Вести

Да се из једног тоталитаристичког политичког система ипак не може прећи у демократски (тј. анти-тоталитаристички)

политички систем без класичне револуције и грађанског рата који је пратећа појава свих правих револуција управо нам ових дана на још једну годишњицу од усмрћивања др. Зорана Ђинђића – тадашњег премијера Републике Србије и председника тзв. „Демократске“ странке – потврђују његови страначки дијадоси и епигони.

Да се у свим тоталитаристичко-једноумним политичким системима мора имати непогрешиви Фирер – „највећи син свих наших народа и народности“ – коме се цијела нација клања а који је наравно под „заштитом лика и дјела“ уверили смо се такође ових дана на промотивно-пропагандним феријама Ђинђићевих страначких наследника о „нашем највећем сину демократије“ – наравно, погодили сте о коме је реч. Ђинђићеви омладинци, „ДС – Југенд“, по Брозовој традицији да свет на омладини остаје, покушали су да изведу чак и један рециталски перформанс цитирајући (напамет) пророчанске мисли Великог Вође демократске револуције која је стожер нашег европског пута. За сада остаје да изнајме неког искусног Јову Капичића да их стручно увежба у рецитовању да не би правили и даље Смехотресну Олимпијаду пред ТВ камерама и милионским аудиторијумом на YouTube-у.

У међувремену, док се једнопартијска и једноумна машинерија демонократске постСлобоумне Србије не ухода до савршенства Брозовог система, зарад очувања свијетлих демонократских петооктобарских традиција наше Народно-ослободилачке борбе за претварање Србије у Београдски пашалук и лихварску колонију западних финансијских хохштаплера, предлажемо и неколико конкретних и корисних мера за очување тековина демонократског НОБ-а а зарад издржавања на правој еуропској џади истинске демократије који је поплочао наш најдемократскији син за само три љета премијершиповања напаћеном Србијом након „Балканског касапина“ кога је ухапсио на кварно у току ноћи пљунувши на своју сопствену задату реч од 6. октобра 2000. г. да то неће да ради (сведоци су били генерал Перишић и Војислав Коштуница):

•·         Да се др. Зоран Ђинђић од стране Дома Народне скупштине Остатака Републике Србије прогласи за „Нашег највећег сина демократије свих наших народа и народности“,

•·         Да се од стране исте скупштине изгласа „Закон о заштити лика и дјела др. Зорана Ђинђића“,

•·         Да се град Ужице преименује у Ђинђићево Ужице, Косовска Митровица у Ђинђићеву Митровицу а Врбас у Ђинђићев Врбас. У сва ова три Ђинђограда би се главни градски булевари и скверови (на швапском „плацеви“) преименовали у Ђинђо-плацеве и Ђинђо-авеније,

•·         Да се у свим државним и јавним установама у главним холовима поставе Ђинђо-попрсја а у свим државним канцеларијама и школско-наобразбених институција обесе урамљени портрети др. Зорана Ђинђића (све фабрике су већ распродате странцима и домаћим тајкунима тако да није остала ни једна државна да се поноси портретом и попрсјем),

•·         Да се др. Зоран Ђинђић промовише у почасног маршала „Демократске Војске Србије“ – ДВС (то је она војска која је сведена на ниво ватрогасног друштва уз укинуће обавезног служења војног рока),

•·         Да се дан рођења др. Зорана Ђинђића нерадно прославља као државни празник – „Дан Демократије“,

•·         Да се посмртни остаци „Нашег највећег сина демократије свих наших народа и народности“ свечано пренесу у новоизграђену маузолеј-„Кућу демократије“ неђе на Дедињу (може и тик уз „Кућу цвијећа“) и

•·         Да се уведе институција „Демократске штафетне палице“ која би се након обиласка читавог Остатка Републике Србије свечано уручила на почасној бини Стадиона ЈНА доживотном Приједседнику Остатака Републике Србије – Борису Љубову Францетићу.

Надамо се да ће ови конструктивни приједлози некако стићи и до Политбироа „Демократске“ странке и да ће се узети у разматрање на првом редовном засиједању ЦК.

Дотле,

„И пошље Ђинђе – Ђинђа!“

_________________________________

Владислав Б. Сотировић

http://srbskipatriotskifront.webs.com

http://www.crucified-kosovo.eu