logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Религија, Србија, Друштво    Аутор: Часлав М.Дамјановић    452 пута прочитано    Датум: 27.05.2011    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Patrijarh SrbijeСхватање суштине свеукупне смутње наметнуте данас нашој Српској Цркви своди се заправо на Схватање Дубоког Потока…

Часлав М. Дамјановић

+++

а Схватање Дубоког Потока, по поштеним речима поштованог Архимандрита Симеона – ”Ради се… о Правди”(1) – заиста се своди – на Схватање Правде – јер Правда јесте Божија и зато, откад је века, Чистота Правог Славља Веровања у Бога и јесте сажета у поштеном схватању Правде.
И баш зато – на супрот поштеном схватању Правде – сатанистичко малоумље покушава да схватање Правде сведе на заблуделе и надмене људске интерпретације – маскирајући их као да су некаква правда – што нису – али… камуфлажом лажних интрпретација као ”лажне правде” – постиже се управо најефикаснија од свих обмана којима Зло покушава да обрлати Добро. И зато то обмањивање манипулисањем схватања суштине – и јесте срж – издаје – издаје Чистоте Веровања.

Та издаја – иако наизглед надмена и свемоћна – а уствари одувек немушта и јалова, а данас већ и склеротична – понавља се и у нашем добу, поготово од завршетка Другог светског рата, од када је Чистота Православља на све злочиначкијем и немилосрднијем удару, којим се данас интензивно и подмукло, али и улудо, покушава чак и нека ликвидација Српског Православља.

Болест

Та чињеница се данас практично – али и драстично – очитује у оркестрираном извештавању о овогодишњем Мајском СА Сабору… јер, када се одбаце свакојаке пропратне догматике и ораторике – онда је јасно да Сабор – управо Синод – управо Управно тело узупатора Цркве које себе само маскира покорним Сабором – потврђује да јесте против Правде; да неће да се одрекне јереси; и да му није стало до Православља… чак напротив:

…створивши обману да је Епископат наводно потврдио да није уопште образован да следи и схвати Веру – што у већини доиста и није – и створивши обману да се под маском покорног Сабора покорни Епископат наводно само ”изиграва” Вером – Синод – доиста суперустанова суперпоретка узурпатора Цркве – безпоговорно је доказао да је Епископат – или бар огромна већина Епископата – покорна јереси узурпатора Синода – и да су баш том покорношћу узурпатори омогућили себи несметано обављање њиховог злочина:

Црвоточење Чистоте Вере… изнутра.

У напису ”Ко је и шта је Синод и како влада СПЦ?”, након подробне и врло документоване анализе како је ”синод” – упркос што је неприродна израслина – усађен у структуру православне црквености; како се тај тумор брзо развио; и како је почео да нагриза здрави православни организам – налазе се и објашњење оцрвљења наше Цркве:

”Инвестиција у талентоване сиромашне дечаке вишеструко се исплатила. Створени су савремени софистицирани глобалисти (последња реч науке и технике), који су уз помоћ Синода за свега петнаестак година довели нашу Цркву до ивице раскола. Упорност са којом они промовишу Зизјуласа и његово антиправославно учење, упорност са којом гурају српске светиње у руке шиптарским терористима… упорност са којом уносе измене у свету литургију – не може бити објашњена ничим другим, осим директивом из једног веома јаког центра,” а наравно ”не треба бити много паметан да би човек схватио где се налази тај центар”, јер је ”непобитна чињеница да је власт Синода над Сабором успостављена довођењем Германа Ђорића на трон патријарха српског, и да је од тога доба све више јачала, да би достигла врхунац у јесен 2007 године, када је Синод отказао заседање Сабора, и у мају 2008. када је Синод и званично проглашен – једином владајућом институцијом у СПЦ.”(2)

А зато су у спису ”Досије Таблоида: Агенти у мантији и лустрација која се неће десити” – уз напомену ”Богу се моле – Службу исповедају” – између осталог, постављена и следећа питања:
”Епископ Жички Хризостом (Столић), претседник Великог црквеног суда, морао би да зна и да каже: да ли је ангажман свештеника и монаха у тајним службама Брозовог и Милошевићевог режима грех? Какве казне прописују канони и црквена правила у тим случајевима? Да ли је СПЦ заинтересована да се отворе архиви Удбе и сазна ко је од свештеника или монаха радио за тајне службе? Шта уколико се дозна да је будући српски патријарх био сарадник неке од тајних комунистичких служби?”(3)

Иако је нејасно на којег патријарха се односи задње питање – из написа јесте итекако јасно да претседник Великог Црквеног суда зна не само да ли је издаја Цркве ”грех” – већ да зна и да СПЦ – није ”заинтересована” нити ”да се отворе архиви Удбе” – нити да се ”сазна ко је од свештеника или монаха радио за тајне службе” – јер да СПЦ јесте ”заинтересована” – надлежан поступак би већ давно био и обављен и обзнањен… зар не?

