Вести

Patrijarh srpski Irinej rekao je da Srpska pravoslavna crkva još nije odlučila kakav će krst postaviti u Nišu i da je

+++

načelno razlika u krstovima samo u stilu, odnosno građevinska.

„Ne postoji suštinska razlika između latinskog, katoličkog i vizantijskog, pravoslavnog krsta, kao i između bilo kog drugog krsta koga u službi koriste hrišćani“, rekao je patrijarh Irinej, reagujući na tvrdnje raščinjenog vladike Artemija da će se u Nišu povodom obeležavanja 1.700 godina od donošenja Milanskog edikta graditi veliki katolički krst.

„U suštini, svi krstovi su isti, razlika je samo u formi“, rekao je patrijarh za novosadski list „Nacionalni građanski“.

Raščinjeni vladika Artemije rekao je da će se, prema njegovim saznanjima, u Nišu graditi veliki katolički krst, u kome će biti jedan manji, pravoslavni krst.

„Ako to zaista tako i bude, a nema razloga da u to ne verujem, simbolika je jasna. Ona kaže da će veliki latinski progutati manji pravoslavni krst, odnosno narod“, rekao je Artemije za novosadski list.

Krst u Nišu, visok 80 metara, biće postavljen na brdu Vinik, odakle će se videti sa svih strana grada u kome se rodio prvi hrišćanski car Konstantin.

Planirano je da ovaj, najveći krst na Balkanu bude postavljen do 2013. godine, kada se obeležava 1.700 godina od donošenja Milanskog edikta, kojim je rimski car Konstantin priznao hrišćanstvo kao državnu religiju.

26. 01. 2011. 10:46h | Srna

Preuzeto s portala VESTI, ilustracija novinar.de

+++

+++

+++

Artemije: SPC u Nišu postavlja katolički krst

Čuo sam da u tom latinskom krstu ima jedan manji pravoslavni, vizantijski krst. Simbolika je jasna – da veći latinski proguta manji pravoslavni

NOVI SAD – Predlog Srpske pravoslavne crkve da postavi latinski krst u Nišu, povodom obeležavanja 1.700 godina od Milanskog edikta, pokušaj je da se naš narod odvede s prvog puta na stranputice latinske jeresi, kaže za “Nacionalni građanski” raščinjeni vladika Atermije.

– U kontekstu svega što nam se dešava s Crkvom, više je nego jasno da se krst u Nišu ne podiže radi slave Hristove, nego slave ljudske. Upravo to je povod za poziv i očekivanje dolaska arhijeritika pape. Kako sam čuo, u tom latinskom krstu ima jedan manji pravoslavni, odnosno vizantijski krst. Ako je tako, onda je to jasna simbolika, koja kaže da će veći latinski progutati manji pravoslavni krst, odnosno narod. To je jasna poruka svima koji će svaki dan gledati latinski, katolički krst – kaže Artemije.

On za takvu odluku optužuje SPC i patrijarha Irineja, za koga kaže da se ranije odredio kao ekumenista i pacifista.

– Takođe, ne može jedan pravoslavni velikodostojnik da učestvuje u jevrejskom obredu u sinagogi. Ne može da tamo pali sveće. To je nespojivo. Nemam ništa protiv sinagoge, ali to dvoje ne može da se meša. Kanoni to zabranjuju i zahtevaju da se raščini od crkve onaj koji to uradi – objašnjava Artemije.

Patrijarh: Svi krstovi su isti

Patrijarh Irinej, na drugoj strani, za NG kaže da ne postoji suštinska razlika između latinskog (katoličkog) i vizantijskog (pravoslavnog) krsta, kao ni između bilo kog drugog krsta koji u službi koriste hrišćani.

– Svi krstovi su isti, razlika je samo u formi. Tako da nije važno koji je krst postavila naša crkva, to ništa ne govori o suštini. Načelno je razlika samo u stilu, dakle, građevinska. Na kraju, ovde je još uvek reč samo o predlogu. Nismo doneli odluku kakav ćemo krst postaviti u Nišu – rekao je patrijarh.

Podsetimo, najveći krst na Balkanu biće postavljen u Nišu do 2013. godine, kada se obeležava 1.700 godina od Milanskog edikta kojim je rimski car Konstantin priznao hrišćanstvo kao državnu religiju. Krst će biti visok 80 metara i biće postavljen na brdu Vinik, odakle će se videti sa svih strana Niša, rodnog grada prvog hrišćanskog cara.

Većina vernika predlog krsta koji će biti postavljen u Nišu prepoznaje kao katolički, uostalom kao i krst postavljen na Hram Svetog Save na Vračaru.

Političko-crkvena pozadina

Da ne postoje teološke i bogoslovske razlike između oko 40 tipova krstova, potvrđuje i sociolog religije Mirko Đorđević. On za NG kaže da je u pitanju stilizacija, što je stvar istorije umetnosti, a ne crkve.

– Ruski svetoandrejski krst ili koptski krst izgledom se poprilično razlikuju, i bez obzira na stilske različitosti, uvek nose istu simboličnu poruku Isusovog raspeća. Dakle, kada govori o teologiji, nema razlika, jer postoji samo jedan krst. Međutim, nama se proturaju priče da na svetosavskom hramu blešti latinski krst, i da će isto tako bleštati nad Nišom. Sve te priče imaju političko-crkvenu pozadinu. Naime, nakon uklanjanja vladike Artemija, čitav pokret koji se bori za tezu da se Srbija latinizuje dobio je na značaju. Oni bez osnova tvrde da idemo u zagrljaj Vatikanu i da stilizacija krstova znači prelazak u katoličanstvo – zaključuje Đorđević.

Sociolog religije Živica Tucić kaže za naš list da apsolutno nije važno kako izgleda krst, jer je u pitanju stilizacija slova “T”.

– Rimljani su hrišćane razapinjali na konstrukciju koja je izgledala kao slovo “T”, a ne na krst. Zbog toga ne postoji univerzalni obrazac kako krst treba da izgleda, jer je reč o stilizaciji. Praktično, ne postoji pravoslavni, katolički ili neki drugi krst. Na kraju, ne verujem da bi patrijarh dopustio da se u njegovom rodnom gradu postavi nekanonski krst – objasnio je Tucić.

D. Stojanović Objavljeno 26.01.2011

извор: Национални Грађански

+++

+++

+++