Haziri, šef prištinske delegacije, po profesiji je biolog. Rođen je u Gnjilanu, gde je 1990. godine, kao mladi aktivista DSK-a, počeo da se bavi politikom. Brzo je napredovao u stranci i “dogurao” do ministarstva odbrane “republike Kosovo”. Uhapšen je 1998. godine kao pripadnik OVK. Bio je član više delegacija kosovskih Albanaca, a počasni je građanin opštine Luterbah (Strazbur, Francuska) i Kentaki (SAD).

Fehmi Mujota

Fehmi Mujota je rukovodilac Departmana za lokalnu samoupravu i zajednice u kabinetu za dobru vladavinu Demokratske partije Kosova. Blizak je saradnik Hašima Tačija.

Bljerim Šalja

Bljerim Šalja, doskorašnji glavni i odgovorni urednik prištinskog dnevnika na albanskom Zeri, u Beč je otputovao kao koordinator radne grupe za pregovore o konačnom statusu. Rođen u Prištini početkom šezdesetih, a 1986. je diplomirao na sociologiji i filozofiji na Prištinskom univerzitetu. Početkom devedesetih osnovao je Parlament mladih koji je organizovao mirovne demonstracije u Prištini 1990-1991. Uhapšen je aprila 1991, a bio je u zatvoru još dva puta, 1991. i 1993. godine zbog svojih novinskih članaka. Političko angažovanje počeo je na pregovorima u Rambujeu.

Iljber Hisa

Iljber Hisa je poslanik u Skupštini Kosova i drugi potpredsednik partije ORA. Aktivan je u skupštinskim odborima za vanrednu pripravnost i javne službe, lokalnu administraciju i medije. Blizak je saradnik lidera ORA Vetona Suroija.

Skender Hiseni

Skender Hiseni je politički savetnik predsednika Kosova. Dugogodišnji je saradnik pokojnog predsednika Kosova Ibrahima Rugove, na čiji je predlog i postao član tima. U Demokratskom savezu Kosova je od osnivanja.

Ardijan Đini

Ardijan Đini, ministar za prostorno planiranje i životnu sredinu, član je Alijanse za budućnost Kosova. Rođen je 1970. godine u Đakovici, gde je i počeo da se bavi politikom. Blizak je saradnik Ramuša Haradinaja i njegov politički savetnik. Član je predsedništva AAK i sekretar za spoljne poslove u stranci. Bio je politički savetnik i prvog premijera Kosova Bajrama Redžepija. Magistrirao je na međunarodnim odnosima i Evropskim studijama na Univerzitetu u Kentu (Velika Britanija).

Enver Hodžaj

Enver Hodžaj je poslanik u Skupštini Kosova ispred Demokratske partije Kosova i blizak je saradnik lidera ove partije Hašima Tačija. Aktivan je u odboru za obrazovanje, nauku, tehnologiju, kulturu, omladinu i sport. Profesor je istorije i političkih nauka na Univerzitetu u Prištini.

Sadik Idriz

Ministar zdravlja u vladi Kosova Sadik Idriz u Beč je otputovao kao predstavnik nealbanskih političkih partija. Rođen je 1954. godine u Dragašu, a Filološki fakultet završio je 1977. godine u Skoplju. Zbog političkog delovanja, 1992. godine bio je osuđen na četiri meseca zatvora. Predsednik je partije Vatan i kopredsednik koalicije Vakat u Skupštini Kosova.

 

Lj. S. – S. Đ. P.

izvor: http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2006/02/22/srpski/D06022101.shtml

 

+++

+++

+++

 

Politička grupa dobila dokument o decentralizaciji

PRIŠTINA, 11. jaunara 2006. (KosovaLive) – Politička grupa pregovaračke delegacije Kosova dobila je u ponedeljak završni dokument o decentralizaciji lokalne samouprave, za koji se kaže da se ne razlikuje mnogo od prethodnog po pristupu,u njemu su očuvani teritorijalni integritet, unutrašnja organizacija i funkcionalnost vlasti na Kosovu.

Koordinator političke grupe, Bljerim Šalja rekao je posle sastanka da je ministar za lokalnu samoupravu Ljutfi Haziri predao toj grupi konačnu verziju dokumenta o decentralizaciji, koji će biti razmatran narednih dana u političkoj grupi i očekuje se da će ga uskoro usvojiti i pregovaračka delegacija Kosova.

“Takođe, dobili smo i prvi dokument o kulturnom nasleđu, koji je pripremio Iljber Hisa, kao i prvu verziju dokumenta o povratku iseljenih, odnosno o vezi između svojine i povratka, koji je pripremio ministar Ardian Djini”, izjavio je koordinator političke grupe, Bljerim Šalja.

izvor: http://www.kosovakosovo.com/news/index.php?enddate_d=12&enddate_m=01&enddate_y=2006

+++

+++

+++

 

Протосинђел Сава Јањић, заменик настојатеља манастира Високи Дечани говори о тренутној ситуацији на Косову и Метохији

* Наслов: razgovor
* Година: 2006
* Величина: 13:18 минута (2.29 МБ)
* Формат: MP3 Mono 22kHz 24Kbps (CBR)

Протосинђел Сава Јањић, заменик настојатеља манастира Високи Дечани о тренутној ситуацији на Косову и Метохији, актуелној неовлашћеној градњи објеката у непосредној близини Газиместана, опстанку, заштити и очувању наших српских Православних Светиња, цркава и манастира као и нашег многострадалног народа који је у заиста тешкој ситуацији и у великој неизвесности уочи одлуке о државно-правном статусу.

Разговор водила: Маја Ставрић

Преузмите аудио датотеку

преузето са http://www.svetigora.com/node/1027

+++

+++

+++

Povratak u manastir

Zašto se protosinđel Sava Janjić povukao iz političkog života, u koji se silom prilika na Kosovu i Metohiji uključio svom svojom energijom i pameću

Iako je protosinđel Sava Janjić dao sve od sebe da se sa mesta portparola Srpskog nacionalnog veća Kosova i Metohije, tiho ukloni, to mu nije uspelo. NJegov odlazak u matični manastir Visoki Dečani bio je “tajna” gotovo desetak dana pre nego što su mediji objavili, na osnovu “fantomskog” saopštenja, da se otac Sava “povukao u manastir zato što za direktora novoosnovanog srpskog radija u Čaglavici nije izabran adventistički sveštenik koga je on protežirao”.

“Neću u to da se mešam”, kaže Momčilo Trajković,koordinator DOS-a za Kosovo i Metohiju, koji je od samog početka bio, direktno i indirektno (preko Stojana Jovanovića), uključen u pregovore oko osnivanja radija i televizije u Čaglavici, povodom odlaska Save Janjića u manastir Dečani.

Iz nepoznatih razloga uprava KIM radija iz Čaglavice smatrala je za potrebno da demantuje beogradske medije i pojasni kako je izbor direktora radija prošao po zakonu, a da je umesto “adventističkog sveštenika” kandidat za direktora bio Petar Jeknić, dopisnik RFI-ja iz Prištine.

“Otac Sava otišao je u Dečane da spasi svoju dušu. Ostavio je sve: kompjuter, mobilni telefon… NJegovo poslušanje je da sada bude bibliotekar”, kaže Vasilije Delić, jerođakon koji je više od godinu dana delio keliju sa protosinđelom Savom Janjićem u manastiru Gračanica.

Blagoslov

Povlačenje protosinđela Save Janjića iz političkog života, u koji se silom prilika na Kosovu i Metohiji uključio svom svojom energijom i pameću, iznenadilo je mnoge. I to one koji ne znaju da je otac Sava još pre nekoliko meseci molio vladiku raško-prizrenskog Artemija za blagoslov da se povuče, kao i da je još letos otac Sava helikopterom prebačen iz Gračanice u Skoplje, a potom avionom u bolnicu u Parizu. Doktori su tada utvrdili da je otac Sava potpuno fizički i psihički iscrpljen.

“Noći i noći je, otac Sava, provodio radeći na kompjuteru”, kaže otac Vasilije, uz objašnjenje da je protosinđel Sava pripremao sva dokumenta na srpskom i engleskom jeziku koje je vladika Artemije potpisivao.

