Вести

Prema saznanju „Večernjih novosti“, od ljudi uključenih u pregovarački proces Beograda i Prištine, vode se žive konsultacije oko toga

Dragan Vidaković, 04.07.2011

+++

šta će pisati na pločici ispred kosovske delegacije kada se sa srpskom nađe na nekom međunarodnom skupu, uprkos tome što takav stručnjak za ustavno pravo, profesor Tomas Flajner, nekadašnji savetnik pravnog tima Srbije u pregovorima o statusu Kosova, smatra da “sa stanovišta međunarodnog prava, svako uključivanje Kosova u regionalne i internacionalne procese, odnosno članstvo u organizacijama, podrazumeva da će ono imati prava i obaveze kao i svaka druga država-članica. Ukoliko Beograd na to pristane, to praktično znači da priznaje nezavisnost Prištine” (1)

Kao jedno od rešenja prihvatljivo za obe strane, prema tim izvorima, moglo bi da bude da se ubuduće naziv Unmik-Kosovo zameni formulacijom ”Kosovo – po Rezoluciji SB UN 1244”. Nešto slično već postoji u slučaju Makedonije. Činjenica da Grčka ne priznaje to ime prevaziđena je dodatkom ”bivša jugoslovenska republika”. (1)

Svakome je verujem jasno da je pozivanje na slučaj Grčka-Makedonija neumesno pošto Grčka priznaje postojanje države Makedonije, samo je ne prihvata pod tim imenom, sem ako i mi priznajemo Kosovo, ali ne pod imenom Republika Kosovo.

A da je pomenuta analogija potpuna besmislica sledi iz jednostavne činjenice da Republika Makedonija nije nastala razbijanjem Grčke, pa je potpuno zaprepašćujuće da se pomenuti primer uzima kao modalitet po kome se navodno može rešiti naš slučaj.

Pogotovo je smešno u sve uplitati Rezoluciju 1244 jer ona te probleme ne poznaje i sve do čega se danas došlo je potpuno suprotno toj Rezoluciji koja nasiljem onih koji su 1999. ušli na Kosovo uopšte nije implementirana u najbitnijim delovima a sada bi da se iz nje crpe nešto što ona ni u najskrivenijim naznakama ne sadrži.

Prof. Predrag Simić sa FPN smatra da je, kao u slučaju Zapadne i Istočne Nemačke, moguće uspostaviti diplomatske odnose Beograda i Prištine, a bez priznavanja državnosti Kosova.

Mimo srpskog ustava profesor koji treba da uči studente kako se on poštuje, da da primer, on bi da uspostavi diplomatske odnose, pa bi sa ambasadorovanja po Parizu mogao da spadne na Prištinu, što on ne mari jer se dobro plaćenom poslu u zube ne gleda, a ne kaže pri tome da li smo mi Istočni ili Zapadni Nemci, ali mu se po CNN i DW halabuci čini da smo neki od njih, sasvim sigurno, pogotovu po zločinima koje smo počinili a koji se, što je opšte poznato, jedino sa njihovim mogu porediti.

Simić dalje kaže da bi naši pravni stručnjaci u narednom periodu trebalo da odmere šta bi bilo najbolje rešenje, a po Simiću to bi mogla da bude i jednostavna formulacija ”Kosovo”, bez ikakvih prefiksa i sufiksa. (1)

I misli naučnik i stručnjak da će time sve biti rešeno, samo da bude naziv bez prefiksa i sufiksa. E da su tako bili pametni albanski profesori, zagrebački i tiranski doktori, nikad rata za Kosovo ne bi bilo. Albanci za razliku od nas baš imaju elitu i profesore koje nismo mogli nikako da pridobijemo, elitu kojoj nikada nije palo ni na kraj pameti da izmišlja kako će se Kosovo zvati u državi Srbiji,već su, kao hrvatska, slovenačka i muslimanska elita i univezitetski profesori kontinualno i beskompromisno radili samo na jednom projektu: očuvanju teritorijalnog integriteta i postizanju nezavisnosti, i naravno, ako Srbija bude ovakva kakva je, da joj uzmu što više mogu, jer smo mi susedi kakvih nigde nema, ne u regionu ili Evropi, na svetu takvih nema kao što smo mi.

Da iko želi dobro ovom nesrećnom Balkanu nikada ne bi jedan narod mleo kao što nas bez prekida i milosti melju Zapadne sile-bez obzira što to Meri Vorlik naziva “zajedničkim težnjama SAD i Srbije” (2) što se, po istraživanju Galupa svodi na 9% podrške Americi od strane stanovnika centralne Srbije, nasuprot 95% podrške kosovskih Albanaca (3)– jer bi shvatio da rešenje nađeno pod teškim batinama, zasnovano na “faktičkom stanju” za koje su se u ime Albanaca izborili surovim bombardovanjem ne vodi ničemu dobrom, te da sama činjenica-čak i direktnog priznanja- neće značiti ništa u novoj konstelaciji nekih budućih rasporeda snaga, nekog novog „faktičkog stanja“.

Samo pošteni razgovori u okviru srpskog ustava i međunarodnog prava potpuno istog za sve, dakle i za Srbe, mogu dovesti do trajnijeg mira. Sve ostalo je samo neosnovano i pogubno uverenje da je za nas motka, koja ipak uvek ima dva kraja, jedini i pravi lek.

Dragan Vidaković

(1) http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:336397-Makedonska-sifra-za-Kosovo-na-skupovima

(2) http://www.naslovi.net/2011-06-30/rtv/meri-vorlik-zajednicke-teznje-sad-i-srbije/2643844

(3) http://standard.rs/-cvijanovi-vam-preporuuje/7750-istraivanje-ameriku-voli-95-odsto-albanaca-i-samo-devet-odsto-srba.html