logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија, Србија    Аутор: Часлав М.Дамјановић    пута прочитано    Датум: 31.12.2010    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Њ.П. епсикоп рашко-призренски Г.Г. АртемијеРазлог постојаног Православног узвинућа, нарастајуће огромне верске свесности, верске одговорности, и верске савести Православаца

за новинар.де Часлав М.Дамјановић 31.12.2010

+++

– јесте постојано узвинуће ка Чистоти Вере и за Чистоту Вере – ка Суштини Вере и Веровања.
Међутим, често нам се чини – само причињава – да су разлог узурпатори Цркве, који су својим злоделима толико забраздили да су “пресекли, уствари, пупчану врпцу општења“(1) – “општења“ црквених послужитеља са верницима – али и “општења“ са Вером као таквом – и изнад свега – да су “пресекли пупчану врпцу“ њиховог “општења“ чак и са самим Веровањем у Бога. Зато је логично да се у потопу јавно изражених мишљења искрених Православаца, у једном од њих каже – “имам утисак да неки живе испод лименог корита, па повремено изгмижу и булазне о Цркви и Господу…“(2) И тако и јесте – булазне о Цркви и о Господу… али булазне и о свему осталом, а понајчешће о помодном несхватању схватања – што значи да чиме нам ова мудра Реч о “кориту“ и “булажњењу“ каже врло јасно:

У питању је тотално несхватање ситуације:

Само је један одговор на питање каква је данас духовна и морална ситуација:
Након дуготрајне моралне учмалости и духовне анемије – данас је Чистота Вере владике Артемија, учинивши оно што нико од нас није учинио – најзад променила моралну и духовну ситуацију:

Владика Артемије је јавно изрекао Истину! И Истину јавно примењује!

То је једина ситуација која данас постоји!
Више не постоји никаква “медијска ситуација“!
Више не постоји никаква “цилизација исирања мозга“!

То је, међутим, једна страна медаље. Друга страна медаље је наравно Лаж., која, као и увек, наставља да се претвара као да не зарезује Истину да се ситуација променила! Али, пошто Лаж наставља да прети репресалијама које ће свакако и спровести у дело, тиме Лаж доказује:
Прво – да је свесна да је поражена и да не може опстати упоредо са јавно исказаном Истином.
Друго – да јавно исказана Истина јесте поново постала кључни фактор живота Срба.
И треће – да иако се наказна ситуација наметнута још зачетком браваревог разбојништва није мењала – да се:

Суштина духовне и моралне ситуације заиста у потпуности – јесте променила!

Већина зна Истину – али ћути – а Мањина, која спроводи Лаж – претвара се да верује да је Лаж Истина. Временом се мењала једино процентуалност, и то углавном унутар подељених хомогенитета:
Мањина Лажи је доста нарасла, доста се обогатила, и јавно се преобратила у најамника, сарадника окупатора – што је било неумитно јер је Издаја срж Лажи од самог њеног празачетка.
Промена Већине је још трагичнија. Већина је још више нарасла, и постала сиромашнија, па чак и неиздржљиво сиромашна, што јесте трагично, али је катастрофално то што је у добром делу Већине оронула национална хомогеност, а и то што је добар део Већине, иако заиста у све несношљивијој ситуацији, све устремљенији неопартијаштву, испразном странчарењу, тезгарењу, чешању… не би ли се некако докопао повласти властеле сарадника окупатора – чиме је добар део Већине упао у намерно наметнуту клопку затупљености због које тај заблудели део Већине недовољно, а пречесто нити уопште више не схвата Истину, нити јој уопште тежи.
У том зачараном забрану јада, чемера, трпљења, узалудног чежњења, булажњења, гмизања… и духовног и моралног отрулења – насупрот порасту осионости, површности, обогаћењу Мањине, њеном кочоперењу, и још катастрофалнијем њеном духовном и моралном отрулењу – код доброг дела Већине затупило се схватање и националне и историјске Истине, па тиме логично и способност сагледавања националне, историјске, и данашње Лажи… и наравно… затупила се и способност сагледавања чак и – верске Лажи.
И онда, усред тог раслојавања општег легања на руду – владика Артемије је учинио то што нико од нас до сада није учинио:

Јавно је рекао Лажи – да јесте Лаж!

И без обзира на претње и без обзира на врло вероватне врло трагичне последице репресалија – владика наставља да јавно исказује Истину!

Међутим, упркос чињеници да је владика Артемије учинио оно што проповедник Божијег једино треба и једино мора чинит – баш та чињеница – да ни Национална Истина, нити озлојеђеност затирања Историјске Истине подметањем Историјске Лажи – није – није досада учинила оно што је владика Артемије учинио Истином Вере – непобитно доказује да Суштина и Српске Националне Истине, и Српске Историјске Истине, па чак и срж Српског Идентитета – јесте заиста Дух Српства – и да Суштина тог Духа Српства – јесте доиста била – и јесте и дан-данас – Чистота Вере!
Зато што је Чистота Вере срж Српства – зато је Чистота Вере учинила оно што до сада није учинила ни Национална нити Историјска Истина!

То омеђивање Истине од Лажи – Чистотом Вере – поистоветило је међаш мегдана Лазаревог Косова са Чика Перином Голготом и Чича Дражином Равном Гором – али такође – то поистовећење међаша духовном и моралном димензијом Чистоте Вере – јесте у Дубоком потоку – дотадашњи “случај Артемије“ – узвинуло у Живи Чин Веровања у Бога.

Тај Живи Чин Чистоте Вере није никакав протест, никаква овоземаљска тричарија, никаква побуна, никакво национално нити националистичко доказивање, никакво историјско расказивање, никакво политичко нити идеолошко пренемагање… једном речју – није никакво овоземаљско наклапање нити гмизање!

“Зато Наш одлазак у Дубоки Поток није био прелаз у статус “бунтовника“, него у статус “исповедника“, онога који отворено, јавно и одлучно исповеда Веру предату Нам од Светих Апостола, Светих Отаца, Светих Васељенских Сабора, који сачинише и Цркви на сва времена оставише Символ Вере, у коме, између осталог, исповедамо веру “у једну, свету, саборну и апостолску цркву“. И као што рече Јосиф Петроградски: “Ја ни у ком случају нисам расколник (а поготову не “секташ“, Еп. А.) нити позивам на раскол, него позивам на очишћење Цркве од оних који сеју раскол и који га изазивају“ својим неправославним учењима и ставовима“.(3)

Тај Живи Чин Чистоте Вере јесте вечитост трајања Живе Вере којом је Божија Благодат озарила Небеску Србију – а коју је данас Божија Благодат рождествовала истоветним озарењем у Међаш Православља:

Живи Чин Чистоте Вере:
Међаш Правог Славља пред којим је
Зло неумитно поражено!
Јер Суштина Неумитности и Промисла
јесте Вечитост Суштине Истине!

Та неумитна и жива Суштина Истине, као и увек досада, наставиће Вечито трајање Правог Славља, и као и увек досада, поразиће овоземаљске клепетуше злобника Зла и Лажи без обзира на процентуалне бројчаности, накинђуреност звањима, без обзира на контролу интелекта, медија, образовања, власти… поразиће Зло јер је за пораз Зла и Лажи довољан чак и један који заиста верује… а данас међу Србима има неизмерно више од једног који заиста верују и којима је јасно да jeсу Међаш Суштине, и да су као такви суочени са узурпаторима које је лаж Зла најмила да покушају да затарабе Светињу Чистоте Вере… да међу Србима има неизмерно више од једног који су свесни сопствене одговорности и сопственог жртвовања за Суштину узане стазе Господње, коју су просте народске речи изрекле као суштину Небеске Србије:

За Крст часни и Слободу златну!

Узанa је стаза од кречане на Ади Циганлији до Дубоког потока на Косову… Ту Стазу злодело жгадије не успева да опогани, јер Благодат траје ту Српску стазу Небеске Србије Живим Чином Веровања у Бога, коју је данас озарила рождеством у Дубоком потоку и наставила да га траје у селу Љуљацима – не успева да га опогани јер тај Чин Вере траје непрекидан у душама оданих Православаца широм Правог Славља – а траје зато што је Стази Господњој и Трајању Чистоте Вере – зло немоћно да одмогне.
Српство, и Национално Српство, и Дух Српства, и Дух Небеске Србије, и Дух Светосавља, и Борба за Крст часни и Слободу златну – трају зато јер су испуњење Завета Чистотом Српске Вере и Чистотом Српске Оданости Вери – трају зато јер том Оданошћу Срби трају на тој врло уској, вечитој, и непрекидљивој Стази Господњој.
А зашто кажем данас? Кажем због…

Деда Нићифор…

…кажем због Деде Нићифора. Давно. Село близу Смедерева. Праг. Седим са Деда Нићифором на прагу. Тек се упознали Деда и успешан рофесионалац из Београда… и дедини виногради. Лелујају их побрђа горе-доле. Седимо на прагу Дединог деде, можда и прадеде. И ту на прагу прича Деда Нићифор. Тихо. О рату. О Првом рату. Не о повлачењу. Не о девама. Не о глади. Не о страху. Не о храбрости. Не о победама…
…прича Деда Нићифор Дух…
…прича Деда Нићифор Дух којим су веровали…
…прича Дух којим су Срби веровали…
Тихо претихо док ветрићи ћарлијају винограде и шљивак… слушам…
…слушам и чујем Дух.

Равна Гора у Њујорку…

Исти тихи глас. Не деве. Не јунаштва. Не порази. Не издаје. Него Чистота Вере… Равна Гора у Слободној Цркви. Као да видим исте винограде, исте шљиваке, а Други рат… а глас исти, и исто тих… моле се Срби Господу у Слободној Цркви усред Њујорка… други некакав рат, а исти праг… а Дух… и Дух исти… исти Дух којим су Срби веровали. И тако, једино због чега сам данас поносан је што упркос негдањег материјалног и професионалног успеха, и упркос… и упркос свега и свачега у браваризму… да је у мојој души тада у Њујорку била опстала искреност, нека суштина мене самог, да је опстала ненарушена нека моја срж српска… која ми је не само омогућила да чујем Дух којим су Срби веровали… већ је преобратила читав склоп мисаоних и духовних потенцијала – у живот за Истину… а кажем данас – јер тек данас, ближећи се хвала Богу крају овоземаљском, схватам да је то преобраћење било ступање на ту врло узану стазу Господњу која ме је даровала да данас схватим да Суштина свега јесте… Српска Чистота Вере.

И да знам и да је разлог свих зала жгадије – чак им је то важније од свих уништења историјских истина и наметања свих историјских лажи – да је разлог – уништење те Српске Чистоте Вере – да Зло покушава да уништи тај Дух којим су Срби веровали… зато нас Зло мрзи.
А то ми први откри Деда Нићифор иако ни реч не рече о томе… а јесам се и пре молио пред кандилом, јесам и пре постио пре причешћа, и јесте ме мама водила у раковички манастир, и јесам осећао мир и поштовање Рождества и Ускрснућа и Славе Лазареве Суботе… али тек тада, тек на прагу Деда Нићифоровом сеоском у Србији, тек тада на прагу Слободне Српске Цркве у велелепном Њујорку, тек тада схватих…
…схватих лаж коју су нас натерали да учимо у школи, издају којом су нас издали… тек тада… у причањима после молитиви Господу у Слободној Српској Цркви у далеком Њујорку.

Равна Гора у Вашингтону…

А тек у Вашингтону схватио сам Нацију…
Тек у Вашингтону схватио сам Равну Гору…
Поново праг. Милош. Тек смо се упознали. Ратни надимак Коста. Шума около. Али нема винограда. Нема шљивика. Али праг исти. И исти тихи глас. И исти Дух… исти Дух којим су Срби веровали:
После Другог рата, после издаје… овде, у Вашингтону… борба се водила за парастос Дражи и Равногорцима… Костин глас, тих као деда Нићифоров… цркве су нам отимали да би спречили парастосе…
…упија се знање – рађа Сазнање:

…цркве отимали,
парастосе спречавали…
зато да би спречили Чистоту Вере!