Otac Sava dobijao je svakog dana i po 300 pisama preko Interneta na koje je trebalo odgovoriti, a to je u kosovskim prilikama proteklih godinu i po dana često bilo i nemoguće jer nije bilo struje, telefoni nisu radili… Često je otac Sava morao da ide u Kosovo Polje, bez pratnje vojnika Kfora,sa ocem Mardarijem, u beloj “škodi” staroj više od deset godina, kako bi se priključio na Internet. Bio je to jedini način da se održava sajt www.decani.com mnogim novinarima jedini način informisanja o događajima na Kosovu i Metohiji, ali i navika koja se nikako ne može nazvati zdravom, već samo opasnom jer se dešavalo da je trebalo čekati da padne mrak kako Albanci ne bi primetili da su u automobilu monasi koji se vraćaju u manastir.

Nerazumevanje

Bilo je i trenutaka kada su Srbi tražili Savinu glavu. Nahuškani, od doskorašnjih vladikinih saradnika i zaostalih Miloševićevih pristalica, Gračaničani su smatrali da je vladika Artemije dužan da im se preda kako bi ga kao “špijuna i NATO plaćenika” obesili na licu mesta.

Sličnog raspoloženja bili su i pojedini visoki crkveni dostojanstvenici koji su pretili da će oca Savu izvesti pred crkveni sud. Sve što je tada otac Sava Janjić rekao novinaru NIN-a bilo je: “Baš bih voleo da imam priliku da im kažem sve što mislim.” Vladika Artemije nije popustio ni pod pritiscima Svetog sinoda ni molbama oca Save.

Dešavalo se da su čak i prijatelji kao što je Atanasije Jeftić, bivši vladika zahumsko-hercegovački, ocu Savi zamerali što se “previše slika”. Istina je da su novinari, naročito oni inostrani, oca Savu naprosto obožavali ne samo zato što perfektno govori engleski jezik i što je izuzetno obrazovan, što je bio jedan od onih koji je pristajao da gostuje na TV Kosovo, da daje intervjue i izjave za albanske medije kada je to bilo potrebno već i zato što se otac Sava Janjić od samog početka, sa hrabrošću koja je nedostajala mnogima, uvek borio protiv nasilja i vandalizma.

Samo zaslugom oca Save i Teodosija, igumana manastira Visoki Dečani, više od sedamdeset Albanaca izbeglo je smrt.

“Bilo je to pre bombardovanja, kada su svakojake paravojne jedinice divljale Metohijom. Da ih nismo sakrili, sve bi ih poklali. Bilo je tu i žena i dece”, priča otac Makarije i dodaje: “Pretili su da će i svu bratiju iz manastira poklati, ako im ne predamo Albance. Iguman Teodosije nije popustio i posle nekoliko dana, a otac Sava je obezbedio siguran prolaz za sve njih.”

Vladika Artemije i Bernar Kušner, šef civilne misije UN na Kosovu i Metohiji, verovatno su jedini koji znaju kakve su i kolike zasluge oca Save. Svoje razumevanje vladika Artemije pokazao je time što mu je bilo važnije da sačuva monaha Savu, ostavši bez najdragocenijeg saradnika koji je imao dovoljno takta da se nosi i sa stranim diplomatama. Šef civilne misije UN na Kosovu i Metohiji odao je najveće priznanje dečanskom monahu rekavši da otac Sava zaslužuje da bude predložen za Nobelovu nagradu za mir.

Neko će se već naći da kaže kako monahu ne priliči da se kiti nagradama. Možda je i tako, ali čovek koji je spreman da žrtvuje sebe kako bi druge spasao, zaslužuje bar poštovanje.

LIDIJA KUJUNDŽIĆ

Izvor: NIN, 14. decembar 2000

http://www.nin.co.rs/2000-12/14/15742.html

+++

+++

+++

Jeromonah Sava: Bajden je dobrodošao u Visoke Dečane
21.05.2009u 15:48 h

Jeromonah manastira Visoki Dečani Sava Janjić izjavio je danas da je američki potpredsednik Džozef Bajden dobrodošao u ovom manastiru.

“Džozef Bajden je naš prijatelj i prijatelj manastira Dečani i njegov dolazak u manastir je dobrodošao“, rekao je Sava Janjić za radio Top Ilirija, reagujući na jučerašnji odluku vladike raško-prizrenskog Artemija da ne da blagoslov američkom potpredsedniku da poseti Dečane.

Pred manastirom je od pre podne veliki broj novinara koji će pratiti dolazak američkog zvaničnika. Bajden je, pre posete Dečanima, boravio u Prištini gde se sastao sa predsednikom i premijerom Kosova, Fatmirom Sejdiuom i Hašimom Tačijem.

On je, posle ovog susreta, izjavio da je nezavisnost Kosova nepovratan proces i da ne može biti podele Kosova. Bajden je, takođe, kazao da će Vašington podržati Kosovo u stvaranju demokratskog i multietničkog društva.

Američki potpredsednik će kasnije popodne posetiti američke vojnike u bazi “Bondstil” kod Uroševca.
Visoki američki zvaničnik u sredu se u Beogradu sastao sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, premijerom Mirkom Cvetkovićem, ministrom vojske Draganom Šutanovcem i privrednicima.

Drugi čovek Bele kuće započeo je balkansku turneju 19. maja posetom Sarajevu.
Izvor:PRESS

 

Хоће ли се Уставни суд огласити?
Хоће ли се Уставни суд огласити?
Posted 4 дана ago

Не зна се шта је горе: да ли да чланови Уставног суда не познају Устав, или, пак, да не смеју да га познају! Све је могуће, мада није све вероватно.

пише Проф. Др.…

Хоће ли се Уставни суд огласити?
Одговор редакције „Вечерњих Новости“ на оптужбе из СПЦ-а
Одговор редакције „Вечерњих Новости“ на оптуж…
Posted 1 week ago

Да се митрополит загребачко-љубљански Порфирије и остали великодостојници нису обрушили на уредништво и новинаре "Вечерњих новости", речима недостојним архијереја СПЦ, оптужујући све нас да заступамо интересе хрватског клера и политичара…

Одговор редакције „Вечерњих Новости“ на оптуж…
Владика Дамаскин Давидовић +(8 јуни 1946 – 28 јуни 2017)
Владика Дамаскин Давидовић +(8 јуни 1946 – 28 јуни 2017)
Posted 2 weeks ago

“Слуго мој добри, уђи у радост господара свога!”. Изненада, тихо и нечујно упокојио се владика Дамаскин Давидовић у 71 ој години живота 28 јуна, 2017 године. Нашла га је полиција у…

Велики комбинатор не посустаје
Велики комбинатор не посустаје
Posted 2 weeks ago

Имајући пред собом пример Тадића, а иза себе одрицање од свег што је национално, чиме је стекао признање Запада које је морао да одржи по сваку цену, Вучић је решио…

Велики комбинатор не посустаје
Ко заиста сведочи Богочовјека Христа?…
Ко заиста сведочи Богочовјека Христа?…
Posted 3 weeks ago

Овогодишње мајско заседање Архијерејског сабора у Београду било је скоро непримећено, по обичају иза затворених врата, недоступно за јавност, без медијске помпе и разних медијских ''предсказања'' али је, поред саборског…

Ко заиста сведочи Богочовјека Христа?…
Писмо држави Србији
Писмо држави Србији
Posted 3 weeks ago

Поштовани, зовем се Јанко Гашић. Имам 23 године. Имам младост, породицу, пријатеље, љубав. Немам здравље, нормалан живот, радост. Немам, јер су ми то одузели хулигани. Непознати људи којима сам и ја сам…

Писмо држави Србији
Вучић гради кућу бечком коњушару
Вучић гради кућу бечком коњушару
Posted 4 weeks ago

Нови предсједник Србије најавио је да ће обновити кућу бана Јосипа Јелачића. У Србији нема довољно јунака који су свој живот дали за Српство и без којих ни Вучић сад…

Вучић гради кућу бечком коњушару
Вашар таштине и примитивизма
Вашар таштине и примитивизма
Posted 4 weeks ago

