Вести

Nije bez razloga rečeno: Zaklela se zemlja raju, da se tajne sve saznaju. Nekada treba da prođe vreme, ali što se tiče tajni o revolucijama u arapskom svetu

Dragan Vidaković, 01.03.2011

+++

i nagađanjima ko ih je i zašto organizovao to već danas nije nikakva nepoznanica. Oni koji treba da se oglase oglasili su se. Nikakve oblande ili misterije nema. Sve je dato kao na dlanu.

NEWSFLASH Novinara.de pod naslovom “Gadafi više ne kontroliše bušotine” prenosi izjavu komesara Evropske unije za energetiku Gintera Etingera da “Libijska vlada više ne kontroliše najveća naftna postrojenja u zemlji.”

Da stvari nisu baš jednostavne i onakve kakvim ih prikazuje Zapad, Al Džazira i Al Arabija, potvrđuje Berluskonijeva izjava u kojoj je upozorio na oprez u pogledu krize u Libiji i eventualnom egzilu libijskog vođe Moamera Gadafija, uz obrazloženje da je situacija „konfuzna“ i da se stalno menja (1), što je i odgovor na zahtev Hilari Klinton da „Gadafi odmah ode“. (2)

Klintonova je dalje izjavila da podrška političkoj tranziciji u arapskom svetu nije samo „pitanje ideala, nego i strateški imperativ“ i da SAD podržavaju „mirnu i nepovratnu tranziciju ka pravoj demokratiji koja donosi rezultate za njene državljane“. (2)

Dakle, kako vidimo, kontrola nad libijskim naftnim bušotinama bez Gadafija i strateški imerativ SAD su primarni cilj, a demokratija je samo šareno pakovanje đinđuva i ogledalaca uz koje se ovladavanje tuđim prostorima i prirodnim resursma najjednostavnije izvodi.

Da je Zapadu stalo do demokratizacije prva je na redu trebala da bude orijentalna despotija Saudijska Arabija i dugotrajni režimi u Bahreinu i Jemenu ali se zbog duboko pragmatičnih razloga oko ove dve zadnje zemlje ne diže velika galama, i pored istovetnih zahteva i žrtava, naravno ne zbog ideala već zbog strateškog imeprativa pouzdanog oslonca u blizini Irana. Saudijska Arabija je shodno tome ogledalo demokratije. Ona je izgleda potpuno demokratizovana.

Ako je dakle i dalje nekome nejasno zašto su morali da odu Ben Ali i Mubarak, iz razvoja situacije je savršeno jasno da je glavni cilj bilo slabljenje Gadafija indukovanjem nemira sa obe strane libijske granice sa ciljem da se on konačno obori ili mu se izbiju “zubi” i počupaju “kandže”, a pomenuta dvojica bolesnih staraca su samo bili neizbežna kolateralna šteta.

Mada nije zanemarljiva ni cifra od 30 milijardi dolara libiijske imovine u SAD koja je zamrznuta pošto je SB UN uveo sankcije Gadafiju ili Libiji. (3) Lepa je to suma, a sa odmrzavanjem ne ide tako brzo uprkos globalnom otopljavanju. A šteta bi bilo da u međuvremenu takav beskamatan kredit čami neupotrebljen na nekim računima.

Velika je, inače, sličnost događanja u arapskom svetu sa svim ostalim demonizovanim državama i njihovim diktatorima, tiranima i lopovima, kako ih je udružena medijska mašinerija opisivala da bi ih diskreditovala i slomila njihov otpor.

I nama je, recimo, SB UN uveo sankcije i zamrzao neke sitne, sirotinjske pare u Americi, pošto je austrijski diplomata, predsedavajući SB UN, sakrio dokument koji je potvrđivao da se vojska SRJ povukla iz Bosne. Sankcije zasnovane na toj prevari su uvedene jednoglasno, mada su i Rusija i Kina znale za postojanje tog izveštaja i njegovo bestidno skrivanje.

Milošević i „Miloševićeve snage“ su satanizovane na do tada neviđen način, a o parama na Kipru (o kojima DOSovska vlast nije dala nikakav odgovor) tiranina lopova i masovnog ubice-goreg od Hitlera, da i ne govorim.

Nisu nas ni bombardovali ni ubijali, samo su vršili „humanitarnu intervenciju“ nad golorukim narodom. Žrtava nije bilo, bilo je samo nekoliko hiljada kolateralnih šteta.

I u Libiji vidimo neće biti vojne intervencije ili kako kaže Hilari Klinton: da ne predstoji nikakva vojna akcija SAD u Libiji, a da je raspoređivanje vojnih snaga oko te zemlje učinjeno zbog podrške eventualnoj humanitarnoj intervenciji“ (4) A već je dobro poznato da je humanitarna intervencija prema vojnoj mačiji kašalj. Neka im je bog, u koga veruju, upomoć. Neka im se smiluje rođak “Milosrdnog anđela”, ili on lično.

Kina i Rusija su takođe glasale za uvođenje sankcija Libiji. Imaju verovatno neku nadu da se njima scenario sličan viđenom, kad stotine hiljada ljudi okupira glavni gradski trg i mirni naoružani civili počnu da pale tenkove i razoružavaju vojsku i policiju, a na svaku reakciju vlasti Zapadni, katarski, saudijski mediji i UN graknu da se krše ljudska prava te da vlast treba da odstupi po želji i volji naroda, neće desiti. Da neće doći dan kada nemoćne postanu bulave, topolji, nevidljivi, nuklearne podmornice i nosači aviona.

Bžežinski je inače već odavno objavio da je Rusija prevelika zemlja i da je nepravedno da poseduje tolika prirodna bogatstva, tako da je realno očekivanje da za Sibir i njegova bogatstva verovatno postoji plan demokratizacije sličan planu demokratizovanja libijskih naftnih bušotina.

Ne mislim naravno da su Rusija i Kina naivne, daleko od toga, ali je dosta očigledno da se popuštanje i žrtvovanje niza zemalja u specijalnom ratu, u kome se građani jedne države suprostavljaju jedni drugima, završavajući posao Zapadu koji ne može da odradi ni vojna intervencija ni okupacija, neminovno mora okončati na Crvenom trgu i Tijen An Menu ako se inspiratori i mentori “organizovanog haosa” ne zaustave na vreme..

Dragan Vidaković

(1)http://www.pressonline.rs/sr/vesti/globus/story/152805/Berluskoni+upozorio+na+oprez+u+pogledu+krize+u+Libiji.html
(2)http://www.pressonline.rs/sr/vesti/globus/story/152712/Klintonova%3A+Gadafi+mora+odmah+da+ode.html
(3)http://www.pressonline.rs/sr/vesti/globus/story/152757/SAD+zamrzle+30+milijardi+dolara+libijske+imovine.html
(4)http://www.pressonline.rs/sr/vesti/globus/story/152773/Klintonova%3A+Ne+predstoji+vojna+akcija+u+Libiji.html