Вести

Субота 23. Октобра 2010. године одржан је дерби између два фудбалска тима Партизан и Црвена Звезда.

за новинар.де пише Ленка Летић 27.10.2010

+++

Једна од већих мука патријарха Иринеја исказана је његовим следећим речима:

„Мука ми је од тог дербија и стања у којем се фудбал налази“, рекао је Патријарх и додао да очекује да и фудбалери и навијачи покажу достојанствено понашање:

„Ако има мало свести, мало културе, треба да буду спортисти и да тако и прате спортски догађај. Јер, ово што се дешава, на жалост то је декаденција свега.

Србима је у овом тренутку, макар били оптерећени клупским опредељењима, неопходан мир. Хоћу да верујем да ће нам тај мир донети и више слоге и међусобног уважавања“, истакао је Патријарх Иринеј.

Управо зато је навијачима Црвене звезде и Партизана упутио апел за толерантно понашање које подразумева избегавање било које врсте неслоге и инцидената.

„Позивам навијаче на мир и достојанство. То је и апел да све прође како треба да буде јер спортско навијачко опредељење не сме да буде разлог за међусобне сукобе истог народа“, закључио је Патријарх Иринеј екслузивно за Спортски журнал.

Постоји могућност да је српски патријарх неинформисан о свом српском народу, и о разлозима због којих је том народу мука, хронична мука, дехидрирајућа мука, па следећи редови ће помоћи Божијем пастиру да се упозна са тегобама народа на чијем верском челу се налази.

Народу је мука од државне политике. Мука му је од верске политике. Виду народном је мука да заслепи сопствене зенице при сусрету са ризама и да их не гледа кроз њихова дела, већ да их гледа кроз мисли на Господа. Мука му је од лажи, од лицемерства, од бесрамног манипулисања речи Господа…мука му је од тескобне истине да му је узето право на живот…зидови душе су му изједени киселином истине да се име Господа уновчи у сваком Његовом помену, да се нада у Њега уништи при сваком целиву руке која треба да благосиља.

Народу је мучна спознаја да су данашњи заветници речити пред камерама, новинарима, државницима, богатим донаторима, а неми пред жртвеником да окају своје грехе, да окају филозофско умеће да се на зеленом стољњаку коцкају са Јеванђељем и наивним јаганцима који верују речима из Јеванђеља.

„Искрице са X светског фудбалског првенства“

„Католичка заједница у Ренингену крај Штудгарта прославила је овогодишњи празник Тјелово на врло интересантан начин. Празнична процесија зауставила се испред импровизованог олтара у вратима гола месног стадиона. Позадина олтара била је окићена великим знаком овогодишње Светског фудбалског првенства у који је уметнут крст са заставама земаља учесница такмичења. Такође су биле извесне пароле „фудбалских десет заповести“…На поштовање спортских правила позвао је и Радио Ватикан учеснике Светског фудбалског првенства које је 13.јуна почело у Франфуркту утакмицом Бразилија-Југославија. Ако се на овом такмичењу буду поштовале праве вредности спорта, биће то дани правог задовољства, који ће унети радост у свакодневне муке човека, речено је у емисији Радио-Ватикан („Глас Концила“, 7.јул 1974.год.).

Мука је од спознаје за који клуб навија који свештеник, монах, епископ, и колика дужина трудова је мучила коју попадију…мучно је видети да се сви они отимају да буду на насловној страни неких новина, или у ударним терминима неких ТВ програма.

Покушава народ неким капљицама да окрепи своју дехидрирајућу душу после устоличења, слике побожног председника државе са дечачким миром крај скута свог патријарха, да ли због незреле душе или због молитве да труд његовог улагања следеће недеље заштити децу содомске љубави.

Мука душе је гледати родитеље који траже право на слободу своје деце која су без слободе остала јер су српски град бранила од деце содомске љубави, бранила у православној држави.

Народу је мука јер не може да дође до одговора када су патријарх и његови пастири, последњи пут јели попару, па после попаре јели подгрејану попару, па после подгрејане попаре јели нову зготовљену попару?…када су последњи пут седели у мраку јер им је струја била искључена због неизмиреног дуга?…када су последњи пут завукли руку у сваки џеп свог одевног предмета, у сваку ташну, некориштену кутијицу, чинијицу, не би ли пронашли бар 10 динара?…о, да ли патријарх зна колико вреди тих 10 динара у дану када не знаш да их у кући имаш?…када су последњи пут спустили главу на јастук са стидом пред сопственом сузом, јер се већ и око заморило да плаче над непролазном немаштином?…када су патријарху последњи пут озебле ноге у хладној соби, озебле у ципели наквашеној при сусрету са најмањом барицом на тротоару?…када се патријарх последњи пут плашио дана пред собом са зебњом да ће се баш у том дану распасти дроњица његове животне кошуљице?…

Преосвећени, зашто вам је мука од дербија који је био најављен? То су играчи, са друге стране су навијачи. Једни су плаћени да лудују на терену над једном лоптом, други да лудују на трибинама да простор арене не изгуби традицију насиља…и није то тешко без мучнине схватити…то вам је исто као што народ са смирењем гледа како ви православни пастири лудујете у православљу, светињама, олтарима, гозбама, раскоши, и…

О том дербију се није причало у огромној количини због вас ушушканих, већ због народа и њихових стомака уз кичму припијених. Што гласнија прича око дербија народ ће мање чути писак својих црева, мање видети подеротине свог живота. Зар из родослова ваших концила није стигао глас још 1974. године пред утакмицу Бразила и Југославије, „Ако се на овом такмичењу буду поштовале праве вредности спорта, биће то дани правог задовољства, који ће унети радост у свакодневне муке човека, речено је у емисији Радио-Ватикан („Глас Концила“, 7.јул 1974.год.).“…не рекоше ли они још тад те речи мудрости „…биће то дани правог задовољства, који ће унети радост у СВАКОДНЕВНЕ МУКЕ ЧОВЕКА…“.

Преосвећени, још ви не знате шта је мука. Када се одлучите да се сусретнете са својим народом и истином његовог живота, док вам око не засени трептај осетићете истински бол мучнине…до тада уживајте у утакмици коју непрекидно водите да за живота што више за своја чула обезбедите…гладан и изигран народ не злоби на ваша изобиља, јер кад сте ви у ризама подигли погледе ка слави и богатству, ка камерама и насловницама, народ је тад подигао поглед ка Богу…иако неписмен народ, више зна о Богу него ви који сте се описменили да Његовим именом тргујете…нека вас благодат Божије руке дотакне, да смрад бљувотине тече овом несрећном Србијом већ једном нестане…

Ленка Летић