Najveća CŠO u Viktoriji suspendovala svoju saglasnost na novi dokument do 11. septembra, nezadovoljna rešenjima o imenovanju

Позив на скупштину, 10.септембра 2011 (новинар.де)

+++

uprava i zaštiti imovine, kao i samovoljom predlagača

Pravo nezadovoljstvo tek sledi: U crkvi Svetog arhiđakona Stefana u Kizborou

Uprava najveće crkvene opštine na području Viktorije, Svetog arhiđakona Stefana u melburnskom Kizborou, donela je odluku da do 11. septembra suspenduje svoju saglasnost za usvajanje novog Ustava Mitropolije australijsko-novozelandske Srpske pravoslavne crkve.

Sveštenik bira finansijere?

Na poslednjoj sednici Upravnog odbora CŠO „Sveti arhiđakon Stefan Kizboro“ koja je održana 22. avgusta 2011. vođena je vrlo žučna rasprava o novom Ustavu. Predsednik g. Ratko Gudelj je još jednom objasnio članovima upravnog odbora da je stavio svoj potpis na nacrt novog ustava, jer mu je obećano da će primedbe na ustav biti usvojene. Međutim, najbitnije primedbe nisu usvojene. One se odnose na izbor članova upravnog odbora, gde se sveštenik stavlja iznad skupštine i ima pravo veta na izbor pojedinih članova upravnog odbora. Nepojmljivo je da sveštenik koji prima platu i sve prinadležnosti od upravnog odbora ima pravo da bira koga hoće u upravni odbor. Dosadašnja praksa je bila da skupština isključivo bira upravni odbor.

Istovremeno, za 11. septembar ovde je zakazana Skupština CŠO, za koju uprava navodi da je jedina nadležna da da svoju konačnu saglasnost na ovaj akt.

U vezi s tim, medijima je ove nedelje upućeno sledeće saopštenje:

„Prošlo je godinu dana otkako je vođena rasprava o Ustavu Mitropolije australijsko-novozelandske Srpske pravoslavne crkve, a sporenja i nezadovoljstvo članstva-naroda o pojedinim rešenjima ne prestaju.

Pravo nezadovoljstvo tek sledi, nakon zvaničnog proglašenja Ustava iduće sedmice i nakon toga, njegove praktične primene.

Rad na novom Ustavu je trajao punih 15 godina, a rasprava se morala završiti za par dana, jer je tako predlagač zahtevao. No, i pored tako kratkog roka neke crkveno-školske opštine su organizovale veoma kvalitetnu javnu raspravu i iznesene su brojne primedbe, sa ciljem da se nađu najbolja rešenja i promene neka ponuđena koja mogu doneti mnogo više štete nego koristi. Pored toga, jedinstvo crkve je obrazlagano kao jedan od glavnih razloga za donošenje Ustava, a to je za svakog vernika želja i cilj, pogotovo što je blagopočivši patrijarh Pavle utrošio mnogo energije, volje i ljubavi da stvori uslove za to.

U najkraćem rečeno, novim Ustavom je narod gurnut u stranu, a sveštenstvo postaje sebi i svrha i cilj. Jedina obaveza naroda i vernika je da finansijski i radom pomažu crkvu, dok su njihova prava reducirana i zavise od volje sveštenika da li će biti birani u radna tela, koja su izgubila značaj i ulogu iz dosadašnjeg perioda.

Na sednici Eparhijskog saveta, koji je sumirao javnu raspravu, dato je čvrsto obećanje da će se sve primedbe razmotriti i mnoge od njih ugraditi u tekst Ustava, što je uticalo na predsednike nekih CŠO da stave svoj potpis.

Zaštititi imovinu

Sporna stavka u ustavu je imovina crkveno-školske opštine. Većina članova Upravnog odbora su mišljenja da ne dolaze u obzir nikakve promene oko trastija niti menjanja povelje o povereništvu. Imovina crkvene opštine mora isključivo da ostane u dosadašnjem aranžmanu, to jest da je zaštićena kao i do sada od strane trastija. Ulje na vatru je dolilo i nerešavanje gorućih tekućih problema koji poslednjih godina opterećuju ovu CŠO. Jer nije bilo ni volje ni želje ni sluha da se reše ovi problemi. Tako da će godišnja skupština, koja je zakazana za 11. septembar 2011, morati da se izjasni o tim problemima.

Međutim, glavne primedbe oko kojih su se vodile najveće rasprave, nisu ugrađene. Uz to, jedan broj CŠO je ostao po strani, ne želeći ni da raspravlja o ovakvim nametnutim rešenjima, čime je i jedinstvo crkve dovedeno u pitanje.

Zbog svega ovoga, neke CŠO su povukle svoje potpise, među kojima i CŠO „Sveti arhiđakon Stefan Kizboro“. Ovakvi postupci se ne mogu nazvati raskolom kako to nastoje prikazati najodgovorniji ljudi u Eparhiji, već izrazom slobodne volje da se iskaže neslaganje sa pojedinim nametnutim rešenjima, koja će se vrlo brzo pokazati kao kontraproduktivna“, navodi se u saopštenju koje je potpisao potpredsednik Dragan Kovačević.

