Вести

Овај коментар на претходни напис “Salvus conductus: “слободан пролаз“ мржењу Срба“, јесте уствари

Часлав М. Дамјановић, 10.05.2011

+++

јавни израз моје сумње у “мудрост“ и “веровање у Бога“ “оних“ који су, правдајући се рекламирањем истих, наметнули владање над “нама осталима“ – којима je наводно недоступна та њихова некаква “мудрост“, и то њихово некакво “боље“ “веровање у Бога“, или у некаквог “бољег бога“. Међутим, зато што је превише очигледнo да за те “оне“ који заиста владају – све оно што кажемо ми “некакви остали“ – не само да уопште није важно – него их је баш брига… из чега се неминовно очитује да “нас остале“ презиру као нижу расу – сматрам да је зато безразложно писати којекаква отворена писма и апеле… а пошто је, хвала Богу, ово сочињеније уопште објављено, захваљујем се онима који га буду прочитали и уздам се да ће слободно и поштено донети свој суд о мојој јавно израженој сумњи.

Зато… пре свега уопште не осећам потребу да се прегањам, јер сам свестан да ако бих ту потребу чак само и осећао – да бих тиме ставио себе тачно у ону позицију којом Зло од давнине покушава да понизи људско биће, баш онако како је, наравно безуспешно, покушало да учини чак и са Божијим Сином… јер чим себе препустимо прегањању, самим тим смо већ поражени искушењем… јер искушењем саме те потребе да доказујемо Злу да јесте Зло… признајемо Зло. И иако јесмо увек мамљени искушењем – ипак – не побеђује се Зло прегањањем – већ неначетом Чистотом Веровања која једина јесте вечита моћ Добра над Злом… зато нас је Божија Благодат и облагородила свесношћу и слободном мишљу – зато да или верујемо – или подлегнемо искушењу копрцања у безизланости немоћи.

То сам научио, хвала Богу, пре свега читајући светог владику Николаја Велимировића, а данас и од владике Артемија – од сваког његовог поступка и речи након што је у Дубоком потоку његова Чистота Веровања озрачена Божијом Благодати у Живи чин Вере. Али… то сам научио и од мог националног живота у Америци, од када покушавам да у себи ликвидирам амбицију и самољубље – зато да бих тако очишћен од искушења – могао да покушам да поштено схватим Истину. Иако је тај покушај био, а и данас је – фокусиран на диктатуру над историјом и диктатуру над мишљу, и поготово на издајство почињено над Српством и Равном Гором, и на лажи које су проистекле из тог издајства и које су засноване на њему… ипак, тек драстичан наставак узурпације Цркве током Титоизма и данас у пост-Милошевићевској Србији, и тек подло прогањање Православља прогоном владике Артемија, и најзад, тек данашња отворена и врло стварна и врло расистичка претња пробуђене авети покоља Срба… продубило је мој покушај да не подлегнем искушењу залажењем у прегањање да Зло јесте Зло и да Лаж јесте Лаж – и попут Чистоте Вере владике Артемија – упутило ме је да се насупрот расправљању – мора држати Истине.

Јесте јасно да ревија пропагатора мржње коју сам цитирао у претходном напису – “Salvus conductus: “слободан пролаз“ мржењу Срба“ – заступа свој садизам са таквом безобзирном арогантношћу и искључивошћу – типичном прелестном залуђеношћу расистичком мржњом – која их и чини фанатицима, зато што такви мозгови испрани фанатизмом и тону у амбис искушења да су “они“ наводно “најмудрији“, па чак и некакви “једини мудри“, па сходно томе, чак и некакви “једини“ који имају “право“ да “знају“, “једини“ који имају “право“ да “одлучују“ о животу “нас осталих“ – и да зато и наступају тако садистички и са таквом безобзирном арогантношћу.
Али… тај фанатизам опседнутости самољубљем јесте просто речено – пораз искушењу, и као такав – зато и доводи громогласно рекламирање Зла и обмањивање Злом – до дилетантизма, који се не може прикририти никаквом демагогијом, фразеологијом, па чак ни проглашавањем за некакву “службену прописаност“ – расизам и обмана упркос громогласности – остају оно што јесу – остају Зло. И зато, суштина онога шти ти наводно “једини мудри“ – прикривајући се калемљењем лажних клевета – смерају не само глобали и Србима – већ и мени као људском бићу – јесте:

