Његовом Преосвештенству
Прогнаном Епископу Рашко-призренском и
Косовско-метохијском Господину АРТЕМИЈУ, Манастир Св. Јована Претече, Љуљаци
Шумадија, Србија; 23/10. децембар 2010
+++
Ваше Преосвештенство,
Са великим болом и горчином у срцу пратимо Ваш голготски пут и Ваша страдања која трпите од дојучерашње браће, а на жалост, данас оних који су се одрекли Св. Саве, Св. Николаја жичког и свог великог свеправославног учитеља Св. Јустина Ћелијског. Нема православног Србина коме је Светосавље у срцу, и који се још увек није приклонио антихристовској идеологији екуменизма и глобализма, а да му срце не задрхти и очи не засузе када чује за Ваша часна, али незаслужена и неправедна страдања и прогонства. Нема православне Српкиње којој душа не зајеца када види све потешкоће са којима се Ваш духовни рукосад – Ваше монаштво сусреће свакодневно, само због тога што су остали верни Св. Канонима, Светом Предању и своме Духовном оцу који је безаконо и насилно уклоњен са своје епархије.
Ова преголема туга и бол претвара се у огорчење и крајње неповерење према онима који заузимају највиша места у црквеној јерархији – у Св. Арх. Синоду и Св. Арх. Сабору, а којима је поверено крмарење над бродом Светог Саве. После свих речи које су изговорили хулећи на Св. Предање и Свете Оце, после свих клевета и увреда, а понајвише, после свих учињених безакоња и недела над Епархијом Рашко-призренском и Вама као Њеном законитом и канонском епископу, не можемо им веровати да воде брод Србске Цркве ка тихом и мирном пристаништу. Ако су до сада постојале икакве дилеме и неодоумице, више не постоје, јер наш Спаситељ рече: По плодовима њиховим познаћете их (Мт 7, 16). Таква безакона дела и такве безаконе одлуке немају, нити ће имати за нас Србе у слободном свету никаквог значаја, осим што нам задају бригу и преголему тугу.
Али и поред овог наизглед безизлазног и очајног стања, десило се чудо Божије, доживела се велика благодат Божија која се у немоћи пројављује, а то је васкрсење нове српске наде, рађање нове српске узданице. Дошло је до буђења многих отрнулих и на безакоња одавно навикнутих душа српских. Дошло је до буђења из наопаког и погубног сна индиферентизма и апатије у коју је српски народ уведен систематском пропагандом и разградњом свега што је свето и национално у нашем народу. На жалост, многи вукови у јагњећим кожама јавили су се у мантијама и већ дуго разграбљују светосавско стадо. Већ деценијама сведоци смо небројених народних, државних и црквених губитака и пропадања. Што је најгоре, није било готово никога осим Вас да се успротиви овој општенародној деградацији и разградњи. Многи су се зарад неког јединства или пуког каријеризма усаглашавали или трпели очигледне канонске и догматске преступе, који уздрмавају нашу Цркву већ дуже времена. Где нема јединства у вери, ту нема јединства ни у пракси, што дела оних који чине безакоње одавно доказују. Показало се да такав став доноси само несрећу, а такав “мир” води у све већи раздор и немире у нашој Цркви.
Зато је Ваше отворено и одлучно НЕ одјекнуло јаче од грома у душама свих родољубивих и правдољубивих свештеника и лаика у дијаспори, и пробудило нас из дуге и тешке анестезије у којој смо се до сада налазили. Заједно са Вама кличемо НЕ неправди, НЕ безакоњу, НЕ екуменизму и глобализму. То не значи да се одричемо своје Цркве, и својих светих предака – Боже сачувај! То само значи да не признајемо и сматрамо ништавним све ОДЛУКЕ Св. Архијерејског Синода и Сабора које су донешене на неканонски и неуставан начин, почевши од Вашег уклањања са Богом Вам дане мученичке епархије Рашко-призренске, па до одлуке о рашчињењу.