02. 09. 2011. 02:30h | AAP

izvor: VESTI

Илустрација новинар.де

+++

+++

+++

Bombom na svetinju

U noći između nedelje i ponedeljka kroz prozor srpske pravoslavne crkve Sveti Arhiđakon Stefan u melburnskom Kizborou ubačena su tri Molotovljeva koktela. Pričinjena je manja materijalna šteta, a samo srećom je izbegnuto da vatra zahvati veći deo unutrašnjosti zdanja. Napadači su pobegli, a policija je obavila uviđaj. Veruje se da bi motiv vandalskog napada trebalo tražiti u nedavnoj utakmici između reprezentacija Australije i Srbije, tokom koje su zabeleženi incidenti srpskih navijača.

– Neko je u noći od 00.20 do ranog jutra u ponedeljak, verovatno dok još nije svanulo, ušao na crkveno imanje i ubacio Molotovljeve koktele u unutrašnjost crkve, kroz prozor. Pronađene su i dve flaše u crkvi i jedna napolju. Po mirisu se može zaključiti da je reč o benzinu ili kerozinu – kaže nam vidno potresen starešina hrama otac Čedomir Videkanić.

Pretpostavlja se da je napadač ili više njih prethodno morao da preskoči ogradu koja se nalazi oko crkvenog imanja i parohijskog doma.

– Najverovatnije je napadač preskočio ogradu, što ukazuje da je mlad čovek, ali postoji i mogućnost da se provukao između ograde. Možda je pritiskao kapiju, koje se automatski zatvara. Ipak, najverovatnije je da je ograda preskočena – dodaje protojerej-stavrofor.

Oštećenja na crkvi prvi su primetili parohijani koji su u ranim jutranjim satima došli na službu, a zatim je odmah obaveštena i policija koja je izašla na uviđaj. Zbog nastale štete i dolaska policije jutarnja služba je otkazana.

– Dve parohijanke koje su došle na bogosluženje prve su primetile štetu, a ja sam bio treći ujutro, oko 9.30 – kaže nam sveštenik Videkanić.

Vest o incidentu u Kizborou brzo se proširila zajednicom, pa je tamo došlo dvadesetak ljudi koji su bili vidno uznemireni. Većina njih je ponudila pomoć svešteniku u sanaciji nastale štete.

– Sve vernike koji su prisustvovali službi zamolio sam da dođu u utorak i odmah sam kontaktirao policiju i sve relevantne faktore u državi – dodaje prota Videkanić. – Iako materijalna šteta nije velika, vidljiva je uznemirenost u ljudskim dušama.

Posle višečasovne istrage u kojoj je učestvovalo više policajaca i stručnjaci za podmetanje požara, sa crkvenog imanja odneto je nekoliko plastičnih kesa sa dokaznim materijalom koji je pronađen.

– Policija nije ta koja će reći šta je pronađeno, čak i da pronađu i uhvate odgovornu osobu, oni to nama neće javiti jer se radi o crkvi, a ljudi su vezani za nju. Ipak, policija je veoma ozbiljno započela istragu, nekoliko ekipa je učestvovalo u istrazi i svaka je na svoj način obavila svoj deo zadatka – objašnjava Videkanić.

Slučajevi vandalizma u Kizborou zabeleženi su i u prošlosti, posebno tokom građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji.

– Osećam se tužno kao sveštenik. Ranije su nam pisali grafite na crkvenoj sali, pisali su grafite i na crkvenoj ogradi mnogo puta tokom rata. U prošlosti sam primio veliki broj poziva i pretnji, jednom je bačen Molotovljev koktel na parohijski dom, ali, srećom, nije pao na kuću. Napadač je verovatno ispustio zapaljivu napravu koja je izgorela ispred kuće – kaže sagovornik „Vesti“.

Sveštenik Videkanić pozvao je sve vernike i članove srpske zajednice u Australiji, koji su sigurno zabrinuti, da se uzdrže od bilo kakvih provokacija.

– Treba da se ponašamo potpuno normalno, da se molimo Bogu za onoga ko je to uradio i neka toga Bog prokaže kako bi se popravio i ovako nešto više ne bi uradio – poručio je protojerej-stvarofor Čedomir Videkanić.

Svaka zajednica ima ludake

Da li je bilo povoda da se načini šteta na srpskom pravoslavnom hramu?

– Svakako, svaka zajednica u svakoj zemlji ima dovoljan broj ludaka koji žele drugom da načine štetu. To su ljudi koji se nisu dokazali u obrazovanju, niti u ljudskom delu, već su ogrezli u kriminal. Jedna od stvari koje bih mogao da spomenem jeste da je i ponašanje grupice, verovatno srpskih ludaka, na prijateljskoj utakmici moglo biti okidač za drugu grupu ludaka, koji se ponašaju nasilnički – odgovara prota Videkanić. – U ovom slučaju ne tvrdim da je to razlog, ali ne mogu ni da isključim. Ne bih mogao da dušu gubim da bilo koga stavljam na stub srama, pogotovo nekog kao narod. Ipak, ovde smo svi došli iz zemlje u kojoj je doskoro bio građanski rat i nikada se ne zna šta kome može da padne na pamet. Ako se to desi, ne bih nikad ceo narod stavio na stub srama, nego grupu ludaka koji su to uradili

извор ВЕСТИ 15.06.2011