Вести

Ових дана су по Крагујевцу почеле да круже приче, како је Владика шумадијски Јован довежен на психијатрију Клиничког центра у Крагујевцу,

о.Илија Јокић, март 2011

+++

и како је приликом прегледа психијатру рекао, да не може да спава од мртви који га сваконоћно прогањају и нападају. Причао је, кажу, Деспот шумадијски Јован, да ноћима не може да спава од покојног о. Авакума, духовника мнастира Драче и неких девојака и младића који га даве и недају му мира. Причао је кажу, како ноћима седи на wc шољи и гледа се у огромно огледало које је испред њега, па када се и у огледалу појаве, онда запомаже и у помоћ зове Весну а кад се појави сестра Магдалена да се непријатно осећа. Причао је кажу исто тако, да ни св. литургије, ни пост, ни исповест му не помажу да се тога реши, па вели помагајте ви браћо моја драга. Психијатар му је кажу, прописао неке лекове, које једва чекајући да се на Св. Литургији причести, гута као шотка орасе.

Слушам ја тако тај народ па у себи размишљајући кажем: „Оно што народ прича, ил је било ил ће бити. Није ни чудо што га све то снашло, која је злодела тај човек починио“. Идем тако и причам сам себи: „Видиш ти, толико покушаја и труда да се ослободи тог зла, а толико је мало потребно. Да је једноставно изашао пред свештенство, монаштво и верујући народ Епархије шумадијске и извинуо се за сва та злодела, овако га нешто не би стрефило“. Ма опет навире оно људско, па онако у себи кажем: „Можда би он од свега тога нешто признао, али како да каже шта је урадио са о. Авакума. То сигурно не би смео да каже“. Опет мисао за мишљу па у себи онако кажем: „Па да, како да призна да је средства која су од НИП-а намењена за рестаурацију гробнице ( крипте ), у храму Св. Пророка Илије у Цветојевцу у којој побацане леже кости изгинуле Српске младости у Пвом светском рату, користио, не у славу њих, којима су намењена, него у своју славу и прослављање себе и својих подрепаша“. Да, да, мислим тако па онако у себи кажем: „Како да призна за Весну?! То, иако га убија, би га докрајчило. То би, ако би признао, открило много тога и све оно што ни психијатру није рекао, а онда поново у манастир, на послушаније, али стварно“.

Крипта са костима мртвих из Првог светског рата у храму Св. Пророка Илије у Цветојевцу.
Размишљајући тако о свим тим причама које круже кроз Крагујевац, сама по себи, навре ми мисао: “ А и ти психијатри. Ко их измисли? Да их нема, можда би Деспот шумадијски Јован признао свој грех и тако се ослободио тих ноћних мора, а свештенство, монаштво и верујући народ Епархије шумадијске, као и сестра Магдалена чести ноћни устајања и стражарења, његовог недостојанства и тако сви били срећни“. Не, нее! Одједном ми се пред очима појави онај његов искривљени лик, шкргут зуба, уврћање главом, хистерично чупање за косу, ружне речи, па онако се у себи смејући ( заиста је смешан ), сам себи рекох: „Ово се заиста морало десити, јер да се није десило, народ, собзиром да је све у граду Крагујевцу ових последњи година умукло, не би имао о чему да прича. Овако је психијатар Деспота шумадијског Јована, путем налаза и рецепта који му је прописао уствари рекао, ко га то духовно води и ако настави тако, да у догледно време, ако већ није настало, о народу и његовој души, неће да брину духовници кроз св. тајну Исповести, него психијатри, и да у догледно време, ако већ није настало, неће бити пуне цркве верујућег народа, него психијатрије“.

Психијатријски пацијент заиста као фарисеји може да каже: „Него народ овај који не зна закон, проклет је ( Јов. 7. 49. )!, и да се крије иза закона који сам руши, али као што нису могли фарисеји, тако не може ни он да ућутка народ, који говори истину.

Хвалоспев и додворавање народу са туђим средствима

Ето браћо моја мила, док кости мученика и страдалника у крипти храма Св. Пророка Илије у Цветојевцу леже разбацане, о чему сам непрестано говорио и на основу чега су додељена средства од НИП-а, та иста средства, у сарадњи тадашњег министра вера Милана Радуловића, Деспот шумадијски Јован је разбацивао на свилу и кадифу. Ових дана, пошто сам од Министарства вера затражио увид, или да ми се достави документација о одобреним средствима, Деспот шумадијски Јован ( свилени гајтан се полако стеже ), замазује очи верницима села Цветојевца и нидокуда рестауира Цркву у Цветојевцу свана и изнурта, а кости мученика оставља у истом стању. Да господин Милан Милићевић из Цветојевца, иначе дугогодишњи црквени одборник, није запретио да ће мацолом поразбијати керамичке плоче којим је Деспот шумадијски Јован у сарадњи са својим подрепашем хтео да прекрије једини отвор којим се до костију мученика долазило, крипта не би била ни отворена. Односно, кости мученика би заувек биле сакривене од очију јавности. Разлог за овакав поступак су баш средства која су одобрена од НИП-а ( 85.000 евра ), којима се губи сваки траг и за које нико није смео да пита.

Свила и кадифа

За онога, који се поиграва са мртвима, посебно са мученицима, живи су обично живо месо и када га се крвожедно наждеру, пошто за такве нема Бога и страха Божијег, и не могу ништа друго да доживе, него да их мртви ноћима прогањају, и да спас траже код психијатра и психијатријама. Пошто је као што видимо Деспот шумадијски Јован под надзором психијатра и под утицајем лекова које гута као шотка орасе, свештенству, монаштву, верујућем народу, па и самом психијатру, остаје једино да лекови престану да делују и да Деспот шумадијски Јован, јурцајући улицама града Крагујевца исповеда своје грехове. Само тако изгледа мртви могу да оду на свој починак а живи да се реше овога зла.

by Ilija Jokic on петак, март 25, 2011 у 12:35 пре подне