Ове године навршава се тачно 170 година од како је познати енглески књижевник Виљем Текери, почео, у наставцима, да објављује своје чувено дело Вашар таштине, чије се основе и данас…

Вашар таштине и примитивизма
Зашто запад никад неће побједити Србе?
Зашто запад никад неће побједити Србе?
Posted 4 weeks ago

Читав свијет обишле су вијести о терористичком нападу у енглеском Манчестеру. Западни новинари се питају: Како неко може убијати ђецу? Тој реченици фали само појашњење коју ђецу? Ради се о…

Зашто запад никад неће побједити Србе?
Црква навија да Брнабићева буде премијер!
Црква навија да Брнабићева буде премијер!
Posted 1 month ago

ЦРКВА БИЛА ЈАСНА. СПЦ: Желимо да Ана наследи Вучића! На коктелу који је приређен пошто је нови председник Србије Александар Вучић положио заклетву у холу Дома Народне скупштине министарка државне…

Црква навија да Брнабићева буде премијер!
PreviousNext



11 коментара у вези “Сава Јањић борац за независно Косово!”
  1. [...] ИЗВОР: http://www.novinar.de/2010/04/20/sava-janjic-borac-za-nezavisno-kosovo.html Подели ово:ТвитерФејсбукЕ-поштаЛинкединШтампањеLike this:Свиђа ми сеЈедном блогеру се свиђа ово . By Биљана Диковић • Posted in вера, вести, документи, друштво, издаја, космет, србија 0 [...]

  2. [...] о. Сава: Па сигурно, то је то питање учешћа у институцијама које је важно, ево баш недавно сам био са Оливером (Ивановићем), ми лично овде сматрамо да је важно да Срби учествују у институцијама, због тога на неки начин, је важно да се тај наш глас чује… (Из снимљеног аудио снимка разговора пс. Саве са представником сепаратиста са Косова, Бљеримом Шаљом - Сава Јањић борац за независно Косово?!) [...]

  3. [...] о. Сава: Па сигурно, то је то питање учешћа у институцијама које је важно, ево баш недавно сам био са Оливером (Ивановићем), ми лично овде сматрамо да је важно да Срби учествују у институцијама, због тога на неки начин, је важно да се тај наш глас чује… (Из снимљеног аудио снимка разговора пс. Саве са представником сепаратиста са Косова, Бљеримом Шаљом - Сава Јањић борац за независно Косово?!) [...]

  4. [...] о. Сава: Па сигурно, то је то питање учешћа у институцијама које је важно, ево баш недавно сам био са Оливером (Ивановићем), ми лично овде сматрамо да је важно да Срби учествују у институцијама, због тога на неки начин, је важно да се тај наш глас чује… (Из снимљеног аудио снимка разговора пс. Саве са представником сепаратиста са Косова, Бљеримом Шаљом - Сава Јањић борац за независно Косово?!) [...]

  5. [...] представником сепаратиста са Косова, Бљеримом Шаљом - Сава Јањић борац за независно Косово?!) Натпис пред црквом Богородице Љевишке. Овакве табле [...]

  6. [...] о. Сава: Па сигурно, то је то питање учешћа у институцијама које је важно, ево баш недавно сам био са Оливером (Ивановићем), ми лично овде сматрамо да је важно да Срби учествују у институцијама, због тога на неки начин, је важно да се тај наш глас чује… (Из снимљеног аудио снимка разговора пс. Саве са представником сепаратиста са Косова, Бљеримом Шаљом - Сава Јањић борац за независно Косово?!) [...]

  7. [...] [...]