Према томе… зашто је СПЦ ”незаинтересована”?
Да ли можда зато што СПЦ ”не зна” да ли је – издаја Цркве – ”грех”?

Или можда због Патријарха… или можда због Митрополита Амфилохија, који је као Начелник Синода – такође и Начелник прћије која се службено рекламира као некакав Велики, па чак и црквени суд – што јасно доказују чињенице да је ”Митрополит Амфилохије изопштио из СПЦ Грешног Милоја”, јер је, осим осталих оптужби – ”на своје имање у Лозници код Чачка примио одбегле јеромонахе и монахе из манастира Црна Река” – а поготово и зато што је учествовао на богослужењу епископа Артемија у Љуљацима(4) – и чињеница да је манипулантско оркестрирање медијима такозвану ”црквену пресуду” Митрополита Амфилохија пропратилo провокацијом – ”Артемијев ”јатак” изопштен из цркве”(5) – што значи да назови црквени суд – уствари прћија Митрополита Амфилохија – сматра духовну децу – ”јатацима”. Зар то не значи да се Православац сматра јатаком… зато јер је јатак… Бога?!?

Међутим, без обзира због чега данашња СПЦ ”не зна” да ли је – издаја Цркве – ”грех” – јасна je такође и чињеница да и претседник Великог такозваног црквеног суда, и Начелник Митрополит Амфилохије, за којег се наговештава да је можда један од ”инвестиција у талентоване сиромашне дечаке” – која се Удби ”вишеструко исплатила” јер су од њих створили ”савремене софистициране глобалисте” који су узурпацијом Синода ”за свега петнаестак година довели нашу Цркву до ивице раскола” – да обојица добро знају и шта јесте издаја Цркве, и да се издаја обавља у име јереси – и да ће по свему судећи – уместо Сабору – њима двојици бити препуштено да ”суде” Владики Артемију… у чему је најподлије то да то да ће њима бити препуштено да изигравају суђаје црквене правде… али… да је та правда заиста црквена – онда би требало да буде Божија, зар не? А пошто сходно њиховим поступцима та њихова назови правда очигледно – није Божија – онда је питање… да ли је можда Удбина?

Та претпоставка надовезује се логично и на одлуку Сабора ”да се седиште источноамеричке епархије премести у Њујорк и Вашингтон, пошто је Чикаго ушао у састав Епархије средњозападноамеричке, па је Новограчаничка митрополија практично угашена”(6) – јер… зар гашење – управо ликвидација, или тачније – зар инквизиција над Новограчаничком Митрополијом није давнашњи здружени циљ Удбе, сарадника окупатора, и српских превртача, који китећи се културолошки атрактивном демагогијом уствари руше Веру црвоточењем Њене Чистоте? Зар ту чињеницу не доказује и апсурд да је ”манастир Светог Саве у Либертвилу због свог културног и историјског значаја стављен под директну надлежност патријарха Иринеја”?(7)

Зар директна надлежност не значи директну контролу?
Директну контролу чега?
Директну контролу онога што је обавила Удба!
Према томе… да ли зато СПЦ не отвара ”архиве Удбе”?

Болест ”отимања” Светог духа…

Иако оркестрација медија засада прећуткује наводни Саборов став према Владики Артемију, непосредно пред Сабор је истакнуто да је ”Артемије пред анатемом СПЦ” – и да је у ”анатему” урачунато и ”отимање Светог духа”:

”Неки познаваоци црквених прилика напомињу да је неопходно да се молитвама у цркви – отера – Свети дух од кажњеника, као и да се том приликом, део по део, одузимају и свештена знамења (мантија, камилавка, крст, панагија, митра…) у зависности у ком је чину био изопћеник…”
Међутим, иако врли ”познаваоци” нису именовани, ипак је наговештено да поједини од њих ”тумаче да Свети дух – не подлеже црквеној администрацији и да неће одступити (Свети дух) од човека који је неправедно осуђен, попут светог Јована Златоустог који је био изопштен из цркве, а данас је светитељ…”(8)

Наравно да саблазан призивања и истеривања духова очитује јерес, инквизицију свејереси, Ватиканово учешће у помору наводно шизматичких Срба у Другом светском рату, и да је по својем расизму равно нацистичком Холокаусту… међутим – за Православље, за Светосавље, за суштину Чистоте Веровања у Бога – то је саблазан и јерес. И не за чудо, под диригентском палицом данашњег поглавника Богословског Универзитета и Маестра теолошке мисли – дошло је баш до те саблазни:

”Врло духовит је био један напис у којем се каже да смо се, уместо на призив Светог духа, сабрали у ”традиционалном обреду призивања духова.”

”Појединим архијерејима се ”дигла коса на глави” од таквог незнања, док су се други слатко насмејали, а неки су у шали приметили да су новинари можда у праву, јер ништа не бива без Божје воље.”

”Осим тога, кад видимо ”извор” у медију, не треба нам кладионица да погодимо шта је ко за који медиј рекао, јер се међусобно познајемо и знамо шта ко од нас заступа, какав је коме речник и начин изражавања – прича наш саговорник и кроз смех додаје да и њега није тешко открити.”(9)
То је наравно вађење политичара кога Вера не интересује… јер… која то ”већина” – који то ”извори” – чији то ”речник” – чији то ”начин изражавања” – кад тако говори политичар? А ако је под поменутим ”извором” покушано да се баци љага на оне који подржавају Владику Артемија – онда је више него јасно да ”извори” Православља знају неизмерно више о Божијем Духу и Поштовању Божијег Духа од узурпатора, који немају поњатија чак ни о истеривању нити призивању духова… што им је наравно кардинални пропуст који ће им Политком за свејересну исправност такозване теолошке експертизе итекако замерити… И ето, баш зато, и то не ни ”у шали” нити ”кроз смех” – каже Отац Г. Металинос у спису ”Ради се о злочину над Епископом Артемијем”:

”Волимо све, као што волимо и болеснике… али не и болест”(10)

И закључује:

”То је Православље!”(11)

Јер… обмањивачко изигравање Вером
зарад манипулисања Њом
као маском за политичке ујдурме
јесте болест.

Јер… јерес и издаја – јесу болест.

Јер… у Православљу нема места за болест,
јер у Чистоти Вере нема места за јерес.

Зато јер се у суштини Православља – ”Ради… о Правди”.(12)
Зато о Правди јер Вера – нису ни интерпретације, ни политиканства, ни пропагирања, ни догматике, ни реторике, ни обмане, ни подмуклости, ни заблуделости, ни кинђурења… зато јер шићарење и лихварење – јесу болест:

Зато Сабор јесте само маскарада
за Начелниство узупатора Цркве.
И зато су и Сабор и Начелниство,
одбијањем да схвате Суштину Дубоког Потока,
одбили да схвате Суштину Вере,
а претњама да суде Вери
пресудили су
себи самима – да јесу издајници Вере.

Зато је Владика Артемије на Дубоком Потоку једном и за свагда завршио прегањање са фарисејством шићарџија:

”Одлука Сабора о мом рашчињењу неуставна је,
противна канонима
и за мене нема никакав значај.”(13)

Зато је Владика Артемије на Дубоком Потоку наставио Веру:

”И даље сам оно што сам био.”
”Нисам се ни од кога одвојио.”(14)

Зато је Владика Артемије – зато што се ради о Правди – са православном љубављу рекао шићарџијама њихову сопствену болест:

”Ко се одвојио од тог принципа,
нека види сам
ко је и где се налази.”(15)

То је јаван, недвосмислен, и безпоговоран доказ болести узурпатора… доказ њиховог склеротичног фарисејства, њихове заблуделости… доказ њихове јереси. Зато ”одлука Сабора о Артемијевом рашчињењу” – не само зато што јесте ”неуставна” – и не само зато што јесте ”противна канонима” – већ зато што нема никакве везе нити са Вером – нити са Правдом – али још понајвише зато што је болест јереси – зато за Артемија ”нема никакав значај”.
Зато Чињенице које недвосмислено доказују лажност предсаборне неоусташке кампање јавних обзнањених захтева за ликвидацију Српске нације и Српске Државе због некакве непостојеће великосрпске политике, на коју се током одржавања Сабора надовезала и подједнако неоусташка кампања Мила Ђукановића да Србија мора да схвати да Косово више није Србија, и да Црногорска црква мора да се ослободи од некакве непостојеће великосрпске политике – безпоговорно доказује да је самовласно деловање узурпатора под маском Сабора – део те исте злочиначке кампање:

У Курировом транскрипту снимка разговора страних обавештајаца, под насловом ”НАТО против Србије”,(16) генерал Весли Кларк у разговору са Ксавијером Соланом каже дословце:
”Кад се разговарало о Србима у Крајини, неки од наших су предлагали дуготрајан рат, а ја сам то пресекао и наредио”:
”Да се сви Срби протерају из Крајине и Хрватске…
…како би Хрватска била деценијама мирна. Какав рат са њима!”

Осим што је Кларково наређење да се сви Срби протерају из Крајине и Хрватске – безпоговоран да се неоусташки захтеви за ликвидацију Српске Нације и Српске Државе правдају лажју да су Срби из Крајине избегли по наређењу локалног српског руководства, a по директиви Београда – Соланин одговор Кларку безпоговорно доказује циљ и суштину директиве на основу које делују узурпатори СПЦ:

”Имаш право, Весли…
…требало је Србију сравнити са земљом”

И зато је ту суштину Отац Г. Металинос сажето формулисао:

”Oтац Артемије је прогоњен
превасходно ради Православља,
а све остало што се помиње у вези злоупотреба
су глупости и клевете.”(17)

И зато Православље и јесте за Владику Артемија… зато што он стоји на Правди Вере! И зато што је Божија Правда Чистоте Вере бедем Добра против свих болести злих и неумних… зато јер је бедем Правде… како то каже и песникиња Српства Милица Миладиновић-Кесеровић:

”Песник треба да је сведок времена
и сејач племенитог, доброг семена,
да плодним родом послужи свом роду,
да највишом ценом плаћа слободу.”(18)

…зато што та Реч Песникиње јесте Схватање Суштине Дубоког Потока.

Часлав М. Дамјановић
www.ravnogorskivenac.com

________________________
(1) ”Архим. Симеон: Не ради се о икономији него о правди”, 05/20/11
(2) ”Ко је и шта је Синод и како влада СПЦ?”, Фејсбук, Истина је само једна – Владика Артемије
(3) ”Досије Таблоида: Агенти у мантији и лустрација која се неће десити”, Таблоид
(4) ”Амфилохије изопштио Грешног Милоја”, Б92, Извор: Танјуг
(5) Vestionline, 05/18/11, 22:17
(6) ”Порфирије остао без гласа и титуле!”, В. П., Ало!, 05/24/11
(7) Исто
(8) ”Артемије пред анатемом СПЦ – Одлазак Светог духа?”, Р. Лончар, Вести, 04/13/11, 13:24
(9) ”Сабор СПЦ аминовао протестну ноту Ватикану”, vesti-online, 138164
(10) ”О. Г. Металинос: Ради се о злочину над Епископом Артемијем!”, eparhija-priyren.org
(11) Исто
(12) ”Архим. Симеон: Не ради се о икономији него о правди”, 05/20/11
(13) ”Артемије: Нисам расколник!”, интервју за недељно издање Вечерњих Новости, 21/11/10, www.mancr.org
(14) Исто
(15) Исто
(16) ”Нато против Србије”, Курир, Транскрипт разговора страних обавештајаца у Србији и иностранству, 2008
(17) ”О. Г. Металинос: Ради се о злочину над Епископом Артемијем!”, eparhija-priyren.org
(18) ”Песник и (моја) поезија”, Српскa Песникињa Милицa Миладиновић–Кесеровић, мај, 2011.




1 коментар у вези “Shvatanje Dubokog Potoka”
  1. Pravi svstenik koji sluzi Bogu i svome narodu, duhom i istinom, kao SRBin: Pravoslavac i Svetosavac, po sustini svog poziva ne moze da bude clan ni jedne politicke stranke, a pogotovo ne smije da bude policijski dousnik: zbir i spijun, koji uhodi svoje parohijane umjesto da kao pastir dobri, svoje stado od Boga mu dano verno cuva od vukova u ovcijoj kozi, i kao ljekar dusa ljudskih uz Boziju pomoc da ga leci og svih njegovih greha i zabluda, ovog naseg prolaznog svijeta koji sav u zlu lezi.

    To je sustina i smisao svestenickog poziva, na koju se svaki pravoslavni svestenik pred Bogom u crkvi na dan svoga rukopolaganja zakleo narodu svome, i zato svaki onaj svestenik ili vkadika koji postupa i radi drugacije od duha zakletve svoje, krsi pred Bogom i narodom polozenu i danu zakletvu svoju, i tako otpada i prestaje dalje da bude sluga Bozijeg oltara, odnosno naroda svoga, on prestaje da bude svestenik i pastir dobri, i od njega se oduzima blagodat Duha Svetoga za vrsenje uzvisenog svestenickog poziva, jer takvi svestenici su nedostojnim nacinom svoga zivota oterali Duha Svetoga od sebe, i postali nedostojni da se dalje nazivaju slugama Boga Svevisnjega.

