Вести

Видесмо у два наставка да је заиста „Све исто“ и да „само ЊЕГА нема“, јер се ми овде у Аустралији, на још једном у низу примера осведочисмо,

Прота Драган Сарачевић, 25.02.2011

+++

да ЊЕГОВИ у појединим „важним“ моментима још увек користе и ЊЕГОВЕ методе, а специјално када је у питању ОТИМАЧИНА ИМОВИНЕ, и узурпирање ВЛАСТИ, о којој још увек сањају и за којом и даље жуде.

Српска Народна Одбрана је организација која је претрајала цео један век, и представља једну од најсветлијих тачака у организованом српском националном животу. Основана је, као што је многима познато 1908. године, када је Аустроугарска анектирала Босну и Херцеговину, са циљем заштите интереса Срба у тадашњој црно- жутој монархији. Српска Народна Одбрана је једина организација, коју су тражили да буде распуштена, у ултиматуму пред објаву рата Србији.

Ова организација је остала симбол српског отпора и у Другом Светском Рату, а после њега и у српској дијаспори на свим континентима, док јој је рад у Србији био забрањен, по основи испуњавања горе поменутог захтева Фрање Јосифа, од стране Јосипа и ЊЕГОВИХ. Посебно је вредно напоменути да је први председник СНО и један од оснивача био генрал Божа Јанковић, а њени чланови су касније били велика и светла имена српске иторије, као што су Свети Николај Жички и Јован Дучић. Члан СНО је био и блаженопочивши први српски епископ у Аустралији Димитрије (Балаћ).

Српска Народна Одбрана је се приликом црквене поделе 1963. године, нерприкосновено приклонила Слободној СПЦ, и у правилнику ове организације у Аустралији стоји да у случају евентуалног расформирања или престанка рада по било ком основу, сва њена непокретна и покретна имовима треба да припадне Епархији Слободне СПЦ.

Сукоб црквених власти са Српском Народном Одбраном у Аустралији

Пре пар година, када је у Српском Културном Клубу „Свети Сава“ у Сиднеју, организован тајни и припремни састанак на коме је договорена стратегија, на који начин да се преузме и узурпира власт у Црквено Школској Општини у Кабрамати, део чланства је организовао, сада не тајни, већ јавни састанак на коме је одлучено да се против овог безакоња и узурпације поведе судски спор на Врховном Суду. Пошто се отимачима није допало ово окупљање у просторијама Српске Народне Одбране, ондашњи епископ Милутин, иначе њихов преисподњи слуга, забранио је свом свештенству УЛАЗАК У ЊЕНЕ ПРОСТОРИЈЕ, а тиме наравно и чинодејства.
Касније је то на једвите јаде некако уређено, мојом личном интервенцијом и протестом, јер сам тада поставио питање мога присуства и соласка у просторије СНО, у својству доживотног члана.
Прошле године је СНО послала на Светосавски Фестивал у Манастир Нови Каленић свој Фолклорни Ансамбл, после чега су уследиле поново исте санкције, али сада од стране ново-старе црквене власти, сличном забраном свештенству да обавља вило каква чинодејства у Дому Српске Народне Одбране, и за Српску Народну Одбрану приликом црквених и националних свечаности.

Неуспео покушај отимачине и узурпирања власти

Ове године у Црквеном календару кога је издао Савез Слободних ЦШО Аустралије у заједници са Имовинским Повереништвом Манастира Новог Каленића, и Слободним Српским Националним Организацијама, између осталих организација, појавило и име Српке Народне Одбране, која је узгред да напоменем искључена из списка националних организација које припадају Епархији Новограчаничке Митрополије – Слободне СПЦ.
Ово је наравно „узбудило духове“, па су за овогодишњи Конгрес СНО, на коме се поред тога што се полажу рачуни о пословању, истовремено бира и нови Централни Управни Одбор.

Будући да је ово и јединствена прилика за преузимање власти, акција је поведена кроз поједине чланове, који су ангажовани да врше испитивања, агитацију, врбовања и убеђивања…

Тако су исто ЊЕГОВИ радили и у оно ЊЕГОВО време. Јесте да је била само једна партија, али су и они „демократски“ имали на сваким изборима неколико кандидата, тако да без агитација није пролазило, и увек је захваљујући баш атигацији, биран онај кога су већ били унапред изабрали.

Овога пута је, како је процурело, „тајни“ састанак одржан у просторијама ЦШО у Кабрамати, свакако под диригентском палицом г. Ђура Ђурђевића, а у складу са наредбама и благословима „одозго“. А ако не под његовом диригентском палицом, онда свакако са његовим „благословом“.

На општу жалост, у првом кругу су остали у неизвесности, пошто Конгрес није имао потребан кворум, односно довољан број присутних, да би био одржан. По закону сазван је нови, и би гласање, и бејагоше избори.
Кандидати узурпатори и њихови помагачи, нису дошли наконгрес заинтересовани за пословање у протеклој години у којој је отплаћен дуг од 40.000 долара, и да је у каси поред тога остало 8.000. Није њих бринуло ни питање државних такса, које су заостале у висини од 14.000 долара….

Борба за преузимање власти и „части“, била је главна преокупација једног већег броја финансијских чланова, који у Дом Српске Народне Одбране нису долазили чак и годинама.

Сам кандидат за ПРЕШЈЕДНИКА, чувени Др. Марко Маринковић, може се избројати на прсте једне руке колико је се пута појавио у дому СНО у задње четири године. Наиме, он је био у томе једном мандату „прешједник“. А како је дошао до тогаположаја, и то у Српској Народној Одбрани, то је већ прича за себе. Али није на одмет да и о томе овом приликом кажемо пар речи.

Укратко: чивени Др. Маринковић беше својевремено „прешједник“ ЦШО „Свети Стефан“, али у другој епархији. И беше тамо врло заслужан. Док се црква градила био „прешједник“. Онда је дошло до спора у Управном Одбору и он се нашао НАПОЉУ. Наиме, Епархијски Црквени Суд својом пресудом искључио га је из чланства, са специфичном одредницом да га за одређени низ година, не могу сада да се тачно сетим колико, ни једна ЦШО не сме примити у чланство. Сматрао сам тада лично да му је учињена велика неправда. Мислио сам да је црквен човек, и да верује у Бога. То је био и разлог да је имао моју личлну подршку у сваком погледу, а због чега сам ја код ондашњих епископа имао великих проблема. Но без обзира на све, ја сам лично омогућио да се у мојој ЦШО отвори канцеларија тадашњег Српског Социјалног Центра, кога је он водио и чији је тада био председник. Уступио сам им бесплатно на употребу моју парохијску канцеларију. У мојој фотељи је седео службеник тога центра Жељко Торбица, и примао државну плату, да би ми касније обојица са осталом камарилом, ломили кичму, и најактивније учествовали у моме прогону, односно у ОТИМАЧИНИ моје парохоије и преузимању ЦШО. Тада сам схватио да сам био у заблуди, и уверио се да сам имао посла са окорелим безбожницима, односно људима који у Бога уопште не верују, и који су само глумили велику побожност.

Но, причи овде није крај. Изненада, Др. Маркинковић који никада није био члан Српске Народне Одбране, нађе се у њеном чланству 2003. године, и свима за чудо исте године постаде и њен ПРЕШЈЕДНИК!? А за време раскола био је њен најжешћи противник, будући да је једно веме заузимо и положај првог подпредседника патријаршијског Епархијског Савета.

Невероватно, али истинито. Ништа друго, него ето воли човек да буде ПРЕШЈЕДНИК па ма где било!?

Исто тако, мало после нађе се Др. Марко Маринковић и у чланству Организације Српских Четника „Равна Гора“, чији је и творац и духовни отац, опет г. Ђуро Ђурђевић парох кабраматске парохије. Ова организација је заправо дивља, јер није у саставу званичне Организације Српских Четника „Равна Гора“ за Аустралију. То је паралелна квази организација, која треба да задовољи потребе гласачке машинерије садашње црквене власти. Али то што је дивља не мари. Важно је да има три члана. Поред њега су ту Богадан Вељовић и Ђоро Бубало, који су као такви учествовали и лажно се представљали чак и на заседању и у раду лажног Црквено Народног Сабора новограчаничке епархије одржаног у Лазарици 2007. године, после кога је настао прогон и екскомуникација њених епархиота.
О овој квази организацији, Централни Одбор ОСЧ „Равна Гора“ за Аустралију, ускоро ће издати своје званично саопштење.

Елем, да се вратимо најновијим изборима.
Предложише Др. Маринковића за ПРЕШЈЕДНИКА на Конгресу у прошлу недељу. Скупила се ЊЕГОВА „елита“, спремна за ОТИМАЧИНУ: први његов компањон осведочени безбожник, Војислав Гавриловић, опет дали случајно, мој главни екзекутор и главосеча, а који у Дом Српске Народне Одбране није крочио пуних ПЕТ последњих година.
Онда Богдан Боћа Вељовић исто тако, Драго Тишић исто тако, Браћа Вукојчићи исто тако… и да их више не набрајам. Нико се од њих није појављивао у Српској Народној Одбрани годинама.
Све ово говори већ само по себи, да су дошли са само једним циљем: ОТИМАЧИНА.

И би гласање на „збору бирача“, и би Богами тесно, јер агитација, умало да учини своје, и узме свој данак, и да тако Српска Народна Одбрана у Аустралији, завши на сметлишту историје.

За председника ове витешке и најстарије српске организације изабран је Милован Карајчић, који је њен дугогодишњи одани и предани активиста.
Треба забележити и још један детаљ са Конгреса.

Један од присутних, после завршеног избора Управног Одбора, поздравио је новог председника, похваливши његов досадашњи и дугогодишњи предани рад, рекавши да он заслужује место на које изабран, узгред напоменувши и то, да је г. Карајчић рођен, у устаничкој Србији.

Овим поводом је негодовао један од браће Вукојчића, будући да му се није допало то што је овај ето поменуо и Мајку Србију.

Овај све више него очигледно показује крајњу бескрупулозност именованих, која је карактеристична за еру безакоња, безвлашћа и сваког бешчаћа. Он исто тако открива, показује и разголићује, у самој сржи и саме њихове моралне и животне принципе.

Отимачина дакле, овога пута није успела.

За сада нам остаје да видимо, колико су црквени властодршци „доследни својим принципима“, односно дали ће г. Ђуро Ђурђевић извршити заклетву, јер као што сви знамо, он заједно са свим свештеноством има званичну и писмену забрану сваког чинодејстава у Српској Народној Одбрани.

Прота Драган Сарачевић
диживотни члан Српске Народне Одбране

У Канбери 25. фебруара 2011. године