Вести

Један текст каже да је владика Хризостом (жички) забранио клирицима и мирјанима да буду у контакту са владиком Артемијем..

Ленка Летић, 30.11.2010

+++

гледам у тај текст као у нешто што је и истина… није ми потребна провера објављеног текста када се ради о владици Хризостому.

Владика Хризостом је, у стажу који постиже у жичком „пословању“, довољно доказа пружио да се од њега и оваква забрана може очекивати.

Нови прогон владике Артемија је био нова горка посластица пред почетак Божићног поста. У овим временима насиља над православљем, већ смо се навикли да нам сваки пост крене са делима која немају ништа ни са људскошћу ни са вером у Бога.

Када владика Хризостом показује своју моћ над забранама, питам га да ли ће онда забранити да се неправда дешава српском народу, народу на чијем челу он стоји? Питам га како није забранио земљи да се помери и остави људе без крова над главом? Како није нејач сачувао од страха и бола?

Питам га како није забранио глад, незапосленост, дрогу, неморал? Даље га питам како није забранио кртичњаке по српском светосављу? Како није устао пред своју „браћу“ епископе (под наводнике сам свесно ставила реч „браћу“, јер су браћа само по речи) у тренутку прогона против „брата“ Артемија, зар у лекцији коју је он „учио“ у теолошким књигама није нашао путоказ до Јеванђеља и Господњих речи „Љуби ближњег свог као себе самог…“, зар није чуо за савет Господа да сакријемо голотињу брата свог?

Даље га питам, зар није чуо за причу у којој Господ пише по прашини док се пред Њим тресе блудница и џелати над њеном блуди?, и да јесте и да није код њега је резултат милости и самокритичности исти…али ћу питати даље, ко се од вас епископа усуђује да устаје као џелат над „блудним“ Артемијем, док своје блуди прво не погледате и пред народ не изнесете са речима „Ово смо ми урадили“, па тек онда „Ово је Артемије урадио“?

Како Вас господине, епископе жички, није стид да издајете било каква наређења везана за епископа Артемија? Где сте били Ви када је он закорачио у светињу и постао искушеник? Где сте били Ви када је на хиљаде Срба закорачило у светињу и предало се хришћанском путу? Где сте били Ви када сам ја као дете скинула своје патикице са ногу и сакрила их код трона Мајке Божије да „обује“ своје босоного Дете?, и наставила босоногим ходом повратак својој кући…где сте били Ви када сам измислила оправдање зашто сам дошла босонога, и због „незнања“ где су ми патике примила казну, али је примила без да сам осетила бол по лицу јер ми је у срцу била радост да Он више неће бити бос…

Где сте били Ви када су многе очи плакале пред иконама српских светиња и у тим сузама остављале своју бол, немоћ и упијале наду да их је Бог и сви свети чули…да ће их утешити, помоћи, па и ако помоћ не стигне, бар су их чули…јер светосавцу је довољно да зна да га је Бог чуо, па макар његова беда буде још беднија…лако бити бедан када знаш да те очи Господа прате…

Где сте били Ви када су падале гранате по Косову, када су падале куполе са српских светиња, када су се рушили животи србадије…и оних најнемоћнијих, деце?…а где је био тад епископ Артемије?

И шта се Вас тиче да ли је епископ Артемије „проневерио“ све оно због чега му судите? Да то можда Ви нећете дуг платити, или се плашите да се истина Вашег дуга не окрене против Вас?

И шта се Вас тиче да ли је епископ Артемије био са својим монаштвом на Косову? Да можда то Ви нисте подигли све те светиње у којима су они били, Ви или Вама слични?

И шта се то Вас тиче куда се сада креће епископ Артемије и ко се у тој кретњи са њим сусреће? Да можда то Ви нисте папа над папама, власт над власти?

И коме то Ви можете забранити да се сусретне са епископом Артемијем и да се касније сусреће са благодати Божијом у било којој светосавској светињи у коју га ноге душе поведу?

Да ли то мислите мени да забраните? Волела бих на том мегдану забране да се сусретне Ваша невера са мојом вером…Ваша моћ у којој кријете своју немоћ са мојом моћи да хоћу и могу све препреке издржати које безверје ставља пред моју веру и мој пут за Истином.

Да ли сте заборавили да је ово двадесет први век, на који начин мислите да нас стрпате у средњи век, у век и време прогона инквизиције???…у век и време када је народ био покоран јер је био неписмен, верски празан, сујеверно затрован…гладан…прљав…застрашен…

Како то мислите Ви нас да застрашите?…прљави нисмо, гладни све више јесмо, али нахрањени речима из Јеванђеља, и оним посебним којима смо већ витално узрасли да сачекамо време које долази, ово које нам сада Ви (Вама слични) доносите…нахрањени речима владике Николаја Велимировића, речима које су никле још онда када се није знало да ли ће и Ваш живот нићи…

Па када сте већ никли господине, епископе жички, онда и растите у миру у који сте мирно и ушли, мирно примљени, оканите се народа и народне вере, народног права да се креће слободно кроз своје светиње и своју земљу…ако нисмо могли сачувати мир у парчету Балкана који нам припада, ако нисмо могли зауставити све тајкуне, ако нисмо могли спречити да нас бомбардују, да нам свето Косово оскрнаве…можемо, и хоћемо спречити Вас да нам се у душу завлачите и да око нас сејете мржњу, прогон и страх…

Говорим у своје име, онако како знам да говоре и све душе оних у које верујем, оних којима и Бог верује, оканите се мене и мог живота, мог права да одлучим како ћу да живим и куда ћу да идем…када Вас није било онда када је мој живот био на дну, притиснут ногом једног од Ваше „браће“, када Вас није било онда када се моја душа борила да се од тела не одвоји јер је мој живот требао мојој деци, када Вас није било онда када је сиромаштво звонило животом моје деце (јер један од Ваше браће рече да продам кућу и одгојим своју децу), када Вас није било док сам стајала над „гробом“ свог бића, оним „гробом“ у који ме је као пса „сахранио“ један од Ваше браће, када Вас није било у свим мучним секундама у којима је био један од оних против ког би Ви радо устали али неће сила у томе да Вас прати…онда се не мешајте ни у моју одлуку у коју ћу ја светињу ући и да ли ћу руку целивати епископу Артемију или неком другом духовнику.

Шта је мени стало до Вас, али до моје деце јесте, и када би та деца рекла да не могу даље овим путем, да не могу путем ка епископу Артемију или било ком другом духовном бићу који истином слави Истину, када би ми то чак и бранили, покидала би све нити постељице у којој су ми били, покидала мисао да су икада моји били и наставила путем Истине да идем…како то онда мислите да ми забраните?…како то мислите да забраните народу који је као буре барута пун неправде која му је дошла од стране силе, политичке силе, па сад долази и од епископске силе???…ја се не бих играла тим буретом барута…а Ви у својој доконости крените куда Вам воља, па и ка том бурету барута, шта ја имам са последицама кој ћете морати сами сносити…

Нека је миран и благословен пост свим људима који га у миру и љубави посте са жељом да се сједине са Истином из путира који се пролити неће пред овима који прете, пред овима који не знају за вино и хлеб-тело и крв, већ који, како рече епископ Артемије у вино додају некакву воду своју и праве беванду да би лудовање по Србији и спрском светосављу за њих било и веселије и уносније…

Ленка Летић