Вести

Njegova svetost patrijarh srpski Irinej, neka mi Bog oprosti, uvek kada ga vidim, izgleda kao da je krenuo da zaprosi lepu i mladu devojku. Uspravan, nalickan, uvek aktuelno namirisan…

Likovi i senke, M. Brkić, TABLOID

+++

Svaka vlast je data od Boga, uče nas crkveni oci.

I Njegova svetost je, izgleda, po meri sadašnje vlasti. Interesi patrijarha i Gospodara Srbije su isti. I navike.

Svakog meseca patrijarh Irinej dobije na svoj konto, na ime plata, po više osnova, oko deset hiljada evra! Njegova svetost nema rashoda. Plaćen mu je stan, hrana, besplatno ga voze, besplatno mu haljine šiju… Ali, patrijarh Irinej, poput Gospodara Srbije, voli novac. U neograničenim količinama. Gladni podanici odvajaju od usta da nahrane pastira svog. A od svojih mesečnih plata pastir bi mogao da u narodnoj kuhinji, kada bi je osnovala njegova Niška eparhija, nahrani najmanje 500 gladnih usta!

Eh, kada bi se patrijarh Irinej odrekao i kamate, koju broji svakog trećeg meseca, jer eprhijske i svopje novce čuva u banci u Namačkoj, mogao bi stado svoje da umnoži za još najmanje tri hiljade duša, koje bi nahranio u narodnoj kuhinji. Ali nije Njegovoj svetosti do gladnih usta. Od gladnih treba uzeti, da bi sveti otac Irinej mogao da bude moderan biznismen. Uspešan trgovac Božjim zapovestima. On nama Isusove reči, mi njemu naše novce.

U istoriji Srbije, koja nije za divljenje, mnogi su tirani, kneževi i kraljevi postavljali na čelo Srpske pravoslavne crkve one koji su pristajali da služe njihovim interesima.

U držanju i životu nalickanog propovednika Irineja nema ničeg monaškog, a ni ljudskog. Njegova štucovana i negovana brada, uvek potkresana kosa i miomirisi, predstavljaju ga kao kontroverznog biznismena. Patrijarh mesečno zaradi četiri hiljade evra, to mu je plata kao poglavaru Crkve, pa plata od Episkopije niške, pa plata… da ne nabrajamo. Tu su na usluzi i skupi automobili, vozač, sekretari, dvorjani…

Srpski predsednik Boris Tadić čestitao je ustoličenje patrijarhu Irineju ličnim prisustvom u Pećkoj patrijaršiji. Osećam da mu se obratio rečima: „Kolega, baš sam srećan što je tako uspešan biznismen na čelu naše Crkve. Nadam se da ćemo uspešno sarađivati. Niste vi kao onaj Pavle, nije imao pas za šta da ga ujede“.

Patrijarh Irinej nema porodicu. Barem nam je tako saopšteno. Kome će ovaj pastir ostaviti toliko blago?

Bože, što bih voleo da pročitam naslov u novinama kako su „maloletni huligani opljačkali kasu patrijarha Irineja i odneli sto miliona evra! Policija za huliganima intenzivno traga, a patrijarh je u stalnim molitvama da Bog policiji podari znanja i da zabludele sinove uhapsi i stavi u zatvor (pakao). Tim povodom i predsednik Tadić uputio je saopštenje u kojem ističe da će promeniti zakon, kojim će pljačkanje svetih otaca i njihovog blaga posebno kažnjavati. Ivica se oglasio slanjem posebnih snaga reda i mira, obećavajući im procenat od deset odsto od nađenog novca“.

izvor: TABLOID

+++

+++

+++

UZ BOŽIJU POMOĆ

Uvodnik, (Pr)osudite sami; Milovan Brkić

Prošlog petka, premorenom i gladnom, pogled mi pade na izlog mesare u kojem je položeno poveće pečeno prase. Na ražnju. Voda mi udari na usta i rukom počeh da pretražujem džepove. Presabirem se koliko košta komad od trista grama i da li pečenje uopšte prodaju na tako male komade.

Shvatam da sam postao ekstremno siromašan i da komad pečenja za mene postaje preskup. Pitam se koliko majki i očeva moraju da smogne snage da saopšte svojoj deci da za večeru, osim hleba, nema ništa više.

Krećem uzbrdo, prema Vaznesenjskoj crkvi. Da zapalim sveću. Nadam se da ću za nju imati para. I molitva je sve skuplja.

I dok poluglasno u praznom hramu izgovaram ime Gospoda, moleći da pomogne da mi ruka ne zadrhti i da me oko ne izda, da sebe oslobodim greha što sam ovoliko dugo trpeo tiraniju, a bogobojažljivim građanima vratim nadu u život, iza mene, po glasu poznadoh prijatelja koji je sveštenik u drugom hramu. Oglasi se rečima podrške: Daj Bože!

Ćutke smo se razumeli.

U dugoj hršćanskoj istoriji evropskih zemalja uglavnom odnosi među ljudima, među društvenim slojevima, nisu uređivani po Evanđelju. Otuda i pobune, revolucije, atentati… I ateizam. Ako se vladar u svom nasilnom ponašanju poziva na Boga – potlačeni onda najprije mora da Boga dovede u pitanje!

Srećom, naš Tiranin se u svojoj nasrtljivosti i bahatosti ne poziva na Boga i njegove kazne, već na, takođe polugladne policajce pod komandom Ivice Dačića. Tiranin nam ne preti gorenjem u paklu, već truljenjem u njegovim prokletim avlijama, policijskim stanicama, preti nam batinama, nasiljem svake vrste. Dok on sa svojom kamarilom pelješi sve što mu pod ruku stigne, mi moramo verovati njegovom obećanju da ćemo gladni, goli i bosi, dočekati dan kada će nas on i njegova banda uvesti u Evropsku uniju. U raj! A kada će to da se desi, ni on sam nije siguran pa često menja datum tog Svetog Dana.

Sila otme konje i gradove, kažu. Ali, duša čovekova je neuništiva. Građani imaju pravo na tiraninovu smrt, ako on pogazi sve ovozemaljske zakone, a i Božje ne priznaje.

Ko uzmiče pred terorom i nasiljem, pokazuje slabost. Ko izgubi hrabrost, izgubio je sve. Građani Srbije danas, takoreći, nemaju ništa. Nudi im se strah, odanost, slepa poslušnost, trpljenje, gladovanje…

Mladost Srbije se buni. Mladost oseća da im duše stavljaju u okove. Hoće slobodu – ili smrt.

Sećam se aforizma od pre trideset godina: Ne budite srca udovička, kad vam zato nedostaje p….

U ime Boga, ili u ime dostojnog života, neko mora smaći tiranina. Hrabrima i Bog pomaže.

izvor: TABLOID,

+++

DUPLERICE TABOLIDA