Чак и последњем лаику је јасно да Св. Дух не ради “на дугме” и да се Његова свеосвећујућа и свеукрепљујућа благодат не уклања некаквим декретом, потписом или печатом, па макар тај декрет долазио и из највишег црквеног тела. Благодат Духа Светога се поготову не уклања безаконим и политички мотивисаним одлукама које се доносе прегласавањем, као у некаквој градској скупштини. Ви и даље за нас свештенике и верни нам народ остајете једини канонски епископ Рашко-призенски и за Вас се увек одваја епископска честица на Светој Проскомидији.
Није народ баш толика бесловесна и залуђена руља, да му се тек тако лако мозак може испрати и да не види и оно што се у новинама и осталим медијима тешко може видети.
Ма колико се на Вас сручила антихристовска машинерија са свом својом снагом из разних светских центара моћи, и ма колико се Синод хвалио као ефикасан у свом неканонском делању и латинском лукавству, ипак се све то показало и сувише прозирно и јасно. Колико год се њихов “успех” показивао убедљивим, ипак у својој мржњи и журби да Вас што пре склоне са Косова и Метохије, показује се велика неспретност и траљавост. Господа Синодалци нису били ни свесни да ће са оволиком наклоношћу коју уживају од владајућег издајничког режима у Београду и незапамћеним уплитањем државног апарата у чисто црквена питања, дати само више аутентичности Вашој борби у очувању Косова и Метохије и Православља од свејереси екуменизма и глобализма. Да ли је ико могао да претпостави пре коју годину да ће Србски Патријарх и Синод унајмити шиптарску полицију да истера српског епископа и монахе из српских манастира?!
Да Вас толико не гоне, Ваша борба већ не била толико убедљива и аутентична. Зато, и поред свих мука и прогона – радујте се Преосвећени Владико, јер страдате Православне вере ради и србства ради!
Чак и када бисмо пошли од претпоставке да су све оптужбе које Вам се стављају на душу тачне, оне за сваког ко иоле љуби правду остају само пуке клевете без икаквог правног значаја, јер нису доказане у регуларном црквено-судском поступку предвиђеном Уставом СПЦ и Светим канонима. Чак су и крвожедни комунисти направили некакво монтирано суђење Ђенералу Дражи изводећи лажне сведоке у стаљинистичком процесу. Али Вама ни то није омогућено, већ је све од самог почетка учињено на пречац, без давања довољно времена за било какву одбрану.
Жалосна је и чињеница што је само 6 aрхијереја смогло храбрости да се отворено успротиви овом безакоњу, али то само сведочи какви смо у целини и даје нам одговор зашто нас у свету нико не поштује као народ. Ако нисмо у стању сами себи да поделимо правду, са којим правом очекујемо да нам је поделе други народи и државе?! У својим клеветама оптужују Вас за разноразна недела, која и кад би била истинита, не оправдавају овакав нечовечни поступак. Уверени смо да би се још гора и црња недела и преступи могли приписати појединим члановима Синода и Сабора.
Кажу како дадосте канонски отпуст Архим. Симеону за одлазак у јурисдикцију друге помесне Цркве без знања Арх. Синода и Сабора. Ми који живимо у емиграцији и познајемо црквене прилике у другим јурисдикцијама на овом континенту, постављамо питање Синоду са чијом дозволом и благословом су дали канонски пријем и уточиште свргнутом епископу са Аљаске Николају Сорајићу, без канонског отпуста његове помесне Цркве – Православне Цркве у Америци?! Синодска пропагандна машинерија иде толико далеко да га у јавним гласилима чак представља као Епископа Аљаског! Нисмо знали да СПЦ има епархију у овој забаченој држави Америке. Познато је свима да се против дотичног још увек води црквено-судски поступак због разних нечасних дела, као што је и познато да је са епархије уклоњен због ноторне огрезлости у богомрском содомском греху мужеложништва. Питамо се по којој је основи дотични епископ примљен у СПЦ?! По канонској сигурно не! По некој другој, својственој појединим архијереjима у нашој цркви – можда!
Такође, оптужени сте да сте се мешали у рад других епархија тиме што сте отварали књижаре да би се кроз њих народ просвећивао и да бисте финансијски одржали Вашу епархију угрожену са свих страна. Ми постављамо питање по којој се основи Арх. Синод већ деценијама неканонски меша у Вашу неприкосновену епископску власт, поништавајући одлуке надлежног епархијског архијереја и подгревајући непослушност и побуну у делу монаштва и свештенства Ваше епархије! Синод се током времена претворио у својеврсну диктаторску “црквену владу” узурпирајући и законодавну власт, поред извршне! И ова чињеница је небивала и непозната у православном свету.
Кажу како се “нисте држали одлука Св. Арх. Синода и Сабора” док се и они сами не држе тих одлука уводећи унијатске новине у Св. Литургију и прогањајући свештенство, монаштво и верни народ! Када би се сви преступи Синодалаца набројали, списак би био предугачак.
Рекоше како сте “увредили” такозваног “Васељенског” Патријарха и његову про-ватиканску политику, а они јавно вређају Св. Саву, српске светитеље и мученике, Св. Оце и Апостоле говорећи како су сви они обични грешници и како су житија светих обичне бајке и измишљотине намењене за залуђивање хришћана. Уместо догматике Преп. Оца Јустина која је високо цењена у православном свету, уведоше на Богословски Факултет јеретичка мудровања Митрополита Зизијуласа, епископа без епархије и пастве, по којима је душа смртна, грех и потреба за кајањем не постоји, а латинску јерес и све друге протестантске јереси се називају “сестринским црквама”!
Заиста су превазишли и комунисте који оцу Јустину не дозволише да предаје на Богословском Факултету, али не забранише да се младе душе будућих свештеника напајају богомудрим богословљем овога неустрашивог борца православља. Још ћемо, не дај Боже, дочекати да нам за коју годину савремени “њу-ејџ” епископи венчавају педерске везе у храмовима. Судећи по ономе што уче и проповедају, ни то није немогуће! Заиста је невероватно са каквим жаром и каквом ревношћу бивши Јустинови ученици сакате своју Цркву и народ (jедан од њих, главни протагониста овог мучног стања у СПЦ и главни букаџија и кабадахија, недавно је боравио у нашем Чикашком намесништву, али се није баш прославио[1]). Одлучно изјављујемо да са таквим епископима и преученим теолозима немамо ништа заједничко!
Све што је србско и што носи народни етос одједном постаде препрека да се буде “добар православац”. Зато уместо дивног српског-народног црквеног појања, уместо тог јединственог и уникатног уздарја Господу Христу који је наш народ вековима стварао, уводе грчко оријентално мумлање, које је страно нашем етосу и фолклору. Уместо лепих србских камилавки почеше носити грчке (са тањиром на врху), а место елегантних србско-руских мантија носе грчке којима потиру подове. Ко су ти људи? Одакле су дошли? Коме припадају? Да ли је у питању само помодарство или синхронизовани атак на све што је Србско, што је национално, на све што стоји на путу Богу-противној глобализацији?!
Говоре како сте тобож продали неки узурпирани локал у Ђаковици, а они већ годинама крчме и продају цариградској Патријаршији Свету Аутокефалију Србске Цркве за коју је Свети Сава жртвовао цело своје биће – своју младост, цео свој живот, па могло би се рећи и своје свето и нетрулежно тело, које Турци на Врачару спалише! Неразумном и по Србство штетном одлуком у Шамбезију, нашу дијаспору предадоше у похлепне руке Фанариота, који једва чекају да поново узимају свој данак, као што су узимали у време турског зулума. Предадоше србску дијаспору, тај виноград Светога Саве за који је блажени епископ Мардарије приковао себе на крст, а небројени свештеници и верници гладовали, радећи по загушљивим фабрикама да би прехранили своје породице и подигли храмове где ће се Срби учити вери својих отаца…
Но биће дана за мегдана и српска дијаспора се засигурно неће предати у руке апостасног и похлепног стамболског “шефа попова” (како га Турци с правом називају, боље тумачећи 28. канон IV Васељенског Сабора од самих пан-хелениста).
Паљењем кандила у београдској синагоги патријарх Иринеј је на делу показао да Св. Канони за њега не представљају апсолутно ништа и да глобализација премашује све досадашње екуменистичке ујдурме градећи мостове тамо где никада нису постојали. Од заједничких молитава са разноразнима јеретицима, турбо-глобалисти почињу да се моле са онима који изнад свега презиру Крст Господњи. Шта је следеће на дневном реду?! Приношење жртава у неком хиндуистичком храму, или поклоњење у Меки? Ни то нас неће изненадити. Узалуд се моле епископи новотарци да престану кише, поплаве и земљотреси у њиховим епархијама. Допустимо ли даље каљање нашег Светосавља, задесиће нас горе непогоде него што су биле у Мисиру.
Србски и народни преосвећени Владико,
Светом Литургијом коју сте одслужили у Љуљацима прве недеље Божићњег поста, Ви сте нам повратили наду да ће се Србство дићи из свога пепела и васкрснути у онај и онакав народ који следи свога највећег светитеља – Светога Саву, и све наше свете претке до Св. Николаја и Јустина. Као што Карађорђе подиже Србина из пепела у јеку кабадахијског зулума, и као што то исто учини Милош под Таковским грмом, тако и сада у јеку небивалог прогона свега што се зове србско, јавља се нова нада са падина планине Рудника, из Шумадије. Овим чином сте у пракси доказали да безаконе одлуке немају никаквог ефекта, па ма из које институције оне стизале. Повратили сте нам и наду да је Србину ипак остало једно зрно соли – једно али вредно зрно са којим ће се читава земља србска осолити. А даће Бог па ће се у догледно време то зрно и умножити. Уверени смо да Господ неће допустити да пропадне то мало србско стадо које ће остати верно Косовском Завету и Светом Сави, ма колико сатанска сила војевала против њега.
Уз Вас је она непокорена и непобеђена Србија. Желећи да наше речи претворимо у дела, молимо Вас да примите овај скроман прилог који је прикупљен на брзину од верних Срба и Србкиња из дијаспоре (као што примећујете међу онима који нам се придружују има и један Грк и Румун, оба новокалендарци.) Нека Вам се нађе за прву прилику и нека Вам барем делимично олакша странствовање и недаће. Молимо Вас да не посустанете у борби за истину и очување Св. Православне Вере, а ми ћемо се трудити да помогнемо ту Вашу борбу колико год будемо могли.
Долгоденствуј Преосвјашчењејшиј Владико!
Препоручујући се Вашим молитвама и просећи архијерејски благослов,
Свештенство и верни народ српске православне дијаспоре
[1]Ради се о бившем Епископу херцеговачком А. Јевтићу (прим. Уредништва).
Напомена: Идентитет потписника познат је Редакцији Инфо службе. Разлог тренутног необјављивања је прогон свештенства и верника који се у Српској Цркви спроводи од стране Синода и њихових истомишљеника.
извор: Званична интернет презентација Епархије рашко призренске
Veoma dugo Srbi u rasejanju su „mudro“ cutali i pazljivo proucavali najnovije bolne i sramne dogadjaje u nasoj mucenickoj SPC u zemlji, da bi se oni sada po primjeru svojih slavnih predaka: neimara i zaduzbinara, kao slobodni ljudi u slobodnom svijetu, nemogavsi vise da trpe nepravdu opredelili za ISTINU, progovorili i dali svoj sud „ni po babi ni po stricevima, vec po pravdi Boga istinitog“.
Javno opredelenje Srba u dijaspori za obnovu i vaskrsnuce Srbstva i Srbije, Pravoslavlja i Svetosavlja, ideje koje sa svojim slebdenicima javno propovjeda i odlucno i nepokolebljivo zastupa u Otadzbini, Njegovo Preosvestenstvo Gospodn Artemije, zakoniti Episkop mucenicke Rasko Prizrenske Eparhije, sa svojim malim ali Bogom izabranim stadom Hristovim, imace presudnu i odlucujucu ulogu u nasoj daljnjoj borbi „za Krst Casni i Slobodu Zlatnu“ za istinski duhovni preporod i obnovu Vaskolikog SRBstva!
Zato su pozvani SVI SRBI SVIJETA koji su Bogu vjerni a SRBSTVU odani, da se prikljuce ovoj nasoj borbi od cijeg ishoda na kraju zavisi i nas opstanak kao naroda, da li cemo da budemo slobodni ljudi u SLOBODNOJ SRBIJI, ne ovoj danasnjoj: osramocenoj, ponizenoj, osakacenoj i upropascenoj, vec onoj ISTINSKOJ SRBIJI SRBSKOGA NARODA koja zivi u dusama SVIH SRBA SVIJETA, u kojoj ce da budu okupljene i ujedinjene SVE SRBSKE ZEMLJE i SVI SRBi.
