logo logo logo logo
Рубрика: Аустралија, Аустралија, Религија    Аутор: новинарство    841 пута прочитано    Датум: 4.09.2011    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Najveća CŠO u Viktoriji suspendovala svoju saglasnost na novi dokument do 11. septembra, nezadovoljna rešenjima o imenovanju

Позив на скупштину, 10.септембра 2011 (новинар.де)

+++

uprava i zaštiti imovine, kao i samovoljom predlagača

Pravo nezadovoljstvo tek sledi: U crkvi Svetog arhiđakona Stefana u Kizborou

Uprava najveće crkvene opštine na području Viktorije, Svetog arhiđakona Stefana u melburnskom Kizborou, donela je odluku da do 11. septembra suspenduje svoju saglasnost za usvajanje novog Ustava Mitropolije australijsko-novozelandske Srpske pravoslavne crkve.

Sveštenik bira finansijere?

Na poslednjoj sednici Upravnog odbora CŠO “Sveti arhiđakon Stefan Kizboro” koja je održana 22. avgusta 2011. vođena je vrlo žučna rasprava o novom Ustavu. Predsednik g. Ratko Gudelj je još jednom objasnio članovima upravnog odbora da je stavio svoj potpis na nacrt novog ustava, jer mu je obećano da će primedbe na ustav biti usvojene. Međutim, najbitnije primedbe nisu usvojene. One se odnose na izbor članova upravnog odbora, gde se sveštenik stavlja iznad skupštine i ima pravo veta na izbor pojedinih članova upravnog odbora. Nepojmljivo je da sveštenik koji prima platu i sve prinadležnosti od upravnog odbora ima pravo da bira koga hoće u upravni odbor. Dosadašnja praksa je bila da skupština isključivo bira upravni odbor.

Istovremeno, za 11. septembar ovde je zakazana Skupština CŠO, za koju uprava navodi da je jedina nadležna da da svoju konačnu saglasnost na ovaj akt.

U vezi s tim, medijima je ove nedelje upućeno sledeće saopštenje:

“Prošlo je godinu dana otkako je vođena rasprava o Ustavu Mitropolije australijsko-novozelandske Srpske pravoslavne crkve, a sporenja i nezadovoljstvo članstva-naroda o pojedinim rešenjima ne prestaju.

Pravo nezadovoljstvo tek sledi, nakon zvaničnog proglašenja Ustava iduće sedmice i nakon toga, njegove praktične primene.

Rad na novom Ustavu je trajao punih 15 godina, a rasprava se morala završiti za par dana, jer je tako predlagač zahtevao. No, i pored tako kratkog roka neke crkveno-školske opštine su organizovale veoma kvalitetnu javnu raspravu i iznesene su brojne primedbe, sa ciljem da se nađu najbolja rešenja i promene neka ponuđena koja mogu doneti mnogo više štete nego koristi. Pored toga, jedinstvo crkve je obrazlagano kao jedan od glavnih razloga za donošenje Ustava, a to je za svakog vernika želja i cilj, pogotovo što je blagopočivši patrijarh Pavle utrošio mnogo energije, volje i ljubavi da stvori uslove za to.

U najkraćem rečeno, novim Ustavom je narod gurnut u stranu, a sveštenstvo postaje sebi i svrha i cilj. Jedina obaveza naroda i vernika je da finansijski i radom pomažu crkvu, dok su njihova prava reducirana i zavise od volje sveštenika da li će biti birani u radna tela, koja su izgubila značaj i ulogu iz dosadašnjeg perioda.

Na sednici Eparhijskog saveta, koji je sumirao javnu raspravu, dato je čvrsto obećanje da će se sve primedbe razmotriti i mnoge od njih ugraditi u tekst Ustava, što je uticalo na predsednike nekih CŠO da stave svoj potpis.

Zaštititi imovinu

Sporna stavka u ustavu je imovina crkveno-školske opštine. Većina članova Upravnog odbora su mišljenja da ne dolaze u obzir nikakve promene oko trastija niti menjanja povelje o povereništvu. Imovina crkvene opštine mora isključivo da ostane u dosadašnjem aranžmanu, to jest da je zaštićena kao i do sada od strane trastija. Ulje na vatru je dolilo i nerešavanje gorućih tekućih problema koji poslednjih godina opterećuju ovu CŠO. Jer nije bilo ni volje ni želje ni sluha da se reše ovi problemi. Tako da će godišnja skupština, koja je zakazana za 11. septembar 2011, morati da se izjasni o tim problemima.

