Вести

Francuski kapelan odnosio svete mosti iz zapaljenih pravoslavnih crkava na Kosovu i Metohiji – Eparhija pokusava da vrati ukradene svetinje

08.juni 2004. god

+++

Nakon skoro mesec dana intenzivnog istrazivanja Eparhija rasko-prizrenska uspela je da potvrdi sokantnu vest da je francuski rimokatolicki vojni kapelan Kristijan Venar, neposredno nakon martovskog pogroma obisao najmanje dve srpske svetinje (a sasvim moguce i vise crkava i manastira) i bez znanja Pravoslavne Crkve iz njih odneo svete mosti koje se nalaze u oltarskom delu crkve, zapecacene u kamenu casne trpeze.

Poslednja informacija, vezana za citav slucaj, dolazi iz medjunarodnih izvora koji su obavestili Eparhiju da je kapelan govorio ljudima iz svoje pratnje da zeli da „spase svetinju pred muslimanima i da je preda biskupu u Prizren“. Sekretar albanskog rimokatolickog biskupa u Prizrenu rekao je Eparhiji da njihova biskupija nema nikakve informacije o pomenutom slucaju i da ne poznaju Venara.

Kradja na delu. Snimak pokazuje kapelana Venara koji uzima kutiju sa mostima iz prevrnute casne trpeze u zapaljenom manastiru Devic, neposredno nakon sto je manastir opustosila albanska rulja

Eparhija rasko-prizrenska, obavestavajuci javnost o ovom svetotatstvu (kradji svetinja) i necuvenom ponasanju francuskog vojnog svestenika i onih kojima je ukradene mosti predao, izrazava svoj najostriji protest i jos jednom javno zahteva od francuskog KFOR-a i odgovornih lica u Rimokatolickoj zajednici, pod cijom je nadleznosti kapelan Venar da ukradene mosti sto pre vrate Pravoslavnoj Eparhiji rasko-prizrenskoj i da sto pre sprovedu istragu i ucesnike u ovoj kradji primerno kazne.

Nakon skoro mesec dana intenzivnog istrazivanja, Eparhija rasko-prizrenska uspela je da potvrdi sokantnu vest da je jedan francuski rimokatolicki vojni kapelan, neposredno nakon pogroma 17. marta 2004. obisao najmanje dve srpske svetinje (a sasvim moguce i vise crkava i manastira) i bez znanja Pravoslavne Crkve iz njih odneo svete mosti koje se nalaze u oltarskom delu crkve, zapecacene u kamenu casne trpeze.

Prema pouzdanim informacijama dobijenim iz redova pripadnika medjunarodne zajednice koji zele da ostanu anonimni, rec je o kapelanu Kristijanu Venaru (Christian Venard), rodjenom 21. aprila 1966. u Mecu (Metz), Francuska, rukopolozenom za rimokatolickog svestenika 1997. god. Iz istih izvora Eparhija saznaje da je kapelan Venar, koji je za ovu priliku specijalno dosao iz Bosne i Hercegovine, obilazio u pratnji medjunarodne policije porusene crkve i manastire neposredno nakon martovskog pogroma ove godine s namerom da iz njih odnese cestice mostiju svetih, koje se ugradjuju u casne trpeze svih pravoslavnih crkava pri njihovom osvecenju. Kapelan je ocigledno dobro znao gde treba da trazi ove mosti.

Dve crkve za koje Eparhija pouzdano zna da je Venar posetio i da su iz njih nestale mosti iz casne trpeze su crkva Presvete Bogorodice manastira Devic kod Srbice i crkva Sv. Save u juznoj Mitrovici. Na fotografijama, do kojih je Eparhija dosla sasvim slucajno (vidi dole), jasno se vidi vadjenje i odnosenje kutijice sa mostima iz manastira Devic. Igumanija Devicka mati Anastasija potvrdila je Eparhiji da je rec o kutijici sa svetinjama iz njenog manastira i da ona jos nije vracena u Devic, kao i da je do sada niko nije iz KFOR-a nije kontaktirao tim povodom.

Protojerej Milija Arsovic iz Zvecana obavestio je Eparhiju rasko-prizrensku telefonom 2. juna da je, nakon sto je od Eparhije dobio informaciju o aktivnostima kapelana Venara, i sam proverio da nedostaju mosti u casnoj trpezi crkve Sv. Save u Juznoj Mitrovici, koju je albanska rulja zapalila u prisustvu marokanskih vojnika francuske brigade. Otac Milija je odmah od francuskog KFOR-a trazio da se vrate ukradene svetinje, sto je KFOR i ucinio vec narednog dana, bez ikakvog objasnjenja ko je i zasto uzeo mosti, i gde su one bile drzane za to vreme. Kutijica je bila ostecena, ali su mosti jos uvek bile unutra.

Cim je dobila informaciju o Venarovom „spasavanju mostiju“ Eparhija je preko jednog sluzbenika UNMIK-a o svemu obavestila francusku kancelariju u Pristini, trazeci pomoc u vracanju svetinja njihovom pravom vlasniku, bez cijeg znanja i odobrenja su mosti odnesene iz zapaljenih crkava. Ova pomoc je ocigledno urodila plodom u slucaju crkve u Juznoj Mitrovici. Za Devic je jos neizvesno da li ce mosti biti vracene i gde se one trenutno nalaze.

Poslednja informacija, vezana za citav slucaj, dolazi iz istih medjunarodnih izvora koji su obavestili Eparhiju da je kapelan govorio ljudima iz svoje pratnje da zeli da „spase svetinju pred muslimanima i da je preda biskupu u Prizren“. Buduci da je svim pripadnicima KFOR-a poznato da vladika Artemije jos od 1999. godine boravi u manastiru Gracanica i da pomenute mosti niko nije predao Eparhiji, Venar je jedino mogao da odnese mosti albanskom rimokatolickom biskupu Marku Sopiju u Prizren. Medjutim, u kontaktu sa sekretarom biskupa Sopija, Ssan Zefijem (Shan Zefi), Eparhija je saznala da biskupija u Prizrenu nema nikakve informacije o ovom dogadjaju, i da nije bilo nikakvog kontakta sa pomenutim francuskim kapelanom.

Buduci da je od uzimanja mostiju do otkrivanja celog skandala proslo vise od mesec dana, a da u medjuvremenu Srpsku pravoslavnu Eparhiju rasko-prizrensku i njenog episkopa niko nije obavestio o neovlascenom „spasavanju“ mostiju, postavlja se ozbiljno pitanje gde su mosti bile do sada i kome ih je kapelan Venar zapravo predao, buduci da je Eparhija iz svojih izvora saznala da se francuski kapelan u medjuvremenu vratio u Bosnu i Hercegovinu nakon „obavljene misije“.

Cinjenice da su mosti vracene mitrovackom parohu tek na zahtev Eparhije dva meseca nakon sto su odnesene iz mitrovacke crkve i da je francuska kancelarija obecala da ce kutijica sa svetinjama biti vracena i manastiru Devic, sasvim jasno pokazuju da je KFOR-u, a vrlo verovatno i francuskoj kancelariji, poznato gde su se mosti nalazile i kome ih je kapelan Venar predao. Nazalost, Eparhiji ta informacija nije data, niti je objasnjeno zasto ih je Venar uopste odnosio, kada su zapaljene crkve nedugo posle paljenja posetili predstavnici Eparhije, kako bi se uverili u razmere stete i spasili ono sto je preostalo.

U svakom slucaju, rec je o sramnom skandalu i otvorenoj kradji koja ozbiljno kompromituje francusku vojsku i rimokatolicku zajednicu, buduci da je mosti bez ikakve konsultacije sa Pravoslavnom Crkvom uzeo rimokatolicki kapelan, koji je, izgleda, samo za tu svrhu posebno dosao iz Bosne i Hercegovine. U krajnjem slucaju, da su pripadnici KFOR-a zaista zeleli da dragocenosti iz zapaljenih crkava spasu „od muslimana“, kako tvrdi Venar, bilo bi logicno da su pratnju obezbedili pravoslavnom svesteniku, a ne rimokatolickom kapelanu, koji je zbog toga dosao cak iz Bosne.

Izgled zapaljenog hrama Presvete Bogorodice u manastiru Devic sa prevrnutom i razbijenom casnom trpezom iz koje je kapelan Venar odneo kutijicu sa svetim mostima

Eparhija rasko-prizrenska, obavestavajuci javnost o ovom svetotatstvu (kradji svetinja) i necuvenom ponasanju francuskog vojnog svestenika i onih kojima je ukradene mosti predao, izrazava svoj najostriji protest i jos jednom javno zahteva od francuskog KFOR-a i odgovornih lica u Rimokatolickoj zajednici, pod cijom je nadleznosti kapelan Venar, da ukradene mosti sto pre vrate Pravoslavnoj Eparhiji rasko-prizrenskoj i da odmah sprovedu istragu i ucesnike u ovoj kradji primerno kazne.

U toku su intenzivni napori Eparhije da dodje do saznanja da li je pomenuti kapelan „spasavao“ mosti i u drugim unistenim crkvama i po cijem je ovlascenju (naredbi) to radio. Veoma je vazno napomenuti da Venar nije putovao sam vec u pratnji medjunarodne policije, sto znaci da njegova aktivnost nije bila bez znanja visih organa. Konacno, pitanje je da li je Venar odnosio i neke druge dragocenosti, koje je poneo sa sobom?

Povodom ovog slucaja Eparhija rasko-prizrenska ce uputiti zvanican protest komandi francuskog KFOR-a sa zahtevom da se sto pre rasvetle cinjenice vezane za ovaj skandal i da se ubuduce sprece slicni incidenti.

Prema podacima sa interneta:

Kristijan Venar je je po zavrsetku studija prava i istorije radio kao direktor jednog preduzeca. Godine 1992. upisuje se na Pontifikalni francuski seminar u Rimu. Za dijecezalnog rimokatolickog svestenika je rukopolozen 1997. godine, a vojni kapelan pri padobranskim jedinicama postaje 1998. Ucestvovao je u misijama na Kosovu, Libanu, Obali Slonovace, Afganistanu i dr.

Gracanica, 08. juni 2004. god.

http://www.kosovo.net/news/archive/2004/June_08/5.html