logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Америка, Америка, Религија    Аутор: новинарство    733 пута прочитано    Датум: 29.05.2011    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Подизање Крстановог србског православног храма св. прокопије, у манастиру светог николаја жичког и охридског, у мичигену – с.а.д.

Михаило В. Микић, 22.05.2011
+++

У суботу 8 маја по Србском православном Јулијанском календару, или 21 маја о.г. по римокатоличком световном календару, на дан Светог Апостола и Јеванђелисте Јована Богослова, освећен је КРСТ на куполи новог Србског православног храма Св. Прокопије, у манастиру Светог Николаја жичког и охридског, у америчкој савезној држави Мичиген.

[youtube:http://www.youtube.com/watch?v=b9fmz0GNlA0]

Сами чин освећења КРСТА на куполи новог храма , послије Свете Литургије, извршио је са благословом надлежног Епископа Њ.П.Г. Лонгина, Високопречасни Протојереј Ставрофор, о. Марко Пантић, Професор богословског факултета из Либертвила у Илиноју, са више свештеника који у далекој туђини остадоше вјерни Богу и Србскоме Роду, у присуству великог броја христољубивог и слободољубивог Србског народа из Канаде и Америке.
Доносећи тако благослов надлежног Епископа Новограчаничке средњо-западно америчке Епархије Њ.П.Г. Лонгина, о. Марко Пантић послије Свете Литургије, као некадашњи професор и учитељ о. Радише Нинковића из времена његових богословских дана у богословији Света Три Јерарха у манастиру Крки код Кистања, се бираним јеванђељским ријечима обратио присутним верницима, говорећи о значају за Васколико Србство и нашу Свету Православну Цркву Христову, овог новог храма којег о. Радиша Нинковић са својом богољубивом породицом: протиницом Босом и дјецом, уз подршку појединих људи добре воље сада подиже као њихову задужбину посвечену Богу и Србскоме Роду.

Храм је посвећен Светоме Прокопији, Светитељу који се вијековима са љубављу прославља у благородном дому православних Срба Нинковића, као њихов покровитељ и заштитник, а манастир је посвећен Светом Николају жичком и охридском, великом духовнику и угледном јерарху наше Свете Цркве, који свој овоземаљски живот оконча у далекој туђини као политички емигрант – избјеглица. Послије свога ослобађења при крају Другог светског рата, из злогласног нацистичког логора у Дахау, Владика Николај заједно са хиљадама других Срба и Србкиња, бјежећи испред комунистичким робством, испред њиховог безбожничког насиља и прогона, уточиште је нашао у Америци, предајући послије тога дух свој Богу који га је дао, а тело земљи од које оно бјеше саздано. Прошло је двадесет година од када је прах земаљски Владике Николаја враћен у Србију – којој и припада, у његово родно мјесто – Лелић, у коме је он угледао светлост овог свијета и учио се мудрости Светог Јеванђеља, а ово је први манастир у Америци који носи име овог великог Србског Светитеља.

[youtube:http://www.youtube.com/watch?v=9kcogsXpN10]

Тако и овај манастир и храм у њему остају као вјечно сведочанство једног времена, који сведоче о томе докле су Срби у својој несрећи далеко стигли. Ове светиње сведоче такође о нашем времену пуног неслоге и издајства Бога и Србства: Православља и Светосавља од појединих самих ” Срба” који осим свога биолошког порекла ништа друго са Србством немају, али оне остају неком новом младом Србском поколењу и као сведочанство Божије љубави према грешном народу Светог Саве, јер није то случајно што је о. Радиша Нинковић решио у ове наше дане свеопштег отпадништва од Бога и Србства: Православља и Светосавља, да подигне манастир Светог Николаја и храм у њему у част Светог Прокопије, а све у славу Бога, на своју духовну радост и корист нашем многострадалном народу Србском. Све што време више пролази, све се боље и јасније види да је то била и остала воља Божија и промисао Његова, која непобитно сведочи о томе да Бог не заборавља народ свој, него да Господ стрпљиво чека да се Срби покају за грехе своје и попут блудног сина поново Христу врате, као Оцу своме Небескоме.
О. Радиша Нинковић, као човјек којег боле све ране Србског рода, посматрајући неслогу и издајство у нашем народу, са болом у души својој још прије неколико година затражио је зато благослов од надлежног Епископа да подигне у славу Бога а на корист Србског Рода – ЦРКВУ, у којој треба да се поји Света Литургија овог свијета као и онога по Типику Светог Саве, онако како су то Свету Литургију и остала богослужења, служили и Сви Свети Оци наши у Роду Србскоме од Светога Саве до данас.

Преосвећени Владика је благословио ову његову добру намјеру, и о. Радиша ускоро послије тога уз Божију помоћ и новчану подршку најприје своје христољубиве породице, а затим и појединих људи ”добре воље” којима на срцу лежи правда и слобода, у Чајни у Мичигену, у близини саме границе са Канадаом, на 30 миоља сјеверно источно од Детроида, најприје купује 25 екара земље са кућом и пратећим објектима, а затим, убрзо послије тога на запрепашћење ”Невјерних Тома” који обично ”Србију” уз флашу и чашу, јагњеће и прасеће печење и за време поста, он од надлежних државних органа власти добија дозволу за гробље и подиже велелепну цркву, која још увијек није у потпуности завршена, јер за градњу једног таквог храма потребна су велика новчана средства којих никада довољно нема. Због тога о. Радиша ради као камионџија, и све што заради он улаже у звршне радове ове своје Свете задужбине, која ће да сведочи и послије његовог одласка са овога свијета у Царство вечног спокоја и мира – пријатељима Божијим и његовим на вечну радост, а непријатељима на жалост, о његовој вјери и љубави према Богу и Србскоме Роду!

Иако је задужбинарство вјековна традиција у Србскоме народу, мало је појединаца који су себи попут оца Радише још за живота подигли најљепши споменик који ће да сија међу Србима и онда када њега више небуде било међу живима. Заиста, примјер за углед, достојан поштовања и сваке подршке, јер некада су задужбинари најприје били владари: цареви, краљеви, војводе и деспоте који су оснивали своје задужбине, а послије пада Србског народа у турско робство, бригу о Цркви Божијој, о обнављању старих и подизању нових храмова преузео је на себе христољубиви и слободољубиви Србски народ постакнут својом дубоком вјером у Бога: Истину и Правду Његову.
Тако су подигнуте по неприступачним предјелима Србије, Босне, Црне Горе и осталих Србских земаља које су биле у турском робству, многобројне цркве брвнаре, јер њихови титори и приложници нису били некада моћна и богата Србска властела која је изгинула у многобројним ратовима у борби за Крст часни и Слободу златну, већ Србски сељак који у турском робству није смијо ни да игра ни да пјева.

Међутим, у предјелима који су били под влашћу културно напредније и економски имућније Хасарбушке монархије, Срби су подигли многе своје Православне цркве и манастире, које и данас сведоче о њиховој некадасњој слави и богаству, и докле се простиру земље Србинове!

Напуштајући милом или силом, из економских, политичких и других разлога своја вјековна Србска огњишта, народ Светог Саве са собом често пута ништа друго у туђину није понео осим своје хришћанске, православне и светосавске вјере у Бога, коју је чувао као зјеницу ока свога, и љубави према Цркви Његовој, о чему сведоче многобројни Србски православни хришћански храмови, подигнути широм овог земљиног шара, коима се придружила сада и задужбина Високопречасног оца Радише Нинковића, и његове христољубиве породице. О манастиру Светог Николаја и завршним радовима на самоме храму Светог Прокопије, можете да сазнате више и да видите на You tube.

Оцу Радиши и његовој благочестивој породици, као и свим ктиторима и приложницима овога Светога храма, од нас Срба вјере Светосавске нека је вечна хвала а од Бога небеска награда, за све добро које они у животу своме чине за наше вољено и Богу драго Србство. Амин. Боже дај!

Свештеник: Михаило Микић




3 коментара у вези “Osvećen krst na kupoli”
  1. Zaista retkost, u danasnje vreme i neka Gospod primi dar njegov i o. Radisu Ninkovica sa porodicom njegovom u Carstvo Svoje. Amin Boze daj.

  2. Podizuci u slavu Boga, u cast Svetog Prokopije i Svetog Nikolaja Ohridskog i Zickog, a na radost i ponos Vaskolikog SRBstva, ovu svoju Svetu zaduzbinu, Visokoprecasni Protojerej o. Radisa Ninkovic, tako je iz djela svojih pokazao vjeru svoju, za razliku od drugih popova koji su vjerni Bogu i SRBskome rodu samo onoliko koliko od toga koristi imaju, koliko se njima plati za trebe njihove, za koje cesto kada ih pitate koliko kostaju “smerno i ponizno” odgovaraju: “Dajte sto vise da bi crvenili sto manje.”

    Zaboravljaju oni pri tome da se Krv Hristova prolivena na Krstu za spasenje sveta, i Svete Tajne Crkve Bozije ne mogu novcem platiti, da su oni od Boga svoju svestenicku vlast “da vezu i razresuju” grehove ljudske “badava (dzabe) dobili, i da su oni zbog toga duzni i obavezni kao pastiri Boga Svevisnjega razne darove i blagodat Duha Svetoga svome narodu badava – dzabe, zato da daju.

    Zato se i mi SRBi: Pravoslavci i Svetosavci u dalekoj Australiji, u ime Boga, Svetog Save i Svih Svetih Bogo Otaca i Materi nasih iz Roda SRBskoga pridruzujemo nasoj braci i sestrama u Hristu Gospodu, koji u Americi, kao sinovi i kceri Svetog Pravoslavlja podrzavaju plemenito djelo i rad O. Radise Ninkovica i njegove hristoljubive porodice, moleci se Jedinom Dobrom, Starom Srbskog Rodjaku Gospodu nasem Isusu Hristu, da bude sa njima i dalje, u sve dane njihovog Bogo ugodnog zivota, kao sto je i do sada bio. Ako je Gospod sa nima, a iz ovog njihovog zaduzbinarskog djela znamo da jeste, sta njima onda mogu ljudi koji su otpali od Boga i SRBstva: Pravoslavlja i Svetosavlja? Ne mogu im – nista. Mogu samo da ih mrze, kao sto i njihov otac djavo mrzi Hrista kao Spasitelja sveta koji ce i dalje da bude pokrovitelj i zastitnik, Visokoprecasnog oca Radise Ninkovica i njegove porodice, kao sto je i do sada bio, da bi oni tako uz Boziju poc i Njegovu zastitu,a uz svoj trud i zrtvu koju dobrovoljno daju i podnose iz ljubavi prema Bogu i SRBskome rodu, ovu svoju Svetu zaduzbinu koju podizu odvajajuci od usta svojih mogli tako sto prije da osvete, da bi ona tako mogla u dalekoj Americi da postane zaista Crkva Boga Zivoga – “stub i tvrdjava istine, koju ni vrata paklena nece nadvladati” u ove nase dane sveopsteg otpadnistva od Boga i SRBsta: Pravoslavlja i Svetosavlja! Amin. Boze daj!

  3. Za potrebe nasih vjernika objavljujemo adresu Nove crkve:
    St.Prokopije
    Serbian Orthodox Church
    6905 Springborn Ave.
    China, MI 48054
    U.S.A.
    Tel. (586)588-1111


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo