Вести

Nobelovac Vili Brant je 1971. klekao pred spomenik Poljacima palim u Drugom svetskom ratu kao žrtve nacizma. Taj gest je imao pozitivan odjek u celom svetu.

Dragan Vidaković, 13.06.2011

+++

I kako to obično biva bezbroj plagijatora je pokušalo potom da ostavi isti utisak na svet raznoraznim povodima, ali kako su Hitlerovi Nemci i njihovi zločini jedinstveni u svetskoj istoriji, ma kako ovi današnji žarko želeli da se izmisle novi veći zlikovci od njih, kao da je to moguće, tako i svaki pokušaj imitiranja Vilija Branta najviše podseća na želju žabe da se potkuje i to samo zato što je videla da se i bivoli potkivaju.

Tako se i novonaimenovani Upravni odbor RTS (UO RTS) pretenciozno i umišljeno osetio pozvanim da posredstvom svog predsednika Slobodana Markovića uputi izvinjenje građanima Srbije i susednih država koji su devedesetih godina u programu te medijske kuće bili „predmet uvreda, kleveta i sadržaja koji bi odgovarali današnjem pravnom određenju govora mržnje“. (1)

Bilo bi krajnje degutantno da nabrajamo šta je sve po današnjem pravnom određenju govor mržnje. Morali bi da očistimo istoriju, književnost, muziku, život…Morali bi da retuširamo čitavu prošlost, da primenimo besmisleni i nedopustivi princip retroaktivnosti da bi postali primerni đačići strogih učitelja liberalnog kapitalizma, poput rečenog Markovića.

Šta da kažemo danas o klečanju đaka na kukuruzu u nekadašnjim školama, šibanju štapom dok se ne polomi, o tome da su homoseksualci do nedavno krivično gonjeni, da je Njegoš pisao o “istrazi poturica”, da je promoter neviđenog govora mržnje, sa današnjeg stanovišta, lepo pevao pesmu “O Ciganko moja…” …

Ocenjuje se dalje da su „RTB i RTS više puta svojim prilozima povredili osećanja, moralni integritet i dostojanstvo građana Srbije, humanističkih intelektualaca, pripadnika opozicije, kritički usmerenih novinara, pojedinih manjina, verskih zajednica i susednih naroda i država“.

Vidim da je nesrećna RTS 90-ih po dušebriznicima iz UO RTS više puta povredila i moja osećanja, moralni integritet i dostojanstvo. Istina je samo da oni o tome nemaju pojma a pričaju tako samouvereno kao da su sa svakim ponaosob o tome danima razgovarali. I ako me je nešto povredilo, sigurno nije ono zašta se oni i meni, kao građaninu Srbije, sasvim neumesno i nepotrebno izvinjavaju, jer mi smo dva sveta različita i ništa zajedničko, na svu sreću, nemamo.

Što se tiče susednih naroda i država nemoguće je među njima, a i širom sveta naći i jedan jedini primer da je neka državna ili komercijalna televizija uputila izvinjenje građanima Srbije za zlo koje su im naneli, iz prostog razloga što su se svi oni proglasili srpskim žrtvama ili zaštitnicima nesrpskih civila od srpskih monstruma, pa kao takvi, kao oni koji su se samo branili, iznoseći pri tome svoju istinu i samo svoju istinu, nemaju nikavih razloga da se izvinjavaju bilo kome a ponajmanje Srbima koji su ove dve decenije predstavljali divljač za odstrel bez dana lovostaja. I medijski odstrel naravno. Taj vid je efikasniji od fizičkog smaknuća. On ubija nevidljivo a ostaje bez kazne.

Austrijski diplomata, predsedavajući SB UN je sakrio dokaz o tome da je SRJ ispunila nametnuti uslov povlačenja vojske SRJ iz BiH, posle čega su nam uvedene najnehumanije sankcije koje su pravi egzemlar genocida. Od nedostatka hrane, lekova, grejanja, sredstava za operacije, iz psihičkih razloga uzrokovanih bedom i očajem sankcija umirali su: namlađi (14 beba za kratko vreme u Banjaluci jer im je uskraćena isporuka kiseonika), deca, mlađi i stariji muškarci-kako vole da kažu, starci, devojčice, devojke, žene, starice, i nikome, ni jednoj televiziji na svetu, a najmanje austrijskoj, nije palo ni na kraj pamet da uputi izvinjenje, jer pomenuti dokaz nije sakrio diplomata, sakrila ga je država Austrija.

State department je objavio da su “srpske snage” na Kosovu ubile 500.000 Albanaca, našta ih je papa Vojtila-po Klintonu, maltene, primorao da počnu bombardovanje Srbije, zašta je formalno iskorišćena providna Vokerova režija Račka. A temelj svega je činila Fišer-Šarpingova besramna laž da je srpski režim smislio i realizovao plan “Potkovu” za potpuno istrebljenje Albanaca sa Kosova.

Haris Silajdžić je izmislio cifru od 70.000 silovanih muslimanki od strane Srba u Bosni, što je sasvim očekivano zgranulo čitav svet i Srbe satanizovalo toliko da nikome nije palo ni na kraj pamet da pokuša da zaštiti takve monstrume.

Kolika je moć silovanja u propagandnom ratu i dehumanizaciji protivnika pokazuje se ovih dana u Libiji jer kada nisu pomogle optužbe da Gadafi ubija civile, upotrebljava kasetne bombe, gađa stambene zgrade, setili su se silovanja, pa čitamo da je naredio da se vojnicima daje vijagra da bi što više silovali!!! Naravno da mladićima vijagra nije potrebna, da bi sa vijagrom najverovatnije eksplodirali, ali da silovanje ostavlja veoma mučan utisak to je neosporno.

I tako laž do laži u cilju dehumanizovanja protivnika a time i uskraćenja bilo kakvog obzira i sažaljenja. Sve je prema takvima dozvoljeno. I nijedan upravni odbor da se izvini, a kamoli da odgovara za strahovite zločine izvedene pod raznoraznim izgovorima za koje su se dobijale Pulicerove i ko zna kakve sve nagrade.

A naš UO RTS se posredstvom, i stasom i glasom veoma oskudnog štrebera izvinjava urbi et orbi, suočava nas sa mračnom prošlošću, hoće da nas denacifikuje, ne da da se na “RTS ponove devedesete” (2) , čime podupiru otrcanu priču da je Jedan kriv za sve, što naravno ne plaća On već ojađeni građani Srbije, koji eto ni od zla, ili dobra-kako ko voli- domaćega ne mogu više ni glavu da dignu, a nekmoli da jedan jedini dan žive kao ljudi bez infantilnih stupidarija samozvanih narikača.

Dragan Vidaković

(1)http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/uo-rts-a-se-izvinjava-za-devedesete_255335.html

(2)http://standard.rs/-cvijanovi-vam-preporuuje/7549-slobodan-markovi-ne-elimo-da-se-na-rts-ponove-devedesete.html