Međutim, glavne primedbe oko kojih su se vodile najveće rasprave, nisu ugrađene. Uz to, jedan broj CŠO je ostao po strani, ne želeći ni da raspravlja o ovakvim nametnutim rešenjima, čime je i jedinstvo crkve dovedeno u pitanje.

Zbog svega ovoga, neke CŠO su povukle svoje potpise, među kojima i CŠO “Sveti arhiđakon Stefan Kizboro”. Ovakvi postupci se ne mogu nazvati raskolom kako to nastoje prikazati najodgovorniji ljudi u Eparhiji, već izrazom slobodne volje da se iskaže neslaganje sa pojedinim nametnutim rešenjima, koja će se vrlo brzo pokazati kao kontraproduktivna”, navodi se u saopštenju koje je potpisao potpredsednik Dragan Kovačević.

 

02. 09. 2011. 02:30h | AAP

izvor: VESTI

Илустрација новинар.де

 

+++

+++

+++

 

15. 06. 2011. 12:00h | K. Marković – Vesti

Bombom na svetinju

U noći između nedelje i ponedeljka kroz prozor srpske pravoslavne crkve Sveti Arhiđakon Stefan u melburnskom Kizborou ubačena su tri Molotovljeva koktela. Pričinjena je manja materijalna šteta, a samo srećom je izbegnuto da vatra zahvati veći deo unutrašnjosti zdanja. Napadači su pobegli, a policija je obavila uviđaj. Veruje se da bi motiv vandalskog napada trebalo tražiti u nedavnoj utakmici između reprezentacija Australije i Srbije, tokom koje su zabeleženi incidenti srpskih navijača.

Vatra koju su izazvale zapaljive bombe oštetila je crkveni tepih i zid crkve. Da je napadač napravu ubacio u prostoriju u kojoj se nalaze crkvene sveće posledice požara bi bile mnogo veće i opasnije. Srećom, nije napadnut ni parohijski dom u kome živi sveštenik Čedomir Videkanić sa porodicom.

- Neko je u noći od 00.20 do ranog jutra u ponedeljak, verovatno dok još nije svanulo, ušao na crkveno imanje i ubacio Molotovljeve koktele u unutrašnjost crkve, kroz prozor. Pronađene su i dve flaše u crkvi i jedna napolju. Po mirisu se može zaključiti da je reč o benzinu ili kerozinu – kaže nam vidno potresen starešina hrama otac Čedomir Videkanić.

Pretpostavlja se da je napadač ili više njih prethodno morao da preskoči ogradu koja se nalazi oko crkvenog imanja i parohijskog doma.

- Najverovatnije je napadač preskočio ogradu, što ukazuje da je mlad čovek, ali postoji i mogućnost da se provukao između ograde. Možda je pritiskao kapiju, koje se automatski zatvara. Ipak, najverovatnije je da je ograda preskočena – dodaje protojerej-stavrofor.

 

Nemir

- Hvala Bogu što niko nije stradao i nisu naneta ozbiljna oštećenja crkvi, ipak, u dušama ljudi ovo je stvorilo nemir, a uz to nam je pričinjena izvesna materijalna šteta – kaže prota Videkanić.

Raniji napadi

U prošlosti su nekoliko puta lomljeni prozori na crkvi Svetog Stefana u Kizborou, ali je ovo prvu put da je crkva napadnuta zapaljivom napravom.
- Ovo je najozbiljniji napad na našu crkvu. Srećom, nije se dogodilo najgore. Iako imamo polisu osiguranja, crkva će iz svojih sredstava nadokanditi štetu. Uvek ima dobrih ljudi koji dođu da pomognu ckrvu, pa verujemo da će tako biti i sada – ističe Videkanović.

 

Oštećenja na crkvi prvi su primetili parohijani koji su u ranim jutranjim satima došli na službu, a zatim je odmah obaveštena i policija koja je izašla na uviđaj. Zbog nastale štete i dolaska policije jutarnja služba je otkazana.

- Dve parohijanke koje su došle na bogosluženje prve su primetile štetu, a ja sam bio treći ujutro, oko 9.30 – kaže nam sveštenik Videkanić.

Vest o incidentu u Kizborou brzo se proširila zajednicom, pa je tamo došlo dvadesetak ljudi koji su bili vidno uznemireni. Većina njih je ponudila pomoć svešteniku u sanaciji nastale štete.

- Sve vernike koji su prisustvovali službi zamolio sam da dođu u utorak i odmah sam kontaktirao policiju i sve relevantne faktore u državi – dodaje prota Videkanić. – Iako materijalna šteta nije velika, vidljiva je uznemirenost u ljudskim dušama.