    U proslosti Crkve Bozije bilo je cesto puta teskih vremena, kada su pojedine vladike i svestenici po slabosti bica, zbog nedostatka vjere Bozije u sebi, zbog toga otpadali i prestajali da budu dalje svestenici. Kada bi opasnost prosla, mnogi takvi svestenici i vladike postajali bi svesni svoga greha, i oni bi tada odlazili u manastire da se kaju do kraja zivota za mnogobrojna sagresenja svoja.

    Razlika izmedju takvih svestenika “pokajnika” i ovih danasnjih policijskih dousnika i bivsih saradnika UDBE jeste u tome, sto se ovi danas ne kaju za pocinjene zloine svoje, nego su i dalje kao bivsi saradnici UDBE, Boga se ne bojeci, a SRBskog naroda ne stideci, ostali u Crkvi, da i dalje vrse Sveta Bogo sluzenja i tako od Crkve Hristove napravili “pecinu hajducku” razarajuci i unistavajuci sve ono sto je u SRBskom narodu vredno i sveto, a sto su nama preci nasi u nasledje ostavili, kao nase najvece bogastvo.

    Zato se treba zalagati, i od nadleznih u Crkvi i drzavi traziti da se sto prije otvore UDBINE arhive, i svi oni svestenici koji su milom ili silom sa UDBOM ali i drugim obavestajnim sluzbama u svijetu suradjivali, iz Crkve iskljuce kao nedostojni da i dalje budu svestenici.

    Pouzdano znam da u Patrijarsiji u Beogradu takodje postoji tajna crkvena arhiva, o zivotu i radu svih svestenika, o njihovim skolonostima, manama i vrlinama, u kojoj su mnogi SRBski rodoljubi svestenici u dosluhu sa UDBOM, sa clanovima svoje porodice lazno prestavljeni i ocrnjeni sa namjerom da oni tako nebi mogli nikada da napreduju u crkvenoj sluzbi, i da se njihov glas u Crkvi na taj nacin spreci i onemoguci. Tako je UDBA preko svojih saradnika u samoj Crkvi, onemogucavala napredovanje u crkvenoj sluzbi dostojnih svestenika a podrzavala napredovanje svojih dousnika, kao nedostojnih svestenika.

    Zato, dok se korov ne ocisti u samoj Crkvi, dok se ona ne ocisti od smeca i prasine,od bivsih komunistickih zbira i spijuna u mantijama,koji sada od Patrijarsije napravise svoju poslednju odbranu, i koji tako sputavaju njezinu Bozansku Svetosavsku misiju i rad u SRBskom narodu, preteci cak njezinom podjelom i potpunim unistenje SRBstva: Pravoslavlja i Svetosavlja, dotle ni SRBskom narodu nece svanuti sunce bozanske Pravde, Istine i Slobode, niti je moguc njegov duhovni ili bilo kakav drugi oporavak!

    Zato, narode SRBski u Boga vjeruj cvrsto i nepokolebljivo, isto onako kako su to vjerovali nasi stari koji su radje junacki umirali sa vjerom u Boga i SRBstvo: Pravoslavlje i Svetosavlje, na turskome kolcu, austro ugarskom konpcu i pred komunistickim streljackim strojm, nego st bi se nase Svete vjere Pravoslavne i svoga Svetog SRBskog imena na bil koji nacin odrekli, a danasnje vladike i popove provjeravajte da li su od Boga poslati, ili od djavola, da nas zavode za Goles planinu, jer “u poslednje vreme pojavice se mnogi lazni proci” svestenici i vladike koji nece sluziti Bogu i narodu svome, vec svojim sitnim ljudskim interesima, a njihova vanjska dobrta moze da bude lazna i varljiva, jer se i “sam djavo pretvara u andjela svetla, da bi tako prevario ako moze i izabrane”. NEKA NAM JE ZATO BOG U POMOCI U SVE DANE NASEGA ZIVOTA, I NEKA NAS ON SACUVA OD LAZNIH PRIJATELJA: VLADIKA I POPOVA, A OD NEPRIJATELJA SACUVACEMO SE SAMI! Amin. Boze daj!


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo