Вести

Kome dajemo potpise? -Ovih dana širom Srbije volonteri nevladine organizacije REKOM skupljaju potpise,+++

ne bi li njihova organizacija zvanično opravdala 2 miliona evra, uložena u svoje osnivanje. Da li je cifra od 2 miliona evra dovoljna za prodaju srpskog obraza, za činjenicu da će nam pored Haškog suda presuditi i bez suđenja, domaći sudovi.

Koliko će organizacija koja treba da utvrdi istinu o broju stradalih na prostoru bivše SFRJ, o ratnim zločinima, o raseljenima, biti objektivna. Da li je to samo zamka za Srbe, kako bi nam konačno stavili omču oko vrata i rekli „da vi ste krivi, a sad zategnite kanap i presudite sebi.“ Zašto REKOM, ako se zna da je sprska dijaspora godinama unazad pokušavala da se osnuje telo koje bi iznosilo dokumentovanu istinu o Srbiji i Srbima“? Zašto sada i da li će možda Hrvati, Muslimani, Slovenci ili Šiptari bolje prebrojati naše žrtve od nas samih. Odgovore na ova pitanja dao nam je gospodin Nikola Janić predsednik Srpskog Saveza u Švedskoj.

Asocijacija za istinu o Srbiji– Već sam u nekoliko navrata napomenuo da ćemo organizovati „Asocijaciju za istinu o Srbiji“, koja će delovati nezavisno od REKOM-a i drugih asocijacija. Ideja o toj Asocijaciji je nastala mnogo pre ideje o REKOM-u. Upoređivaćemo podatke koje mi imamo i do kojih mi dođemo, sa podacima koje imaju druge asocijacije i REKOM. Nadam se da će i iz REKOM-a biti kooperativni i da će nam dati podatke do kojih su oni došli. Želimo da se utvrdi istina, ali prava istina, a ne istina dirigovana od strane Amerike i Zapada. Svi koji su zainteresovani, koji znaju činjenice i imaju validne podatke, dokumente, fotografije i video zapise, mogu da se jave na moju mail adresu koju će pronaći u „Korenima“ – www.koreni.net pozvao je sve zainteresovane gospodin Nikola Janić predsednik Srpskog Saveza u Švedskoj

Nekoliko godina unazad Dijaspora je predlagala osnivanje Asocijacije koja bi utvrđivala istinu o zločinima nad Srbima, o nestalima, raseljenima, što nije prihvaćeno. Sada se pojavljuje REKOM, asocijacija koja se bavi istim tim pitanjima, zašto sada, zašto u ovom obliku, koja je razlika između REKOM-a i onoga što je Dijaspora predlagala?

– Još pre deset godina, dok je bila država Srbije i Crne Gore, tražio sam u tadašnjem Savetu dijaspore, čiji sam bio član, da se osnuje Komisija za iznošenje istine o stradanju srpskog naroda. Tadašnji zamenik ministra Svilanovića, gospodin Milan Kljajević, nije dozvolio ni da se predlog stavi na glasanje, a ministar Goran Svilanović mi je u direktnom razgovoru rekao da „Mi ne možemo da pričamo da smo anđeli“, mada je moj stav uvek bio jasan: Nismo anđeli isto koliko nismo ni đavoli i ne bi trebalo da dozvolimo da o nama u svetu ostane stvorena slika kao o jedinim đavolima. Globalna istina o dešavanjima na prostoru bivše Jugolsavije je preduslov za buduću nesmetanu komunikaciju među narodima, ali i za izmenu negativne slike o Srbima i Srbiji, slike koja je dve decenije stvarana i stvorena. Od tada se još zalažemo i, kontinuirano godinama, zahtevamo od političara matice da se opamete i shvate da je to jedna od primarnih neophodnosti naše države i srpskog naroda. Na žalost ti zahtevi su, od političara u Srbiji, direktno ignorisani, a srpski mediji (čast malobrojnim izuzecima) su izbegavali i odbijali da o tome upoznaju našu javnost. Zato sam iznenađen brzim reagovanjem i bezrezervnoj podršci REKOM-u koja je došla od političkog vrha Srbije i medija. Posebno imam problem da razumem logiku i shvatim da je gospođica Olivera Kovačević, u njenoj emisiji „Da, možda, ne“ na RTS-u, javnom servisu Srbije, potpisala podršku nečemu što ima samo predlog Statuta. A pored drugih izrečenih primedbi, ona je tokom emisija ukazala na više nesvatljivih stavova u tom Statutu. Uostalom, nedopustivo je da jedan novinar, koji bi morao neutralno da informiše javnost, stane na stranu nekoga ili nečega.

Ako je REKOM nevladina organizacija zašto onda Vlade i Skupštine verifikuju mandate u REKOM-u?

– Zato što je to preduslov da se zaključci koje donese REKOM kasnije koriste u političke svrhe, odnosno za mnogo toga što je najmanje od koristi Srbiji.

Kako je moguće da članovi organizacije imaju imunitete i da su zaštićeni i posle isteka mandata u organizaciji?

– Isto kao što je i do sada mnogo nemogućeg postalo moguće. Što su mediji mnogo nedopustivog, nelogičnog i neprihvatljivog, modifikovali i srpskojh javnosti predstavili kao dopustivo, logično i prihvatljivo.

Da li će REKOM biti objektivan prilikom utvrđivanja činjenica, ako se zna kakav je reciprocitet članova, da li je to zamka za Srbe kojih će biti ukupno četvoro i postoji li mogućnost njihovog preglasavanja?

– REKOM nije osmišljen zbog objektivnosti. On se stvara da bi se dao legitimitet i težina zaključcima komisije „sastavljene od predstavnika iz svih država i područja gde su bila ratna dejstva“. Višemesečno bombardovanje Srbije i Crne Gore od NATO Alijanse nije „rat“, pa je zato „moralno“ da ta regionalna komisija ne gubi vreme baveći se civilnim žrtvama, ljudima koji su ubijeni nedozvoljenim kasetnim bombama, koje je NATO obimno koristio. Komisija će „izbrojati“ i konstatovati samo ratne zločine, ubijene i nestale u sukobima među narodima bivše Jugoslavije. Kao da mi „nemoralni“ sami ne znamo da brojimo naše žrtve, pa će članovi komisije (u kojoj su Srbi u izrazitoj manjini) biti osobe koje poseduju visoke moralne vrednosti. A to što je moral izuzetno rastegljiv pojam, zavistan od shvatanja moralnog tumačenja i vrednovanja pojedinca ili politike respektivnih država, to nikoga ne interesuje. Za neke je, recimo, i moralno i neophodno bombardovanje Libije, da bi zaštitili naoružane civile (koje i sam Zapad naoružava i naziva pobunjenicima), a da se skoro i ne pominje Sirija, gde se mesecima i svakodnevno ubija na desetine nenaoružanih civila, koji bez oružja u rukama samo traže demokratske promene. Sada su te demokratske države, umesto demokratskih promena, uvele sankcije protiv 13 sirijskih zvaničnika koje podrazumevaju zabranu putovanja u zemlje EU i zamrzavanje njihove imovine u inostranstvu.Kako je saopšteno, zabranjuju se isporuke Siriji „oružja i opreme koje bi moglo da se koristi za represiju unutar zemlje“. A hoće li posle svega i kod njih biti stvoren neki novi REKOM, kao na našim prostorima. I, naravno, da je REKOM, ovakav kako je osmišljen, od velike štete i Srbiji i Republici Srpskoj.

Kako je moguće da članovi budu i predstavnici nepriznate države Kosovo i to njih troje, što je isti broj kao i broj Srba?

– Ako je moguće da neki poslanici u Skupštini Republike Srbije, recimo gospodin Čedomir Jovanović, o Kosovu (koje nije priznato kao samostalna država od većeg broja zemalja članica Ujedinjenih nacija) često govori i tretira tu pokrajinu kao suverenu državu, ne treba da vas čudi da je sve moguće, ako to traži Amerika i Zapad? A to što će u REKOM-u biti isti broj predstavnika sa Kosova, koliko i iz Srbije, jedino je objašnjivo pretpostavkom onih koji stvaraju REKOM, da u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni nisu ubijani samo Srbi. U ovim bivšim republikama SFRJ su ginuli i mnogi Šiptari, koji su devedesetih godina tamo odlazili kao dobrovoljci, da bi Hrvatima i Muslimanima pomogli u borbi protiv Srba.

Da li je REKOM komisija ili sud, njihovi predlozi idu Sudovima, koji su dužni da podignu optužnice protiv lica za koje je REKOM utvrdio da su počinila zločine? Da li to ima veze sa gašenjem Haškog suda, on se gasi, a na prostoru Balkana se stvara REKOM?

– Donekle. Ali sve što ta komisija zaključi, smatraće se validnim i u mnogo čemu će imati više efekta i uticaja na buduća dešavanja, nego neka Haška presuda. A kako i ne bi, kada je to „utvrđeno“ od regionalne komisije, sastavljene od predstavnika svih naroda, učesnika građanskog rata.

REKOM preuzima podatke od organizacija koje su ih već prikupile, koja je onda svrha njegovog postojanja?

– Već sam u prethodnim odgovorima izneo mišljenje o tome. Činjenica da je iz EU već odobreno oko dva milona evra, samo za pripreme i prikupljanje potpisa za podršku osnivanja Rekoma, govori sama po sebi. Sećam se da nekim srpskim organizacijama, koje se bave prikupljanjem podataka o stradanju srpskog naroda u Bosni, nije dato od Zapada ni za računar ili faks. Pre više godina smo iz Švesdske pomagali u nabavci tehničke opreme, kompjutera, telefona, potrošnog materijala, pa čak i za kupovinu usisivača za prašinu, da bi oni koju su sređivali te dokumente udisali nešto čistiji vazduh. Ali i ovde postoji pitanje, na koje nikada nema odgovora: „Šta se dešava sa svim tim dokumentima, video zapisima i dokazima, i kakva je korist od njih, ako oni ostaju zaključani u arhivama takvih organizacija, pa i pojedinaca? Zar nije ljudski i srpski interes da se sa tim istinama upozna svetska javnost i da se one dostave na sva relevantna odredišta, prvenstvano u zapadnim zemljama?“

Smatrate li da je moguća manipulacija žrtvama? Pojava sličnih ili istih svedočenja samo na obrnutim stranama.

– Ne smatram mogućim, već sam ubeđen da će tako biti. Muslimanska gospođa Dženana, potpredsednica udruženja novinara Bosne, odnosno Federacije, jedna od gostiju u emisiji „Da, možda, ne“ to je besramno nagovestila kada je potrebu REKOMA opisala rečima da će on, možda, dokazati da je u Sarajevu bio samo jedan logor za Srbe. Možda će, sa članovima sličnog morala, takav REKOM utvrditi (izglasati?) da je u Sarajevu ubijeno samo destak, a ne više od 3000 srpskih civila. Žena, dece, staraca i invalida, o čemu su pisli i Sarajevske novine „Dani“ u kojima je zaposlena pomenuta gospođa. Možda bi REKOMU bili potrebniji predstavnici muslimana koji bi predložili da se utvrdi koliko je od sahranjenih žrtava iz Srebrenice, onih koji su tu i ubijeni, a koliko onih koji su mrtvi doveženi sa drugih lokacija u Bosni? Ili koliko su od sahranjenih bili civili, a koliko ratnici Nasera Orića, koji su godinama, pre pada Srebrenice izlazili iz te zaštićene zone da bi klali srpsku nejač po okolnim selima. Ne pokušavam da umanjim ono što se desilo u Srebrenici, ali tvrdim da je od neizmerne važnosti i za Muslimane i za Srbe da znamo tačan broj i ubijenih i sahranjenih. Isto kako u Srebrenici, tako i u Bratuncu, Kravicama i drugim selima u okruženju Srebrenice. I da znamo koliko ih je ubijeno u borbama prilikom proboja ka Tuzli, koliko ih je streljano a koliko je bilo ubijenih muslimanskih civila.

Koliko mislite da je moguće da REKOM utiče na reparaciju, to je ipak državno pitanje, da li jedna nevladina organizacija može da naredi državi da izvrši reparaciju?

– Onaj ko je naređivao da sada, taj naređuje sada i naređivaće i u buduće. Na žalost imam osećaj da se najviše naređivalo Srbiji, a da je naša matica bez nekih ozbiljnih prigovora ili opiranja, uglavnom izvršavala ta naređenja.

Kakav je stav srpske Dijaspore po pitanju osnivanja REKOM-a?

– Ne mogu da govorim u ime sveukupnog srpskog rasejanja. Ali u mnogim razgovorima, na konferencijama i susretima, tokom poslednje decenije, nisam sreo nekoga ko se nije složio sa kostatacijom da je globalna istina o dešavanjima tokom građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji neophodnost za sve koji potiču sa tih prostora. Ali je, takođe, veoma važno da naglasim da nisam čuo ni nekog ko smatra da je REKOM, ovakakv kako je zamišljen, konstruktivan i dobar. Plašim se da će se osnivanjem REKOM-a stvoriti nov jaz među narodima iz bivše Jugoslavije. Daću vam banalan primer, kojim se potvrđuje opravdanost bojazni svega onoga što sam naveo.

Mjesto zatvaranja – na srpskom se piše mesto, a ne mjesto.
Izvjesnost – na srpskom: izvesno
Angažirala – na srpskom angažovala
administrativno tijelo – na srpskom telo
ispita zatočenje – na srpskom ispita zatvaranje
organizirane naoružane grupe – na srpskom organizovane
određenim dijelom teritorije – na srpskom delom
da djeluju – na srpskom da deluju
Ovo je nekoliko reči samo sa jedne stranice od 142. u dokumentu kojim se opisuje REKOM (obrazloženje), a koji je napisan na ćirilici. „ОПЋЕ ОДРЕДБЕ“ i sve ostalo u celini je napisano na hrvatskoj ijekavštini. Ako i pored dva miliona evra, nisu imali volju da potroše nekoliko stotina evra, da bi ispoštovali srpski jezik, a ne da „poštuju“ ćirilicu tako što će nam obrazložiti REKOM hrvatskim jezikom na ćirilici, onda je teško poverovati u ozbiljnost i korektnost izjava koje smo čuli od onih koji su radili na pripremi REKOMA.

Znači, po vama, REKOM ne bi trebalo da postoji?

– Ne ovakav. Svaka država bi prvo trebalo da ima zasebno svoj „REKOM“. Znači svoju organizaciju, koja će raditi na onome na čemu treba da radi REKOM. Sa tom razlikom da se sve zemlje obavežu da tim organizacijama iz susednih zemalja dostave tražene podatke. Kada one završe svoj posao da te izveštaje dostave svojim „komšijama“ na uvid. Potom sazvati jednu regionalnu, ili međunarodnu konferenciju, gde će se imenovati stručna komisija koja će odbiti ili prihvatiti zaključke do kojih su došle i iznele te državne komisije.

Z.Dragojević
izvor: KORENI 14. Mai 2011 08:54