Posle višečasovne istrage u kojoj je učestvovalo više policajaca i stručnjaci za podmetanje požara, sa crkvenog imanja odneto je nekoliko plastičnih kesa sa dokaznim materijalom koji je pronađen.

- Policija nije ta koja će reći šta je pronađeno, čak i da pronađu i uhvate odgovornu osobu, oni to nama neće javiti jer se radi o crkvi, a ljudi su vezani za nju. Ipak, policija je veoma ozbiljno započela istragu, nekoliko ekipa je učestvovalo u istrazi i svaka je na svoj način obavila svoj deo zadatka – objašnjava Videkanić.

Slučajevi vandalizma u Kizborou zabeleženi su i u prošlosti, posebno tokom građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji.

- Osećam se tužno kao sveštenik. Ranije su nam pisali grafite na crkvenoj sali, pisali su grafite i na crkvenoj ogradi mnogo puta tokom rata. U prošlosti sam primio veliki broj poziva i pretnji, jednom je bačen Molotovljev koktel na parohijski dom, ali, srećom, nije pao na kuću. Napadač je verovatno ispustio zapaljivu napravu koja je izgorela ispred kuće – kaže sagovornik “Vesti”.

Sveštenik Videkanić pozvao je sve vernike i članove srpske zajednice u Australiji, koji su sigurno zabrinuti, da se uzdrže od bilo kakvih provokacija.

- Treba da se ponašamo potpuno normalno, da se molimo Bogu za onoga ko je to uradio i neka toga Bog prokaže kako bi se popravio i ovako nešto više ne bi uradio – poručio je protojerej-stvarofor Čedomir Videkanić.

 

Svaka zajednica ima ludake

Da li je bilo povoda da se načini šteta na srpskom pravoslavnom hramu?

- Svakako, svaka zajednica u svakoj zemlji ima dovoljan broj ludaka koji žele drugom da načine štetu. To su ljudi koji se nisu dokazali u obrazovanju, niti u ljudskom delu, već su ogrezli u kriminal. Jedna od stvari koje bih mogao da spomenem jeste da je i ponašanje grupice, verovatno srpskih ludaka, na prijateljskoj utakmici moglo biti okidač za drugu grupu ludaka, koji se ponašaju nasilnički – odgovara prota Videkanić. – U ovom slučaju ne tvrdim da je to razlog, ali ne mogu ni da isključim. Ne bih mogao da dušu gubim da bilo koga stavljam na stub srama, pogotovo nekog kao narod. Ipak, ovde smo svi došli iz zemlje u kojoj je doskoro bio građanski rat i nikada se ne zna šta kome može da padne na pamet. Ako se to desi, ne bih nikad ceo narod stavio na stub srama, nego grupu ludaka koji su to uradili

 

извор ВЕСТИ 15.06.2011




4 коментара у вези “Crkveno “ne” u Kizborou”
  1. U Australiji kao i svuda u rasejnju doslo je do smjene pokolenja. Stari antikomunisticki emigranti: neimari i zaduzbinari, koji su odvajajuci od usta svojih i usta svoje djece, sa zeljom i namjerom da sacuvaju SRBstvo nase: Pravoslavlje i Svetosavlje; u svojoj novoj domovini Australiji, kao i svuda po “slobodnom” svijetu, pod veoma teskim uslovima sagradili su mnoge SRBske pravoslavne crkve i manastire. Zakonom zivota, oni su najvecim svojim djelom do sada pomrli, i tako dusom svojom presli u nasu Svetu Nebesku SRBiju, a njihova djeca koja su rodjena i odrasla u tudjini, u velikom svome broju, nisu nazalost nastavali da idu SRBskim putem svojih oceva, da budu redovni i aktivni clanovi svoje crkve koje su podigli njihovi roditelji, u kojoj su oni rodjeni, krsteni, vencani, a njihovi roditelji opojani!

    Preko skole i savremenog nacina zivota za koji vecina SRBa nije bila spremna, Australija, kao i sve druge drzave na svijetu, svoje pruzeno gostoprimstvo novim doseljenicima, naplatila je njihovom postepenom i neprimjetnom asimilacijom – odnarodjavanjem, pogotovo njihove djece koja sve vise postaju “pravoslavni” australijanci, amerkanci itd. SRBskog porekla. Na taj nacin, kroz DANAK U KRVI, SRBi su kao i pripadnici drugih naroda koji su poslije Drugog svetskog rata naseljeni u Australiji platili svoju slobodu i bolji nacin zivota, a da mnogi toga i nisu bili svesni.

    Poslije ratova koji su vodjeni na prostoru bivse Jugoslavije, Australiju je zapljusnuo novi talas izbjeglica, od kojih mnogi osim svoga SRBskoga porekla nista drugo sa SRBstvom: Pravoslavljem i Svetosavljem – nazalost nemaju. Mjesani brakovi, i nezainteresovanost za SRBske verske, nacionalne i drzavne probleme, postizanje po svaku cijenu i ostvarivanje njihovih licnih ciljeva u zivotu, kojeg oni obicno vide samo u svome sto brzem bogacenju po svaku cijenu, osobine su i odlike vecine novodoslih SRBa, koji zbog svog nacina zivota pod komunistickim bezboznickim rezimom u Jugoslaviji, najvecim svojim djelom sa SRBskom Pravoslavnom Crkvom kao cuvarom SRBstva u svim njegovim osobinama nemaju puno zajednicko.

    Tako se SRBstvo u Australiji, kao i svuda po svijetu naslo zaista u jednoj teskoj situaciji, u “vrazjem” kolu iz kojeg izlaza barem za sada nazalost nema. Zato, od snalazenja sadasnjih SRBskih poikolenja po bijelome svijetu, u ovom vremenu punog prevara i neizvesnosti, zavisi i buducnost SRBstva u tudjini, za mnoge godine, a mozda i vijekove. Od sadasnjeg SRBskog snalazenja u Australiji, zavisi u stvari opstanak ili postepeni nestanak SRBa kao etnicke grupe ne samo na tome kontinentu, vec svuda po svijetu.

    Ovu sadasnju tesku i nepovoljnu politicku i ekonomsku situaciju medju SRBima, koriste zato veoma vesto njihovi vijekovni SRBski neprijatelji, kao i domaci izdajnici. Oni su kao novi Brankovici, i Bogu i narodu ledja okrenuli. Njima nista nije sveto i vredno zrtve. Bez Bogoljublja i rodoljublja u sebi, oni do SRBsva: Pravoslavlja i Svetosavlja drze koliko i do lanjskog snijega, samo onoliko, koliko od toga imaju koristi. Za razliku od svojih junackih predaka koji su zivjeli, stradali i umirali za plemenite ideale Vaskolikog SRBstva, mnogi danasnji SRBi zive od SRBstva, i tu je osnovna razlika izmedju slavnih SRBa iz proslosti i njihovog sada cesto puta nedostojnog i nezahvalnog potomstva u sadasnjosti.

    To se najbolje vidi sada u Crkvi, u kojoj se vode rasprave i borbe oko vlasnistva nad crkvenom imovinom, a ne oko spasenja dusa ljudskih, jer danasnji SRBi kao potomci nekada cuvenog i slavnog SRBskog Nebeskog Naroda, postali su sada zemaljski narod. Oni kao takvi – zemaljski SRBi, bez ogledala ne mogu da vide ni vrh svoga nosa, a pogotovo oni ne mogu da vide, da razumiju i da shvate krajnje duhovne i zemaljske ciljeve Vaskolikog SRBstva. Da bi neko mogao da vidi i da sagleda viteske i plemenite SRBske ciljeve za koje su preci danasnjih SRBa junacki umirali na turskom kolcu, austrijskom konopcu i pred komunistickim streljackim strojem, on mora da bude SRBin: Pravoslavac i Svetosavac prije svega po svome duhu, a ne samo tijelu.

    Toga SRBskog, Pravoslavnog i Svetosavskog duha sada je sve manje u SRBskom narodu, kao i samoj SRBskoj Pravoslavnoj Crkvi Sv. Save i Gospoda naseg Isusa Hrista. Ona postaje svakim danom zbog papista, komunista, globalista, novotaraca i ostalih jeretika i otpadnika od Boga i SRBstva: Pravoslavlja i Svetosavlja, sve vise slicna laznoj crkvi iz Jovanovog Otkrovenja, u kojoj nema ni Boga Hrista, ni naseg SRBstva. Zato se SRBstvo i nalazi sada na putu svoga izumiranja koje se moze zaustaviti i SRBstvo ponovo vaskrsnuti, ako se SRBi vrate Bogu, Svetom Savi i svojim Svetim SRBskim korenima. Svako je kovac svoje srece, i zato se “sudbina” i buducnost SRBstva nalazi samo u rukama pravih SRBa: Pravoslavaca i Svetosavaca, koji sa vjerom u Boga, SRBstvo i sami sebe imaju resenje sadasnjih SRBskih problema, jer spasioci SRBstva ne mogu da budu oni “SRBi” koji su ga svojim neodgovornim ponasanjem i radom, i doveli u sadasnje tesko stanje iz kojeg SRBski narod, ako se ne pokaje: Bogu i Svetom Savi ponovo ne vrati, izlaza i spasenja nema. Izumrece i nestace, zbog greha svojih, i to nazalost veoma brzo!

  2. Zar je ovo sve sto traze da se promeni u sramnom vladikinom Ustavu?Cak i ako im na ovu tacku 30.vladika udovolji,ostale ce biti pogubne za celu crkvu i zajednicu.A moze im se desiti da im latinski lisac udovolji,a da saceka pogodno vreme i promeni u svoju korist sa”nekim novim klincima”ili piromanima srpske zajednice,kojih uglavnom i ima oko sebe.Njegov Novi Ustav u celosti treba odbaciti,samo tako je crkva i zajednica bezbedna.

  3. Crkva Hristova i Hriscani, po ugledu na Svete cija zitija citamo svakodnevno u “Prologu” od Sv. Vladike Nikolaja nam govore, nista drugo vec to da se Hriscanin ne odrice Hrista pred ljudima i da javno istupa braneci veru Hristovu i bez kompromisa zivot polaze za nju. Kao i Crkve gde su se njeni episkopi borili protiv jeresi i zivot polagali i posle velikih stradanja, opet se obnavljale, propovedajuci cistu veru, kroz vekove.
    Ovo sto se nama desilo za vreme II svetskog rata gde je patrijarh srbski i svestenstvo odigralo predstavu pokornosti udbasima koji su dirigovali ustrojstvom crkve, umesto da to cini Duh Sveti…., ja se pitam nije li bolje da su svi stradali nego sto su izvrsili tu izdaju Duha Svetog! Kada dusa sagresi satana se uvlaci u nju i muci je dok se ne pokaje…kada crkva sagresi….sta? Satana ulazi u nju i vodi kolo (Svetski savet crkava) dok se ne pokaje i ne ocisti od greha. Je su li se nasi jerarsi pokajali – nisu! Vec su samo glibili sve dublje, bojeci se za mesta i parohije…i narod, izdade Hrista – stedeci zivot svoj i stideci se Njega pred komunistima i jerarsi izdadose Hrista i zastidese se…izdadosmo veru za veceru. I sta se sada cudimo! Sta je tu cudno?!…sto rece jedan monah “…Gospod ne ukida svoju Bladodat odmah, po svojoj ikonomiji On daruje Blagodat i posle sagresenja, ali ej, pa nemozemo da se vozimo na ikonomiju 50-60 godina”…….I??? Jel se pokajasmo…? Jel se podigosmo da ocistimo gumno?!
    Nema sredine braco i sestre…ili – ili!
    Ne moze se i “jare i pare”!
    Gospod nas je pozvao u vecnost i stradanje Njega radi a mi smo se izvukli…neki se pritajili u zemlji a neki pobegli van, i kovele sad ce da imaju i “jare i pare” i mir i crkvu….Neide, kao sto vidite…jer, greh je bio sve veci i veci kao i kukavicluk i “mlakost” i satana se uvacio sve vise i vise, tako da eto ga sada u crkvi u Srbiji gde je i ulegao ali se prosirio i na crkve u Australiji i Americi i svuda…
    To vam je istina.
    Samo stradanje, odricanje i mucenistvo.
    Nista drugo – ako hocemo da sacuvamo veru.
    Jer dosla su takva vremena…
    Sta to od nas Gospod trazi – zivot!? Pa zar On nije ucinio isto?!Po ceni nase zrtve Njega radi u tolikoj meri nas obliva blagodacu…
    Razmisljajte na tu temu, jer heeej, znate koja je cena, vecnost!!!
    Prascajte…

  4. Kome da prastamo sestro moja, kada papisti, komunisti, globalisti, novotarci i ostali jeretici naseg doba, i otpadnici od Jedne Svete Saborne i Apostolske Crkve Hristove – oprostaj ne traze?! Prasta se onim gresnicima koji se kaju za pocinjene grehe svoje, i koji oprostaj od Boga i ljudi pokajane duse svoje kroz suze traze, a ne onima gresnicima, koji se niti kaju, niti oprostaj od Boga i naroda svoga sada traze.

    Zato, bez pokajanja nema prastanja, niti spasenja, grehom zarobljenom rodu ljudskom!


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo