logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Друштво    Аутор: Prof. Dr K.Burovic    2.537 пута прочитано    Датум: 4.09.2011    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Prof. Dr Kaplan BUROVIĆ, akademik

Već sam pisao da toponimi grada Ulcinja i okoline svedoče da su na ovim prostorima Crnogorci živeli pre Albanaca.

– U vezi albanskih falsifikata : Piše: Prof. Dr Kaplan BUROVIĆ, akademik

+++

 

Današnji Albanci Ulcinja su svi došljaci posle turske okupacije, a mnogi od njih i posle oslobođenja Ulcinja 1880. godine od strane crnogorskog naroda i regularne crnogorske vojske Kneževine Crne Gore. Ovo nam svedoče i mnoge reči, koje Albanci Ulcinja upotrebljavaju u njihovom svakodnevnom međusobnom saobraćaju, što sam isto tako istakao preko jedne druge moje studije.

Kako se zna, Ulcinj je okupiran od Turaka 1571. godine. Tom prilikom, sve starce i nesposobne za rad truski okupatori su pobili, a druge rasprodali kao robove po tržištima Balkana, Azije i Afrike. U opusteli grad uselili su se 400 severno-afričkih pirata, koji su tu odmah doveli i svoje porodice. Razume se da su se sa njima uselili u grad i predstavnici turskih vlasti, kao i komandni kadar vojnog odreda, koji se tu stacionirao.

U ovoj prvoj etapi okupacije, iako pod turskom zastavom, u gradu se više govorio arapski jezik, negoli turski. Apsolutno nijedan drugi. Pa i u predrađu, gde su počeli da se uvlače iz okolnih sela Crnogorci. Sa Crnogorcima počeo je da se uvlači i po koji Albanac iz Albanije. I jedni i drugi su se na svom jeziku samo sašaptavali, jer su bili prinuđeni ne samo da prime islam, već i da govore turski. Tada Ulcinj nije imao ni 2.000 stanovnika.

Godine 1687. oslobodi se  Herceg Novi od turske okupacije. Tom prilikom 2.500 Novljana, sa svojim brodovima, napustiše svoj rodni grad i useliše se u Ulcinj. Oni su bili svi muslimani, ali po nacionalnosti Crnogorci. Sledstveno, njihov je maternji i svakodnevni jezik bio ovaj, kojim -kako vidite – govorim i pišem i ja, jedan od njihovih potomaka. Moguće je koji od njih znavao i turski, pa i arapski, i persiski, posebno ako je bio školovan, ali su kod kuće svi govorili naški, ovako kako govorim ja. I ne samo kod kuće! Oni su i ulicama Herceg Novog govorili ovim jezikom. A kako su govorili u Herceg Novom, govorili su i u Ulcinju. Tada je na sve strane grada i predgrađa, gde god su se oni nastanili, zavladao jezik kojim je govorila i govori aktuelno sva Crna Gora. Čim su to videli domaći Crnogorci, osmeliše se i počese govoriti i oni na glas svojim jezikom. I ne samo muslimanizirani! Na svom maternjem jeziku počeše da govore na glas i hrišćanski Crnogorci Ulcinja. Tako se tada Ulcinj jezično obnovio, vratio svom narodu, crnagorizirao se pod turskom zastavom i islamom, što nam dokazuju mikrotoponimi grada, pa i mnoge riječi iz svakodnevnog rečnika ovih muslimana.

Dolaskom Novljana počinje druga etapa turske okupacije Ulcinja, kako sam to objasnio u mojoj već objavljenoj ISTORIJI ULCINJA. U toj knjizi, a i u jednoj posebnoj studiji, pisao sam detaljno i dokazao ovo dokumentima i činjenicama.

Albanski falsifikatori istorije našega Ulcinja, pretendiraju da na dan oslobođenja Ulcinja 1880, u grad nije bilo do samo 4 porodica crnogorskih. Tako piše i nekakav Brisku Bahri, koji predstavlja svom imenu naučna zvanja prof. i dr.1) Kao Ulcinjanin on zna sasvim dobro da zvona pravoslavne crkve „Sveti Nikola“, pod Bijelom Gorom (kvart Ulcinja), nisu mogla da zvone samo za 4 porodice. Ona su zvonila kao i zvona svake druge crkve tamo, u od vremena oslobođenoj teritotiji Crne Gore. Falsifikat ovih Albanaca ne odnosi se samo na broj pravoslavnih porodica Ulcinja, već i na muslimane grada Ulcinja. Kako se zna, oni pretendiraju da su svi muslimani Albanci, iako sasvim dobro znaju da dobar deo muslimana Ulcinja i okoline ne samo što nisu Albanci, već su i Crnogorci. Da ne govorimo i o jednom drugom delu, koji su Turci, Arabljani, Tatari, Armeni, Kurdi, Grci, Vlasi, Cigani, Romi i dr.

Ovo nam svedoče i imena brodova Ulcinjana.

Imam u ruke knjigu Albanca Maksut Dž. Hadžibrahimi DETARIA E ULQINIT NËPËR SHEKUJ (POMORSTVO ULCINJA KROZ VEKOVE), Ulcinj 1994. Kako možete videti, on je tamo sve albanizirao, pa i prezime moje braće. Prema tome, njegova knjiga nije za verovanje, ali, u nedostatku neke druge, ja ću se osloniti i na nju.

Na str. 153, M.Hadžibrahimi donosi jednu tabelu oslovljenu Ogledalo brodova i ulcinjskih kapetana duž godina 1815-1880. Znači pod turskim ropstvom pa sve do dana oslobođenja grada. On kaže da je ovo Ogledalo uzeo kod Dinka Franetić-Bure: HISTORIJA POMORSTVA I RIBARSTVA CRNE GORE DO 1918. GODINE, Titograd, 1960, str. 266-268.

Ako pogledate to Ogledalo, videćete da su imena većine brodova na turskom jeziku, što je prirodno kad imamo predoči činjenicu da je tada Ulcinj bio pod tursku vlast. Za njima dolaze imena brodova na italijanskom jeziku, što je opet prirodno, jer su neki od tih brodova kupljeni u Italiji, a skoro svi služili za prenos robe iz Ulcinja u gradove Italije. Na albanskom jeziku nema apsolutno nijedan brod, dok na mesnom jeziku Crnogoraca imamo tri broda:

1.- BOJANA, polaša, 20 tona, 4 mornara, kapetan broda Mustafa Dani.

2.- DUŠA MOJA, polaša, 32 tona, 5 mornara, kapetan broda Ibrahim Lani.

3.- LEPENDRA, polaša, 18 tona, 5 moranara, kapetan broda Veli Selim.

Na str. 138 M.Hadžibrahimi piše: „Ulcinjski pirat je poveo sa sobom na brod sina od 14 godina, Musta…Duž plovidbe, kod sela Sveti Nikola brod „Sokoleva“ se sudari sa brodom grčkog pirata Lambros. Odmah poče borba sa handžarima. Sa broda „Sokoleva“ spasio se samo Musto, dok od  protivnika samo Lambros sa tri mornara. Lambro se vrati u Mesalonji (Grčka) i Musta povede sa sobom kao zarobljenika. Posle tri godina ulcinjski pirat Lika Ceno je ubio Lambrosa, dok njegova supruga oslobodi Musta, koji se odmah vrati u Ulcinj. Radost je bila neopisiva, jer su Musta bili proglasili kao mrtvog“.

Ovo se desilo u prvoj polovini XVIII veka.

Musto je Mustafa Tulić, potomak onih muslimana koji su došli u Ulcinj iz Herceg Novog. Njegovi potomci žive dan-danas u Ulcinju, ali se izjavljuju za Albance. Brod „Sokleva“ je „Sokolica“, koji su doveli njegovi roditelji iz Herceg Novog, a koji je M.Hadžibrahimi nastojao da ga albanizira, ali bezuspešno: vidi se jasno da je to ime slovensko, a ne albansko.

Sem pomenutih, ima puno drugih brodova sa crnogorskim nazivima, kojima je M.Hadžibrahimi pomerio godinu registracije, ali istina izbija na površini kad spominje godinu njihove izgradnje. Tako, npr., brodovi SOFIJA i SOKOL, na Ogledalu su kao brodovi od 1893. godine, dok godina izgradnje im je 1867. odnosno 1879.

Imamo i brodova sa imenima LASTAVICA, RISTO STOJANOVIĆ, SREĆKO, BRAĆA ČILI, BAR, NADEŽDA, PERLA, TRI BRATA, ŽIVIO, KRALJEVIĆ MARKO i dr.

Za što svedoče ova imena brodova? Da su njihovi vlasnici bili Albanci, ili Crnogorci?! Ne pod turskom vlašću, već ni dan-danas, pod crnogorskom vlašću, za živu glavu neće Albanac Ulcinja staviti ni čamčiću svom, ni sandolini, moguće ni psetu, niti mački, crnogorsko ime. Iako su oni bili muslimani, kako vidite, svojim brodovima Ulcinjani su stavljali imena na svom maternjem jeziku, na ovom kojim vam pišem ovo, jer muslimanskog jezika nit su imali, niti ga imaju, i niti će ga imati.

Na kraju, što nam ovo dokazuje, da su muslimani Ulcinja svi Albanci?! Ja vam već rekoh da je spašeni sin vlasnika broda SOKOLICA bio musliman Mustafa Tulić, potomak Novljana. Pogledajte na str. 164, gde nam Mustafa Tulić (sigurno neki njegov potomak, moguće unuk, praunuk!) izlazi i kao vlasnik broda SOFIJA.

Evo vam još jedan primer: na str. 168, kao vlasnik broda NADEŽDA beleži se „Beqir Begu“. Ko je ovo? Ne zna M.Hadžibrahimi da je to moj rođak, iz istorije Ulcinja dobro poznata društveno-politička ličnost  Bećir Resulbegović, koji je još pod turskom okupacijom grada javno dokazao da nije ni Turčin ni Albanac, već čistokrvni Crnogorac?! Ili ovo nije istina?! Resulbegovići su najveća, najbrojnija muslimanska porodica Ulcinja, za koju, pošto sam ja dokazo da su kako se ono kaže čistokrvni Crnogorci, upregli su se iz petnih žila albanski falsifikatori da nam ih predstave kao Albance. Pomenuti Brisku Bahri, svestan da sam naučno sasvim jasno i nepobitno dokazao njihovu crnogorsku nacionalnost, pretendira da na teoretski način nema mogućnosti da posle nekoliko stotina godina, živeći u „albanskoj sredini“, nisu denacionalizirani i albanizirani, ovi Resulbegovići2). Po njemu, ako se koji od njih još nije albanizirao, treba da se albanizira! Sa druge strane – on, koji ih i lično poznaje, priznaje da ovi Resulbegovići ne znaju albanski jezik.3)

Divne li logike! Pošto u Ulcinju postoji šačica albanskih emigranata, Crnogorci ovoga grada treba da se albaniziraju, a ne oni, Albanci, da se naturaliziraju, integriraju i sliju sa meštanima, Crnogorcima, kako im se to traži svugde po svetu, da bi im se dalo državljanstvo. Zašto oni tu svoju albansku logiku ne primenjuju tamo, u njihovoj Albaniji?! Zašto se oni tamo, u Albaniji, živeći sa Crnogorcima Skadra i čitave Severne Albanije, nisu crnagorizirali, već su svo naše stanovništvo tih krajeva albanizirali?! Ovi Albanci za sve imaju dva aršina, pa primenjuju čas jedan i čas drugi, kako im to konvenira.

Koliko god nastojali ovi Albanci da nam falsifikuju istoriju, na svaki kamen našega Ulcinja će se spotaći i razbiti svoj nos, pa i na prag Džamije na Mezđah4). Svojim falsifikatima oni samo demaskiraju i brukaju sebe. A ako se ko od nas usudi da im se ovako suprotstavi i dokaže istinu, osuće ga kanonadama psovki i najprljavijih reči, monstruoznim klevetama i lažima, bezočnim falsifikatima i kriminalnim provokacijama, što možete videti na stranicama citirane knjige prof. dr Brisku Bahri, koji, moguće da upravo to, njegove psovke, klevete i pretnje, smatra za argumente njegovog pretendiranja da su Albanci i autohtoni, i Iliri, pa i Pelazgi.

 

________________

1) BRISKU, Bahri: „POLEMIKË lidhur me falsifikimet shkencore kundra shqiptarëve të Kapllan Buroviqit“, Ulcinj 2011, str.159.

2) Iden: str. 136.

3) Iden: str. 139 i drugde.

4) Burović, Kaplan: ODAN I ODRAN, Ulcinj 2011. Vidite studiju „Čije su džamije?“ na str. 113.

 

Piše: Prof. Dr Kaplan BUROVIĆ, akademik




7 коментара у вези “Imena brodova Ulcinjana svedoče da su muslimani ovog grada i Crnogorci”
  1. Prof.Dr. Kaplan Burovic, kao akademik sa pravom tvrdi da su muslimani iz Ulcinja “Crnogorci” ali je “zaboravio” da kaze da to nije njihova narodnost vec pokrajinska pripadnost, jer svi “Crnogorci” bez razlike kako se verski djelili na muslimane, pravoslavce ili rimokatoliko, po svojoj narodnosti jesu SRBi, a po svojoj pokrajinskoj pripadnosti Crnogorci.

    Zato je zalosno cuti i vidjeti kako mnogi SRBi sada zbog svog neznanja ili zlonamerno, ne razlikuju svoju pokrajinsku pripadnost od svoje SRBske narodnost, od koje bjeze kao djavo od krsta, jer za vreme turskog robstva i antisrbskog komunistickog rezima, nije bilo pozerljno – SRBin biti.

    Osim toga, stari topografski nazivi po danasnjoj Albaniji, jasno svedoce i pomracenoj ljudskoj savjesti, da je ona nekad bila SRBska zemlja, i da su njezini stanovnici bili SRBi, kao starosedioci Balkana; a ne danasnji Albanci, koji su na Balkan dosli iz danasnje Italije, u koju su naseljeni sa Kavkaza, kao vizantijski placenici.

    To je ISTORIJSKA ISTINA, o danasnjim Albancima na Balkanu, koju oni vjesto i uspjesno kriju kao zmija noge, prije svega zbog nase SRBske nemarnosti i neodgovornosti prema nasoj slavnoj SRBskoj proslosti. Zato ovaj clanak akademika Prof. Kaplana Burovica, jeste samo vrh istine ledene sante koja iz mora viri, dok je ostali nezin dio istine duboko u vodi, sakriven od pogleda radoznalih turista koji se zanimaju SRBskom i albanskom prosloscu.

    Ja smatram da Prof. Kaplan Burovic sa ovim clankom pokusava crnogorske muslimane “nacionalno” da osvesti, i da zeli kao akademik na crnogorske muslimane da utice, da oni shvate kao muslimani, da nisu ni Turci ni Albanci, vec Slaveni – “Crnogorci”. Takav njegov naucni stav je istorijski opravdan, i zato pozitivan, ako on sa time misli na njihovu pokrajinsku pripadnost, ali pogresno ako on crnogorski muslimani sa time zele da ukljuci umjesto u SRBsku, u novoizmisljenu crnogorsku naciju!

