logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Србија, Друштво, Европа    Аутор: Владислав Б.Сотировић    462 пута прочитано    Датум: 15.05.2011    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

titanic-2.jpgПрошао је и свечано обележен и овогодишњи „Дан Европе” (9. мај) који се као такав прославља

Владислав Б. Сотировић

+++

од стране свих и европских и неевропских „Еуропејаца” још од краја осамдесетих година прошлога столећа. То је дан када се јавно да видети ко је на бранику револуције а ко је страни плаћеничко-петоколонашки контрареволуционар. Тим поводом су се и наши домаћи Еурофанови начичкали испред домаћих мас-медија да још једном једногласно потврде „не скретање с правога пута” преко укандидаћивања (социјализам) до идеалног друштва (комунизам) у новој Титославији која се у континенталним димензијама одазива на име „Европска Унија”.

И није ни чудо што су и пре шездесетак година као и данас највећи заговорници и прве и друге Титославије управо „пасиваши” – наша домаћа балканска раја која је сишла са високопланинских пасивних предела у плодне жупе где је од политичких комесара чула да у комунизму све пада са неба само треба да се узме пушка у руке и освоји власт уз истеривање „жупљана” из својих домова (колективизација), увођења командне економије задругарског карактера (совховизација) и уништавања економске базе контрареволуционарних петоколонаша (национализација). Тако смо тренутно у ситуацији да нас у ново идеално вишенационално комунистичко друштво угуравају и штапом и канапом трећегенерацијски потомци „Шесте личке”.

Да се потсетимо да је српски народ у својој модерној повести (од 1804. г. до данас) живео укупно у осам (8) мултиетничких политичких творевина од којих му се свака разлупала о главу тонући заједно са њиховим олупинама на дно мора. Да не заборавимо и о којим Титаник/Титоник лађама се конкретно и радило:

  • •1.      Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца од 1918. г. до 1929. г.
  • •2.      Краљевина Југославија од 1929. г. до 1941. г.
  • •3.      Демократска Федеративна Југославија 1945. г.
  • •4.      Федеративна Народна Република Југославија 1945. г. до 1963. г.
  • •5.      Социјалистичка Федеративна Република Југославија од 1963. г. до 1991. г.
  • •6.      Крња Социјалистичка Федеративна Република Југославија од 1991. г. до 1992. г.
  • •7.      Савезна Република Југославија од 1992. г. до 2003. г.
  • •8.      Државна Заједница Србије и Црне Горе од 2003. г. до 2006. г.

Дакле осам Титаника/Титоника и осам потапања након очајног мултиетничког и вишенационалног заједничког кормиларења („крмчијања”) и коначног насукавања на санте леда. У вези са горе споменутим, три су упечатљива повесна куриозитета:

•1.      Ни у једном једином од горе споменутих осам случајева није никада одржан општенародни србски референдум о уласку у заједничко мулти-етничко/национално/конфесионално/језичко/културолошко… политичко заједништво са осталом јужнословенском (и нејужнословенском) братијом. Дакле, у свим овим случајевима се радило о политичкој вољи „одозго” али су дебљи крај при потонућима Титаник-Титоника извлачили управо они „одоздо”, тј. широке народне масе које се нису ни питале да ли желе да живе у оваквим крпа-заједницама скупљеним и с конца и с конопца. Тако је 1. децембра 1918. г. „одозго” одлучено од стране Црногорца Аце Карађорђевића (родио се на Цетињу 1888. г. а у својој Југославији се јавно на незваничним коктел-журкама изјашњавао као Црногорац и у оквиру те своје Југославије формирао уједињену велику Црну Гору под називом „Зетска Бановина” док сте Србију морали да тражите са лупом у руци и да је ненађете) да Срби живе не у својој сопственој држави већ у Унији са другим Јужним и неЈужним Словенима. Један други „одозгаш”, коме се чак ни подријетло поштено не зна (зна се само да је 1914. г. ратовао у Србији у аустро-угарском мундиру) је одлучио 29. новембра 1943. г. на слаповима Врбаса у Јајцу (у сред усташке територије) да буде још једне Југославије са Србијом у границама које је одредио Ото фон Бизмарк на Берлинском конгресу лета 1878. г.

•2.      Исто тако, ни у једном од наведених случајева није никада расписан општесрбски плебисцит са циљем провере народне и националне воље за даљи останак у оваквим „multi” творевинама за разлику од неких других нам „братских” компатриота. Иначе, да се потсетимо, основна демократска процедура и ред подразумевају да се периодично на сваких 4, 5, 7… година проверава воља бирача по питању састава Парламента и избора Председника. Не постоји ни један једини рационални разлог зашто се не би по тако међународно демократски утврђеном тајмингу проверавала и воља бирача (тј. нације) по питању даљег останка и опстанка у „multi” наднационалним политичким творевинама, тј. државама.

•3.      Ни у једном једином од горе споменутих осам случајева владар Србије (тј. над Србијом) није рођен на њеној територији почевши од Краља Александра који је рођен на Цетињу, преко Тита рођеног у Кумровцу и Слободана Милошевића рођеног врло вероватно у Љевој Ријеци у Црној Гори па до Сарајлије Бориса Тадића. По овом питању Устав Сједињених Америчких Држава је крајње децидан: кандидат за Председника САД-а мора, између осталог, и да буде и рођен на њеној сопственој територији! И то с разлогом: ко год је положио испит из предмета „Педагогија” (нпр. они који се спремају да сутра буду предавачи неког наставног предмета у основним и/или средњим школама) научили су од писаца одговарајућих уџбеника да се код човека најупечатљивије животне слике из детињства формирају до око 7-ме године живота – тј. до око 7-ме године живота можемо говорити о човековим психолошким КОРЕНИМА! Корени се не заборављају (као ни матерњи језик) а једина искрена љубав од колевке па до гроба јесте управо она према КОРЕНИМА! Као пример можемо навести случај Мехмеда Паше Соколовића који никада није заборавио своје србске корене иако је потурчен („данак у крви”) у својој 9-ој години живота. Другим речима, зашто би нпр. тамо неком Сарајлији (нпр. од оца ОЗНА-ша Црногорца и матере Хрватице од усташке обитељи Францетића) имало стало за тамо некакве Дечане, Грачаницу, Газиместан… кад их се из детињства уопште и не сећа (било директно или преко обитељско-школског едукативног система). То су за њега и њему сличнима тзв. „шпанска села” која могу да буду и са ове и са оне стране државне границе под условом да он седи у Старом двору у Улици Краља Милана у Београду.

И овде долазимо до кључа решавања енигме зване зашто је Титова “Шеста личка” пристала на уништавање државне територије Србије након њеног “ослобођења” октобра 1944. г. Једноставно зато што су је “шестоличкаши” по Титовом особном приопћењу у јесен 1944. г. буквално третирали као “непријатељску земљу”, тј. туђу која је ратовала против њих. А они су дошли преко Дрине у “непријатељску” Србију из “Хрватске”, тј. своје рођене Отаџбине (тако им је утувљивано у главе од стране Титових политичких комесара). А шта је Тито урадио након 1945. г.: од своје Отаџбине (према званичној титоистичкој хисториографији), тј. и Отаџбине “Шесте личке” је направио “Гранде Кроацију” а “непријатељску” (тј. “четничку”) Србију свео у Бизмаркове границе из 1878. г. Зашто би се стога тамо неки “шестоличкаши” након 1945. г. замерали свом “рођи” Титу зарад граница тамо неке Србије (и то “непријатељске”) у коју су иначе први пут у животу и крочили баш те јесени 1944. г. али у њој остали у туђим становима, имањима и са дебелим “ослободилачким” мировнинама све до данас. Није њихова “Хрватска” (која их је иначе клала као свиње пуне четири године) од стране Тита сведена на границе Загребачке жупаније већ је туђа и “непријатељска” Србија (она која је слала своје четнике да колико-толико бране своје саплеменике преко Дрине од хрватског ножа) срозана на нешто мало проширени турски Београдски пашалук. Дакле, и вук сит и све овце на броју поготово ако се зна да кад Титоник потоне остаде неовисна (отаџбина) Гранде Кроација и пиколо (непријатељска) Сербија.

Уколико горње редове преточимо у дневнополитичку стварност Остатака сарајлијске Србије није тешко закључити зашто нас разноразни Тадићијевци упорно покушавају превести жедне преко косметске бистре србске и србијанске воде испирајући нам мозак да су нам Отаџбина Париз, Берлин, Хелсинки, Порто… а не Пећ, Приштина, Гњилане… (сутра можда Единбург уместо Ниша, Братислава уместо Новог Сада, Минхен уместо Фрушке Горе а Ротердам уместо Пријепоља). Коме још од Срба треба ДЕВЕТА Југославија, односно ШЕСТА Титославија,  овога пута са главним градом у Бриселу!? Ваљда још само онима који иду на комеморативне скупове својим земљацима у Поточаре (на левој обали Дрине) али Горажде (на десној обали Дрине) заобилазе “као киша око Крагујевца”. Свака тица своме јату лети!

_____________________

Владислав Б. Сотировић

http://srbskipatriotskifront.webs.com

Raspeto Kosovo

http://www.crucified-kosovo.eu




2 коментара у вези “Kome treba nova Titoslavija?”
  1. Нова Титославија је само наставак Краљевине СХС, Краље-
    вине Југославије, оличене у ЛИЧНОСТИ Краља Александра
    Карађорђевића Првог – Ујединитеља/?!/.
    То је доказана и неоспорива историјска чињеница!
    Можемо ли ту чињеницу, само једну сувопарну и врло по-
    губну констатацију по србски народ /с обе стране Дрине!/
    ресетовати -/ре/програмирати, и тако Историју народа
    србског – наших предака – учинити “УЧИТЕЉИЦОМ ЖИВОТА” за
    Историју народа србског – наших потомака?!
    Може!
    И мора!
    То је историјски императив САДАшње ГЕНЕРАЦИЈЕ, која је
    на размеђи ПРОШЛОСТИ и БУДУЋНОСТИ!!!
    Радећи САДА, по Богу и људима, Ми, у ствари, /ре/облику-
    јемо ПРОШЛОСТ и освајамо БУДУЋНОСТ! – по речима АРСЕНИЈА
    ПАПАЧОКУА, РУМУНСКОГ СТАРЦА НАШИХ ДАНА!
    Видевши како трагаично пролази СРБСКИ НАРОД, Краљ Алек-
    сандар Карађорђевић се каје и мења свој став!
    “Ја-Александар Карађорћевић, Принц предстолонаследник,
    Регент Краљевине Србије, по Милости Божијој и вољи на-
    родној, прихватам се за Краља Првог Ујединитеља Велике
    Србије, Србског народа с обе стране Дрине, преко Саве
    и Дунава – све до сињег мора!”
    Ово Говорим/о/ Ја /на Небу!/ – Ми /на Земљи!/-народ србски /његови потомци/,на тај начин уклонивши исто-
    ријски, недржавнотворни узрок – Југославију, заменивши
    га државотворним – Велика Србија.
    Може ово звучати наивно, али корен, почетак страдања
    народа србског и нестајања државе Србије је у – Југо-
    славији!!!
    Овим, историјски – сасецамо ЗЛО у корену и од сувопарне
    историјске нарације, поновљања историјских факата, по
    ко зна који пут, доживљавамо ИСТОРИЈУ као ‘УЧИТЕЉИЦУ
    ЖИВОТА’!
    Да би се ово остварило, потрбно је само да неколицина
    њих прочита, потпуно то доживи и проживи као дати ис-
    торијски тренутак, тј. мисаоно отпреми /реемитује/ у
    Информационо поље Планете, Васељенски ум, Небо…
    Ако је Краљ Александар начинио историјску грешку, а очи-
    гледно то је тако, онда ми, његово потомци, не осуђујући
    га, чинимо оно што је он пропустио и не може више то да
    исправи у простору и времену.
    Историја је ЖИВОТНА НАУКА, а не само једна ‘ВЕЛИКА
    АРХИВА’, са мање или више уредно класификованим и кон
    зервираним чињеницама.
    Драган Славнић

  2. Nova Titoslavija potrebna je rasrbljenim SRBima, koji osim svoga bioloskog porekla nista drugo sa SRBSTVOM nemaju, i koji posle svih svih pokolja i stradanja SRbskoga naroda kojeg su SRBi dozivjeli u multietnickoj zajednickoj drzavi sa drugim narodima, jos uvijek ne mogu da shvate i da prihvate da je svaka multietnicka zajednica SRba sa nesrbima bila i ostala grobnica SRBstva, bez razlike na njezino unutrasnje drustevno politicki uredjenje – sistem, i njezino uvijek do sada – nesrbsko ime.

    Osim toga, sve multietnicke politicke tvorevine u kojima su SRBi zivjeli do sada bili su satansko djelo MASONA, kojima su pripadali njezini tvorci: od Kralja Aleksandara Karadjordjevica,tvorca drzave SHS, nazvane posle Jugoslavijom, do Josipa Broza Tita, i Slobodana Milosevica koji od dvije SRbske zemlje ili drzave: SRBije i Crne Gore, stvara trecu NESRBSKU, najprije Saveznu Republiku Jugoslaviju, a zatim drzavnu zajednicu Srbiju i Crnu Goru.

    Cilj i svrha takver politike od Kralja Aleksandra, do Slobodana Milosevica i sadasnjeg prestolonaslednika Aleksandra Karadjordjevica, takodje masona, jeste rasrbljavanje Srba svim mogucim sredstvima, preko unitarnog jugoslavenstva kojeg je nasilno nametnuo SRBima Kralj Aleksandar, do potpunog UNISTENJA SRbskog imena pod Titom i cepanja jedinstvenog SRBskog narodnog bica po pokrajinama u kojima SRBi zive. Izmisljajuci nove nepostojece pokrajinske narode kao sto su: makedonci, crnogorci, bosnjaci, a sutra ce to da budu vojvodjani, sumadici itd. SRBSTVU kao ideologiji ili ucenju slavnih predaka nasih je zabijen glogov kolac, koji se od samih “SRBA” sve dublje i dublje zabada u bice SRBSKOGA NARODA, sto se najbolje vidi iz gornjeg clanka ili komentara, jer SRBSTVO nije SRBIJANSTINA koji sada u ime ugrozenosti SRBskog naroda propovjedaju pojedine suplje glave, jer to je ono sto nasi Boziji i SRBski neprijatelji bas i zele da postignu, i tako da SRBSTVO svedu na Beogradski pasaluk kojeg ce kasnije kao regiju da podjele kako oni hoce, jer takva SRBija, ako se ona uopste SRBijom moze nazvati nece biti u stanju da zastiti ni svoje lokalne zivotne interese, a kamo li interese Vaskolikog SRBSTVA!

    Koliko su danasnji Pravoslavni SRBi: rasrbljeni, politicki naivni i glupi, najbolje se vidi iz nase bliznje proslosti u kojoj su pokatoliceni SRBi koji sebe sada nazivaju hrvatima, imenom naroda koji je davno izumro, samo u poslednjem dvadesetom vijeku nad SRBima pocinili u ime Boga tri genocida, dokazujuci tako da nam oni nisu braca, da je poturica gori od Turcina, ali sramno je i zalosno da i pored svega toga jos uvijek ima medju SRBima, pa cak i medju samim crkvenim velikodostojnicima, takvih izroda roda ljudskog koji bi opet sa njima u “ime bratstva i jedinstva” ljubili i grlili i tako svoju djecu ponovo spremali da kao zrtvena jagnjad budu klani od pokatolicenih i poislamljenih Srba koji sada sebe na sramotu svoju, u gluposti svojoj, obmanuti djavolskom naukom rimokatolicke crkve i Muhameda nazivaju hrvatima i bosnjacima, neznajuci – jer oni istinu pravu ne zele da znaju, da se promjenom vjere ne menja i narodnost kojoj se pripada.

    Prema tome, nasi SRBski problemi, puno su veci nego sto to na prvi pogled moze da vide. Oni su puno zamrseniji nego sto se to moze da shvati. Oni su nazalost danas toliko veliki, zamrseni i presudni po Vaskoliko SRBstvo da svojim povrsinskim ili pogresnjim resenjem mogu da dovodu u pitanje sami opstanak SRBSKE PRAVOSLAVNE Svetosavske MILSLI i SRBskog naroda.

    Zato je bolje za danasnje SRbe, da oni SRBi koji zaista nisu unisli u sustinu SRBskih problema, o njima javno ne raspravljaju, jer takvom svojom brigom za SRBSTVO, oni mogu i nehoticno SRBskome narodu da nanesu vise stete nego koristi!


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo