Вести

Lihvari-Mamonovi sledbenici, duž vertikale ovovekovnog krsta razapeli su Irsku i Grčku, ne brinući mnogo oko toga kako im se građani krste

Dragan Vidaković, 29.11.2010
+++

niti koje crkvene dogme prihvataju. Za horizontalu spremaju Portugal, Španiju i Italiju, dok oni na suprotnom kraju horizontale, primljeni u Uniju radi čiste politike i drugih geostrateških interesa, sa krsta ekonomske bede nisu ni silazili.

Ako je neko i pomislio da Grčka prvenstveno ima problem kao pravoslavna zemlja, da je zato ponižavana nemačkim predlogom da proda Akropolj ili neko ostvro da otplati zelenaške dugove, shvatio je da to nije tako ako je čuo za bezdušno slamanje irskog ponosa i poništavanje vekovne borbe za slobodu, i jasno, kao na dlanu može da vidi da za one koji tvrde da sa telom umire i duša, da duše možda i nema, i da ako je ima da boravi u kućnim sefovima ili na na tekućim računima banaka-crkvama boga novca, osim novca na svetu više nema ničega.

Irce su posle dva referenduma naterali da uđu u EU, da bi ih danas doveli na rub propasti, doživeli su kao kad babe vezuju junake, da ih porobe trbušasti engleski i nemački bankari bacivši ih u okove teške 288 milijardi evra, koliko je njihovo učešće u ukupnom irskom dugu. Vazalna vlada će morati narodu dobro da pritegne kaiš jer se osnovni dug neće smanjivati a milijarde evra duga za kamate će morati da se nakupe tako što će se bukvalno odvajati od usta, od zdravstava, od obrazovanja, od života. Naravno daće im lihvari pomoć, što je ironični lihvarski naziv za novi kredit, za novu kamatu na kamatu, za novi jaram, koji će uskoro zahtevati novi, i novi, i dokle se izdrži. „Uđeš izađeš i gotovo“, svi problemi su rešeni, bar tako je na TV kredite „Meridijan“ banke za finansiranje starih kredita reklamirao jedan od ovdašnjih „eksperata“ čija je uža specijalnost dnevno pomeranje rokova za prijem u Srbije EU.

Kod nas bi se naravno organizovalo opšte narodno veselje da smo dobili sto milijardi evra kredita, kad nas za nekoliko stotina miliona iskamčenih od MMF danima zasipaju navodnom neizvesnošću pregovora i velikim uspehom koji je postignut novim zelenaškim zaduživanjem. Doduše irska cena je veća, jer svaki dan čitamo o irskom ponosu. Mi smo za osamdesetak miliona dolara srušili državu (1) i budzašto rasprodali decenijama sticano narodno bogatstvo, tako da kad bi novac delili po ponosu, mi se baš ne bi previše hleba bi najeli.

Dramatika aktuelnih i najavljenih kolapsa mnogo razvijenijih zemalja od nas: i u finansijskom, i u stručnom, profesionalnom i mnogim drugim pogledima trebala bi već jednom da malo ohladi lakomi narod uljuljkivan obećanjem od nekoliko stotina miliona iz prepristupnih fondova kad postanemo kandidat kandidata za nešto, što je kap u moru evropskih iluzija i njihovih ekonomskih grobnica koje niču širom kontinenta, koje kristalno jasno pokazuju da je EU stvorena samo zato da bi lihvari bili što bogatiji, a da njihovi dužnici mogu da vegetiraju samo toliko da ne izgube nadu da će im ostati bar za konopac kada više ne budu mogli da izdrže surovi teror Mamonovih žreca.

Dragan Vidaković

(1) http://www.guardian.co.uk/world/2003/mar/14/serbia.comment