  2. ODGOVOR ZA GOSPODINA SVETOSAVCA . Pre svega zahvaljujem gospodinu Svetosavcu što mi propraća dopise njegovim komentarima. Posebno mu zahvaljujem kad ispravno konstatira koješta i kad komentare piše sa pozitivnim namerama, sa ciljem da iznese istinu na videlo, te da tako – preko istine – doprinese stvari naroda i domovine Srbije.
    Ali on često iskače i pred rudo, pretendirajući stvari koje ne odgovaraju istini. Sigurno indoktriniran sa neistinama, a i zato što u neke stvari nije ni upućen kako treba. To je već manifestirao u pređašnjim komentarima, a evo kako to manifestira i u ovome. Konkretno, što se tiče onog da sam ko su Crnogorci, donekle imate pravo, poštovani gospodine, posebno što to pišete i u navodnike. Ali nemate pravo kad kažete da sam to učinio , pogotovo ne . Ima i takvih, koji to čine iz neznanja, pa i zlonamerno. Ja nisam od tih. Naprotiv, vi ste taj koji iz neznanja (bez navodinka!) pišete da sam “zaboravio”, pa me moguće svrstav ate i među zlonamernicima.
    Zato ću vam odmah pružiti dokaz: Vidite almanak ULCINJ, God. I, Br. 1, Ulcinj 1994, str. 6: Na pitanje “Da vam Džano (=Dušan) i Nurija (=Svetlana) nisu roditelji, koga biste najviše željeli da Vam budu to?!” Ja, Crnogorac iz Ulcinja, odgovorio sam: “Lovćen i Avala!” Mislim da vam ovo govori jasno o mojoj svesti i o mom stavu u vezi predmetnog pitanja. Ovaj moj intervju, sa nekim drugim dopisima, zbog svoje važnosti, preštampan je u delu CRNOGORSKO PITANJE, Podgorica 2004, str. 153-160, koje su priredili za štampu dr Vladimir D. Jovićević i mr Budimir Aleksić, veliki crnogorski pobornici bratstva i jedinstva, svesni svog srpskog porekla. U jednom od ovih dopisa pišem: “Ako Crnogorcu otvorite srce, naćićete tamo gde čuči Srbin. Ali, ako i Srbinu otvorite srce, naćićete tamo gde čuči Crnogorac”.
    Upravo zbog ovih mojih stavova, mene danas u Crnoj Gori persekutiraju vlasti svakako: niti da registriram decu, rođena u zakonskom braku, ali van granica Crne Gore, ne dozvoljavaju mi. Mislim da mi je dovoljno to persekutiranje. Bar od Srba očekujem da me razumeju, pa i da me podrže, i da me brane. Ako kažem za sebe da sam Crnogorac, ja time ne poričem srpstvo, kao što i Valjevčanin, kad kaže da je Šumadinac, ne poriče svoju srpsku nacionalnu pripadnost. Ono što se desilo posle DSR, i posebno ovo što se danas dešava, jeste jedno nužno zlo, jedan korak nazad, da bismo prvom prilikom učinili dva koraka napred.
    U vezi mnogih problema treba da budemo elastični, treba da imamo u predvid vreme i okolnosti. Ako deci kažemo da je A slovo našeg bukvara, time nismo porekli ostala slova. Vremenom ćemo im naučiti sve. Tako i muslimanima Crne Gore za sada je dovoljno da ih osvestimo da su slovenskog drevnoga čest, braća iste krvi sa Crnogorcima. Čim se budu osvestili za ovo, slediće nova lekcija, koju već, svakodnevno, dajemo onima koji su svesni ovoga.
    Kad sam se posle 40 godina otsustva vratio u Ulcinj da posetim grobove mojih roditelja, sa najvećim iznenađenjem sam konstatirao da su se svi muslimani izjavljivali po nacionalnosti Albanci. Pa i crnci! Još veće iznenađenje mi bi kad mi i pravoslavni Crnogorci rekoše za njih da su Albanci. Jedan od njih je i Ulcinjanin Radović Vasko, autor nekoliko knjiga.
    Pravoslavni Crnogorci behu akaparisali crnogorsku nacionalnost samo za sebe. Pripadnike drugih vera nisu primali, posebno ne one muslimanske vere. Ja znam kakve sam muke imao da ih ubedim da su i muslimani ništa manje od njih Crnogorci. Pa i mene, koga su Albanci odrali 10 puta na živo, tražeći mi albansku čapru i, pošto mi je ne nađoše, osudili su me na doživotnu robiju, ovi su me Crnogorci nazivali Albancem. I ne samo Crnogorci! I Srbi, iako su svojim očima videli da bi me Albanci živog pojeli, upravo zato što svakim mojim gestom dokazujem da nisam Albanac! Ovo su neki Srbi demostrirali i na stranicama ovog sajta, pa i vaša sestra Svetosavka. Ili ovo nije istina, gospođo Svetosavka?!
    Kad sam imao muke da ubedim pravoslavne Crnogorce da su im muslimani braća iste krvi, možete zamisliti kakve sam muke imao da ubedim muslimane da nisu Albanci, već braća iste krvi sa pravoslavnim Crnogorcima!
    Rođeni me brat oterao iz kuće za to!
    Muslimani misle da, ako priznaju crnogorsku nacionalnost, da će time poreći muslimansku veru. Oni su nesvesni da je jedno vera i nešto sasvim drugo nacionalnost, da možeš biti istovremeno i musliman i Crnogorac, da biti Crnogorac ne znači biti i pravoslavan. Ima Crnogoraca koji nisu ni pravoslavni, ni katolici, niti muslimani! Ali, ako ne pripadaju nijednoj veri, oni pripadaju crnogorskoj nacionalnosti, oni ne poriču svoju crnogorsku nacionalnost. Naši muslimani ne znaju da su i Albanci ne samo muslimani, već i katolici, i pravoslavni, pa i ateisti, kao i Crnogorci. Danas možemo reći da nema pravoslavnog Crnogorca, koji nije svestan da su mu muslimani braća. I ne samo to, zahvaljujući mojim studijama, oni su danas i sposobni da svakom muslimanu dokažu dokumentima, činjenicama i sasvim naučnim argumentima da su sa Crnogorcima pravoslavne vere braća iste krvi.
    I pored tih teških okolnosti, možemo reći da su se danas osvestili i mnogi muslimani, pa više ne izjavljuju sebe za Albance. Neki se od njih izjavljuju za Crnogorce, ali većina za Bosance, ili Bošnjake. Ovih dana saznah da su formirali i svoje zasebne klubove, pa i organizaciju, moguće i partiju. Istina se probija i među njima, polako, mukotrpno, ali se probija, osvaja teren, napreduje. Pred dokumentima, činjenicama i strogo naučnim argumentima, nemaju kud, već da se predaju i priznaju da su slovenskog drevnoga čest.
    Kad bismo imali podršku državnog aparata, sve bi ovo išlo lakše i brže, sigurnije. Ali, državni je aparat prepustio muslimane u ruke albanskih terorista, koji nas svakako zlostavljaju, muče, šikaniraju, vrše nam svakakvi pritisak, ne samo ekonomski, već nam prete i smrću, da bi nas primorali da se odreknemo crnogorske nacionalnosti i da se izjavimo za Albance, pa – zajedno sa njima – da marširamo protiv Crne Gore i Crnogoraca, jer je Albanija – prema njima – do samog vrha Lovćena. Ako ne verujete, a vi pročitajte knjigu Albanca iz Ulcinja Brisku Bahri POLEMIKË LIDHUR ME FALSIFIKIMET SHKENCORE KUNDRA SHQIPTARËVE TË KAPLLAN BUROVIQIT (POLEMIKA U VEZI NAUČNIH FALSIFIKATA KAPLANA BUROVIĆA PROTIV ALBANACA), Skadar 2011. Ta je knjiga slobodno ušla na teritoriji Crne Gore i razdaje se na sve strane. Istovremeno, mene, sa koferom ličnih knjiga, kojima dokazujem muslimanima Crne Gore da nisu Albanci, zaustavljaju me na granici i vraćaju nazad, ne dozvoljavaju mi da ih unesem u mojoj domovini, da ih razdam na poklon mom narodu. Paradoksalno ali istinito! Gozna istina, koja će kroz vekove optuživati crnogorske vlasti za veleizdaju prema narodu i domovini.
    Dok svake godine Albanci iz Albanije unose svoje knjige kamionima na teritoriji Crne Gore da nam truju narod njihovom propagandom, šovinizmom i rasizmom, knjige u kojima pišu da crnogorska nacija ne postoji, da su Crnogorci slovenizirani Albanci i da oni treba da ostave i jezik i nacionalnost crnogorsku, pa da se izjave za Albance, meni ne dozvoljavaju da unesem ni kofer knjiga, kojima otvaram oči Crnogorcima, nastojavam da ih osvestim ko su i što su, da ne bi pali u krvave ruke svojih neprijatelja, da ne bi doživeli ono što sam ja doživeo od ovih Albanaca.
    Mislim da sam zaslužio bar formalnu zahvalnost. Umesto zahvalnosti, i Crnogorci i Srbi upiru u mene prst i kažu: Albanac!
    Ili nije istina ovo, g. Svetosavcu?! Mene, koga su Albanci odrali na živo zato što nisam pristao da se izjavim za Albanca!!! I Švajcarci najzad shvatiše da nisam Albanac, ali neki Srbi nit su shvatili, niti hoće da shvate! Zašto?! Ako oni neće da to shvate, mi ih vrlo-vrlo lako shvaćamo. Ili ne?!
    Vi ste u vašem komentu spleli i koješta drugo neispravno, ali prodiskutiraćemo to kojom drugom prilikom.
    Živ i zdrav mi bio, jer – kako je rekao Seneka – “Errare humanum est, sed in errore perseverare dementis!”(Grešiti je ljudsko, ali u pogreški istrajati je ludo!)

    Kaplan BUROVIC.