Tу… после другог неког рата од оног Деда Нићифоровог, ту… на новом прагу далеко од винограда и шљивика… ту… на српском прагу у туђини… тек ту сазнајем…

…Истина и Правда…
али и Издаја,
оцењивали су се по одржавању
или по забрани одржавања парастоса…

…ту, на прагу далеко од шљивика, после тог Другог рата који сам и сам, хвала Богу преживео… утапа се послератна успомена у Сазнање:

Равна Гора и Ада Циганлија

Праг Деда Нићифоров и Ада Циганлија и Дражино суђење и Истина Издаје сазнана у Њујорку и Истина Равне Горе сазнана у Вашингтону и ти прагови у туђини и ти исти тихи гласови и новооткривена побожност у Слободној Цркви за коју нисам ни знао да постоји и чежња за слободом одржавања парастоса… а давно пре тога… премнога лета целог једног дечаштва и младости и сазрења у одраслог проведена на Ади Циганлији… натопљена језом успомене арлаукања пред Гардом… за нас… Дража је био убијен у кречани… и у свим тим летима… мало, мало па ходам поред оронуле зграде иза које се причало да је кречана… а онда у Њујорку и Вашингтону нађем исти Дух који ми је, говорећи ми о Првом открио Деда Нићифор… открио ми је Милош исти Дух у Другом рату… од Деде Нићифора до пријатеља Милоша званог Коста… хвала им на сазнању Духа како су Срби веровали…
…хвала им и Бог нека им душу прости што бејаху такви какви бејаху…
…и Богу хвала што ме на пут запути, да намерник… Равну Гору нађем…
…и Богу хвала што ме запути да праг и међу нађем:

Зашто је Дубоки поток и Рождество и Ускрснуће?

Зато што Божија Васељена Православља и Светосавља и Небеске Србије није од Крошњара до Радовића, нити од Џомића до Гавриловића, зато што није од свејереси до екуменизма, нити од администратора до наклапача, нити од тумачења до поретка, нити од Корошеца до Павелића, нити од Јањића до Бајдена…
Зато што Божија Васељена Православља и Светосавља и Небеске Србије јесте од кречане на Ади Циганлији до Дубоког потока…

Зато што нас је Дубоки поток занавек ослободио од затуцавања саблазнима скарадним…
Зато што Божија Васељена Православља и Светосавља и Небеске Србије није од Константина до Бенедикта, нити од Јосипа до Бориса, нити од разбојника до узурпатора, нити од Медлин до Столице…

Зато што се од кречане на Ади Циганлији до Дубоког потока нама не каже шта се заиста догађа… зато да не бисмо схватили лажност њиховог “права“ по којем нам кичму ломе, да не схватимо лажност њиховог права на крв нашу… зато.
…зато што кичму, иако је ломе нама, уствари покушавају да Вери кичму сломију… зато знам да Дубоки Поток јесте и Рождество и Ускрснуће.

Зато јер… онај ко је “изабран“ – а фарисеји још од Голготе и још од кречане сматрају себе одабраним зато јер су постављени – па зато што су постављени зато наводно подлежу некаквим “вишим“ стандардима одговорности – различитим о одговорности нас осталих, “неизабраних“ смртника… зато је за “изабране“, као за оне некад, као и увек досад, и као за ове данас, Дубоки поток “иако само “поток“, он се за вас показао предубок и непремостив“(4) – јер за разлику од “одабраних накинђурених“ – Богу одани чине оно што Бог заповеди:

“Наш одлазак тамо за вас је био прелазак из статуса “мученика“ у статус “бунтовника“, што за Вас представља проблем, јер не видите оправданост тога чина… Нама, пак, није био циљ, нити би то било на добро Цркве Божије, да глумимо “мученика“, него да за Цркву и верни народ (од Бога Нам поверену паству) нешто конкретно и урадимо.“ (5)
…зато да:

“Служењем Литургије у манастиру
у Дубоком Потоку…
практично покажем пред очима целога света
шта је суштина проблема.“(6)

Зато што Суштина проблема јесте узана стаза Господња од Голготе до Дубоког потока…
Зато што практично изказивање Суштине Стазе Гопсподње јесте – Тренутак Вечитости Истине:

Дубоки поток: Тренутак… а Вечитост:

Дух Божијег који препознамо у једном непојамном трену и који, незнано од нас, претвори трен наш овоземаљски у вечитост…
…претвори трен у вечитост – Веровањем у Веру:
…тaj Дух којим Срби вероваху збораху ми на прагу… а праг Српства јесте Међаш Стазе. И зато… скрушено поносан и смерно радостан што сретох неке од Духа тог Српског, Деду Нићифора, и Милоша-Косту, и многе, многе друге, које молим да ми опросте што их не помињем, молим те Господе, да сам са Вама негде у Љуљацима, чезнем немоћан да упијем Реч Вашу, молим да постанем део Радости Ваше, део Среће Ваше, део Оданости Ваше Вери и Веровању… јер за тим сам, не знајући, чезнуо још онда давно на Ади Циганлији… а сада када знам да сам због те чежње кренуо путем Нације, зато молим да будем са Вама јер:

Ви сте оно…
што заиста јесте:

Владика Артемије није напустио Веру!
Православци, прогнани, оптужени,
рашчињени, оклеветани, забрањени
нису напустили Веру!

Oни јесу Вера!

A узурпатори…
они Веру напустише и запустише!

И зато Црква “наставља да живи својим животом, не прихватајући тиранију Синодалаца, али и не одговарајући на примењивану силу силом, него борећи се молитвом, постом, подвигом, благодатним средствима од Светих Отаца нам преданима.“(7)

И на шта се све своди?

Све се своди да узурпатори – претварајући се да су “црква“ – све остале најурише! Према томе – усред Цркве – узурпатори Цркве – Веру рашчинише.
И док узурпатори Веру рашчинише издајом из арсенала “Милосрдног анђела“ – Вера владике Артемија и Православаца уз њега – и оно што они за Веру Господњу чине – то јесте Живи Чин Вере Господње…
…који траје ту пред нама…
…и у нама…
…од давних дана кречане… траје јер је вечит од Дана Рождества и зато га Благодет и озарује у Љуљацима… Боже хвала.

Стварна Стварност…

Од завршетка Другог светског рата Лаж нас натерује да нам се причињава да је стварност – изигравање лажју. То обмањивање лажном стварношћу јесте суштина сатанизма, комунизма, глобализма и наравно… свејереси!
Међутим… тоталном променом моралне и духовне ситуације владика Артемије, и трајање Живог Чина Чистоте Вере који је Благодат озарила – дошло је до тога да се од сада не причињава Српском Православљу – него се причињава узурпаторима – ЦК, Тековине, Диктатура, Револуција, Народни непријатељи, Сарадња са окупатором, екуменизам… то јесу зла која узурпаторе одржавају у њиховом суноврату – зато Веру и прогањају – и зато је данас Вера најзад рекла у лице лажовима – да њихове лажи – јесу лажи!

То је оно што је учнио и што чини
владика Артемије:
Вратио нас је у стварну стварност.

Благодат Божијег Промисла није издигла оданост ни на какав пиједестал – него у Реч Истине и Правде – у стваралачки међаш:

Стварност се преобратила у Божију Истину
јер Оданост Вери јесте
Суштина наше душе
и Међаш нашег Постања
и Праг нашег трајања

А пајташи арсенала свејереси, осликавају себе саме клепетањем протува које они платише и затупеше да Чистоту Вере клеветају – “ви сте злочудни запад, стари одпад комунистичког режима, партизанска црква“(8) – и зато, шта год они настављају да булазне нека задрже то за ногомет са братијом фарисеја… јер у стварности се догађа нешто што њихов скарадни култ самих себе, и њихово секташење себе самих… заблуделост пајташа и не схвата:

Дражине мошти не можете сакрити…
зато што Дражину вечност не можете забранити!
Овоземаљске мошти оца Јустина прекопавате…
али Вечност Његову не можете да узнемирите
Вечност Његову и Светаштво Његово
не можете да пресалдумите у ваше марифетлуке…
јер…

Дешава се Православље…
Дешава се Светосавље…
Дешава се Српство…
Дешава се Вера…
Десила се Вера у Дубоком потоку!
Дешава се Вера у Љуљацима!
Дешава се и дешаваће се Вера за вјеки навек!

Часлав М. Дамјановић
www.ravnogorskivenac.com
_________________

(1) “Епископ Артемије: Да се разумемо“, www.eparhija-prizren.org, 27/12/10, 14:14
(2) Коментар, Ђурђа, “Крађа трона Светог Саве“, Новинар.де, 24/12/10, 00:10
(3) “Епископ Артемије: Да се разумемо“, www.eparhija-prizren.org, 27/12/10, 14:14
(4) Исто
(5) Исто
(6) “Артемије: Нисам расколник!“, Интервју, недељно издање Вечерњих Новости, 21/11/10, www.mancr.org
(7) crnareka@gmail.com, 11/22/10, 5:02:43
(8) Коментар, Павле, “Теодосије није канонски изабран за епископа“, Новинар.де, 27/12/10, 02:17




7 коментара у вези “Duboki potok”
  1. Svojim opredelenjem za Carstvo Nebesko: Pravdu i Istinu, Njegovo Preosvestenstvo, Episkop Rasko Prizrenski G. G. Artemije, spasao je obraz Vaskolikom Srbstvu, spasao je Srbsku Pravoslavnu Crkvu od jeresi, da ne potone u vode ekumenizma, i tako svojim stradanjem i progonima od slebdenika Antihrista, pokazo put SRBskom narodu Svetog Save kojim on mora ici u ovome svijetu punom svakojakih lazi i obmana, ako on i dalje zeli da ostane narod Boziji, a to je put koji vodi na Golgotu, u stradanje i u smrt, ali i slavno Vaskrsenje sa vjerom u Hrista. Kako vreme bude prolazilo pred nama ce sve vise da se uzdize gorostasni lik izabranika Bozijeg – Vladike Artemija, covjeka malog rasta ali velikog duha, bez kojeg danas u SRBskom narodu nebi bilo Istinite Crkve Hristove.

    Svojom odlucnom i hrabrom borbom da Srbi i dalje ostanu i budu Narod Boziji, a ne narod rimskog Papoe, Vladika Artemije na taj nacin jos za zivota svrstao je sebe medju najvece velikane nasega vremena na kome pociva Srbstvo i Srbija, ne ova danasnja osakacena, osramocena, opljackana, unakazena, vec ona istinska Srbija SRBskoga naroda koja kao Majka Dobra u krilu svome ujedinjuje Sve SRbske zemlje, i okuplja Sve Srbe, rasute po svijetu, sirom ovog zemljinog sara.

    U ovom nasem Novom Kosovskom boju za Krst Casni i Slobodu Zlatnu, istorija ce zapamtiti Vladiku Artemija i njegove vjerne slebdenike kao Nove nase SRbske Obilice,a njegove progonitelje i klevetnike na celu sa clanovima Sinoda i „patrijarhom“ Irinejem, kao nove IZDAJNIKE i slebdenike Vuka Brankovica, kojima ce cijela vecnost trebati da se pokaju za izdaju Boga i Srbstva: Pravoslavlja i Svetosavlja!

    Sve lazi, i sve klevete izrecene od strane Necastivih protiv Vladike Artemija, jeste najljepsa slika koja svedoci i govori o njegovoj (Vladike Artemija) ljubavi i vjernosti Bogu i Srbstvu i njihovom (clanova Sinoda i „patrijarha“ Irineja) otpadnistvu od Jedne Svete Saborne i Apostolske Crkve Hristove. Zato, brate Caslave, neka se posveti Desnica tvoja, i pozlati pero tvoje, dok uz Boziju pomoc sa ostalim SRBskim rodoljubima i slebdenicima Gospoda naseg Isusa Hrista, pises ISTINU i samo ISTINU, o nasem mnogostradalnom narodu SRBskom, koja ga moze umuditi i uputiti putem Spasenja da on tako shvati da je samo u Bogu i pomocu Boga Svevisnjega moguce njegovo izbavljenje i spasenje iz sadasnjeg zla kojega je snaslo zakonom zivota, zbog njegovog otpadnistva od Boga i Srbstva!

  2. … [Trackback]

    […] Read More Info here on that Topic: novinar.de/2010/12/31/duboki-potok.html […]

  3. … [Trackback]

    […] Read More on that Topic: novinar.de/2010/12/31/duboki-potok.html […]

  4. … [Trackback]

    […] Information on that Topic: novinar.de/2010/12/31/duboki-potok.html […]

  5. … [Trackback]

    […] Read More here to that Topic: novinar.de/2010/12/31/duboki-potok.html […]

  6. … [Trackback]

    […] Information on that Topic: novinar.de/2010/12/31/duboki-potok.html […]

  7. … [Trackback]

    […] Information to that Topic: novinar.de/2010/12/31/duboki-potok.html […]


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

„СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ“
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo