Христос посреди нас! Данас 6. новембра одржан је још један суботњи (од стране полиције забрањени) молитвени скуп испред Патријаршије,
из Београда С.А. 06.11.2010
+++
скуп за јединство СПЦ у православљу а насупрот екуменистичких тежњи дела епископата условљених глобалним политичким кретањима која само подгревају немире и поделе у нашој Цркви.
Јадна полиција је наново осрамоћена државном врхушком која од ње немилосрдно захтева да крштена полиција хапси по улицама своје свештенство које моли за очување чистоте вере. Поред социјалне кризе која се ломи и преко полиције ова немилосрдна а демократска држава малтретира своју полицију својим нехришћанским наређењима, а опет полиција понижена сопственим сиромаштвом, само плате пусте ради, малтретира по улицама обесправљене православне хришћане који чак не траже ни своја права већ једино заштиту светог православља (онаквог каквог нам светитељи оставишена чување), тј. без јереси екуменизма, унијатства и отвореног папизма, као у данашњем случају појединих распојасаних, непогрешивих и свезнајућих епископа.
Полиција односи у притвор два монаха, односи, јер су они у знак неслагања сели на оближњу подзиду. Полиција по професионалној деформацији тражи „организаторе“ како би поколебали њихове „присталице“. Нажалост полиција не схвата да је у чистој православној вери само је Један организатор који је Отац наш Небески, а сви побожни су синови Његови (или, полицијски – присталице). Диван је пример Христу верног народа који своја молитвена окупљања почевши у 13 час. наставља све до 19 часова, тј. све док и последњег монаха нису отпустили из полиције (после плаћене наводне прекршајне казне). Прилазећи окупљеној полицији и народу, који је готово цео дан молитвено бдео ишчекујући своју сабраћу неправедно приведену, монах отпуштен из притвора се нашалио на рачун полиције: Ето, уместо да нас у молитвеном миру пустисте да по традицији одржимо свој православни скуп против екуменизма од 13-16 часова, сада сами себе мучите јер ова ваша неправда вам само продужи радно време од 13 ево чак до 19 часова. Ово су православни хришћани који ради одбране вере овде стоје месецима овде и то нису присталице ни некаквог Антонија нити кога другога смртника већ једино Господа нашега кога нам наравно не можете ухапсити.
На крају уз радосну отпојану хвалу Господу који нас овде скупи и одржа, и надамо се одржаће сваке наредне суботе у 13 час. и свакога дана у току заседања сабора вероватно почев од 17.11.2010. год. (од 16,30 до 19,30), монах Антоније се нашалио са присутном полицијом, иначе приметно очараном непрекидним мирним шесточасовним појањем црквених песама од стране побожног народа, понудивши се да „личним искуством добровољно саветодавно припомогне полицији која и сама 12. 11. почиње своје синдикалне штрајкове“.
Почетна данашња грубост полиције нажалост је нарочито подгревана тапшањем по рамену (од полицајца до полицајца) нашега екуменског Очуха Петра Лукића, који дефинитивно не може да прежали како ли му је недавно „недовољно“ било само ишамарати нашу децу која су му својим искреним и истинољубивим питањима прекинули скрнаву екуменску биоскопску представу за Словенце испред самог Светог Олтара Саборне цркве. Туга је то једна садашња – која ће трпљењем искрених хришћана, верујемо, донети на крају радост свима. Амин.
„Помилуј ме Боже, помилуј ме, јер се у Тебе узда душа моја, и под сјен крила твојих склањам се док не прођу невоље“ (Пс. 56,1)
Наредно „забрањено“ окупљање искрених и брижних православаца (народа и монаштва) је, наравно, у суботу 13. нов. у 13 часова, чекамо Вас хришћани, да не би, насупрот дочекали непокајаног папу на месту светом у новој унијатској српској премијери 2013.
,, Богу се треба већма покоравати него људима „ (Дела Ап. 5,29). „Покоравати се Богу већма него људима“ – то је устав Православне Цркве, њен вечни и неизменљиви Устав – Свеустав, њен вечни и неизменљиви Став – Свестав, Авва Јустин. То је душа, то срце Православне Цркве; то њено Еванђеље, њено Свееванђеље. Она тиме живи, и ради тога живи. У томе је њена бесмртност и вечност; у томе њена непролазна свевредност. Покоравати се Богу већма него људима – то је њено начело над начелима, светиња над светиња, мерило над мерилима.
Са благословом монаха Антонија
Nije lako sacuvati pravu veru,jer svi ce biti proganjani,a ko izdrzi dobit ce venac neraspadljivi. Zato braco i sestre,ne posustajte i uzdajte se u Boga pravednoga koji ce suditi za sva dela svakome od nas po zasluzi.Jedinstvo ne moze da se postigne sa onima koji se odrekose prave vere,jer ne cuju,niti vide,niti u njima prebiva ljubav prema braci ,nego ljube antihriste sa kojima cvrsto stoje u veri.Bezumnici su duboko zabrazdili, radeci kriomice od vernog naroda i ne traje to od juce,jer Patrijah ima mnogo godina,rodjen i odrastao u Srbiji,a cim zine papa mu u ustima,kao i skoro svim nazovi Vladikama SPC.
Хвала Господу Богу да не Живим у тој пропалој Југославији и сада изгледа и све друге земље иду истим путем. Изгледа оним јадницима у земљи је само предостало да иду у Катакомбе и да се одкаче ових паписта и прикаче се такозваним ЗИЛОТИМА да бих очували истинско православље. Али трагедија је та да им се вера мења и свеце ће се мењају и традиције и обичаји страдају. АЦА
BLAGODARNOST SESTRO S. ZA NADAHNUTE REČI…
BOG NEK TE NAGRADI ZA TVOJ TRUD I NESEBIČNI RAD U SVAKOJ DUŠEKORISNOJ PRILICI…
VIDEĆEMO SE PONOVO SVI U SUBOTU 13.NOVEMBRA 2O1O.GODINE GOSPODNJE.
VAŠA U HRISTU
HRISTINA ANDJELIĆ
Па, брате Ацо, можда је стварно добро што не живите (више) овде – било би вас превише. Само ме буни, кад вам је тако добро ‘тамо’где год да живите, што вас толико интересују наше муке са зилотима и катакомбама.Уживајте у благодатима због којих сте отишл. Што вас савест мучи па морате да је смирујете обраћањем нама којима је Србија Светог Саве добра и у добру и у злу??
За разлику од вас, ја сам неизмерно захвална Богу што живим баш овде, у једној од малог броја православних (читај:изабраних) земаља и што ме чекају катакомбе. Јер, давно је речено да ће стадо бити мало и да је Пут узан и да су Врата мала. Они што су срећни што нису овде, давно су отишли широким путем у ‘срећну будућност’, јурећи удобнији живот у ропском раду и кућама које никад неће успети да отплате. Нека им је са срећом и нека бар некога од њих Господ врати на узани пут спасења.
А већина оних која је остала у својој Србији, да се бори за њу а не за личну удобност, Србију неће напустити само зато што је тешко. Па овде је увек било тешко, слава Богу за све! Овде су кости и крв наших предака, па су и катакомбе миле. Па и кад се ‘званично’промене свеци, календар и ‘вође’, биће важно само шта оно мало Срба Православаца у срцу и молитви носи. За све остале остаје ‘плач и шкргут зуба’.
Вреди се помучити, зар не?
… [Trackback]
[…] Read More here to that Topic: novinar.de/2010/11/07/izvesatj-sa-prvog-zabranjenog-molitvenog-ukupljanja-naroda-i-monastva.html […]
… [Trackback]
[…] Find More Info here on that Topic: novinar.de/2010/11/07/izvesatj-sa-prvog-zabranjenog-molitvenog-ukupljanja-naroda-i-monastva.html […]