“На својој сте родној груди, а уствари у егзилу“

Каже то вредан српски песник, Миладин Р. Шошкић, у песми “Српском Светосавском Црквено-Народном Сабору у егзили“, одржаног 2011. године, а посвећеног Чистоти Православља. И наравно, православни песник, онакав кавим је Бог песнике и песникиње саздао, сажео је у тај један стих суштину –дилетантизам Зла покушава да скрши Истину држећи је прогоњеном у егзилу:
…иако нисам поменут поименце, ипак, пошто сам маркиран да сам од “оних“ који су чак “напали партизане у Ужицу“, за које један од “свемудрих“ наводно не зна “после те борбене акције“ чак “ни за једно ратно дејство четника против Немаца“ – али итекако зна “за њихову сарадњу са немачким и италијанским командама и са Недићем“; и пошто сам свакако један од оних који такав дилетантизам сматрају фрапантном измишљотином број један; a пошто сам Србин, пошто сам према томе свакојако и један од оних које су “мало убили“ – а “требали су“(1) – речи којима је унук Јосипа Броза поновио речи Томислава Мерчепа “На несрећу, нисам побио све Србе“,(2) који је наравно поновио канонизирани Будаков расизам “Србе о врбе“ – а све то због једног те истог разлога – само зато што су Срби Срби, а пошто “они“, “премудри“, ето… не убише ни моје родитеље па чак ни мене; и пошто сам – због истог разлога – “криф“ што сам “жиф“, зато сам свакако и један од “20.000 индивидуа“ које “иницирају гегоцид“; и пошто сам стога – све зато што сам Србин – “благонаклоно“ произведен у “поучни експонат“ за “отпаду историје“; и пошто сам као такав расистичком мржњом маркиран као “нижа људска“ националност – морам да то уопће не схватим нити као расизам, нити као садизам… и не дај Боже не смем чак ни да помислим нешто тако… јер нижњи наравно немају Ausweiss ни да помисле а камоли да мисле; и пошто сам “нижњи“ зато сам и маркиран – а маркира се жарачем само стока – па сам зато и маркиран да спадам “у оне којима “читање књига није својствено“, управо у неуке – а то је послушно и са истим фанатичким расизмом дилетантски просиктала и мржња епископа Атанасија Јевтића – “А сада неписмени нека певају“ – и то чак у православној мантији и усред православног верског здања; и пошто сам маркиран у оне неуке којима је “најлакше и најефикасније било од Драже и дражиноваца направити мит“ јер је нама “нижњима“ “мит најлакши излаз из противуречности и из стварности“; и пошто је мит нас “нижњих“ наравно „сељачко-домаћински“, због чега ме је маркирање стока деградирало у “провинцијалнe десничаре“, јер… међу “онима“ из “расе мудрих“ наравно нема ни “провинцијалних“, ни “митова“, нити “десничара“, јер… да није тако зашто би се иначе са тиме здушно сложио и наводно нерасистички “морални угао“ Соњe Бисерко да “немам право ни да будем жртва“, и пошто се маркирања стоке, итекако слаже и дакако налаже на свеобујмности тог њезиног наводно нерасистичког маркирања – како онда то да се ја – који иако сам “brend“ – а ипак сам “жиф“ – и иако сам куку лелеее “нижњи“ – како то да се ипак усуђивам да ето… приупитам:

A ко доиста бејаху “визионари“?

Јесте куку лелеее, заиста јесте, али… као за пакост, иако сам маркиран за сточно “нижњег“ којему наравски “читање књига није својствено“ – али зато што сам хвала Богу “жиф“, и зато што сам хвала Богу један од оних који верују у „сељачко-домаћински мит“ – зато не само да не сматрам ни поузданим ни веродостојним ни историјским изворима – него чак нити арбитрима истине – ни Washington Times, ни Wall Street Journal, а тек поготово не Newsweek, New York Times и Washington Post – већ сам напротив, чак сточно наравски, сигуран да цитирање истих као правдање “Кухнерове истине“ – представља дилетантизам!

Како то? Како то да исто као и свеукупно маркирање – чак и то оправдање сматрам доказом дилетантизма? Тако јер што се тиче Jerusalem Postа – иако сам и “провинцијалан“ и “сељачки“ и “четнички“, па куку лелеее чак и српски – ипак сам сигуран да је најнепоштеније уклапати у “контролисану братију праведничарских денунцијатора“ и Jerusalem Post – зато што је избегнут да се помене Haarec – који не зачудо има сасвим другачији и поштенији став од наведене братије задужене да обавештава контролисаном обманом – која је чак и из сточне перспективе – дилетантизам:

…јер “партизански „шумци“ бејаху дакако “визионари“ али не зато што су били “припрости и неписмени“, и не зато што су попут Николетине Бурсаћа борбом “против окупатора и народних издајника“ опалили чвонтругом о затарбљену тарабу Авноја, и не зато што доиста нијесу схватали “о чему је ту реч“ – већ понајвећма зато што су им поглавниковали “визионари“ који јесу итекако знали “о чему је ту реч“ – па је, дакле, “српски „brend“ Драже као метафизичка и митолошка утеха пред очигледним чињеницама колаборације и издаје, пораза и срамоте“ произведен зато да би Туђман био примљен у вашингтонском Музеју Холокауста са почастима праведничара, и јер су Равна Гора и Српски Народ – зато “бежали од народног гнева“ –а уствари… нису уоште бежали, као ни Српски Народ Крајине – јер нико не може да бежи од самог себе – али ето… бежали “нижњи“ сами до себе!

А зашто? Па зато што им је дилетантизам “премудрих“ прикалемио измишљотину некаквог “споразумевања“ са “Павелићевим усташама“ – а и Фрањиним – око некаквог “заједничког циља“ – наводно “борбе против партизана“ – па је зато НДХ чак “плаћала пензије четничким удовицама“, и чак је, као и доцније Српском Народу Крајине, “дала salvus conductus – слободан пролаз четницима који су се повлачили ка Аустрији“ – ето зато сам сигуран, иако сам „brend“ – да су уз Меклинове и Месићеве фатаморгане – то фрапантне измишљотине број два, три, четири, и пет… јер, мит као такав – а речено недилетантским речником већ речником стварности – не мит већ управо обмана – јесте “најлакши излаз из противуречности и из стварности“ – и баш зато “не смета онолико колико би требало и било поштено“ – зато што је громогласно рекламирани српски „brend“ заиста маскарада обмане расистичког мржења Срба од стране Титоизма и Домовинства! Јер… зашто би иначе “визионар шумаца“ – Моша Пијаде – захтевао – и то у име “народног гнева“ – и то на засједању Авноја – да се српски народ претвори у “бескућнике“,(3) и зашто би иначе мржња његовог сународника Хинка Мајера тестерисањем обезглавила Србина Веселина Петровића, из села Дивци близу Ваљева – са садизмом Павелићевог часника? Зато, сходно изложеном, у напису о помену јасеновачким жртвама, да је на јеврејском језику „Калиш“ предводио рабин Исак Асијел, који је за Јасеновац изјавио „ово мјесто je стравично и свједочи о времену када је чинити добро значило бити осуђен на смрт“ – зар чињеница да јесте поменуто да су “припадници ромског народа“ – “страдали само зато што су Роми“,(4) а да уопће – није уопште поменуто да је много више Срба страдало – само зато што су Срби – зар та чињеница не доводи у сумњу да ли се изјава рабина Асијела да “када је чинити добро значило бити осуђен на смрт“ – односи и на Србе?

Јер… јесте чињеница да се српски „brend“ користи као маскарада обмане – на пример као маскарада коме се заиста догађа оно “што се догодило Исусу на Цветницу“ – или… чињеница да је стварна лаж “морална вертикала“ којом се дилетантски маскира садистичка мржња према “српском православном живљу“, којима се – зато јер су “нижњи“ – “сестрински“ препоручује да “иду у шуму одакле су и дошли“ где су наводно “научили слушати међеде и вукове“ – јер им је као “нижњима“ наводно непојамно чути звоњење звона… а истовремено им је прикалемљена лажна клевета да су некакви “српски реваншисти“ који захтевају некакво “растурање Хрватске“ ради некакве “рестаурације Велике Србије“.(5)

Да ли су већи дилетантизам “српски реваншисти“ у “шуми међу међедима и вуковима“ или “рестаурација Велике Србије“ у Србији над којом се јавно спроводи Endlösung – перманентни Холокауст – који је… па наравно забрањен да се зна… јер су Срби и Србија – “нижњи“?
Можда је у напису “Доста злочина“, о томе да је Вук Јеремић извиждан на премијери филма у Сава центру, један од најсажетијих одговора на дуготрајни Холокауст који се спроводи над Српском Нацијом:

“То… пре свега има везе са животом. Са животом обичног човека који се у овој земљи осећа као уцењени талац… Са животом све бројнијих очајника који смисао могу да нађу још једино у праведничком бесу. Све то, наравно, има везе са осећајем обесправљености и неправде, са чињеницом да се у овој земљи и даље највише исплати бити лопов…“

“С једне стране народ – с друге политичка класа.“

“Овде они који немају ‘леба да једу’ – тамо они који су националну и државну агонију претворили у мултимилионски лични и страначки профит.“

“Лево они који су изгубили наду – десно они који су изгубили душу.“
“У тој и таквој Србији сви су политичари исти и сви су нам за све криви!“(6)

То је тачно онај Холокауст који су најавили Павелић и Пијаде, и иако расистичка мржња покушава да се сакрије дилетантском маскарадом… она није претња, она итекако стварна и већ се увелико и ефикасно примењује.

“Људи-муве“

Дефиницју данашње фалсификоване историје и данашње фалсификоване стварности најизразитије исказује поука “Старца Пасија о “људима-мувама“, коју је навео “Један од Лазаревих“:

“Главна особина муве је да њу привлачи нечистоћа.“

“Када се, на пример, мува нађе у башти пуној цвећа прекрасног мириса, она га неће ни приметити и зауставиће се на некој нечистоћи коју нађе на земљи. Почеће да кружи унаоколо и осетиће се сасвим угодно у смраду. Ако би мува могла да говори, а ви затражили да вам у башти покаже ружу, мува би одговорила: Ја уопште не знам како ружа изгледа. Знам само где да нађем ђубре, нужнике и блато.“

“Постоје људи који подсећају на муву.“

“Људи који припадају овој категорији навикли су да мисле негативно и у животу увек траже лоше стране, ниподаштавајући и одбијајући присуство добра.“(7)

Од када је века није се променила мудрост Старца Пасија – суманути агенти Зла лажу једно те исто – оптужују Православце за гнусобе које они чине – скривајући се тако да су они агенти Зла. А пошто то чине дилетантски, осим трагичних последица, можда то у суштини значи да су у дубини душе свесни да лажу, па лажу због дубоко усађеног комплекса ниже вредности… и можда баш зато што су свесни да лажу, зато и кинђуре рекламерство својих лажи као да су некаква “надмудрост“ – коју зато – ради камуфлаже њихове обмане – и рекламирају као некакву “службену истину“ – јер од такве камуфлаже нема убедљивије маскараде за дилетантизам Зла.
А “заиста, цела ова многозрачна и многоочита васиона не би имала сама по себи ни један атом светости, и била би једна обична слепа мрља, када светост њеног вечитога Творца не би просијавала кроз њу и давала јој ореол мучеништва и васкрсења.“

“Ништа нечисто не улази у тај пламен, а да га пламен не сагори.“

“Само оно што је чисто и свето тај божански пламен прима у себе и држи у себи. Држи у себи; у неисказаној светлости и радости, у неисказаној моћи и светости!“

“Јасно је, да је овде реч о души, а не о чизмама и опанцима.“
“Јер ни у чизмама нити у опанцима неће човек изаћи пред лице Божје.(8)

И баш зато што Реч јесте о Души а не нити о опанцима нити о куњању дилетантизма у смраду, зато сам се, хвала Богу, без икаквог предзнања – нагло нашао међу Србима које нисам познавао, већином старијих, али и вршњака, а и млађих… у цркви о којој нисам имао појма да постоји у далекој прекоокеанској земљи… у граду Њујорку, о којем сам доста знао, а још више нисам, али све што и јесам знао – знао сам само из перспективе амбиција… а нисам имао појма о малој црквици у коју нас је на црквену славу одвео Душан Ђоновић, где сам видео српску дечицу како их мајке дижу на столицу да декламују српске народне и родољубиве песме, па се дечица прво шапатом преслишавају да била сигурна да ће тачно изговорити стихове када их гласно изрецитују… и када ми је после Ђоновић рекао да постоје две цркве и да треба да одем на 26 улицу у нашу српску Слободну Цркву…
…отидох наравно и бејах поштено срећан… и срећан сам и данас.

А сада ми дугогодишње Зло Људи-Mува… дугогодишње чак од кушања Божијег Сина, и чак од дилетантизма њихове фарисејске издаје, и чак од доцније још фарисејскије издаје некаквим “писмима Светог Петра“ пристиглим наводно “директно са Небеса“(9) – све лажима истоветним ујдурмама дилетантски упакованим у јефтин омот некаквих “народних маса“, некаквих “тековина“, и некавог “братства и јединства“, попут расистичког “срећно, ноћас“ Мадам Олбрајтове здруженом праведничарском мимоходу “Олује“… дакле, сада ме некакви наводно “мудри“ као стоку маркирају да сам „brend“ опанчарски, да сам зато, кажу, нека нижа раса која из шуме дође, нека нижа раса која једино међеде и вукове знаде, и која се никад на звона навикла није… па пошто сам из толико нижњи да ми зато ни у шуми места нема.

Е, “децо“, да вам право речем, дозлогрдио ми је ваш расизам, а и мржња ваша, а и ваш фарисејски дилетантизам… и не пада ми на памет да се са вама прегањам јер ви – “мудрост“ нисте… већ сте “муве“ које се поганом кинђуре усред благословених дивота баште Божије. Дилетанти сте исти као и узурпатори које постависте да нам Цркву Божију претворе у исисавање погана онако како то муве чине – ви сте доиста „brend“ који нема ама баш никакво право да вршља по башти Божијој и да селективно расистички издаје некакав Ausweiss – за Веровање у Бога.

Леп изговор вам пара не вреди…

Иако се може помислити да је повод здружене усташколике авети Endlösung–а Србије одлука Хага да Олују прогласи злочиначким подухватом, и пресуда хрватским хенералима Анти Готовини и Младену Маркачу – бацање искључиве кривице на Фрању Туђмана, као да је он са својом групом искористио хрватске оружане снаге, а не спомињање почасти које су Туђману признате од стране Вашингтонског Холокауст Музеја, нити да су баш ту и такву Туђманову Хрватску признали не само Немачка и САД, већ и да је баш на тој и таквој Хрватској инсистирао амерички Државни секретаријат и строго контролисани глобални медији и строго контролисана глобална историја; и да у доцнијој пропаганди Месићевог хрватског “антифашизма“, подржаног праведничарством Јад Вашема – није уопште бачена никаква љага ни на Олују нити Туђмана – очит су доказ да је данашња формулација Хага само изговор за замазивање очију јавности – јер су се и Трибунал, и покушај узурпације СПЦ зарад ликвидације српске Душе, и преварантско уцењивање Србије чланством у ЕУ, и издајничка власт сарадника окупатора у Србији – доказали неспособним да обаве постављени им задатак – и као такви, као превазиђени – гурнути су у страну – и зато је данас поново стављена на снагу расистичка директива здружене савезничко-нацистичке завере из Другог светског рата:

Endlösung – Kоначно решење – Ликвидација Србије.

Прозирна вам, “децо“, “мудрост“:

Дилетантско вам је “Право“ да издајете Ausweis.
За шта Ausweis?
Ausweiss за Веровање у Бога? Или Ausweis за припадност вишој раси?
Нема у Божијем свету права на расизам – а нема права нити на мржњу.

У Божијем свету расизам и мржња и некакво “право“ на њих – мудрост не значе. А то сте сами доказали јер сте сами себе исказали својом здруженом чежњом за садизмом – “alles läuft wie geplant“ – “све се одвија по плану“ – а одвија се “geschmiert“ – као “подмазано“ – зато што сте, “децо“, здружени без обзира које сте феле… а још од Распећа, и још од Шарлемана, и још од Аустроугарске, и још од Нацизма… усисавање смрада усред баште благословене – није мудрост… значи – муве сте.

Ој, Олујо, ој… “Срећно, ноћас“

А Ausweis – за Веровање у Бога… то вам значи следеће:
“На дан почетка Олује, према књизи Вишње Старешине, Малден Олбрајт је 3. августа 1995. године поручила Хрватима:

“Срећно, ноћас.“

Бивши амерички председник Вилијем Клинтон каже у својој аутобиографији “Мој живот“ о ослободилачкој акцији “Олуја“:
“Навијао сам за Хрвате“(10)

То је ваш Ausweis – да здруженом мржњом и покорном, вазалском сарадњом са Злом можете да иживљавате крволочни дилетантизам вашег садизма… зато је ваше кинђурење лажном мудрошћу Радован Караџић с правом назвао оним што јесте – “Најлакше је преварити читав свет, чинећи страшна дела у име човечанства“.(11) И узгред речено… Радован је то мудро прозборио. А да вам не бих вређао здружена чувства, обједињена у идеалима Усташтва, ево вам на крају још једном шта значи ваш Ausweis:

“Када сам прочитао опис злочина браће Љуана и Бекима Мазреку, каже судија Окружног суда Милимир Лукић, схватио сам да је једна од најпотреснијих сцена у српској историји, по моме мишљењу, сцена када је силована пред мајком, заробљеним Србима и њиховим злотворима, малолетна девојчица Јована пришла своме крвнику, једном од браће Мазреку, са молбом да јој поштеди живот.“

“Он ју је сурово убио.“ (12)

То се догодило у Клечки, а ваша “мудрост“ забранила је Србима да Клечку називају Холокаустом… па зашто то, “децо“? Да ли зато да се не би открио „brend“? Или… баш вас брига за “народни гнев“ оног народа који је Ausweiss ваше “мудрости“ одредио да “цврчи на усијаном тигању“… зато што је Српски Народ?

Jер…
“…где је сама трулеж, ова се не осећа као трулеж.“(13)

Часлав М. Дамјановић
www.ravnogorskivenac.com

__________________
(1) Под наводницима цитати из “Salvus conductus: “слободан пролаз“ мржењу Срба“, Часлав М. Дамјановић, Новинар.де, 05/08/11
(2) Томислав Мерчеп, у говору на конгресу Хрватске пучанске странке, Feral Tribune, studeni 1995
(3) Под наводницима цитати из “Salvus conductus: “слободан пролаз“ мржењу Срба“, Часлав М. Дамјановић, Новинар.де, 05/08/11
(4) “Доња Градина – Помен Јасеновачким Жртвама“, Ј. Б., Срна, Инфо 01/05/11, 12:18
(5) Под наводницима цитати из “Salvus conductus: “слободан пролаз“ мржењу Срба“, Часлав М. Дамјановић, Новинар.де, 05/08/11
(6) “Доста злочина! Зашто Срби звижде Вуку!“, Драган Ј. Вучичевић, pressonline.rs., 05/07/11
(7) “Једна од Лазаревих: Аутогол Атанасија Јефтића“, Аутор Један од Лазаревих, Новинр.де, 04/22/11, 10:13
(8)“О покајању“, Беседа изговорена уз пост у Београдској Саборној Цркви, Свети Николај Српски, Борба за Веру, 05/03/11
(9) Приказ књиге Авро Манхатана, “Ватиканске милијарде“, Милица Миладиновић-Кесеровић, Српске новине
(10) “Тјералице изнад потерница“, Драган Видаковић, Новинар.де, 04/18/11
(11) Вера Жердева, Татјана Стојановић, serbian.ruvr.ru, 04/07/11, 15:19)
(12) “Тјералице изнад потерница“, Драган Видаковић, Новинар.де, 04/18/11
(13) “О покајању“, Беседа изговорена уз пост у Београдској Саборној Цркви, Свети Николај Српски, Борба за Веру, 05/03/11