  3. Postovani G. Burovicu, kao prvo primite moje bratsko razumevanje u Vasim stradanjima i patnjama kojima ste sada izlozeni na pravdi Boga ni krivi ni duzni od sadasnjeg antisrbskog rezima u Crnoj Gori, a mozda i ostalim SRBskim zemljama, kao i molitvenu podrsku da istrajete na Vasem putu u borbu za Pravdu i Istinu, koju Vi sada vodite o svome trosku i svome grosu – “ni po babi ni po stricevima, vec po pravdi Boga Istinitog”. Za Vas dosadasnji bogoljubivi i rodoljubivi rad, neka Vam je zato od mene i naseg mnogostradalnog Naroda SRBskog – vecna hvala, a od Boga nebeska nagrada za Vase napore koje ste do sada ulozili u sirenju Istine, koja se jos uvije nazalost progoni i od javnosti sakriva, jer ocigledno je da za Istinu mjesta nema u nasoj nesretnoj zemlji, niti u Novom svetskom poretku bez Boga, Istine i Pravde Njegove.

    Meni nije bila namjera da Vas povredim sa pisanjem moga komentara, vec samo da citaocima ukazem na bolnu istinu da mnogi SRBi danas mjesaju i brkaju svoju versku, pokrajinsku i nacionalnu pripadnost, da ne mogu da naprave pravilnu razliku izmedju tih pojmova i njihovih znacenja, sto je posledica duge i sistematske antisrbske propagande najprije pod turskom i austro-ugarskom okupacijom, a zatim bezboznickog komunistickog rezima.

    Zato verujem i smatram da se mi nismo u podpunosti dobro razumjeli, jer iz gornjeg Vaseg komentara vidno je da mi tezimo da idemo istom cilju – Istini i samo Istini, ali sa razlicitih strana, svako svojim putem, resavajuci prepreke na njemu prema svojim mogucnostima i okolnostima. Zao mi je zato sto cujem da na tome Vasem putu u borbi za Istinu, nailazite na mnoge prepreke bas od onih koji bi trebali logikom zdravog razuma da Vas podrze, da Vam pomazu, a ne da Vam odmazu, ali znajte da tako isto prolazim i ja, i mnogi drugi borci SRBskog roda i poroda, kojima na srcu lezi prvda, istina i sloboda!

    Zbog svega toga, nama nije preostalo nista drugo, nego sa Bozijom pomoci, uz svoju licnu zrtvu i stradanje da istrajemo na svome putu u borbi za Istinu. Znam da mnogima takvo moje misljenje izgleda ludo i besmisleno, pogotovo sada, kada se Istina od slebdenika Novog svetskog poretka planski proganja i sakriva od ociju javnosti i naseg SRBskog naroda. Mnogi zato Istinu sada ne mogu da vide, i za Istinu mnogi danas puno ne mare, ali u lazi su kratke noge. Na kratke staze laz pomaze, ali na duge nije djelotvorna jer se brzo otkriva. Istina ce zato prije ili poslije da izbije na vidjelo dana, u svoj svojoj ljepoti i slavi, i tako bozanskom svetloscu svojom da razori sadasnju mrezu tame lazi i obmane, koju su ispleli sada oko naseg mnogo stradalnog SRBskog naroda slebdenici palog Lucifera. SRBi su zbog turskog i austrijskog robstvana, postali narod sa tri vjere, u kome tece jedna te ista krv “Slavenske majke Bojke”! Znam da ovakav moj stav prema Istini za mnoge sada izgleda lud i besmislen – “ali ja svoju sudbinu znam, i sve sto me ceka, volovi jaram trpe, a ne ljudi”. Zato, neka svako radi svoj posao: ko laze i dalje nea laze, ko istinu govori neka se i dalje za istinu zalaze i bori, jer pokolenja djela sude, sta je cije daju svakom!

    Sa Bozijim blagoslovom, i bratskim pozdravom, Vas saborac u stradanjima i borbi za Istinu “ni po babi ni po stricevima, vec po pravdi Boga Istinitog” SRBin Svetosavac!

  4. Hvala vam g. Svetosavcu na svemu, posebno na bratskom razumevanju, saosećanjima i Božjim blagoslovima. Koliko ja vidim, što više diskutiramo o opštim akutnim problemima našega naroda, sve više se zbližavamo i istovećujemo, pa se, kao dva snažna vola, uprežemo u ista kola i teglimo ih k ISTINI, koja je jedinstvena i sveopšta ne samo za nas, Srbe, već i za sve druge narode na svetu. Nešto što je ISTINA za jedan narod, ne može biti NEISTINA za ma koji drugi narod. Treba je samo sagledati u biti njenoj, prudentno i svestrano. Ako smo sposobni da to učinimo, videćemo da je ISTINA u službi svih naroda, bez obzira na njihovu boju kože, na njihovu versku ili nacionalnu opredeljenost, pa i na njihovu društveno-političku, klasnu pripadnost. ISTINA je kao BOG. Kako se zna, BOG se od svih n jemu odanih smatra za jedan jedinstven. On pripada svima. Ili ima više bogova, hrišćanski, muslimanski, budistički, konfučistički?!
    Prošlim mojim komentom nagovestio sam vam da imamo i drugih nesporazuma, koji traže svoje hitno rešenje, jer su aktuelni i akutni. Ne samo u prvom vašem komentu u vezi mog dopisa “Imena brodova Ulcinjana svedoče da su muslimani ovog grada i Crnogorci”, već i u prethodnim, vi zastupate hipotezu akademika dr Jovana Deretića u vezi porekla Albanaca: “današnji Albanci su na Balkan došli iz današnje Italije, u koju su naseljeni sa Kavkaza, kao vizantijski plaćenici. To je ISTORIJSKA ISTINA, o današnjim Albancima na Balkanu”,- pišete vi.
    Znači, za vas su Albanci došli na Balkan sa Kavkaza, preko Italije, godine 1043, kako to pretendira Akademik Deretić, a sa njime i sva Srpska akademija nauka i umetnosti, koja je do jučer zastupala antinaučno albansko pretendiranje da < SPAN style="mso-ansi-language: IT; mso-fareast-language: FR-CH" lang=IT>su autohtoni, sledbenici Ilira, pa i Pelazga.
    Tom vašem iskazu, pre svega, nije bilo mesto tu, jer u navedenom dopisu se o tome ne govori. Sa druge strane, vaše insistiranje na to mislim da nije slučajno. Naprotiv, ono je sinjifikativno.
    Zato, molim vas, kažite mi čime ste vi to dokazali? Na što se oslanjate kad pretendirate da su Šćipetari Albani Kavkaza? Ili, čime je to dokazao Akademik Deretić, pa i ma ko drugi?
    Akademik Deretic je do sada objavio jedno osam knjiga, ali se u nijednoj ni površno nije zauzeo dokazivanjem njegove hipoteze o poreklu Albanaca-Šćipetara. Do danas ja ne znam da se dokazivanjem te hipoteze zauzeo ni ma ko drugi, pa ni njegovi advokati. Naprotiv, zauzeo sam se ja dokazivanjem da se ta hipoteza ne može dokazati, ne može održati, jer postoje dokumenta, činjenice i naučna argumenta koje je obaraju.
    Vi ste pročitali moje dokaze da Šćipetari nemaju nikakve veze sa Albanima Kavkaza. Pročitali ste i moje dokaze da su Šćipetari jedan poseban indoevropski narod, koji je stigao u današnju balkansku Albaniju u IX veku naše ere, preko Rumunije (Delo KO SU ALBANCI?). A znate sasvim dobro da su ovo, što kažem i dokazujem ja, rekli (i dokazivali!) i drugi albanolozi, ne samo svetski poznati kao takvi, već i sami najveći albanolozi šćipetarskog naroda. Znate i to da su moje albanološke teze prodiskutirane javno, preko medija, na svim jezicima sveta, da su prihvaćene od naučnika, akademika sveta, pa i od naučnih institucija, universiteta i akademija, da su ih mnogi uveli i u svoje programe, pa su počeli da ih uvode i u svoje enciklopedije. I p ored svega ovoga vi ste za hipotezu Akademika Deretića, a ne za tezu Akademika Burovića. Zašto? Čime vas je to začarala ta hipoteza tako jako, da vam moja teza ne ulazi u oko?!
    Vi znate i ovo: Albanci urliču na sva usta protiv mojih albanoloških teza. Ne samo člancima, “studijama”, paskvilama, već i čitavim knjigama i knjižurinama, posebno antologijama psovki i kanonadama pretnji da će me živog razdrati i pojesti! Ne samo na svom jeziku, već i na strane jezike, engleskom, francuskom, nemačkom, italijanskom, španskom. Istovremeno, ime g. Deretića još nisu izustili. Albanci se prave kao da još ne poznaju Deretića, kao da još nisu ni čuli za njega! Zašto? Slučajno je ovo?! Nema ništa slučajnog, g. Svetosavcu!
    Pošteni Albanci su i preko medija izjavili: “Mi ne možemo da demantiramo ono što kaže Kaplan Burović i ostajemo otvorenih usta od činjenica koje prezantira on.”
    Uprvo zato su oni pribegli jednostavnom negiranju i moje ličnosti, mog dvostruko visokog albanološkog obrazovanja, mojih naučnih zvanja profesor i doktor, moje titule akademik, pa i celokupnog mog stvaranja, ne samo naučnog, već i književnog, pa i mog romana IZDAJA, koji su sami proglasili za remek delo albanske proze svih vremena, naravno – misleći za mene da sam Albanac, pa i njihove gore list, da se slažem sa albanskom falsifikovanom istorijom. A sada, od kad su se ubedili da nisam Albanac i njihove gore list, samo usmeno, već i pismeno, oni pretendiraju da moje studije piše SANU, a ja ih samo potpisuje m. Pretendraju da i ja nisam ja, da su Kaplana pojeli Titovi Udbaši u kojem zatvoru Jugoslavije i da sam ja ko zna ko, koji se pretstavlja njegovim imenom, a po instrukcijama UDB-e.
    Suprotstavljajući mi hipotezu Akademika Deretića, zar to ne činite i vi, g. Svetosavcu?! Što vas je ovo ujedinilo sa Albancima? Ili se niste ujedinili sa njima?! Vašim blagoslovima za moje patnje i stradanja vi mi vašom desnom rukom stežete desnicu, ali – pretendiranjem za kavkasko poreklo Albanaca – vi mi vašom levom rukom izbijate vilicu. Ličite mi mnogo na prof. dr Dragoljuba Petrovića, koji se na sličan način izjavljuje za Akademika Deretića. I on ga jednom rukopm grli, a drugom davi. Da možda niste on?! De izađite vašim pravim imenom, pa makar bili i sâm Mustafa Hodža!
    Ja nemam ništa protiv vaše naklonosti hipotezi g. Deretića o poreklu Albanaca. Ali, pošto nam je Deretić ne dokazuje ničim, daj dokažite nam je vi! Ako nam to dokažete, znajte da ću biti prvi koji će vam čestitati i najiskrenije stegnuti desnicu, i desnom i levom rukom, bez zadnjih misli, bez hipokrizije, jer sam se borio i borim se za ISTINU. U službi istine je i ovaj odgovor na vaše stalno insistiranje da Akademik Deretić ima pravo, a ne Kaplan Burović.
    Već sam rekao preko medija, pa sam to ponovio ekskluzivno i prof. dr Dragoljubu Petroviću, da se naučni problemi ne rešavaju glasanjem. Naučni problemi se rešavaju dokumentima, činjenicama i strogo naučnim argumentima. Nadam se da ćete me opet bratski razumeti. Živi bili, pa se i dokazali!

    Prof. Dr Kaplan BUROVIĆ, akademik

  5. Господине Буровићу због могућих неспоразума да вас питам дали сте ви академик Црногорске академије наука и уметности или сте академик САНУ-а.
    С.Марјановић

  6. Postovani G. Burovicu, nemate potrebe da mi se zahvaljujete na mome razumevanju i moralnoj podrsci u vasim stradanjima i patnja u borbi za Istinu, jer smatram i verujem da je duznost svakog covjeka, a pogotovo nas Srba, bez razlike na nasu vjersku i pokrajinsku pripadnost, da jedan drugog razumemo, da jedan drugog podrzimo i pomognemo u borbi za Istinu. Medjutim, ako iz nekih razloga ne mozemo jedan drugog da podrzimo i pomognemoda, da barem tada jedan drugom nogu ne podmecemo, i tako sami sebi da ne odmazemo.

    Slazem se u podpunosti sa Vama da je Istina samo jedna, i da je samo jedan Bog, a za mene to je samo Stari SRBski Rodjak, Gospod nas Isus Hristos. Samo je On u istoriji roda ljudsko za sebe jedini rekao; “Ja sam istina, put i zivot”. Zato se Hristos kao Spasitelj svijeta razlikuje od Proroka Muhameda, koji svoje slebdenike preko Kurana i danas takodje uci da je Bog samo jedan. O drugim slicnostima i razlikama izmedju Pravoslavnog hriscanstva i Islama, nema potrebe sada o tome da govorim, pogotovo ne zelim da govorimo o tome sto bi moglo i nehoticno da nas razdvoji kao ljude i SRbe, umjesto da nas Istina kao narod – spaja. Koga interesuje nesto vise o tome pitanju, neka procita “Poslanicu” muslimanima Bosne, od presjednika Libije G. Gadafija, (nalazi se na Novinaru.de) pa ce mu biti puno toga jasnije.

    Nije problem u tome da je Bog samo Jedan. Tako manje vise uce sve religije svijeta, vec je problem u tome sto mnogi ljudi zbog greha svog, Boga razlicito vide, dozivljavaju i shvacaju. Istinski i Pravi Bog, jeste samo onaj Bog, koji propoveda: Istinu, Pravdu i Ljubav medju narodima, a nikako onaj “Bog” koji propoveda:laz, bezakonje i mrznju medju narodima.

    Zato svi oni narodi i pojedinci koji u “ime Boga” cine nasilje i zlocine nad drugim narodima, bez razlike ko oni bili i kako oni sebe zvali, nemaju nista zajednicko sa Pravim Bogom: Istine, Pravde i Ljubavi, jer kako neko moze da kaze da voli Boga kojeg ne vidi, ako mrzi na brata svoga kojeg vidi, i sa kojim svakodnevno kao svojim susjedom djeli brige i nevolje zemaljske?!

    Takavi ljudi u dusi svojoj nisu vjernici, i oni sa Bogom i vjerom svojoj nemaju nista zajednicko, jer ni jedna religija na ovome svijetu, barem javno ne uci svoje vjernike, da mrze druge ljude zbog njihove vjere. Odnos rimokatolicke “crkve” prema drugim vjeroispovjestima: pravoslavnim i protestantima kao i muslimanima je posebna tema za razgovore i proucavanje, jer se radi o laznoj hriscanskoj vjeri i laznoj Hristovoj “crkvi”. Ona je kao takva u “ime Boga” pobila milione ljudi sirom svijeta, ali nevino prolivena krv ljudska, bilo koga i bilo kada, prije ili posle pasce na glave njihovih ubica. Prema tome, i mnogobrojni zlocini pocinjeni u “ime Boga” spadaju dans takodje u ZABRANJENU ISTINU, koja se precutkuje i zaobilazi; kao i prava istina o proslosti SRBskog naroda, i danasnjih Alabanaca, koji su po Vasem misljenju stigli na Balkan, u dansnju Albaniju preko Rumunije tokom IX vijeka, a po g. Dereticu iz Italije 1043 godine.

    Vjerujte mi, za mene kao SRBina koji se istorijom zanima samo toliko koliko je potrebno, da bih na taj nacin zadovoljio radoznalost duse svoje i zelju da saznam pravu Istinu koja se sakriva od javnosti, sasvim je svedno od kuda su Albanci dosli na Balkan, da li preko danasnje Rumunije ili Italije. G. Burovicu i Vi i g. Deretic medjusobno se slazete u tome da Albanci nisu starosedioci Balkana, vec dosljaci. Ta istina po mome misljenju je najvaznije, jer to znaci da su dansnji Albanci doseljenici na Balkan, kao i Madjari i Bugari za koje se tacno zna kada su dosli i naselili zemlje u kojima oni sada zive.

    Prema tome, ako su na Balkanu doseljenici: Albanci, Bugari i Madjari, ko su onda zaista starosedioci Balkana? Sva istorija: usmena i pismena, topografski nazivi mjesta, rijeka i planina otkrivaju nam veliku tajnu koja je planski od javnosti bila sakrivana, da su starosjedioci Balkana bili i ostali g. Burovicu, moji i tvoji preci – SRBi, koji u proslosti prije Hrista nisu bili ni hriscani: pravoslavne i rimokatolicke vjeroispovjesti, niti, muslimani. Po tvrdjenju Casnog Nestora iz Kijeva, (12 vijek)SRBi su pleme majka svih Slavena, koji zive od pamtivjeka na danasnjim slavenskim ili SRBskim prostorima.

    Odatle su SRBi na istoku stizali do Indije i do Kine, a na Zapadu sve do danasnje Velike Britanije. O toj malo poznatoj istini, da su SRBi zivjeli na prostoru Engleske, posle svog povrata iz emigracije u Beograd, tokom 1973 g. pisao je g. Crnjanski u NIN-u. On je kao emigrant godinama zivio u Londonu, i proucavao prisustvo SRba na tome ostrvu. Ima moj barte Burovicu puno literature koja govori o toj sakrivenoj istoriji Srba, i bez g. Jovana Deretica. Ako iz nekih razloga ne zelite da prihvatite njegova svedocanstva, ja smatram da bi bilo pozeljno tada da procitate knjigu Gdj. Olge Lukovic Pajnovic pod imenom “SRBi narod, najstariji”.

    Svakako da medju pronalazacima prave Istine o SRBima, kao starosediocima Balkana ima, i onih istoricara koji tome pitanju pristupaju sa posebnim odusevljenjem, kao i onih koji tome pitanju pristupaju oprezno, jer kao sto i sami znate, jos uvijek nije pozeljno SRBin biti, ni medju samim “SRBima” a kamo li medju drugim okolnim narodima! Da su SRBi starosedioci Balkana, a ne Albanci kako oni sada zele sebe da prestave, na osnovu antropoloskih i arheoloskih nalaza svedoci i poznati naucnik svetskog glasa koji zivi i radi u Londonu, Engleska, antropolog g. Srboljub Zivanovic. Njegovo izlaganje o tome pitanju imate na You tube pod nazivom “Skrivena istorija SRBa – Srboljub Zivanovic i Vesna Pesic”!

