Вести

Као што се Запад и добар део Срба прeтварају да не знају да се над Србима спроводи јавни холокауст од завршетка Другог светског рата до данас…

Часлав М.Дамјановић 29.11.2010

+++

исто тако се и Запад и добар број Срба претварају да не знају да се на тлу окупиране Србије данас Распећем владике Артемија одвија злочинство јавне лоботомије Српског Народа и покушај јавне лоботомије Православља. То разбојништо – јавни холокауст и претварање да се наводно нема појма да се то злочинство догађа – у својој бити јесте управо – фашизам!

Позната фашистичка семантика – “ломљење кичме“ – појавила се на пример чак и у речнику наводно православног свештеног лица, па чак наводно и православног теолога који уобличује религиозно образовање наводно православне теолошке мисли! Зашто би се позната фашистичка претња семантиком упражњаваном до недавно од стране комунистичких антисрпских пропагатора лажног антифашизма – данас настављена од стране антисрпских пропагатора најмљених из иноземства – појавила у речнику једног епископа? Претња “ломљењем кичме“ – Без обзира да претња као таква принципијелно оповргава и само постојање ма какве духовне суштине у мисаоном систему – у напису “Три лоша убише Милоша“ – у којем се као “бездушник први“ наводи епископ Иринеј Буловић – Драго Жарковић цитира да се дотичном епископу “омаче и каза да ће Артемију (кад тад) сломити кичму“ – наводећи као извор чланак у “Дуги“, бр. 1638, од 30. марта до 12. априла 1996. године, на страници 47-ој.(1)

Ђене, ђене да је “ломљење кичме“ поменула на пример Наташа или Соња – али епископ, па и теолог, па чак и уобличитељ теологије… зар то не доказује бит фашистичког? Поготово што је таква претња, заправо мржња изражена том претњом “ломљења кичме“, свакако уобичајена на пример на роштољијадама “хваљеног“ Џозефа Бајдена, или на пример на тавче гравчетима “хваљеног“ Саве Јањића… јер… па обојица су “Дечански“ – шта год да то значи, зар не? А најбољи пасуљ за тавче гравче је југозападно од села Затрчан које је недалеко од Дренице одакле су познати Јад Вашемови “праведници“ Јашари… зато је, зар не, у семантичку враголију уплетен “тавче гравче“, а израз “хваљен“ употребљен је због узречице г. Бајденовог, па сходно томе и г. Јњићевог ватиканског инструктора “хваљен Исус и Марија“ – али, шалу на страну – претња мржње “ломљењем кичме“ – није чудна јер су:
“Поједини епископи Српске православне цркве рођени после II светског рата, одрасли и школовани у комунизму, затровани некаквим екуменистичким идејама… и прелазе преко чињенице да…“ – за разлику од православаца католици “верују у једног човека, који се зове Папа, и који тврди да је он Христос на овом свету.“(2)

Ово једноставно разбистерније “фашистичке бити“ данашњег настављеног разбојништва – не потиче од оних које узурпатори лажно клевећу као “зилоте“, нити од оних које узурпатори лажно клевећу као “антицрквене“ “народне непријатељe“ некаквог “антифашизма“ па према томе као “клерофашисте“ и “непријатеље“ “народних маса“ – већ потиче од академика и професора Др. Србољуба Живановића који уопште не траћи време на медијско-политикантске ујдурме – већ је живот посветио озбиљном и одговорном научном раду! И баш зато није уопште чудан један од закључака међународног симпозијума о Јасеновцу, одржаног у Русији – да:
“Ни Руси ни Срби немају ни приближно такав проблем са исламским светом колико са “лажним хришћанима.“
Са “лажним хришћанима“? Да ли је зато патријарх забранио владики Артемију да учествује на поменутом симпозијуму – зато да спречи откривање истине ко су доиста “лажни хришћани“?

Узана је стаза Господња…
од Голготе… до кречане на Ади Циганлији…
до Дубоког потока… на Косову

У напису “Јединство Цркве у Аустралији и Новом Зеланду жеља весколиког Српства“,(3) образложено је недавном анализом у напису “Два фељтона о политичком фашизму “антифашизма“ – да су разбојнички покушај анти-православног аншлуса у Аустралији, и данашња анти-верска кампања – саставни део непрекиданог злочинства “ломљења кичме Србији“ – и да су у “бити фашизaм“ – који је проистекао из фалсификованог “антифашизма“ НОБ-а. Сада ће бити анализиран други поменути фељтон, “Истина и помирење на ex-Yu просторима – Признање антифашизму у Србији“, од господина Добрице Ћосића(4), са циљем да се образложи да корени данашње анти-православне кампање и аустралијског аншлуса “аминованог“ од Патријарха Иринеја и Митрополита Амфилохија – потичу од фашизма разбојништва анти-српске завере у Другом светском рату, којој је “чинодејствовао“ Черчилово изасланик код Тита, Фицрој Меклин (Sir Fitzroy Meclean), којем се господин Стипе Месић диви као “ратном хероју“, иако једино Меклиново познато “ратно херојство“ – јесте устоличење Тита за “Маршала“ – због тога што наводно командује “војском“ од “200.000“ – и то “војском“ наводно “антифашистичких“ партизана!

Устоличење ових фатаморгана – прво контролисаним рекламирањем у информативним медијима Запада, а затим устоличење тог рекламерства у послератну “службену историју“ Запада као “општепознатих“ па према томе неприкосновених и непобитних чињеница – Меклинове фатаморгане – фалсификована “бројка“ – фалсификована “маршализација“ – фалсификован “антифашизам“ вођства НОБ-а – доиста су – једино на чему садизам мржења Српства “заснива“ разбојништво свог јавног холокауста “ломљења кичме“ Сpпској Нацији – које без прекидања траје и дан-данас.

“Општепознате истине“ господина Добрице Ћосића!

Испада да би Српска Нација требало да сметне с ума “ломљење кичме“, фашистичко разбојништво политкомског злочинства, фашистичке лажи њених култур-трегерских “превртача“, а данас чак и “жбира“ назови “црквеног поретка“ – испада да би Српска Нација требало да сметне с ума све фалсификате и сву булументу која се громогласно пренемаже да су “антифашисти“ – и да поверује да је од завршетка Другог светског рата Српска Нација почаствована, а “жбири“ назови “црквеног поретка“ данас тврде чак и “облагословљена“ – најсрећнијим “српским добом“ – које, попут господе Месића и Ћосића, поменути “жбири“ пропагирају као доба “општепознатих истина“ којима се наводно мора прилагодити Веровање у Господа Бога!

Међутим, већ напоменом да истицање наводно “општепознатих истина“ сматра својом “патриотском дужношћу“ – јасно казује да Србин који је рођен у Шумадији, и који је свој “тековински“ живот провео наводно клешући својом литературом Смисао Израза Српске Речи – употребом “патриотском“ уместо “родољубивом дужношћу“ – доказује да господин Ћосић “намећe нешто различито од онога како je и сам наследиo“(5) – јер “патриотском“ је “антифашистички“ – те је према томе “тековински“ – а “родољубивом“ је српски – те је према томе “четнички“ – те је сходно томе “непријатељ народа“!

Иако… такав његов наказан “шумадизам“, већ сам по себи доказује да су његове “општепознате истине“ управо “општепознате лажи“ – и да је сходно томе лаж и “најсрећније“ доба Српске нације – није у овом напису уопште у питању господин Ћосић – већ указивање на збир накарадних “вјерују“ које он износи – да би се доказало да иако чак и “облагословљеног“ – стварна срж тог “доба“ – јесте разбојништво – које у својој “бити“ – јесте “фашизам“! И иако разјашњење те “фашистичке бити“ заиста потребују искључиво најамници – најмљени политички повереници, шлепароши, квази-религозни узурпатори, намештеници “Корачнице“ – и иако Српство и Српски Народ добро знају и схватају “фашистичку бит“ и локалне и глобалне фарисејске обмане – ипак… вреди раскринкати лаж “антифашизма“ којом се Српској Нацији “ломи кичма“ “статусом перманентне кризе“(6) – заправо – “перманентног холокауста“:

Општепознате истине – Општепознати фалсификати!

Господине Ћосићу, како је то “oсим Пољске, у пораженој Европи, једино војска Краљевине Југославије пружила известан отпор немачкој армади“ – кад је, по вашим речима “Немачка са сателитима за десетак дана прегазила и растурила Краљевину Југославију“?

Који су то ваши “само Срби“ који су у “националној растројеној и издајом команде обезглављеној војсци“ – једини “пружили отпор окупаторима“ – као “израз патриотизма и мржње фашизма и окупатора“ и како то да су то “они Срби“ – како покушавате да нас обманете – који су “једини народ у Европи који се 1941. одазвао позиву Совјетског Савеза на отпор фашистичким окупаторима“?

Пре свега… ко је уопште чекао на “позив Совјетског Савеза да пружи отпор фашистичким окупаторима“ – када је спонтани Српски “израз патриотизма и мржње фашизма и окупатора“ – изражен јасно и гласно већ 27. марта – када Српство није чекало позив ни Совјетског Савеза, ни Велике Британије – нити ма чији – већ је стварно Родољубље Српства изразило своју стварну “мржњу фашизма и окупатора“?

Пошто стварна Српска Оданост Слободи, и стварна Српска Оданост Божијој Правди и Истини – као и сам 27. март – неогуљени вашом фалсификаторском фељтонистиком – нису били дириговани ни од британских тајних жбира – како натурају ваши култур-трегери – нити од хрватског руководства ваше сопствене партије – како се онда усуђујете да тврдите да су се Срби одазвали на “позив Совјетског Савеза“ – кад је одзив Срба био одзив спонтаном изразу Небеске Србије светосавски осуштињене у Српству – како се усуђујете да обмањујете када је Одзив била заиста Српска Спонтаност исткана Српском Истином?

За Крст часни – и Слободу златну!

То Српство исткано Српском Истином – то је оно што се одазвало!
То Српство исткано Српском Истином – то је оно што – није чекало!
Зато што том Српству истканом Српском Истином није требала ничија парола да би реаговало на неправду – зато је то Српство исткано Српском Истином – оно које се упркос расулу и издаји у којима су врло активно саучествовали и комунисти – оно Српство које се заиста одупрло нацистичкој армади и активно учестовало у рату против Нацизма!

…зато јер је тада Суштина Српства било Божије!

Зато је то Божије у Срба – реаговало онако како Господ заповеда!
А реаговало је тако – не због патриотизма – већ због Родољубља – јер, господине Ћосићу, на српском језику се патриотизам у Шумадији – каже – а и Верује оданошћу – Родољубље!

Према томе… пошто је фалсификат Меклиновог “ратног херојства“ од 200.000 господин Ћосић нарастао на 800.000 – обмањујући да су Срби “једини народ Европе који се 1941. одазвао позиву Совјетског Савеза на отпор фашистичким окупаторима“ зато “да помогну братску Русију“, и да су зато Срби “створили једину слободну територију у поробљеној Европи“, и да су то они Срби који су “у партизанском и народно-ослбодилачком покрету… непрекидно ратовали уз Црвену армију до мајске победе 1945.“ – очигледно је да као и господин Месић, иако очито без подршке “службених праведника“ али ипак држећи се као пијан плота Меклинових “општепознатих фалсификата“ – г. Ћосић настоји да лажни антифашизам прикаже као “општепознату истину“ – која је наводно неприкосновена самим тим зато што је… “општепозната“:

Тужна је интелектуална склероза заблуђена политкомским наметањем “различитог од онога како je и сам наследиo“, различитог од онога како се родио и то усред Српства Шумадије… тужно је наметање по сваку цену различитог од Истине… а понајтужнији је дух закречен куђењем Господњег наслеђеног рођењем својијем – не схватање да оно народско Равногорске Србије, па самим тим и његове родне Шумадије – “онако како Господ заповеда“ – није никаква Коминтернина директива нити папина “заповест“ да се у име свејереси под маском “хришћанства“ спаљује Православље – већ је народ под “заповешћу Божијом“ подразумевао поштење својег светачког веровања у моралну Правду Божије Истине.

Шегртовање опће познатом… морфијуму!

Међутим… по ћошковима биртија и партијских кутића родне Шумадије, могло се од увезених “праведничких“ инструктора “приучити“ да је насупрот Божијој Истини чова набубрио из квасца магарећег погана па стога “магарећи морфијум“ мора морално поштење – заменити пљачком – зато јер су увезени инструктори пљачку “прекрстили“ у напредно-“револуционарно“ – а морално поштење – у назадно-“реакционарно“!
Зато ти и такви – реаговали нису – него су чекали директиву.

Ко на супрот Српству – које је реаговало тренутно
није реаговао онако како Господ заповеда?

Нису реаговали комунисти који су већ од средине тридесетих били са усташама супотписници анти-српског фермана!

Нису реаговали комунисти чији су партијски редови били под стриктном хрватском – управо усташком командом!
Нису реаговали комунисти којима су усташки агенти омогућили инфилтрацију комунистичких пропагатора у савезничке команде у Барију и Каиру… јер је већ од раних тридесетих Анте Павелић сарађивао са енглеским обавештајним агентурама. Ове чињенице доказују континуитет анти-српске здружене завере од убиства блаженопочившег краља Александра, преко Барија и Каира – до Ужица, Неретве, Параде у Анцију – укључујући намерно запостављану чињеницу да је једна од првих Поглавникових заповијести била раскол СПЦ – одвајање Српске православне Цркве у Хрватској од мајке Цркве – што све очитава не само британску улогу у издаји Равне Горе – која је директна освета за неуспех Британије да омете Солунски фронт у Првом светском рату и онемогући рушење Аустроугарског царства – у којем су Срби Српства, Њихова Голгота и Њихов Морал и Јунаштво одиграли пресудну улогу – већ уклапа у континуитет злочинства анти-српске завере и обнављање нацистичких творевина при растурању Југославије, проглашење Албанаца “праведницима“ Балкана, отимање Косова од Србије… све до данашњег узурпирања СПЦ и покушаја покорења Цркве под свејерес – једном речју, континуитет доказује да је мржење Српства мотив здружене анти-српске завере и да су Меклинове фатаморгане измајсторисане зато да би се на њима “службено заснивало“ разбојништво јавног холокауста “ломљења кичме“ Сpпској Нацији којим се данас покушава и крајњи аустроугарски и Ватиканов садизам – ломљење Српске Чистоте Православља. Зато је усташка веза у деловању здружене завере током Другог светског рата наводно “неоткривена“ у данашњим наводно “историјским проучавањима“ – иако је већ давно схваћена у избеглиштву, па чак документовано образложена и у јавности Запада – њујоршким процесом истовременим јавном линчу Драже Михаиловића у Гарди!

Дакле… нису реаговали комунисти којима су усташки елементи инфилтрирани у поменуте савезничке команде од самог почетка рата омогућили не само контролу над слањем савезничких мисија код Срба који су се борили против Нацизма – већ – чак и злочинима – директну саботажу сарадње Савезника са Равном Гором!

Док се Срби увелико жртвују борећи се против Нацизма комунисти чекају директиву Коминтерне!

Да су комунисти заиста желели “да помогну братску Русију“ – Тито не би био спроведен из Загреба у Београд у пратњи СС-a!

Да су комунисти заиста желели “да помогну братску Русију“ – они би одмах по добијању Коминтернине директиве кренули у рат против Нацизма!

Комунисти то – нису учинили!
Напротив – комунисти су убили два жандарма!

И то два српска жандарма и то усред народног вашара у Белој Цркви – и то обзнанили као “устанак“ – иако то фашистичко разбојништво – нема везе ни са “отпором фашистичким окупаторима“ – ни са помоћи “братској Русији“!
А онда… натерани смо да верујемо да су голоруки партизани волшебно освојили утврђено Ужице – а не да су Немци волшебно напустили Ужице и оставили Титу исправну фабрику пушака и слагалишта пуна оружја и муниције!
Зашто? Зато јер да Нацисти нису наоружали партизане у Ужицама – Меклинова фатаморгана не би ни почела!
На пример, “у току Другог светског рата“ Манастир Милешева близу Ужица био је “болница али и коњушница у којој су затварани коњи.“ (7) Зашто нам г. Ћосић не “открије“ да ли су немачки фашисти употребљавали манастир као болницу, или комунистички фашисти као коњушницу?

Чињеница да је нацистичка војна снага била тада најмоћнија на тлу Европе – свакако доказује да Немци нису наоружали партизане зато што су побудалили – те да нису учиниле ништа “волшебно“ – већ намерно:
Зато јер без поседовања Ужица – заправо без поседовања наоружања које су им Немци “волшебно“ даривали – партизани би били ништа!

И доиста, када су се ускоро партизани показали неспосбним да обаве задатак због којег су наоружани – да спрече борбу Равне Горе против окупатора – на нацистичко-комунистичком тајновитом састанку код ужичке старе железничке станице – иако зачудо још увек недовољно документованом – Титу је прослеђено да се пребаци на територију НДХ!

Узевши у обзир да је тадашњи српски огранак партије био под хрватском – управо усташком контролом – логично је претпоставити да је пребацивање у НДХ потекло од загребачке нацистичке политичке команде – логично је због тога јер је очигледно да су тајни жреци анти-српске завере већ тада – од самог почетка спровођења Тита из Загреба у Београд у пратњи СС-a – здружено, и то и савезнички и нацистички – почели “мимикрију“ будуће Меклинове фатаморгане – јер осим фашистичког анти-српског садизма та такозвана “једина слободна територија у поробљеној Европи“ – није уопште “помогла“ ни “братској Русији“ – ни ратном напору Совјетског Савеза – нити ратовању против Нацизма у Другом светском рату! А уколико је немачко наоружавање Тита било и уз Коминтернину сагласност – та сагласност доказује да је већ у најранијем периоду рата и Коминтерна била активно здружена са нацистичкo-савезничком завером са циљем да Титове снаге преживе рат и да без обзира на исход рата – анти-српска комунистичка диктатура буде натурена послератној Југославији!

А пошто су партизани на пример у Шапцу и Краљеву бежали – чиме су подло и намерно омогућили немачким трупама крвављење равногорских јединица – јер Равногорци нису ни сањали да ће их партизани – који су се претварали као да сарађују у некаквом “оштенародном устанку“ – издати усред борби – очигледно је да партизани нису могли да од немачких трупа отму Ужице јер пре Ужица нису имали ни оружје ни војну способност за такав подухват! Осим тога, на ужичку фатаморгану надовезује се и састав партизанског батаљона жртвованог у импровизацији наводне “последње одбране Ужица“ – батаљон је био сачињен од Срба, који су вероватно били комунисти али су такође били надојени и српским родољубљем одбране отаџбине од нациста и фашиста – и зато су и били жртвовани:

Jер у НДХ Титу неће бити потребни антифашисти!
И заиста, насупрот измишљотинама доцније наметнутих спектакуларним филмовима и пропагандистичком литературом – Тито се у НДХ – није борио против Нацизма – већ против прекодринских равногорских снага које су се жртвовале да заштите српски живаљ од усташког клања.
Према томе, Титово уже руководство чинило је исто што и усташе!

А Тито… Тито је опстајао “зарађујући репутацију“ злочинима над Србима – “зарађујући репутацију“ зато да би био доведен на власт!
Зашто нам онда г. Ћосић не “открије“ колико је лако било ту рекламну преставу организовати у НДХ – а колико би таква рекламна представа била немогућа у Србији?

Од бесмислица да Немци нису побудалили – јесте прво и обмана да су “партизански и народно-ослбодилачки покрет… непрекидно ратовали уз Црвену армију до мајске победе 1945“! Пре свега, чињеница је да партизани – нису “непрекидно ратовали уз Црвену армију“ – али… замислимо фатаморгану да јесу – зар их Немци не би рашчистили до последње кошчице? Иста бесмислица односи се и на фатаморгану “моћне партизанске армије“ од – “800.000 мобилисаних бораца“! Да је толика армија била заиста активна против немачких снага – поготово што г. Ћосић ту бесмислицу надграђује наводном “политичком основом нове државе“ – и то “признате од Савезника“ – питање је исто: да ли их Немци нису рашчистили зато што су побудалили?

Према томе, логичан закључак је да су Немци – сходно здруженом договору – чували Тита за диктатуру над послератном Југославијом – jер… да је заиста постојала фатаморгана Меклинових 200.000 – или фатаморгана Ћосићевих 800.000 – зашто су онда огромне савезничке ваздухопловне снаге спасавале Тита са Дрвара?
Зашто га нису спасли тих 200.000 или 800.000?
Нису га спасли јер су – фалсификати!

Осим тога, како то да су те огромне савезничке снаге – што је све заједно наравно саставни део западне кампање пропагандисања Меклинових фатаморгана – на аеродрому недалеко од Дрвара примале западне медијске великане који ће на Западу промовисати “Маршала“ Тита – као да је аеродром усред Вашингтона?
То, међутим, можда и није чудно – “савезнички аеродром“ био је на територији НДХ?!?

Из свега се испоставља да је прича да су Савезници “од 1943. године заједно са Совјетским Савезом пружали знатну војну помоћ и авионима преносили рањенике у своје базе у Италији“ – што јесте тачно углавном у односу на савезнике – али подупртa “политичком основом нове државе“ и то “признате од Савезника“ – да том мимикријом фатаморгана г. Ћосић управо прикрива да здружена завера јесте одржавала Тита по сваку цену!

Ту унутарњу издају врха партије обични комунисти нису схватили ни онда – а не схватају ни данас! А повлашћеним комунистима који су доцније свакако сазнали за унутарњу издају – срам те издаје уопће није реметио убијеђеност у неприкосновеност “тековина“! Зато… ако је господин Ћосић био таква пришипетља у партији да током рата није имао појма о унутарњој издаји ужег врха партије – а данас ту лаж прикрива злонамерно – онда је једино што би било шумадијски поштено да Србе ослободи од камуфлирања фашистичког разбојништва као “антифашистичког“.

“Рационализација цене борбе“
Рационализација фашизма антифашизма!

Међутим, иако сврха овог списа – није личност г. Ћосића – већ “бит фашистичког“ у разбојништву лажног антифашизма – значајно је истаћи да он своје пропагирање фалсификата НОБ-овог “антифашизма“ сервира данас као некакав “свој национализам“!

А такав лажан и наказан национализам, који је управо наставак разбојничке лоботомоје здравог Српског националног духа и чистоте Српског духовног бића – истоветан је једино данашњем покушају лоботомије Православља које спроводе узурпатори Цркве – који, иако спроводе инквизицију над Православљем – ту лоботомију рекламирају као некакво – “јединство цркве“!

А јесте истоветан – јер је зачет из исте лажи:

“Историјска истина налаже да се истакне антифашистичка мотивација Равногорског покрета, борбено дејство четника у првим месецима устанка у Србији и Црној Гори и њихова трајнија и упорнија борба против хрватско-муслиманских усташа у српским пределима Херцеговине, Босне и Хрватске,“ каже Ћосић и закључује: “судбина тог другог антифашистичког покрета који се сатрео у колаборацији са окупатором и у јесен 1943. био одбачен од Савезника, била је условљена рационализацијом цене борбе, а највише антикомунистичком идеологијом, стратегијом и тактиком за победу у грађанском рату.“

Равна Гора није уопште – “себе сатрела“ – пре свега зато јер за разлику од усташа, комуниста и осталих српских и осталих сарадника окупатора – Српство Равне Горе и Равногорске Србије – није уопште могло да “сатре“ себе “колаборацијом са окупатором“ – јер – није сарађивало са окупатором – него се борило против окупатора!
Осим тога, Српство Равне Горе уопште није могло да “сатре“ себе “рационализацијом цене борбе“, о чему ће доцније бити речи – нити “антикомунистичком идеологијом, стратегијом и тактиком за победу у грађанском рату“ – јер – насупрот Равној Гори – комунистима је разбојничко фашистичко отимање власти била “стратегија и тактика“ – и једини циљ због којег су уместо да у рату ратују – започели и водили “грађански рат“ – јер им је отимања власти било једино “идеолошко“ њихове “победе“…

…док Равној Гори – власт – није уопште била циљ!
Равна Гора је ратовала у рату за Слободу и Правду!

Сходно томе, Равна Гора уопште није могла бити “сатрта“ нити – “одбацивањем од Савезника“ – јер се није уопште догодило никакво “одбацивање“ – већ се догодила издаја Равне Горе од стране здружене нацистичко-савезничке завере која је издала стварни циљ Другог светског рата и суштину Победе тог рата – што доказује сомнабулна неприродност данашњег доба чија је “фашистичка бит“ израсла и нарасла из те издаје циља и из те издаје суштине Другог светског рата.

Стога су и Ћосићево данашње рекламирање некаквог свог национализма – некаквим наводно мудријим разумевањем Српства – надовезаним на несхватањe сопственог рођења и сопствене припадности националном постојању – и поистовећеношћу са лажним рекламирањем некаквог наводно мудријег разумевања црквеног поријетка – уствари су оба та рекламирања доиста истоветно наказне обмане и Нације и Вере – које кулминирају Ћосићевом дефиницијом да су “господари света својим фашистичким идеолошким мимикријама и манипулацијама… казнили Србе улогом жртвеног јарца 20. века…“!
Зашто?

Зато што г. Ћосић – иако несвесно – тиме управо сам доказује да сомнабулна неприродност данашњег доба јесте израсла из Издаје Моралности Равне Горе коју је починила завера – јер су баш те разбојничке “фашистичке мимикрије и манипулације господара света“ – довеле на власт Издају – Титоизам и данашњу узурпацију Цркве!
И баш зато су разбојништво идеологије отимања власти, довођење на власт, разбојништво издаје моралних циљева и победе Другог светског рата, разбојништво издаје моралности Равне Горе и Српства, и разбојништво издаје Светосавља – у овом спису окарактерисани за оно што заиста јесу – да су у “бити фашистички“ – зато јер је целокупно разбојништво фашистичке мимикрије и манипулације зачето на издаји Моралности ради довођења Титоизма на власт!

Зато је гнусно г. Ћосићево каљање српског родољубља са “рационализацијом цене борбе“ – ушпиковано измишљеном “колаборацијом“ и злонамерним покушајем да анулира савезничку издају Равне Горе и Србије као наводно “одбацивање од савезника“ – а све заједно зачињено лансирањем измишљотине “ратовања уз Црвену армију“!

Тек приликом отимања Београда – партизани јесу гинули уз Црвену Армију – али шлепујући се уз Црвену Армију – а не никаквим непрекидним “ратовањем“ са Црвеном армијом – јер Тито не би уопште успео да отме Београд без Црвене армије и савезничког бомбардовања – као што ни Србију не би успео да отме без појачања усташким командним кадром и јединицама, и без громадне војне подршке савезника… али и окупатора!
Међутим, иако је кужно траћити време на бесмислице шумадијског кукоља, ипак… истина се мора разјаснити:
Фашисти, па самим тим и комунисти – не “рационализацију цену борбе“!
То не чине зато – јер нема цене за отимање Власти!

А цене нема зато јер “народне масе“ и њене националне вредноте комунисти сматрају “непријатељем народа“ – па су зато, исто као и “народне масе“ – чак и широки партијски слојеви – потпала за огањ “револуције“ – чија је једина сврха – отимање власти – а мимикрија “револуције“ је наравно најефикаснија камуфлажа “фашистичке сржи“ тог разбојништва!

Међутим, стварну “цену борбе“ и стварну цену жртвовања Српства – Српска Љубав уопште – није “рационализовала“! Није “рационализовала“ – јер је та Љубав била Српска продуховљеност – Српска Благодат Љубави према ближњему својему – због које се уздржавало од жртвовања сваког појединачног живота за савезничке завереничке мимикрије које су – сходно раније објашњеној инфилтрацији у савезничке команде – у својој бити такође биле фашистичке.

Равна Гора је сваки живот чувала да би се свесно жртвовала за стварну Праведност за коју су Равногорци веровали да се води Други светски рат!

Праведност Рата је међутим – била издана!
Али… без обзира на све мимикрије – Истина – није поражена:

Дража је био антифашиста!
Равна Гора била је антифашиста!
Равногорац је био антифашиста!
Равногорци се нису борили за власт!

Равногорац се борио за Слободу и Правду и против починилаца злочинства над сопственим народом! Као негдање Косово, као негдања Голгота… Равногорац “није живео за свет већ за вечност“(8) – и зато… једино што фашистичке лагарије заслужују од Српства то је да се помолимо Господу да г. Ћосићу опрости његово фашистичко “рационализовање“ мржње… и да му тужној души подари спокој када му дође вријеме.

“Да ли је… могућа обнова фашизма?“

Иако може да се учини као да фељтонистичко пренемагање пропагандисањем фалсификата “Корачнице“ и није чудно – поготово зато што је г. Ћосић био чак и “саветник“ Патријархa Павлa – ипак, јесте чудно његово образложење сопственог антифашизма и припадности родном му роду:

“Господо, другови, пријатељи, не бих себе сматрао антифашистом, ако бих прећутао трагичну судбину српског народа на крају 20. века… Срби су тешко рањени и понижени од ратних савезника у које су наивно веровали да ће стати на страну српских права, правде и демократије… у прекомпозицији Југославије и Балкана, издашном подршком свим сепаратизмима, ултимативном политиком Европске уније и Америке, узроковани су међунационални и грађански ратови на тлу Титове Југославије, геноцидно протеривање Срба из Хрватске, Босне, Косова и Метохије… за учињене злочине нама, осветно смо злочинима узвраћали, а у миру лакомислено пренебрегли чињеничну истину тог међусобног злочињена и свом потомству оставили жиг главног кривца…“

Ми смо “пренебрегли“ – ми смо “оставили жиг главног кривца“!

“Жигом главног кривца“ – нису нас лажно оклеветали “господари света“ који су, по г. Ћосићевим речима “својим идеолошким мимикријама и манипулацијама за своје интересе уз немачки ресантиман казнили Србе улогом жртвеног јарца 20. века…“!

Какав апсурд… па “господари света“ су нас лажно оклеветали баш фашизмом г. Ћосићевих “мимикрија и манипулација“ – од којих је он сам њихов директан резултат… јер су баш те фашистичке мимкрије управо једина истинита од свих његових “опште познатих истина“ – што он доказује и сопственим питањем: “да ли је у свом свету и савременој цивилизацији… могућа обнова фашизма?“(9)

Шумадинац чија је “рационализација“ фашизам… Шумадинац кога је мимикрија фашизма поставила на власт… Шумадинац који данас опстаје знаним и декорисаним зато што та иста мимкрија фашизма која га је поставила на власт царује послератном Европом… он, ето… стрепи од “могуће обнове фашизма“!?! Стрепи… а као и узурпатори у православним одорама који га доликују и одликују – баш као и они – и он јесте та “фашистичка мимикрија и манипулација“ која одржава фашизам активним… и зато на њему – и на њима – заиста лежи фашистички “жиг кривца“!

Дух Равне Горе није схватао национална неверства као “лудост“ Српства – него као издају Српства!

И баш зато, да би прикрила сопствену издају, фашистичка мимкрија каља данас Српство лажући да је кукавно и угаснуло… и баш зато се на истоветном рабљењу фатаморгана фашистичког антифашизма каљају Светосавље и Чистотеа Вере Српства – али…

Српство није ни кукавно, ни угасло, ни полудело!
Борба за светачки дух Небесне Србије
и за светачки дух Равне Горе
и за Светињу Голготе благодати Српства
јесте борба живог и неуништеног Националног Српства
против Издаје,
против ломљења кичме Србији,
против перманентног холокауста над Српском Нацијом!

На Косову се рат “није ни завршио ни изгубио – рат је једноставно Кумановским уговорм био прекинут“(10) – зато да би Издаја започета у Другом светском рату била настављена “статусом перманентне кризе“ – перманентног холокауста – “који је НАТО усвојио још новембра 1998. године, a који је актуелан и данас.“(11)

Узана је стаза Господња…

Јуче Дража Михаиловић:

“Биће погубљен…
…након поштеног суђења“

Данас владика Артемије:

“Морао је бити избачен са Косова:
Жив или мртав“(12)

Од Голготе… до кречане на Ади Циганлији…
Од Голготе… до Дубоког потока на Косову…
Од Ужица… до Ниш:
Фашизам разбојништва се не мења!

Часлав М. Дамјановић
www.ravnogorskivenac.com

_________________
(1) Драго Жарковић: “Бездушнички прогон владике Артемија“, Борба за Веру, 25/11/10)
(2) “Православно-католички дијалог и улога католичких свештеника, часних сестара, крижара и католика уопште у геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у Јасеновачком систему хрватских концентрационих логора“, Академик проф. др Србољуб Живановић, Борба за Веру, 01/11/10
(3)“Јединство Цркве у Аустралији и Новом Зеланду жеља весколиког Српства“, Новинар.де, 04/1010, Извор: Епархија аустралијско-новозеландска 02/09/10, 12:11, Преузето са спц.рс
(4) “Истина и помирење на ex-Yu просторима – Признање антифашизму у Србији“, Добрица Ћосић, НСПМ, 01/09/10
(5) “Порекло феномена “Артемијевци“ и “Артемијевштина“, Проф. Др. Миодраг М. Петровић, 11/09/10, “Борба за Веру“
(6) “Генерал Јован Милановић: Стране службе су носиоци економских, политичких и војних дестабилизација у Србији“, Драгана Бокан, Извор: Актер/Двери Српске, 12/09/10
(7) “Изгубљена ризница манастира Милешеве“, монографија Драгише Милосављевића, из приказа “Изгубљено благо Милешеве“, Вести, Двери Српске, 11/28/10
(8) “Усмеривачи црних облака“, Ленка Летић, Ноинар.де, 30/08/10
(9) “Истина и помирење на ex-YU просторима, Признање антифашизму у Србији“, Добрица Ћосић, НСПМ, 01/09/10
(10) “Ни Европа, ни Косово“, Драган Видаковић, Новинр.де, 14/09/10
(11) “Генерал Јован Милановић: Стране службе су носиоци економских, политичких и војних дестабилизација у Србији“, Драгана Бокан, Извор: Актер/Двери Српске, 12/09/10
(12) “Истина о најновијем прогону Владике Артемија и његових монаханедеља“, Јеромонах Наум, mancr.org, 17/11/10