Вести

ВРЕМЕ ИЗБОРА – ПРОСЛАВА ПОСВЕЋЕНА ДЕВEТСТО ГОДИНА ОД РОЂЕЊА СТЕФАНА НЕМАЊЕ

о.Михаило В. Микић

+++

Са благсловом и под омофором Његовог Преосвештенства Г. Лонгина, Епископа Новограчаничке Митрополије и Средњо-западно америчке Епархије, духовна дјеца Високопреподобног Архимадрида Гаврила (Рашковића) духовника манастира Свете Петке у Беркасову код Шида, у Срему – Србија, у сарадњи са Колом Србских Сестара, у суботу 26/13 фебруара о.г. у манастиру Нова Грачаница код Чикага, организовали су Прву веома успјешну прославу посвећену 900 година од рођења Стефана Немање, оца Светога Саве, у монаштву прослављеног Божијег угодника – Преподобног Симеона Мироточивог, оснивача СРБСКЕ ДРЖАВЕ и Благородне лозе Светих Немањића.

Прослава је отпочела Светом Литургијом коју су служили присутни свештеници, а затим је одржан парастос уснулој у Господу Игуманији мати Евраксији Пауновић, оснивачу манастира Рођења Пресвете Богородице у Индијани, и свим преминлим сродницима, пријатељима и познаницима нашим, који сада почивају у миру Божијем, чекајући васкрсење мртвих.

Послије тога из манастирског храма народ је прешао у салу Богословије Светог Саве, у манастиру Новој Грачаници, у којој је добротом домаћина овог славља, Пречасног Господина Миломира Симовића, била постављена богата трпеза љубави снабдевена са разноразним домаћим јелима која су спремиле по жељи домаћина за потребе овог славља вредне сестре Кола Србских Сестара, са њихом предсједницом Гђ. Миром Анђелковић.

Добровољни прилог сакупљен на име ручка од нашег Богу вјерних а Србству оданих синова и кћери Светог Православља, сав је послат за обнову Манастира Свете Петке у Беркасову код Шида у Срему, у коме се сада налази наш духовни отац, Високопреподобни Архимадрид Гаврило Рашковић, са својим оданим монахињама, које се одрекоше љепоте овог пролазног свијета ради славе Христове, и спасења душа својих и нашег Васколиког Рода Србског!

Помажући обнову старих и градњу нових СРБских православних светиња у Отаџбини, ми на тај начин као слебденици Старог Србског Рођака, Господа нашег Исуса Христа, према својим могућностима:

– помажемо обнову и изградњу Свете земље Славних предака својих;
– испуњавамо заповјест Божију о милосрђу и помагању ближњих својих;
– обнављамо у души својој Србство: Православље и Светосавље без којег Србском народу нема спаса и опстанка,
– и на тај начин кроз племенита дјела своја, ми душе своје за вечност спремамо, јер ко Цркви даје Богу позајмљује, а Бог никада никоме дужан не остаје.

У 1:00 сат послије подне, поводом 900 година од рођења Стефана Немање, у његову славу и част одржана је јавна трибина под називом ,,Светосавље је наш Србски избор, наш пут и наше спасење, без којег нема Србства и Србије!

Успјешно предавање на тему Светосавље као филозофија живота по учењу Св. Аве Јустина Ћелијског и Св. Николаја Охридског и Жичког – Србског Новог Златоустог, због болести преко интернета одржао је г. Марко Бојовић, Ђакон СПЦ Св. Николе из Индианаполиса у Индиани, а сплет Бого-мољачких духовних пјесама које су одушевиле присутне Госте, извеле су наше сестре: Гђ. Биљана Бојовић и Гђц. Дијана Селеј!

О раду добротворне организације СПАСИМО СРБСКУ ДЈЕЦУ, говорио је њен оснивач и предсједник Г. Милош Шупица! Та добротворна организација која дјелује из САД у Отаџбини и још седамнаест других земаља у свијету, са благословом Високопреподобног Архимадрида о. Гаврила Рашковића, од почетка избијања оружаних сукоба на просторим бивше Југославије па до сада, довела је у САД на бесплатно лечење 131 (сто тридесте и једног) СРБског рањеника, послла у Отаџбину велики број контењера са хуманитарном помоћу неопходном за успјешан рад наших болница и обукла са новом обућом и одјећом: јакнама, панталонама, капама 24.000 (двадесет четири хиљаде) дјеце широм СРБије и Републике СРБске Босне и Херцеговине. Поштовани читаоци, да ли је неко од Вас до сада чуо да је било која друга организација из САД урадила толико пуно на помагању ближњег свога, на помагању нашег Богољубивог и слободољубивог народа СРБског у Отаџбини, или барем да је неко други урадио нешто слично томе?

Знамо да нисте до сада нешто тако чули, и да нисте никада ни могли до сада да чујете за таква Богоугодна и корисна дјела, јер док су истински Србски неимари градили и радили, и од уста својих одвајали да би помогли ближњег свога, да би помогли брата свога, и тако испунили Заповјест Божију о милосрђу и братској љубави, други су „Србовали’’ уз печење, флашу и чашу, и китили се одликовањима за измишљена или надувана ,,јуначка,, дјела своја. Такве жалосне и срамне појаве биле су могуће код нас Срба зато, што ми СРБи у туђини већ годинама на челу наших црквених и националних организација немамо људе од ријечи и дјела, истинске Богољубе и Родољубе, којима заиста на срцу лежи Србство и Србија, не ова данашња, осрамоћена и понижена, осакаћена и упропашћена, већ она истинска Србија која окупља све Србске земље и која уједињује СВЕ СРБЕ СВИЈЕТА, и која као таква живи у срцима нашим. Умјесто тога, ми Срби данас на срамоту своју и на пропаст нашу, највише имамо међу “нашим“ народним и црквеним вођама оних слебденика Вука Бранковића, који као туђи жбири и шпијуни (част онима који то нису) заводе Србство за Голеш планину, који су “велики“ Срби на ријечима само онолико колико они од Србства користи имају. Све што више користи имају, све су они “већи“ СРБИ, и као таквима пуна су им уста бриге о Србству, а када је рат у земљи био, и када су на дјелу требали да се покажу јунаци прави, и њихова љубав према Богу и Србскоме Роду: Православљу и Светосављу, нигде тада тих ,,славних јунака,, није било, као што њих у ствари нема данас када се треба нешто заиста корисно за Србство да ради; јер они би радо да паметују и да наређују, да буду народне “вође“ да попут Турака ,,јашу,, на леђима сиротиње раје, и да од њезиног зноја и муке користи имају. Ако ништа друго, барем да им се име чује да су и они људи и Срби, иако многи од њих са људством и Србством осим свога биолошког порекла ништа друго заједничко немају. То се видјело и на овој прослави, посвећеној оснивачу Србске државе и Благородне лозе Светих Немањића – Стефану Немањи, на којој многих ,,јунака,, нигде било није, да би се тако показали поштени, јер многи су били звани али мало је било Богом одабраних. Тако, многи ,,јунаци,, црквени и народни прваци, ником поникоше и у црну земљу погледаше.

Због тога су питања од користи за наш духовни и црквени живот морала бити прескочена, јер прослави нису присустовали црквени великодостојници који су имали пречег посла, да иду тамо где народа више има, заборављајући при томе да снага Цркве Христове није у броју, већ у вјери оних који својим животом Цркви припадају. Због тога је свако отишао тамо где где му је и било мјесто, у Цркву Божију или у безбожнички табор коме по духу своме нажалост многи Срби данас припадају. Многи Срби зато отиђоше са свијетом, са којим се кроз игру и пјесму тако лакше у пакао стже, а они који су били Богом изабрани, остали су као синови и кћери Светог Православља, нашег милог и Богу драгог Светосављакоја, са нашим Светим србским Просветитељима и Учитељима: Преподобним Симеоном Мироточивим, Светитељем Савом и осталим Светим Јерарсима и Оцима, из нашег Крстоносног Рода Србског!

До тако великог и пресудног разлаза и подјеле међу Србима дошло је због тога, што међу нама као народом – духовног или било којег другог јединства више нажалост нема. Већини Срба је омилио овај пролазни свет, са свим безакоњима његовим; а нама, преосталом малом стаду Христовом, и духовној дјеци Светога Саве, као истинским Србима: Православцима и Светосавцима остало је само да вјерујемо у Бога и Србство, онако као су то вјеровали наши стари, чврсто и непоколебљиво, и да тако снагом наше Свете вјере Православне, вјере Светосавске, и својим добрим дјелима задржавамо безумља људска. Ови наши Православни, хришћански и светосавски, погледи на живот и свијет, не одговарају дјеци овог свијета, и свим онима који на било који начин отпадоше од Једне Свете, Саборне и Апостолске Цркве Христове. Због тога они настоје по сваку цијену, служећи се лажима, подвалама и преварама, да у нашем христољубивом Србском народу униште вјеру у Бога и вјеру у Србство. Без наше Светосавске Цркве Христове, као истинским чуварем Србства, у свим његовим облицима и особинама, Срби ће брзо да нестано и непримјетно да се претопе у безличну сиву масу и робље Новог светског поретка.

Пазећи на знаке времена које нам остави Господ наш Исус Христос, да нам они говоре о томе када ће Богочовјек поново доћи, у слави Оца својега, са свим Анђелима небеским, да да свакоме плату по дјелима његовим, верујући народ Светог Саве је постао свијестан последњих дана у коме сада човечанство живи, зато је Србска ,,раја,, од које живе силни и моћни великаши наши, уз Божију помоћ постала Србска народна и црквена православна и светосавска снага која се почела да буди и комеша, што је показала и ова прослава, која се захваљујући великом залагању и пожртовању њених организатора и благослову Његовог Преосвештенства Г. Лонгина, успјешно одржала у славу Бога, и част Стефана Немање, а на корист и радост Васколиког Србства, и без помоћи богаташа: народних вођа и црквених старешина. Србски Богољубиви и Родољубиви Народ Светога Саве, снагом вјере своје достојанствено је тако прослави за примјер другима, поготово црквеним и народним “вођама“ 900 година од рођења Стефана Немање, оснивача Србске Државе, и Благородне лозе Светих Немањића, јер она је нама Србима у временском периоду од пуних 400 година, по мушкој и женској линији, давали владаре, светитеље и мученике, са којима ће Срби Светосавци, и поред издаје слебденика Вука Бранковића, да се вечно до гроба, са њима да поносе.

Потискивање Преподобног Симеона Мироточивог из јавног живота Србског Народа, од тајних и јавних непријатеља и Божијих и наших, није од јуче, као што је то случај са Јасеновачким Светим Новомученицима који су прије неколико година на срамоту Васколиког СРБства, избачени из календара Српске Православне Цркве у земљи, да се тако недај Боже Срби неби замјерили Црном Папи у Ватикану са чијим благословом су они на звијерски начин и уморени на правди Бога ни криви ни дужни само због нашег Светог Србског имена, и наше Свете вјере Православне, вјере Светосавске, већ оно траје много дуже, годинама и деценијама на срамоту свију оних који у Цркви одлучују о томе на који начин треба да се ради и шири Ријеч Божија у благочестивом Србском Народу!

Већина Срба садашње тешко стање у Цркви не може да разумије, и они не могу да се помире са тиме да се најбољи у Србској Православној Цркви прогоне, суде и рашчињују на правди Бога ни криви ни дужни само због њиховог другачијег мишљења и жеље да Цркву Божију у Србском народу сачувају онаквом каквом она заиста и треба да буде – СВЕТА. Србском народу у цијелини: верујућем и неверујућем је несхватљиво да се многе гадости из свијета могу да дешавају такође због људског греха у самој Цркви као Божијој творевини. Велику саблазан коју поједине црквене старешине својим животом: ријечима и понашањем изазивају у народу, прете да униште дјело Христово и плодове труда и рада Стефана Немање и његовог сина Светога Саве, иако оне најчешће настају због недостатка потребног верско знање и духовно искуство самог народа. За такво тешко духовно стање у народу нашем, највећу одговорност сносе свештеници, као и сви они Срби који се као православни верници неће да потруде да сами нешто науче о својој Светој вјери Православној, или да макар прочитају и проуче величанствене Житије Светих, а посебно Преподобног Симеона Мироточивог, и осталих Бого-угодника из некада христољубивог и слободољубивог Србског народа нашег. Многима би тада постало јасно, и многи би Срби тада видјели да све оно што је свето и узвишено, трајно и непролазно у нашем народу јесте дјело СРБСКИХ СВЕТИТЕЉА, којима требамо зато вечно да се клањамо, и са њима да се поносимо, јер ми смо Срби потомци Светих Божијих људи и жена са којима се поноси цијело наша Свето Православље. Многим Србима нашег времена, скинуо би се тада вео са очију, па би они видјели и разумјели зашто се и име Стефана Немање, као Преподобног Симеона Мироточивог, у Календару Србске Православне Цркве, као оснивача Србске државе и Благородне лозе Светих Немањића, са којим је отпочекла наша новија Србска историја, не штампа црвеним већ црним словима.

Стефан Немања је био и остао свим новотарцима, екуменистима, глобалистима и папистима у Цркви Христовој велики камен спотицања, јер он својим животом јасно сведочи да римокатоличко крштење са којим је крштен као дјете – није ваљано, да је оно јеретичко и зато неважеће. Због тога је Стефан Немања као зрео човјек и Велики Жупан примио поново крштење у Истинитој Цркви Божијој – Православној Цркви Христовој. Тој Истнитој: Једној, Светој, Саборној и Апостолској Цркви Божијој, Стефан Немања остаје вјеран и одан у све преостале дане свога живота, због чега се на крају и посветио и прославио као велики Божији угодник и чудотворац који и данас лечи све оне који њега у њиховој немоћи и болести, са вјером у Бога призивају у помоћ.

Колико је много мајки нероткиња, Преподобни Симеон Мироточиви излечио од њихових болести, ако су оне са вјером јеле грожће са лозе које израсте из његовог каменог гроба, што је чудо Божије само по себи, у манастиру Хилендару на Светој Гори, то само Господ зна. Таквим женама из многих народа ни број се незна, јер Стефан Немања као Преподобни Симеон Мироточиви свима помаже који од њега искрено помоћ траже, без разлике на њихову вјеру и народност којој припадају.

У исто време Стефан Немања оставио је нама, својим духовним потомцима вечни примјер како се треба са јеретицима поступати, Православну вјеру бранити и СРБство своје до гроба вољети. Зато су организатори ове заиста Бого угодне и јединствене прославе у туђини, имајући у виду да је ово време избора, када сваки од нас треба да се одлучи коме ће се привољети царству, дали земаљском или небескоме, свим присутним Гостима подјелили ЗАВЕШТЕЊЕ СРБСКОМ НАРОДУ СТЕФАНА НЕМАЊЕ, у коме он јасно каже: ,,Ја више волим посрбљеног хришћанина него христијанизираног СРБина, јер је на свијету много хришћана, а један је Србин. Многи би са истока и са запада да нас кроз хришћанство посвоје и униште, а нама је чедо моје, да у хришћанству опстанемо и своји останемо. У томе је смисао наше вјере. Наша вјера јесте хришћанска, наше хришћанство је православно, а наше православље је србско. Тако је и тако ће се звати. То је моја вјера и моје ВЈЕРУЈУ!

Вођени духом ЗАВЕШТЕЊА Стефана Немање, и пазећи на време јер су дани зли, на овој прослави једногласно је усвојен зато предлог домаћина овог Славља Г. Миломира Симовића да се одмах организује Србска Православна хришћанска Бого мољачка заједница, прва такве врсте у САД, која ће са вјером у Бога и правду Његову да ради на очувању и духовном препороду СРБског народа, који се налази сада због свога отпадништва од Бога и Цркве Његове, на путу свог духовног и физичког уништења и нестанка.

У исто време са ове прославе Богољубиво и Родољубиво Србство, окупљено и уједињено око наше новоосноване Србске Православне Хришћанске Мисије Светог Саве, поручује свим духовним старешинама и народним вођама, из цркве и државе да нико од њих у име наше, државе Србије или Србске Православне Цркве, нема право као до сада да у јавности даје неодговорне и непромишљене изјаве са којима се међу Србе уносе и шире немири и праве пометње и нове подјеле, са несагледивим штетним последицама. Поготово нико нема право у име Србског Народада да самостално доноси одлуке од судбоносног значаја по будућност васколиког Србства, о коме се народ Србски није добровољно на референдуму или Црквено народном Сабору по томе питању јавно изјаснио. Србска слога и јединство, као гаран Србског опстанка, били су зато и остали важнији и пречи од садашњих политичких или било којих других интереса појединаца или група у цркви и држави.

Срби су народ “витезова и светаца, за крст часни мученика, за слободу заточника“ који су као такви одувјек били и остали народ Светог Саве, и Господа нашег Исуса Христа, а не римског Папе, отпадника од Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве. Стари Србски Рођак, Господ наш Исус Христос, тако је нас Србе и цијели род људски, у сва времена, својим Страдањима и Пречасном крвљу својом проливеном на Крсту очистио од греха, искупио и избавио од пакла и смрти и даровао нам живот вечни. Зато СЛОБОДОМ, коју су Срби вјером својом извојевали, а крвљу својом запечатили у Христу Исусу, плаћајући је кроз вијекове животима својих најбољих синова и кћери у борби за Божију правду и истину, нико нема право да се поиграва и коцка. Србска Православна Црква, није ничија лична својина и власништво. Она је наша заједничка највреднија ђрдовина, коју смо ми садашњи Срби само наследили од Славних предака својих, који нам ЦРКВУ ХРИСТОВУ само оставише и поверише на чување у нашем времену, са жељом да нам она буде Нојев ковчег србског духа и србског спасења, која ће нас Православне Србе Светога Саве, неповређене сачувати и довести кроз бурно животно море у луку спасења, у Царство Небеско. Срби Светог Саве, зато су дужни и обавезни Цркву Христову у нашем времену да чувају као зјеницу ока свога: свету и неоскрнављену, и као такву да је предају потомству своме као нашу заједничку највећу вредност, од које зависи наш Србски опстанак или нестанак као народа. Зато СПЦ не чине само живи Срби, већ прије свега она је била и остала дио свих Србских поколења кроз нашу хришћанску прошлост, а највише оних Божијих угодника који наше вољено и Богу драго Србство: Православље и Светосавље очуваше коз вијекове и по цијуну највећих страдања. Због тога они као Исповједници и Чувари Србства: Православља и Светосавља, на ту нашу СВЕТУ ПРАВОСЛАВНУ ВЈЕРУ И СЛОБОДУ у Христу Исусу, имају много већа права од свију нас данашњих Срба, међу којима има и таквих који се на срамоту и пропаст своју стиде наше Свете вјере Православне и нашег Светог Србског имена. Зато се Они као Мученици, који су за ту нашу Свету ВЈЕРУ И СЛОБОДУ и животе своје дали, са правом морају да се питају, да ли духовник њихових џелата треба да посјети земљу Србију, док ми живи Срби као преживјели потомци њихови, још ни њихове кости нисмо сакупили, пребројали и достојно сахранили и обиљежили по мјестима њиховог страдања. Зато је Црква наша заједничка својина, свих Србских поколења кроз вијекове који су живјели и који ће живјети. Она је нераздвојни дио наше Свете небеске и земаљске Србије, за коју су Срби прави од памтивјека ратовали, и ако буде требало, са вјером у Бога, истину и правду Његову, поново ћемо ратовати, али Православну вјеру своју у Господа Христа, ми Богу вјерни а Србству одани синови и кћери Светог Православља, никада издати и промијенити сигурно нећемо, ни по цијену највећих страдања.

Тако је ова ПРОСЛАВА која се успјешно одржала у славу Божију и част Стефана Немање, и поред саботаже екумениста, паписта, глобалиста и осталих јеретика нашега времена који су одавно и Богу и Србству леђа окренули, била од велике духовне користи онима који су својим присуством узели учешћа у освежавању успомене на Великане Србске историје, јер да није било наших СРБСКИХ СВЕТИТЕЉА, ИСПОВЕДНИКА И МУЧЕНИКА, који су својим Бого угодним животом кроз пост и молитву и својим страдањем угодили Богу Свемогућем, и тако омеђили границе Србства: Православља и Светосавља, неби данас било ни нас Срба Светог Саве, нити Србства и Србије!

Зато, смилуј се вемогући Боже на Србски народ твој, да Србија тако 2013 године слави свога оснивача и ујединитеља – Стефана Немању, у монаштву прослављеног Божијег угодника – Преподобног Симеона Мироточивог, кроз којег ће Срби да се обоже, сложе и умноже, а не да под видом доношење Миланског Едикта, у ствари славимо долазак у Србију свога КРВНИКА И ЗЛОТВОРА, римског Папе из Ватикана, доказаног Божијег и нашег Србског непријатељима, који би својим доласком у Србију, нашем богољубивом и слободољубивом Србском народу донео само нове свађе и нове несреће, нове подјеле и нове ратове са несагледивим штетним последицама.

Са жељом да и други Срби Светосавци и Србкиње наше Светосавке, у Отаџбини и широм овог земљиног шара где Срба има, којима на срцу лежи божанска правда, истина и слобода следе примјер наш, и да по угледу на нас синове и кћери Светог Православља окупљене и уједињене око наше новоосноване Србске Православне Хришћанске Мисије Светог Саве у Америци, по мјестима свога боравка организују прославе посвећене Стефану Немањи, оснивачу Србске државе и Благородне лозе Светих Немањића, ми Вас браћо Срби и сестре Србкиње, радосно поздрављамо нашим древним Србским и хришћанским поздравом: ,,НЕК ЈЕ СРЕЋНО СВИЈУ СРБА СЛАВЉЕ, ЧУВАЈ БОЖЕ СВЕТО ПРАВОСЛАВЉЕ!

о.Михаило В. Микић