Вести

Crne slutnje su u narodu da se minira jedini preostali stub nacije, njena Svetosavska crkva. Da li je guranje u drugi plan tajnog procesa

Piše Dragan Milosavljević (Преузето из листа ПЕЧАТ)
+++

pravi motiv naduvavanja „raskola“, koji se stalno nagoveštava preko državnih medija posle smrti patrijarha Pavla. Možda je halabuka oko slučaja Artemije, koja se produžava od sabora do sabora, idealan način da suštinske teme ne dođu na dnevni red

Na majskom saboru SPC, zna se već u aprilu, neposlušni Artemije biće isključen iz crkvene zajednice. To najavljuje njegova svetost patrijarh Irinej, a rado(sno) prenosi TV „B92“. Jer, to što radi bivši vladika „nije samo protiv kanona već se graniči i sa zdravim razumom“. Njegova svetost upućena je i u „finansijske malverzacije Artemija u raspolaganju donacijama“.
Ali eto, malo se, recimo, zna, u stvari ništa, o sadržaju nedavnog boravka patrijarha u Americi. Da li se tamo, pored ostalog, upoznao sa ovde malo tajnovitim detaljima „pravoslavnog integralizma“ koji razvijaju SAD.

NOVI CRKVENI POREDAK

Ovde vlada potpuno medijsko ćutanje o toj versko-političkoj matrici SAD i Vatikana o „novom crkvenom poretku“. Predviđenog prvo u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, pa potom i u najvećoj, ruskoj.

Ono što se da naslutiti je da tekuće inicijative za stvaranje crnogorske, kosovske, hrvatske, a uskoro i bosanske i vojvođanske pravoslavne crkve, realno vode u preimenovanje SPC u buket pravoslavnih feuda. A zatim sledi i njihovo stavljanje pod kapu provatikanski orijentisane Patrijaršije u Aleksandriji. Koja i ne krije ambicije da ovde bude posrednik Svete stolice.

A novoistorija, uz pomoć kadrova dobro pozicioniranih emisara u Beogradu, već uveliko nastoji da briše duboke krvave tragove u srpskom biću, a sa njima i svest o neokajanim masovnim grobnicama, zaostavštinom katoličkog klera i njihovog vođe i inspiratora Vatikana.

Još malo pa se neće više spominjati jame pune pravoslavaca, čije preživele potomke sada kao stado teraju u grkokatolike u Hrvatskoj, a uskoro i drugde, uz odsustvo bilo kakvog jasnog reagovanja crkvenog vrha.

Crne slutnje su u narodu da se minira jedini preostali stub nacije, njena svetosavska crkva. Da li je guranje u drugi plan tajnog procesa pravi motiv naduvavanja „raskola“, koji se stalno nagoveštava preko državnih medija posle smrti patrijarha Pavla. Baš kada se u izbor novog poglavara umešala vladajuća politika evrounijata. Oličena kroz agresivno spletkarenje DS.

HALABUKA

Možda je halabuka oko slučaja Artemije, koja se produžava od sabora do sabora, idealan način da suštinske teme ne dođu na dnevni red. Jer teško da poziciju SPC istinski ugrožava šačica neposlušnih koji služe po „katakombama“.

Strategije razvlačenja slučaja Artemije, u kojem se „cunamijem“ vladinih medija grupici sveštenika daje publicitet, po svemu sudeći zamagljuje neke druge dramatične promene unutar SPC, a novotarci u njoj sebe, kroz paničenje oko omalenog nepredvidljivog, a kočopernog Artemija, predstavljaju kao teško ugroženu žrtvu. Na pravdi Boga.

Ekumenisti (papisti), naime, tvrde da „sektaši“, koji su objektivno zaista upali u dobro pripremljenu zamku zamene teza, nisu autentični tumači svete tajne. Što, na prvi pogled, kroz objektiv potrebe kanonskog jedinstva i poslušnosti nižih prema višima u hijerarhiji nalikuje smaku pravoslavnog sveta. Kao i ocena iz vrha SPC da oni koji su pošli za njima „povlače greh i prokletstvo. Pa čak i njihovi potomci.“

To po dramatici već liči na anatemu, ali problem u tome svemu, onaj suštinski, je da je osuda bačena na deo sveštenstva iz i oko Gračanice, koje je jedino jasno delom pokazalo kako nije spremno da sledi najnoviju „politiku“ SPC. A to je prilagođavanje dominaciji „bezgrešnog“ pape, i to bez alternative.

Dobri poznavaoci istorijata ekumene podsećaju da se na balkanskom šaru ni danas ne događa baš ništa nepoznato. Više nego ikada, Vatikan je bliži preveravanju pravoslavlja. Svetosavlja, pa potom i pravoslavlja kod Rusa.

Tamo je, u cilju pridobijanja i aktiviranja ekumenista, ubačeno oko pola milijarde dolara, a na domaće tlo, ima nagoveštaja, oko 100 miliona. Taj novac se grana i prema nekim političkim projektima uspostavljanja partije demohrišćanskog modela. Već decenijama vrlo uspešno u Italiji i Nemačkoj. Ima već dovoljno poruka iz pravoslavnih crkava Artemiju, da u Rusiji ima snaga koje bi da se odupru ofanzivi papista i traže saveznike na ovom tlu. Možda i to žulja vrh SPC.

Reklo bi se, u sporu Sinod – Artemije, čija zaleđina i suštinski motivi sa upletenim necrkvenim faktorima nisu osvetljeni, bar zasad, došlo se do faze puta bez povratka. Pogotovu posle najnovijeg javnog istupa novog patrijarha Irineja. Sa prognozom ekskomunikacije.

CENA OPSTANKA

Postaje sve očiglednije da je „preuređenje“ pravoslavlja, kako to vide evrounijati, „bez alternative“, neizbežna cena opstanka Srba i Srbije. Kao uostalom i put u Evropu, pod uslovima datih od strane istih onih koji su Srbiju doveli, prvo sankcijama, a onda oružanom agresijom, na rub totalnog poloma. Možda bi trebalo konsultovati naciju da li i na tu cenu pristaje. A u maju će u Beogradu biti i Samit NATO-a. Nedavno, uspeo je konačno da se obrati javnosti i raščinjeni vladika Artemije. Ali kako? Njegovo svedočenje osvanulo je na malo poznatom portalu interneta. Prema izjavi Artemija pred kamerama, cilj njegovog smenjivanja, uz montiranje dokaza, je da se prikrije „istinski greh što je uspeo da makar deo Srba iz izbegličkog talasa zadrži na Kosovu“ .

Greh nije mali sa stanovišta zapada i njegovih crkava jer se, drugim rečima, odupro odlučno planovima NATO-a i Vatikana u potpunom preuzimanju Kosova, a u pozadini unapred izgubljenog rata, u koji je, kao u dobro pripremljenu klopku, uleteo Milošević.

Podsetićemo, ne samo da je u bivšoj pokrajini nikla jedna od najvećih američkih vojnih baza, nego se, prema nacrtima Vatikana, vrše pripreme za proglašenje srpskih manastira kulturnim dobrom samoproglašene, šiptarske države. A u tome će asistirati i projektovana pravoslavna crkva Kosova. Temelji te rabote „osveštani“ su još tokom Bajdenove posete Dečanima. A Artemije je, zamislite, odbio da ga primi u Gračanici.

Odmah po uklanjanju Artemija, Gračanicu, donedavno ostrvo otpora svetosavske SPC prozelitizmu Vatikana, „overio“ je svojom posetom ozloglašeni prvi gubernator okupiranog Kosova Bernar Kušner. Svetski mediji ga uveliko povezuju sa Tačijem u mračnoj aferi egzekucije oko 1500 otetih i zarobljenih Srba, čiji su organi, prema ubedljivom izveštaju Švajcarca Dika Martija, oduzimani žrtvama odmah posle egzekucije.

Oni koji su preživeli, među kidnapovanom srpskom populacijom na Kosovu, upućeni su ovih dana da kroz tehničke pregovore Beograda sa Prištinom aminuju secesiju i sarađuju sa režimom kriminalaca i ubica, u čijoj je režiji sproveden ovaj zločin. O kojem je, kroz pokretanje afere o krađi organa, na bazi neobjavljenih saznanja Haga, progovorila Karla del Ponte u knjizi „Negovanje nekažnjivosti“.

U Vašingtonu i Briselu znaju da ova žena, vazda željna vlasti i uticaja, ima kompromitujuću dokumentaciju o brljotinama NATO-a, ali i krivičnoj odgovornosti šefova država i generala NATO saveza, počinilaca zločina nad Srbijom
Ali, kako na to ukazuje u svojoj knjizi odgovora Džefri Najs, njen tadašnji zamenik, bivša tužiteljka i danas prikriva saznanja da su zločini, uključujući onaj u Srebrenici, naručivani i montirani od stranih službi, a odrađeni preko šarolike bratije sa legitimacijama stranih legionara.

DALTONI JAŠU ZAJEDNO

Najs tvrdi da je sporazum o ćutanju postignut između Amerike, Haga i srpskih novodemokrata, kojima se kasnije priključio pokajnički SPS. Sve to uz punu podršku NVO sektora i njihovih „nezavisnih“ medija. To je, po svemu sudeći, jedan od ubedljivih razloga zašto su sa malo ambasadorskog pritiska Daltoni 2008. godine odlučili da ponovo jašu zajedno.

Otvaranje afere Artemije, na način kako je to medijski orkestrirano, svedoči o otvorenim namerama atlantista da uz klimoglave ozvaniče preotimanje Kosova i sve pravoslavne manastire pounijate, uz upadljivo ćutanje vrha SPC-a.
Da li se ikada prozelitska politika Vatikana menjala? Istorija svedoči da nije. Prilagođavala se kroz razne krstaške pohode, oružane i ekumenske, u taktici pokatoličenja, prozelitizmu. A Balkan je bio i ostao najradija meta. O tome svedoči i Jasenovac i proterani Srbi iz Hrvatske danas, ali i oni pokršteni juče. Upravo zato je pokojni patrijarh Pavle, na predlog o dolasku pape Vojtile, odgovorio „dobro nam nedoš’o“.

Ko god ponašanje demokratske sekte u saradnji sa tom politikom smatra samo varijantom obične bahatosti, obogaćene nestašnom neoliberalnom pohotom za posedovanjem svega postojećeg, pogrešiće. Radi se o dobro obučenim tvorcima nove Srbije, u kojoj će Srbi biti svedeni na propisane demostandarde.

U tom svetlu i Sinod i Artemije i ceo sukob imaju samo težinu olako odigranog tuđeg scenarija, čijeg suštinskog pogubnog sadržaja njegovi izvođači u mantijama, možda ne svi, ne moraju danas biti svesni. Ali sutra…Kada prozelitizam zakuca na vrata. Sutra, vladike, i bivše i sadašnje … sutra će biti kasno.

Društvo | Dragan Milosavljević | april 15, 2011 at 16:24

ПЕЧАТ