Za takvu Srbiju koja ce da svijetli ISTINSKIM SRBSTVOM, koja ce da dise duhom Pravoslavlja, duhom Svetosavlja kao vrhuncem hriscanske nacionalne pravoslavne ideologije, u kome ce narod SRBski da zivi po Zakonu Bozijem, i da postuje i slavi ime Hristovo, u kojoj ce da vlada red i poredak, cast i postenje, bori se sada mali po svome rastu ali veliki po svome duhu COVJEK BOZIJI, Vladika Rasko-prizrenski G. Artemije sa svojim slebdenicima koji nece da „prodaju veru za veceru“ ni po cijenu svojih najvecih progona, patnji i stradanja.
Srbiju, koja bi se svela na BEOGRADSKI PASALUK, u kojoj bi narod SRBski bio roblje Novog svijetskog poretka, novog samo po imenu svome, a starog po svojoj sutini u mrznji prema Bogu i Srbstvu: Pravoslavlju i Svetosavlju, u kojoj bi vladao duh Satane, a ne duh Hristov i duh Svetog Save, mogu Srbi da imaju i bez svoje borbe „za Krst Casni i Slobodnu Zlatnu“. Dovoljno je samo da se odreknu Boga i Srbstva, Pravoslavlja i Svetosavlja, casti i postenja, da pristanu umjesto slobodnih ljudi da budu roblje u rodjenoj zemlji od Boga im dani, i odmah ce svetski mocnici da podrze takvu Srbiju koja bi bila nakaza od drzave i grobnica Srbstva. Uostalom, BEOGRADSKI PASALUK, velikodusno su Srbima najprije dali turski osvajaci, a zatim u nesto drugom obliku najveci izdajnici Boga i Srbstva – „SRBI“ MASONI u Kraljevini Jugoslaviji, nazivajuci je samo drugim imenom:BANOVINOM, a zatim i sami Adolf Hitler, kao najverniji sin Satane, velikodusno je Srbima poklonio Beogradski Pasasaluk tokom Drugog svetskog rata. Ugledajuci se na svog starijega brata, i „najveci sin jugoslavenskih naroda i narodnosti“ – doktor vojnih nauka, Marsal Jugoslavije, ustasa i komunista – Josip Broz Tito, po zanimanju bravar i lopov, prevarant svetskog glasa i tlacitelj Srba, velikodusno je SRBskom Rodu dao da on zivi u Beogradskom Pasaluku, nazivajuci ga Uzom Srbijom!
Medjutim Srbiju, zemlju Svetog Save, u kojoj bi se slobodno vijorio SRBSKI KRSTAS BARJAK SLAVNI, koja bi okupljala SVE SRBSKE ZEMLJE, i u kojoj bi SVI SRBI bili obozeni, slozeni i umnozeni, takvu Srbiju neda nam niko, ni „prijatelji“ ni neprijatelji, a samo je za takvu Srbiju vredno: zivjeti, boriti se i stradati, pa ako treba i zivot svoj poloziti, jer onaj ko hoce vjecno da zivi, taj treba svesno da mre, za ove uzvisene i plemenite Svetosavske ideje Vaskolikog Srbstva!
Zato brate Srbine i sestro Srbkinjo, nemoj da cekate da vas neko pozove i da vas ubedjuje da budete ljudi i Srbi, nego odmah – sada, stupajte u redove SRBSKIH DUHOVNIH boraca za spas i vaskrs Srbstva i Srbije. Nemojte da cekate sutra da svane, jer sutra moze biti isuvise kasno. MI ZIVIMO ZA SRBSTVO: PRAVOSLAVLJE I SVETOSAVLJE, a ne kao SINODIALCI koji kao izdajnici Boga i SRBSTVA: Pravoslavlja i Svetosavlja, zivi od Srbstva za dan kada ce kao slebdenici Necastivog da se ujedine sa Antihristom u Rimu, Crnim Papom iz Vatikana.
