Вести

U nedelju, 28. marta/10. aprila, u manastiru Prepodobnog Justina Ćelijskog u Barajevu, milošću Božijom, odslužena je Sveta Liturgija.

+++

Liturgiju je služio Jeromonah Maksim. Liturgiji je prisustvovalo oko 250 vernika iz Beograda i okoline. Ova Sveta Liturgija će biti zabeležena kao Liturgija koju su „sveštenici“ svim silama ometali i na svaki način nastojali da prekinu.

Naime, oko 8:15 grupa od petnaestak sveštenika i tridesetak „vernika“ iz Eparhije šumadijske, predvođena sveštenikom Vidom Milićem, upala je u kapelu Prepodobnog Justina Ćelijskog za vreme jutrenja i zatražila od Jeromonaha Nauma nekakav razgovor i dogovor. Odmah je predvodniku ove neslavne skupine rečeno da nema nikakvog pregovaranja nego da odmah napuste privatni posed. Sledeći zahtev je bio da se Liturgija ne služi jer, kako reče otac Vido, to dovodi do anarhije u Crkvi. Izričito mu je odgovoreno da će se Liturgija služiti po svaku cenu, jer je proskomidija završena. Odgovorio je da Liturgije ipak neće biti. Krenulo je raspravljanje sa prisutnim vernicima i ubeđivanje da svi krenu u barajevsku Crkvu „da vide kako se služi Liturgija“. Naravno, narod je to odbio.

Usledilo je još žustrije rapravljanje pojedinih sveštenika sa narodom pri čemu se jasno videlo da je namera sveštenika da pošto-poto onemoguće služenje Liturgije. Pored sveštenika, za vreme rasprave, svo vreme, stajali su ljudi koji su više ličili na pripadnike službe državne bezbednosti nego na crkvene ljude kojima je stalo do reda i mira u Crkvi (ovi ljudi su jasno uočljivi na video zapisu u prilogu). Za razliku od pojedinih „sveštenika“ koji su čak i fizički nasrtali na prisutne vernike i to u samom oltaru, svi prisutni vernici su bili dostojanstveni i na visini svog hrišćanskog zvanja. Kao jedinu odbranu pri ovom nebivalom nehrišćanskom nasrtaju imali su molitvu „Gospodi pomiluj“, koju su neprekidno, jednoglasno i jednodušno ponavljali svo vreme, i molitvenu pesmu Svetom Justinu Ćelijskom.

Pošto je bilo očigledno da sveštenici nemaju nameru da odu u skorije vreme Liturgija je počela u zakazano vreme. Izvan oltara glas sveštenika skoro se nije mogao čuti. Liturgija je morala da se odsluži bez obzira na veliku galamu i smetnje od strane sveštenika.

U jednom trenutku, da bi što veću buku proizveo, jedan od sveštenika je uključio alarm u zgradi. Zaglušujuće zavijanje alarma je trajalo nekoliko minuta. Uz to jedan od najkrupnijih sveštenika je ušao u oltar sa namerom da otme antimins. Očevidci kažu da mu je u jednom trenutku pozlilo, da je seo na stolicu i pri tome izgovorio: „Uh! Pritisak mi je 200“. Liturgija je sve vreme vršena po tipiku. Sveštenik je izgovorio sve potrebne jektenije, molitve i vozglase a pevnica je otpojala sve što je bilo predviđeno tipikom.

U jednom trenutku sveštenici su počeli glasno da pevaju tropare kako bi što veću buku proizveli i zaglušili pojanje naroda. Kom Bogu su se u tim trenutcima molili ostaje nepoznato. Bogu mira i ljubavi Gospodu Hristu sigurno nisu jer su mir i ljubav u tim trenutcima bili daleko od njih (ova istina se jasno uočava na video zapisu u prilogu). I ovo im nije bilo dovoljno nego su u jednom trenutku, na poziv oca Vida navalili da uđu na severne dveri kako bi preoteli putir i antimins. Verovatno su, po svom „tipiku“, posle uvodnih tropara mislili da je vreme za njihov „veliki vhod“. Bogu hvala narod ih je u tome sprečio zagrađujući put ka oltaru svojim telima.

[youtube:http://www.youtube.com/watch?v=D6DBYUME-bM]

Svo vreme policija u civilu je pasivno stajala u kapeli ništa ne preduzimajući da se izgrednici izbace iz kapele. Nekoliko uniformisanih policajaca je stajalo ispred kapije imanja. Kada su zamoljeni da zaštite bratstvo i vernike od nasilnika na privatnom posedu, odbili su to rečima: „Imate inspektore unutra, bez njihovog odobrenja ne možemo ući“. Policija je, inače, prethodnih dana u dva navrata zamoljena da bratstvu pruži zaštitu od sveštenika koji su u više navrata pretili. Jednom je to i pismeno učinjeno. Jedan uniformisani policajac je nešto kasnije ušao u kapelu i samo mirno posmatrao ometanje bogosluženja. Da li bi isto postupao da je, recimo, Liturgiju služio Episkop Jovan šumadijski ili neko od novotaraca?

Pred čitanje Svetog Jevanđelja ova neslavna grupa sveštenika je iznenada napustila kapelu sa pretnjom, izrečenom od strane oca Vida, da će iduće nedelje doći sa pet puta više ljudi. Sa njihovim odlaskom mir je preplavio kapelu a Sveta Liturgija je po tipiku privedena kraju.

Pri svemu ostaje bolan zaključak da je manastir Prepodobnog Justina Ćelijskog u Barajevu u prošlu nedelju bio meta nehrišćanskog napada od strane sveštenika. Neverovatno ali istinito. Nebivali događaj u istoriji Srpske Pravoslavne Crkve. Po kom Kanonu, po kom članu Ustava, po kojoj jevanđelskoj zapovesti se „uspostavljanje kanonskog poretka“ vrši grubom silom i nasiljem? Zar primena sile upravo ne donosi anarhiju? Da li smo svedoci još jedne novine u našoj Crkvi – primeni sile pri „uspostavljanju kanonskog poretka“? Da li su pomenuti sveštenici to naučili od krotkog Gospoda Hrista? Da li Gospod za nepoštovanje svojih zapovesti od strane ljudi primenjuje silu? Da li su ovi nesrećni ljudi još uvek sveštenici pred Bogom?

Bolna je i činjenica da policija izvodi čitavu armadu da brani propovednike sodomskog greha na ulicama prestonice, a ni prstom neće da makne kada su ugroženi propovednici devstvene čistote – monasi, i to na svom posedu. Gde će nas odvesti ovakva nepočinstva ljudi iz crkvenih i državnih struktura?

Gospode Preblagi, spasi i pomiluj sve gonitelje naše od Gračanice do Barajeva. Prosti im Svemilostivi jer ne znaju šta rade. Amin.

petak, 15 april 2011 05:08

izvor: Eparhija raško-prizrenska i kosovsko metohijska