Вести

Subotnji informativni program RTS je doneo dve značajne vesti. Prva da će, posle beskonačnih repriziranja svih mogućih serija napravljenih u zadnjih pedeset godina,

za novinar.de Dragan Vidaković;  07.11.2010

+++

odmah po završetku Dnevnika biti emitovane nove epizode serije „Selo gori a baba se češlja“, a druga da SPO izlazi na izbore na Kosovu i Metohiji.

Tako je naše pravo da znamo sve, redukovano na pravo da znamo sve, ali samo onako kako to obradi „javni servis evropske Srbije“, jer i nepismeni ljudi već znaju da se izbori organizuju na Kosovu kao državi nezavisnoj od Srbije, a ne na Kosovu i Metohiji autonomnoj pokrajini u sastavu Srbije.

Vuk Drašković u izjavi Tanjugu kaže: „Ocenili smo da je to (izbori) u najvećem interesu srpskog naroda na Kosovu, da je to u nacionalnom i državnom interesu“ (1)

Da li je RTS neuka pa ne zna za razliku, ili čuva Vuka od njega samoga, ili priprema narod na to da postepeno prihvati Kosovo kao drugu državu nije baš najjasnije, ali je savršeno jasno da Vuk Drašković zna i prihvata da izlazi na izbore u drugoj državi-nepostojećoj prema važećem Ustavu naše države, šta više tvrdi da je izlazak na te izbore „u najvećem interesu srpskog naroda na Kosovu i države Srbije, da se glas Srba čuje u parlamentu u Prištini, te da bi taj glas bio glas bio daleko veći da je Vlada Srbije donela odluku da pozove Srbe da učestvuju na tim izborima.“

„Imali smo priliku da osvojimo možda i 30 poslaničkih mandata, od ukupno 120 koliko ima parlament Kosova, i to bi bila velika snaga Srba, srpskog naroda i same Srbije u kosovskom parlamentu“, istakao je Drašković, dodajući da „nažalost, te odluke nema“.

Da Vlada Srbije pozove svoje građane da izađu na izbore u državi koja je nastala secesijom njene teritorije, bar pre nego što promeni Ustav i ne prizna državu Kosovo, bio bi nezabeležen slučaj u svetskoj istoriji, kao što nema nikakvog smisla da to čini, niti bi smela da to učini, ne stranka vlasti kao što je SPO, već bilo koja marginalna grupa u bilo kojoj razumnoj državi na svetu.

Na prvim višestranačkim izborima 1990. kalkulisalo se da bi Drašković ili Rugova ispred objedinjene opozicije mogli da odnesu pobedu nad Miloševićem. I tada je pominjana cifra od tridesetak mesta koje bi tada dobili Albanci sa Kosova kad bi izašli na te izbore. Naravno, njima tako šta nije palo ni na kraj pameti („Miloševićevi Albanci“ su Srbiji doneli samo kontraefekat, za razliku od „Tačijevih Srba“), jer da su tada izašli na izbore ne bi danas uopšte bili u situaciji u kojoj su-da imaju svoju državu na razvalinama Srbije.

Naravno, neizlazak na te, i ni na jedne druge izbore po zakonima Srbije, je samo bio jedan, doduše dosta značajan segment čitavog projekta, koji će se po svoj prilici okončati stvaranjem velike Albanije-što za razliku od velike Srbije nije udruženi zločinački poduhvat, kombinovan demonstracijama, paralelnim institucijama, kupovinom uticaja, oružanom pobunom, snažnom propagandom i ostalim iz bogatog arsenala iz koga se moraju učiti svi koji žele da ostvare svoje ciljeve, pokazuje kao na dlanu šta jedan narod može kad zna šta hoće.

Dragan Vidaković

(1)http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/139642/SPO+%C%8Destvuje+na+parlamentarnim+izborima+na+Kosmetu.html