Mi znamo da je njima glava u Rimu, dok zadnjicu svoju hrane u Srbiji. Zato cemo mi SINODIALCE uskoro naprasiti paslijom po turu, pa ce oni pobjeci svome ocu Papi u njegov bratski zagrljaj ili ce glavu svoju vratiti iz Rima nazad u Srbiju od koje zive. Od volje im kao sokcu post. Neka biraju po savjesti svojoj ako je imaju, ali neka dobro upamte i djeci svojoj neka kazuju da su SRBi bili i ostali narod Svetog Save, a ne rimskog Pape. Sa vjerom u Boga, pobjeda je nasa! Srbsko je bilo i bice, ko dozivi i videce. Amin. Boze daj!
Evo primera kako se strazi i pazi na dverima cistog pravoslavlja u ocuvanju cistote njegove i Blagodati Bozje u njoj! Evo primera kako se stopira uljez i kako se kanalise otrov jeresi koju je poceo da izliva…
A, gde su nasi strazari, osim naseg slatkog vladike Artemija – Bog ga poziveo na mnogaja ljeta – gde su!?
I sta su do sada cekali?
Zasto se nisu udruzivali u dobru i istini i jednomisliju, kao sto su se oni udruzivali u zlu?
Zasto o tome nije nagovestavano narodu da dolazi k svesti i sa svoje strane cini koliko – toliko?
Gde je bila istina? Zasto se cutalo i cutanjem zlo odobravalo?
Zasto smo dosli dovde?
Ako narod nije znao, znali su crkveni velikodostojnici sta se desava i da se pozocije polako zauzimaju – zar nisu mogli da pretpostave da ce se cutanjem doci do bezizlaza?
Zahtevam i molim da mi neko objasni, ko iole nesto zna, zasto se cutalo na pismo-zalbu napisano pre nesto manje od 10-tak godina gde se vernici malo je reci zale – VAPE ZA POMOC – na mrzitelja pravoslavlja Irineja backog, koji je bio prevazisao granice u maltretiranju svestenika i vernog naroda i uterivao im strah govoreci „kad ih nazovem telefonom ima da se tresu od straha“! Svestenike sa porodicama je premestao kako mu bio cef, cak je nekoliko svestenickih porodica pred Bozic premestio u druge parohije i kada je trebalo da budu posveceni molitvi i radosti u ocekivanju Bozica oni su mislili i brinuli kako ce da smeste porodice sa decom..!????
To pismo-vapaj je poslato direktno u patrijarsiju Patrijarhu Pavlu i ostalim vladikama i …?
Zataskano.
Ko je to smeo da uradi?
Koga se bojao?
Da se pre deset godina pocelo sa borbom ne bismo dosli dovde da vladika Artemije bude izbacen iz svoje eparhije a ono cudo jereticko, Amfilohije, da „mestobljustituje“ i „ustolicava“ jeretike i neprijatelje srpskog naroda, kao i on sto je!
Pitam se zasto je patrijarh Pavle cutao!?
Da li se bojao da ce ga ukloniti ako se usprotivi?
Da li se bojao da ce ga staviti u neki pritvor, otrovati…ili je, ne daj Boze, odobravao, ali smatrao da jos nije vreme???
CUTAO JE, a vreme je kucalo i rak rana je zahvatala sve vise i „rukopolagala sebi slicne“ i metastazirala sve vise i vise.
Nikada nisam pristalica izreke „drste vodu dok majstori odu…“, i „dok sam ja tu, ne, a posle mene potop“.
Kako je moglo da se cuti dok se pljuje po Hristu?!
Sta znaci“ „Budimo ljudi“, dok se Srbima vade organi, i „srbosecima“ rezu grla srpske dece…? Sta to znaci???
Necu vise da cutim!
Zasto vi cutite?
Mi smo svi voleli i postovali patrijarha Pavla, i smatrali ga zivim svecem – da je samo progovorio!
DA JE SAMO JEDNOM IZASAO PRED NAROD I REKAO ISTINU…
DESIO BI SE NAROD. TO BI BILO ZA PAMCENJE…
I, pre desetak godina a mozda i pre, osvescivanje i dolazenje u spoznaju naroda sta se desava mnogo bi znacilo za „presretanje“ i za borbu protiv jeresi…
Ovako ja sam RAZOCARANA, i ne zelim da cutim i ne zelim da budem LICEMER!
Preispitajte svoju savest i vi.
Slava tebi Hriste Boze u sve dane do kraja veka, slava tebi Covekoljubce i Vladiko! Amin.
http://www.youtube.com/watch?v=BTZKu2bPiWY&feature=player_embedded
Patrijarh Pavle je definitivno u zadnjih 10 god.bio veoma loseg zdravstvenog stanja.Od javnosti se krilo u kom stepenu“loseg“je to stanje moglo biti.Vrlo loseg ili malo bolje losem stanju.Provodio je dane u miru i molitvi,a posto nije bio“cvrste ruke“,tako su ovi danasnji zajedno sa Patrijarhom,uigrani i uvezbani jos iz tog vremena stupili na tron,na vatikanske daske koje zivot znace.Pisma,zalbe,dobre ili lose vesti nisu stizale do P.Pavla,to su resavali zestoki momci jos u posti ili sa postarom.Oni koji su prema zakletvi trebali da izvestavaju svog duhovnog oca,a nisu to cinili zovu se Dolari,Marke,Euro,vatikanska ceda,niske krstace,pederlici,shvaleri-fudbaleri,milioneri-popovi i vladike dijaspore SPC.Nisu izvestavali jer to kosta a P.Pavle je bio siromah,nije imao da plati za informacije.Ono sto je znao,dobro nije bilo,i izgleda da je tako sam shvatio da i on ima posla sa mafijom,pa ih je pustio niz vodu..Evo gledamo kako plivaju,kako se dave,samo kise neka padaju..Cesto cujemo“kako za vreme P.Pavla nije bilo ovako“.Bilo je isto,manje se znalo,bolje se sakrivalo,ko je hteo da zna znao je a ni danas“ne znaju“svi,ne zele da znaju.Ako je P.Pavle znao zasto je cutao a ako nije znao,zasto nije znao?Nama preostaje da prema svojoj savesti odlucimo hocemo li cutati ili govoriti istinu.
Verovatno sve vladike cute jer su svi isti (manje-vise) ili svaki zna drugome njegovu manu, pa cik lani?!
Riba smrdi od glave,al’ se cisti od repa!
Vecina naroda u dijaspori voli svoj narod i zeli da ga pomogne u teskom stradanju, ali svi koji vole svoj zavicaj i rod su totalno neutralisani bas od vlasti u Beogradu i nazovi ‘pravoslavaca.
http://www.novinar.de/2008/08/26/prvi-medju-jednakima.html
http://www.novinar.de/2009/05/18/globalne-obmane-i-uloga-pojedinih-episkopa-spc.html
Narod dijaspore ne stize do Bg za neutralisanje.Neutralisanje obave vladike i popovi dijaspore ,tako da „oni koji vole svoj zavicaj i rod“moraju da vole prvo popa i popov dzep.A sta iz popovskih dzepova stigne do Bg,ne zna niko.SPC je u dijaspori opljackala imanja Slobodne srpske Paravoslavne crkve,tako da sada kao vlasnici imaju koristi bez ulaganja.Imanja i objekti su na iznajmljivanju i otuda se svestenstvo izdrzava,graditelji i osnivaci su proterani,eskomunicirani,mirjanji su ukinuti kao finansijski clanovi,crkvena mafija vodi kolo na tudjim imanjima.Svestenicke familije zive na grbaci zajednice i crkve ,a imaju privatna bogatstva stecena iskoriscavanjem polozaja i naivnog naroda. Nemojte se cuditi sto ce im crkvena imanja na Kosovu,Makedoniji,Hrvatskoj,Crnoj Gori biti oduzeta,jer oni su oduzimali od svoje brace u Hristu(tapije i vlasnistvo imanja).Bg to ne zanima,oni su zauzeti“niskim krstacama“,dolaskom pape i Evropom.Budimo srecni ako nam nase Svetosvlje ostane barem kao kulturna bastina srpskog naroda,ili zavrsimo u nekoj enciklopediji bez bastine i porekla-kao bio jednom jedan narod.