  8. [...] Ono što lukavi Latini – rimokatolički jeretici nisu uspeli nožem i maljem, danas pokušavaju da ostvare preko arhijereja SPC i njihovih poslušnika u mantijama, da nas stave pod krvavu šapu Vatikana.Imajući u vidu današnju duhovnu situaciju u celoj pravoslavnoj ekumeni i moralno stanje u srpskom društvu, «budnost i stražarenje» su nam danas najpotrebniji da bismo izbegli ono što nam je najnepotrebnije, a to je samo zlo.Vatikan je u duhovnom svetu uopšte, a prema Srbima posebno, u sličnoj poziciji kao NATO u materijalnom svetu.Papizam je kroz istoriju počinio niz sa Hristom nespojivih zločina -spaljivao na lomači radi vere, unijatio, nasilno i pod pretnjom smrću pokatoličavao, inspirisao i organizovao zauzimanja tuđih teritorija i bogatstava, uveo u zapadni svet jezuitsko/antihrišćanski koncept „cilj opravdava sredstvo“, što je danas srž vrednosnog sistema Zapada, pravdajući to naizgled dobrim ciljevima. A prema Srbima Vatikan je daleko gori od NATO pakta, jer je vekovima radio na unijaćenju i pokatoličenju Srba, što se kao neuspešan projekat (jer je do 20. veka imao relativno mali uspeh u odnosu na uloženo vreme i trud) završilo inspirisanjem, pomaganjem i direktnim učestvovanjem rimokatoličkog klera u genocidu nad Srbima u NDH 1941. i 1991. godine. Rezultat tog genocida je da je pre rata 1941. po popisu bilo 1.826.000 Srba u Hrvatskoj, a danas teško da ih ima 100.000. Zato bez imalo zazora možemo reći da je za ceo svet, a za Srbe posebno, PAPA-DUHOVNI NATO.Ulazak Srbije u NATO za dugo vreme onemogućio bi oslobađanje od okupacije i zacementirao današnji marionetski režim na vlasti, tako bi i jedinstvo SPC-a sa Vatikanom, zbog jeresi, zauvek onemogućilo spasenje duše.Pravoslavni bi time prestali da to budu u svojoj suštini, i ostali bi samo po formi, što je i suština procesa unijaćenja – spolja gladac a unutra jadac. Unutar Srbije Vatikan ima podršku za dodatni udar posredstvom nekolicine ekumenistički nastrojenih sveštenoslužitelja pripadnika više jerarhije, koji jačaju svoje feudalističke pozicije, a slabe ugled i društvenu moć Srpske pravoslavne crkve u celini. Mitski srpski slogan da “Samo sloga Srbina spasava” izgleda da ne važi uvek, tamo gde sloge treba najviše da ima, u samoj srpskoj crkvi.Patrijarh srpski Irinej založio se u Beču za pomirenje Pravoslavne i Rimokatoličke crkve, rekao je da je njegova lična želja da da papa dođe u Niš, ali da će o toj poseti opširnije da priča kada poglavar Rimokatoličke crkve bude pozvan.Obeležavanje 1.700 godina od Milanskog edikta veliki je datum i događaj u životu ne samo crkve, već čitavog sveta, i trebalo bi da bude povod za “obrtanje nove stranice” koja će nas dovesti do zbližavanja, rekao  je patrijarh srpski Irinej.Otkad postojimo niko u ime SPC nije zvao papu među Srbe, ni Sveti Sava, ni Sveti Petar Cetinjski, ni Njegoš, ni patrijarh Gavrilo Dožić, ni patrijarh German, ni patrijarh Pavle….. Dugogodišnja patološka mržnja između Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije sahranila je svaku ideju napretka ove zemlje. Ta mržnja je, osim surove pljačke države, dala i ljudske žrtve i još dublje podelila inače podeljen narod u Srbiji. Konačno, ona je ušla i u Srpsku pravoslavnu crkvu i u njeno sveštenstvo s vrha do dna. Ma šta pričali u Svetom sinodu, SPC je danas produžena ruka dnevne politike, ogledalo političkog, kulturnog i svakog drugog blata u kome se Srbija našla. Šta bi rekao vladika Nikolaj Velimirović, neumoljivi borac protiv konkordata, da  čuje da je episkop njegove pastve Lavrentije, sa 36 sveštenika svoje eparhije, išao na poklonjenje papi u Vatikan, i da je sa njegovim dopuštenjem deset sveštenika Šabaćko-valjevske eparhije išlo u Toronto, da na internacionalni dan mladosti, u avgustu 2002, dočeka papu?Da vladika šabacko-valjevski nije usamljen u idejama o ujedinjenju SPC sa Rimokatolickom crkvom, govori podatak da i vladika niški Irinej vatikansku crkvu naziva sestrinskom.Izgleda da deo SPC paktira sa Vatikanom. To je jasnije, ako se zna da je SPC 2002. godine 700.000 srpskih novomučenika, koji se slave 13. septembra, izbacila iz kalendara. Da li je to učinjeno da se zvaničnici Svete stolice ne bi podsećali da su u ime vere rimokatolici nad Srbima počinili zločin?Od kada to pravoslavni hramovi imaju dva zvonika? Kome vi to dižete slavoluke?Bog vas gleda! Gleda napuštene manastire i svetinje; gleda, sluša i sudiće vam po zasluzi. Ekumenisti su religijski globalisti, upregnuti u jaram antihristovskih sila čiji je cilj stvaranje jedne svetske države na čelu s antihristom, čije će opšte priznavanje za vladara celog sveta biti povezano spriznavanjem njega od strane svih naroda za jedinog duhovnog poglavara svih religija. Zato je srpskim ekumenistima stalo do Kosova i Metohije koliko i do lanjskog snega.Srpski narod ima velike duhovne potencijale kojima je uticao i na svetsku istoriju i na svetsku kulturu, nauku, na književnost, na umetnost i na sport. Takav narod ne zaslužuje da u XXI veku umre naprasno zbog nedostatka mudrosti i znanja njegovih lidera. Moramo ga spasavati od kolektivnog samoubistva i sačuvati ga za budućnost…. Da biste znali da pratite pravi trag pravoslavlja u Srbiji, čitajte Nikolaja Velimirovića, oca Justina Popovića, Savu Todorovića, duhovnost i proročanstva oca Tadeja, čitajte i učite!….Ono što te ne ubije,učini te jačim….http://www.srpskapolitika.com/Tekstovi/Analize/2010/latinica/039.html                                                                      Vatikan je prezadovoljan “demokratskom” Srbijom. Da li papa ovako razmišlja: Qualis rex, talis grex. Minus potens exercitus leonum duca lepore. ( Kakav vođa, takvo stado. Vojska lavova je manje opasna ako je predvodi zec.)…..Nismo veliki po broju i teritoriji, političkoj, ekonomskoj i vojnoj moći, ali smo veliki narod po bogatoj istoriji, duhovnosti i kulturi, posebno po ličnostima koje su na razne načine obeležile svetsku istoriju.”BOŽE SAČUVAJ NAS OD PAPE, EKUMENISTA I NJIHOVE SATANSKE LJUBAVI”….  Trenutno crkvu muče pet raskola – sukob sa otcepljenom Makedonskom crkvom, sukob sa otcepljenom Crnogorskom crkvom, sukob sa netolerantnom bugarskom crkvom, odvajanje dve parohije i manastira u Australiji i slučaj panezionisanog Artemija Radosavljevića,koji je imao podršku većine monaštva u celoj SPC. On je smetao svojim antiekumenizmom, antipapizmom i antiglobalizmom.Nakon antisrpskih pogroma 2004. godine episkop Artemije je izneo optužbu protiv četiri zemlje NATO za razaranje kosovskih pravoslavih svetinja i tvrdio, da oni koji su ih rušili ne mogu i da ih obnavljaju (kako je to stajalo u Memorandumu Saveta Evrope o obnavljanju porušenih svetinja).Uoči proglašenja nezavisnosti Kosova vladika je bio jedini koji je pozivao da se preduzmu državne mere u cilju zaštite ustavnog poretka, teritorijalne celovitosti i suvereniteta zemlje – da se prekinu međustranačke raspre i formira vlada nacionalnog spasa; da se ne potpisiju nikakvi sporazumi ni sa organizacijama, ni sa državama, koje predstavljaju opasnost po suverenitet Srbije; da se upute u zaštitu srpskih struktura uprave, pravoslavnih svetinja i pravoslavnog življa, u skladu sa srpskim Ustavom, Poveljom OUN, Završnim Helsinškim aktom i Rezolucijom SB OUN 1244 armijske i policijske snage; da se za pomoć obrati Rusiji; da se pozovu posmatrači iz prijateljskih zemalja radi fiksiranja slučajeva diverzantsko-terorističkih napada od strane nelegalnih formacija u cilju da se onemogući legalna odbrana; da se mobilišu sve društvene snage Srbije u cilju suprotstavljanja bilo kakvom nasilju.Vladika Artemije uvek je bio na oštrici odbrane Kosova i Metohije, upravo se on protivio poseti potpredsednika SAD Dž. Bajdena manastiru Visoki Dečani, što je predstavljalo vrhunac cinizma prema Srbima.Artemije ima podršku dobrog dela nacionalne, intelektualne elite i protivi se dolasku pape u Srbiju.Vladika Artemije se našao na putu mnogima, od sitnih srpskih liferanata, tajkunčića i političara koji su preko svojih ispostava na Kosovu i Metohiji hteli da peru novac (ne zaboravimo na KiM ne postoji porez), pa sve do velikih “bosova” narko-mafije među kojima su i članovi bivše administracije Bila Klintona i EU.…KOSOVO I METOHIJA JE SRBIJA – OTETO, ALI VRATIČEMO GA KAD TAD!!!…1].http://link.brightcove.com/services/player/bcpid917389801001?…….2] http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=wkeN62rRZN8#at=386…….3]http://www.svevesti.com/a219609-duga-istorija-anglo-saksonskog-razbijanja-srbije-i-rusije…….4]http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-l/1999/01/article-4.html…….5]http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=nKYj6s0HQCY#at=23Jaka srpska samosvest u Crnogoraca pomućena je… Nekad najsrpskija među srpskim zemljama, sve je više antisrpska. Tek, jedna nova nacija, bez korena, pomalja svoje nečisto lice. Pritom se bestidno zaboravlja da su i Nemanjići – o, da li samo oni – iz Zete, odnosno Crne Gore; da je sveti Sava u toj srpskoj zemlji osnivao episkopije i podizao crkve da se sveti Petar Prvi, Petar Drugi Petrović NJegoš, Marko Miljanov i kralj Nikola u grobu prevrću dok im se neki potomci odriču Srpstva. Pa, bez NJegoša ne možemo da zamislimo srpsko rodoljublje, on ga je najbolje definisao. Ni bez kralja Nikole, čiju smo himnu – “Onam’ onamo za brda ona, Milošev, kažu prebiva grob…” pevali kao svoju….Približavanje papi je izdaja pravoslavlja…Amfilohijevi hvalospevi o rimskim papama (video):…:http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=vHxdjTah7gk#at=49                         Potpredsednik USA Dž.Bajden je prijatelj monaha Save Janjića?…..http://www.novinar.de/2012/06/ [...]

  9. […] Биће моје задовољство да радим са Вама, значи сада имамо тај део око… око, заштите цркве и црквених добара, и тих културних добара, и желим да кажем да порука коју добијамо и порука коју шаљемо на западу је да знамо да је опстанак Српске Православне Цркве, заправо јачање Српске Православне Цркве на Косову, кључна ствар за опстанак српске националне заједнице на Косову, ми смо то им рекли, пошто нажалост, због многих разлога, нећу да уђем у те разлоге, српска заједница нема други ослонац сем Српске Православне Цркве за сада … на Косову. Цео транскрипт можете прочитати на сајту (клик) Новинар.де […]

  10. […] Биће моје задовољство да радим са Вама, значи сада имамо тај део око… око, заштите цркве и црквених добара, и тих културних добара, и желим да кажем да порука коју добијамо и порука коју шаљемо на западу је да знамо да је опстанак Српске Православне Цркве, заправо јачање Српске Православне Цркве на Косову, кључна ствар за опстанак српске националне заједнице на Косову, ми смо то им рекли, пошто нажалост, због многих разлога, нећу да уђем у те разлоге, српска заједница нема други ослонац сем Српске Православне Цркве за сада … на Косову. Цео транскрипт можете прочитати на сајту (клик) Новинар.де […]

  11. […] Цео транскрипт можете прочитати на сајту (клик) Новинар.де […]


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo