Вести

За мање од годину дана у Бачкој је три пута провоциран српски народ са очитом тенденцијом да се створи клима неповерења и да се

Александар Вељић, 16.03.2011

+++

за могуће зло у регији кривица свали на Србе. Најновија провокација је постављање споменика Јовану Дамјанићу у Ади. Тој провокацији су претходиле ове:

1. Јула прошле године у Кањижи је злоупотребљен традиционални фестивал мађарске музике када су нацистички бендови певали шовинистичке песме о етнички чистој Мађарској. Полиција је обезбеђивала концерт.

2. Фебруара ове године мађарски амбасадор у Републици Србији је тајно посетио гробиште мађарских цивилних жртава 1944-1945 пренебрегавајући „магацин смрти“ где су јануара 1942. на стотине жртава Чурушке „рације“ мучки побијене од мађарског окупатора уз здушну сарадњу многих који су покопани на том гробишту. Његова Екселенција тврди да је протокол Општине Жабаљ уредио програм његове посете. Медији су објавили само то да је Његова Екселенција посетила општинске функционере, а о Чуругу ни речи.

Трећа провокација догодила се пре неки дан. Ада је од мађарског града са којим је збратимљена добила статуу Јована Дамјанића (Јаноша Дамјанича), мађарског војсковође који је у мађарској грађанској револуцији 1848. и 1849. у Војводини предводио мађарску војску у борби против Срба који су стали на страну Бечког двора који им је обећао разне повластице. Тај страшни сукоб оставио је многа згаришта и уништене животе, а Мађари су поразе које су тада претрпели светили и јануара 1942. приликом извођења геноцидне хортијевске Рације у Шајкашкој и Новом Саду.

Један од вођа мађарских трупа које су у Војводини 1848-49. етнички чистиле Србе био је Јован Дамјанић. Најстрашније у његовој биографији је изјава: „Срби не треба да постоје и нећу се смирити док и последњи Србин на свету не буде мртав, а кад се то догоди сам себе ћу убити“. Био је одан вођи мађарске револуције против Бечког двора, Лајошу Кошуту, који је генералу Перцелу у Петроварадину написао да „треба истребити српски род, јер имам озбиљну намеру српске крајеве после рата (1848-49) насељавати родољубивим Мађарима“. Споменик Дамјанићу Ади је даровао са њом збратимљени град Будакалас. Питам се са колико је српских градова збратимљена Ада?

Трагично је то да државни органи ни у једној од ових провокација нису реаговали да заштите суверенинт земље и безбедност свих грађана, него је говор мржње, ревизија историје, хушкање на покољ немађарског становништва прошло без санкције. Да ли се тиме несметано отвара пут остварењу мржње која се заговара у тим провокацијама?

Александар Вељић