    G. Burovicu, oprostite mi sto sam se udaljio od Vase omiljene teme: Albanaca ili Siptara, ali ovo gore napisano samo je potvrda Vaseg stava da Siptari nisu starosedeoci Balkana, vec doseljenici koji sada pokusavaju lazno da prestave svoju proslost iz politickih razloga. Interesantno je svedocenje o poreklu Albanaca poznatog proletera Milovana Djilasa, idejnog tvorca “Pasjeg Groblja” u Crnoj Gori, i prvog komunistickog disidenta u Titovoj Jugoslaviji. On je kao poverljiv covjek KPJ, po zadatku partijeon sa jugoslavenskom komunistickom delegacijom odmah posle rata bio u posjetio Sovjetskom Savezu. Bili su primljeni od samog Staljina koji se interesovao izmedju ostalog i za nacin resenja nacionalnog pitanja jugoslavenskih naroda i narodnosti. Djilas je Staljinu pricao naveliko i nasiroko o tome, kako je KPJ nacionalno pitanje uspjela da resi u duhu ucenja KOMITERNE. Prekinut od Staljina sa pitanjem: ” a sta je sa Albancima”? Djilas je na njegovo pitanje odgovorio da oni kao starosedioci Balkana u Jugoslaviji zive u posebnoj pokrajini Kosovu i Metohiji. Daljnje Djilasovo izlaganje prekinuo je Satljin svojim smijehom i rijecima, da on nezna pravu istinu o Albancima, da Albanci nisu nikakvi starosedioci Balkana, vec da su Siptari svojim poreklom sa Kavkaza, na kome se i dans nalazi njihova pra postojbina pod imenom Albanija.

    Smatram, da je Staljin bio u pravu, jer on kao nesvrseni bogoslov ocigledno je bolje poznavao istoriju od Djilasa. Milovan je istoriji pristupao ideoloski kao komunista, i zbog toga prava istina o tome ko su zaista Albanci? Njega nije ni interesovala. Albanci su posle toga svoju zahvalnost prema Djilasovom takvom “naucnom” stavu o Albancima, izrazili na taj nacin, sto su Milovana Djilasa u jednoj od svojih encikopledija proglasili za Albanca.

    Neznam g. Burovicu, da li ce Vam ovo moje pisanje preko Novinara.de, da bude od pomoci u Vasem naucnom radu o Albancima, koji sada uspjesno sire mnoge lazi o svome poreklu, prije svega zbog nase SRBske nemarnosti i neodgovornosti prema Istini i nasoj Slavnoj SRBskoj proslosti. Zato, neka Vam Bog bude u pomoci da istrajete na Vasem putu u borbi za Istinu, koju svako pomalo vidi sa svoje strane odakle Istinu gleda i posmatra, a potpuna Istina je samo ona, koju cemo mi kao SRBi – svi skupa, zajednicki da opisemo sa svih strana odakle je gledamo “ni po babi ni po stricevima, vec po pravdi Boga Istinitog”!

  7. G. Burovic, razmisljajuci nocas o Siptarima, Gospod mi otkri jednu tajnu velikuda, da ste i Vi i G.Deretic u pravu, jer ISTINA je sve, sto ste Vi i jedan i drugi, do sada otkrili i danasnjem svijetu o Siptarima objavili. Zato se Vi svojim otkricima medjusobno kao naucnici samo dopunjavate. Mozda Vama to izgleda nelogicno, da i jedan i drugi budete u pravu, ali to zaista tako jeste, jer doseljavanje Albanaca na Balkan bilo je ovako.

    Jedno Siptarsko pleme, u davnoj proslosti, mislim da je to bilo u 4. vijeku. Ko zna? Bog zna, sa Kavkaza, svoje prapostojbine, od strane rimskih careva preseljeno je u danasnju Italiju, u kojoj su zivjeli i sluzili u rimskoj vojsci kao placenici. Iz Italije oni su poslije za vreme borbe oko prestola u Carigradu, kao najamnici dosli na Balkan i tu ostali do danasnjih dana, sa svojim rodjacima koji su stigli u danasnju Albaniju sa Kavkaza,putujuci preko Rumunije i SRBije. Zivotni put albanskog plemena koje na Balkan stize iz Italije, opisao je g. Jovan Deretic, u svojim knjigama.

    Tokom IX vijeka, ili nesto malo ranije, zbog gladi i ratova, dolazi do pomeranja stanovnistva na Kavkazu, i zato je drugo Albansko pleme iz svoje prapostojbine Albanije na Kavkazu, krenulo na svoj daleki put, kod svoje brace koja su od ranije zivjela u Italiji. Put toga Albanskog plemena za Italiju, vodio je preko danasnje Rumunije i SRBije. Sigavsi do plavog Jadranskog mora, oni su bili veoma iznenadjeni ljepotom i bogastvom toga kraja u kome je zivjelo pitomo i miroljubivo SRBsko stanovnistvo, koje su oni kao divlji narod sa svojim rodjacima iz Italije, veoma brzo pokorili i porobili, a zatim vremenski asimilovali. O dolasku toga Albanskog plemena na Balkan, govorite i pisite Vi g. Burovicu u svojim knjigama.

    Kao potvrda ovog mog otkrica, jeste cinjenica da se danasnji Albanci i sada djele na dva plemena Gege i Toske. Pripadnici albanskog Gega plemena svoje su gnezdo savili na sjeveru dansnje Albanije, a pripadnici Toski plemena na jugu zemlje, zajedno sa grckim naseljenicima.

    Zato smatram g. Burovicu, da izmedju Vas i g. Deretica, poslije ovog mog otkrovenja okojeg sam dobio od samoga Boga, treba da prestanu svaka Vasa medjusobna daljnja rasprave o dolaska Siptara na Balkan, jer Vas dvojca se medjusobno samo dopunjavata u svojim tvrdnjama i naucnim otkricima, i zato kao pravi SRBi slabo razumijete, a nema nista ljepse od toga, nego kada braca zive zajedno, u Istini, i medjusobnoj ljubavi i slozi.

    S obzirom da Vi g. Burovicu, u svome zivotu kao naucnik od Istine, imate tezak i odgovoran posao i zadatak, da ubjedite i naucno dokazete da su danasnji SRBi koji su se medjusobno podjelili verski na pravoslavne, rimokatolike i muslimane, a pokrajinski na crnogorce, makedonce, srbijance, bosance itd. jesu jedan te isti narod – SRBski narod, ja Vam na tome Vasem putu u borbi za Istinu, zelim od Jednoga Boga, svaku srecu, uspjeh i napredak. Bog Vas cuvao i blagoslovio. Amin!


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo